Drug Crni

Kao sto sam smatrao da smo dobrano zakasnili u pripremama za epidemiju i konkretnim merama (jer je trebalo zavrsiti skupljanje glasova za SnS listu i okoncati pripremne predizborne radnje),tako sad smatram da se preuranjeno labave mere..jbg..ekonomija nam je pukla k'o Grcka,a i izbori se naziru.. Cuvajte sami sebe i svoje bliznje,na institucije drzave i drustva ne mozemo da se oslonimo.

Znaci,veliko hvala nlavrnji,stevi,losmiju,brogdonu,romantiku,zoranu,meku & ostalim rekreativcima sto su mi pomogli oko odluke za kupovine reketa. Cenim to. No,reket je kupljen,tako je! Kao sto to obicno biva,uzeo sam nesto sasvim peto Najpre da kazem kako mi je Wilson Burn 100s promakao za dlaku..za dan..ja definitivno doneo odluku da ga uzmem (bila je ok i cena),ali bukvalno sutradan bio prodat (imali samo jedan komad na lageru). Tako sam nastavio potragu i na kraju sveo izbor na dva-tri modela..vrlo sam se dvoumio zbog navedene gramaze. Ja sam u principu navikao na malo lakse rekete,standard mi je uvek bio oko 285gr..no ukazala se ponuda za koju drzim da nisam mogao da je propustim iako je reket tezak 305gr. Kupio sam Babolat Pure Strike 16/19. To je takmicarski reket sa kojim igra Dominic Thiem,samo je moj stariji model..Thiem igra sa modelom iz 2019 - 18/20. Moj je prethodni koji je koristio,iz 2016. Obicno se kod Babolata isticu serije Pure Drive i Pure Aero,ali iz nekog razloga (meni nepoznatog) ispod radara prolazi Pure Strike. Ovaj reket je neporavdano potcenjen. Tek sam ga poceo koristiti i upoznavati mu karakteristike,ali zamah je iznenadjujuce lagan,vrlo je stabilan,precizan,sjajno prolazi kroz lopticu i ima odlican osecaj za nju. Grip je trojka,span standardan (25/24),zice 1.25.. Nemam problema ni sa laktom,ni sa ramenom,inace ne igram na svakodnevnoj bazi i mislim da nece biti nikakvih problema. Reket izgleda istovetno ovom sa slike

Sutra moja zarasla malenkost konacno ide u posetu svojoj frizerki. Da nije vrazjeg virusa,izljubio bih je od srece (dobro..i da nije udata ) Tako ce moja 'David Lynch look-a-like frizura' malo da se sredi i civilizuje

Zavrsio gledanje "Ostrih predmeta". Sasvim solidna serija. Nije naporna,a fino je i rezirana. Sporedni likovi nisu nesto preterano razradjeni. Zato odnos izmedju dva,tri glavna jeste. U svako slucaju preporuka sa moje strane.

Znas kako kazu ovde kod nas..? Dok u Beogradu ne pocnu da lupaju po serpama,ne vredi nista.Tako da...nadam se nekom pocetku..necega.

Jel Beograd lupa o serpe ili ne? Video sam neke snimke..tesko mi je proceniti..

Grade moj!!

Tenis je dozvoljen,poceo sam da pikam.

Slobodno mozes..ja em sam trenutno zaokupljen nekim drugim stvarima,em zelim da napisem nesto vise o jednom liku iz serije..ne verujem da ce ti to znaciti za tvoju pricu.

Plus sto su vrlo dobro napisani likovi,a glumci su ih uglavnom jako dobro oziveli. Ako podjemo od cinjenice da su glavni likovi u seriji clanovi porodice Popadic (kojima se kasnije pridodaje zet,Ivo i mozda Koka),ja bih cak smelo ustvrdio da su mi epizodni/sporedni likovi upecatljiviji. Ko moze zaboraviti Kurcubica,Jataganca (kod mene se u drustvu cak odrzala jedna izreka - "loces k'o Jataganac"),tastu,Jezdimira..pa onda citavu plejadu likova iz tog "Balkan prometa" (koji kasnije menja ime u "Evropa promet" ) na celu sa Ciganovicem i magistrom Djordjevicem..? Ok..sad videh da si ovo podvukao u ovom delu Ovo je..ili ovo su isto vrlo bitni elementi za seriju..za njen razvoj. Da krenem od poslednjeg citata. Potpuno tacno napisano. Stice se utisak kao da ni Pavic nije znao kako da to ranije zavrsi,pa se to onda reflektovalo i na kvalitet scenarija. Verovatno je i njega,kao autora,zatekla brzina drustvenih promena i ubrzanje politicke krize sto je onda dovelo u opasnost samu seriju koja bi postala obesmisljena (u emisiji Pavic to lepo prepoznaje kao 'efekat jucerasnjih novina').. serija bi izgubila na aktuelnosti. Prvi citat..samo cu jednom istinitom anegdotom pokazati koliko je to (surovo) tacno. Lik Ivinog oca,sjor Luje (kojeg igra Boris Dvornik),cini mi se da se na pocetku drugog serijala jos pojavljuje,ali ga posle toga nema..on naprasno nestaje iz serije. Ovo se dogadja ne zato sto ga je pisac namerno izbrisao,vec zato sto je Boris Dvornik odbio dalje ucesce u "Boljem zivotu". Nije vise zeleo da dolazi na snimanja u Beograd,zelevsi da na takav nacin pokaze jedno neslaganje i protest sa politikom zvanicnog Beograda u ulogom u jugoslovenskoj krizi. Ok..i on sam je (mislim vec u to vreme) postao clan HDZ-a (sto u mojim ocima nije bas neka casna stvar takodje),ali sam samo zeleo da pokazem koliko su promene u politickom zivotu zemlje imale direktan uticaj i na snimanje serije. Sjajna opservacija..sjajno srocena. Da ne duzim vise ovaj post koji je tu da se nadoveze na Barklijev,samo da kazem da ima nesto sto nisam napisao,ali cu ostaviti za malo kasnije.

Pa,da pokusam da napisem nesto smisleno o seriji "Bolji zivot" tj.njenom fenomenu. Popularna,gledana,cesto reprizirana (a opet i dalje popularna)..serija "Bolji zivot" prosla je put od perjanice televizijske produkcije nekadasnje TV Beograd do predemta podsmeha i sprdnje od strane dela gledalaca i kriticara. I kao sto to cesto biva,nasi ljudi obicno idu iz jedne krajnosti u drugu i tesko uspevaju da pronadju pravu meru. Najmanje su tri stereotipa koji prate fenomen "Boljeg zivota": 1) "Bolji zivot" je najlosiji uradak pisca i scenariste Sinise Pavica. Ja smatram da ovo ne stoji..naprotiv - sklon sam misljenju da je "Bolji zivot' upravo obrnuto - njegov kreativni vrhunac,nakon koga Sinisa Pavic kao pisac konstantno ide silaznom putanjom i taj pad se do danas ne zaustavlja. No,zaustavimo se nacas samo na ovoj seriji. Kao sto kolega @21Barkleynapisa na drugoj temi - prvi serijal je odlican,a kod drugog se vec uocava pad. Mislim da su tom padu kvaliteta kumovale dve stvari: izvestan zamor samog autora i glavnog pisca serije s jedne i burne politicke promene u ondasnjem drustvu s druge strane (koje su de facto morale da odvuku fokus i kreatora serije,ali i gledalaca ne stranu realnog zivota gde se pocela odvijati prava i ozbiljnija zivotna drama). 2) Bolji zivot je serija koju je pratio sloj gledalaca sa dna drustvene kace. Osim sto ovakva tvrdnja u sebi sadrzu jednu prilicno ruznu generalizaciju,ona je netacna.Lako cemo se sloziti da "Bolji zivot" sigurno nije pisan ciljano za, recimo, pripadnike akademske zajednice,ali su ga gledali svi slojevi ondasnjeg drustva i usudicu se da kazem - podjednako. Seriju su pratili i mladji i njihovi roditelji,i najstariji..i visoko obrazovani i pripadnici tzv.srednjeg sloja,ali i intelektualci. Da,cak i oni. Ne pojedin(c)i,vec uopsteno..u tome i jeste jedna od kvaliteta ove serije. Gledali su ga pripadnici svih profesija,zanimanja od (kako se to popularno,ali i pomalo otrcano kaze) Vardara pa do Triglava. 3) Bolji zivot je serija koja je igrala iskljucivo na kartu gledanosti,niskih emocija i strasti gledalaca Opet - netacno. Moglo bi se cak reci (i ne bi bilo pogresno) da je "Bolji zivot" jedna netipicna humoristicka serija..humoristicki ozbiljna. Malo je poznato da serija uopste nije odmah,na prvu privukla gledaoce (i kriticare)..prvih nekoliko epizoda je imalo nizak rejting. Za prosecnog tv-gledaoca (naviknutog na standardne obrasce porodicnih serija) "Bolji zivot" je nudio premalo humora i zabave. Prvom "sezonom" dominiraju teske teme,turobna i cak mracna atmosfera. U fokusu je jedna "tipicna jugoslovenska porodica",ali porodica koja je u krizi..brak izmedju Eme i Gige je pred raspadom,odnosi sa decom su pogubljeni,deca jure za nasledstvom..drustvena (ekonomsko-politicka) situacija je siva i neizvesna.. Po meni je celu tematiku najbolje sublimirao jedan dijalog izmedju dvojice likova iz jedne scene. (pisem iskljucivo iz secanja) Giga (Marko Nikolic) u pokusaju da zaposli sina Aleksandra,Sasu (Boris Komnenic) pokusava ocajnicki da stupi u kontakt sa starim skolskim drugom,Jatagancem (Josif Tatic). Jataganac je lik koji je "nacrtan" kao jedan glavonja,mocnik koji je jednom nogom u politici,a drugom u privredi. Giga pocinje da obilazi kafane u kojima se ovaj krece,pokusavajuci da ozivi staro prijateljstvo i izdejstvuje uslugu. Ipak,pokazuje se da su njih dvojica dva razlicita sveta i medju njima pocinje da se razvija izvesna tenzija. Prilikom jednog izlaska,njih dvojica se istovremeno zaticu u toaletu i zapocinju vrlo neprijatan razgovor u kojem mu Jataganac skrece paznju da je previse namrsten,da pevacica (Snezana Savic) maltene nece da pridje za sto itd. Giga ga onda pita: -A,je li bre,sta se to tacno vidi na mom licu? A Jataganac mu kaze: -Pa,vidi se da prvog nisi primio platu..vidi se da kasnis da platis racune,da ti je brak u krizi, standard u opadanju,a nacionalizam u porastu... Ovim je maltene opisana do u tancina tematika celog prvog serijala..ja ne vidim tu ni humor ni jeftino podilazenje gledaocima. Naprotiv - njima je servirana gorka istina svakodnevnice stvarnog zivota. Sa druim delom serijala je vec drugacije,i on pocinje vise da slici kasnijim Pavicevim serijama.. Kada je pocelo snimanje (i emitovanje) serije,scenario nije bio zavrsen. Sinisa Pavic ga je pisao paraleno sa snimanjima. Los pocetni rejting i prve negativne reakcije ga nisu pokolebale. On je nastavio po svom zamisljenom planu i to se pokazalo ispravnim rezonom. Nakon 4,5 emitovanih epizoda,publika je zavolela likove i pocela u vecem broju da gleda seriju,sve dok gledanost nije osetno narasla,a potom i prerasla u nesto vise - u fenomen. Uostalom, svom postu prilazem jednu specijalnu tv emisiju koju je snimio veliki obozavalac "Boljeg zivota" i doajen jugoslovenskog novinarstva,Bogdan Tirnanic. Na njemu svojstven i osebujan nacin,Tirnanic u emisiji govori upravo o fenomenu ove serije,ali i fenomenu drugih igranih serija domace produkcije. U prvom delu emisije se prica o "Boljem zivotu",ali i o drugim serijama..tu se pojavljuju i nihovi autori:Novak Novak,Gordan Mihic..u drugom delu Tirnanic se potpuno posvecuje "Boljem zivotu" gde razgovara sa autorima,rediteljima i glavnim glumcima.

Zato sto se ovde "Bolji zivot" (uglavnom) dozivljava trash serijom,sto po mom skromnom misljenju - nije. Posebno nije prvi serijal..ali o tome cu mozda malo kasnije bas na Domacim serijama.

Sad cu biti masovno izvizdan,ali nema veze..Olivera Markovic je izvanredno odigrala ulogu zle taste u "Boljem zivotu"..briljirala je tamo..apsolutno briljirala Sad tek shvatih da sam post ostavio na filmu..umesto na domacim serijama..nema veze,valjda ne smeta.

Kad je primio "Oskara" za "Bowling for Columbine". Odrzao je neki anti-Bush-ovski govor (ili protiv intervencije u Iraku..davno bese pa se ne secam najbolje),a zanimljivo je da je bio izvizdan.

Jeste,u pravu si za ove detalje. Mada sam primetio da na ovom portalu precesto prave razne pravopisne greske,pa je moguce da otuda potice greska sa Nolanovim imenom. Vlajcicev fejl je svakako ovo sa del Torom. Ili jednostavno previd. Ovo jeste cesta pojava u njegovim kritikama. Takav mu je "stil"...ja svejedno uzivam da ih citam. Nekada u stampi,danas preko ovog portala.

Jedno pitanje:da li sam ja propustio epizodu u kojoj je Antivirus Vrhovni avionom "skoknuo" do svog brata Sija u Kinu? Ili je to neko trolovanje?

Piše Milan Vlajčić: „Parazit“ – Diskretni šarm sirotinje Podeli: KULTURAAutor:Milan Vlajčić20. Apr. 202019:41 > 17:08 Podeli: Milan Vlajčić/Foto:Vesna Lalić/Nova.rs Južnokorejski film „Parazit“ reditelja Bong Džun Hoa. „Bunjel nije mrtav, eno ga u Južnoj Koreji i snima film“, promaklo mi je kroz glavu nakon projekcije „Parazita“ (131 min. režija i scenario Bong Džun Ho). Mogao sam, grešna mi duša, da povežem ovaj šokantan film i sa nekim drugim autorima, ali mi se učinilo da posle Bunjuela (otišao od nas 1983), niko nije uspeo da tako virtuozno i subverzivno utka u mračnu komediju satirični pogled na odnose visoke i ponižene klase. Sam reditelj Bong Džun Ho (rođen 1969), za svoj sedmi film u karijeri kaže: pokušao sam da napravim komediju bez klovnova, i tragediju bez negativaca. A dramatičan susret bogataša i sirotinje me je podsetio na Bunjuelovu „Viridijanu“, u kojoj bogatoj naslednici, inače monahinji, sirotinja, kojoj je otvorila milosrdno svoj dom, rasturi kuću, ponizi dobročiniteljku i napravi parodiju Poslednje večere sa Hristom! Uspon južnokorejskog filma počinje još 1962, kad se prvi put jedan njihov film pominje u nominaciji za Oskara, a Bong Džun Ho za svoj sedmi film „Parazit“ dobija nedavno četiri Oskara u najvažnijim kategorijama, posle kanske Zlatne palme. Tu je još i desetina najvažnijih nagrada (BAFTA, liste nacionalnih kritičkih udruženja). Pošto o nagradi Američke filmske akademije koja se popularno označava kao Oskar, svako na zemaljskoj kugli ima svoju teoriju, kao što, po lucidnom zapažanju Velikog brata Mao Ce Tunga svako ima… onaj stražnji deo, jedno ostaje nesporno: Oskar je najznačajnije priznanje koje jedan filmski autor priželjkuje. I naravno da tu ima nepravdi i čudnih otkrića kad se pogleda istorija dodeljivanja ovog priznanja od 1928 naovamo. Pomenuću samo bizarnu činjenicu da u kategoriji najbolji reditelj nikad nisu bili čak ni nominovani: Luis Bunjuel, Andrej Tarkovski, Fric Lang, Lars von Trir, V.F. Murnau, Stenli Donen, Čarls Čaplin, Mihael Haneke, Spajk Li, Giljermo del Toro, Tim Barton, Kristijan Nolan, Džon Karpenter, Pol Ferhufen, Dejvid Kronenberg, Brajan De Palma, Serđo Leone… Ima još, ali i ovo je dovoljno. Ima i onih koji su hrabro najavljvali da bi odbili ovu nagradu, neki su imali i spremljene govore koji obrazlažu razloge, nekoliko tih govora sam i čuo, ali tu tajnu ću odneti na onaj svet. Uzgred, nekoliko naših pisaca mi je u velikom poverenju pokazalo zahvalne govore prilikom osvajanja Nobelove nagrade, izvrsno štivo, šteta što je to ostalo među nama. Slavu južnokorejskog filma su u poslednjih tridesetak godina proneli današnji klasici, Kim-ki Duk („Proleće, leto, jesen, zima i proleće“, „Ostrvo“, „Samarićanka“), Čan-vuk Park („Old boy“, „Služavka“), Li Čung Vok („Sagorevanje“). Nekoliko filmova Bong Džun Hoa se već nalaze u strogim žanrovskim antologijama, a mene je posebno uzbudio njegov „Sećanja na ubistvo“ (2003), inovativni policijski triler u znaku film-noara, iskazan u plen-eru i sa zapanjujuće otvorenom završnicom. Već u prvim kadrovima „Parazita“ upoznajemo simpatičnog mladića Ki Vua koji studira engleski jezik, ali nema sredstava da nastavi školovanje, jer njegova četvoročlana porodica Kim živi bezmalo na smetlištu. Otac presavija kutije za pice, presreću elektornske ponude, svi muvaju, a žive u prizemnoj straćari, čije prozore noću zapišavaju dežurni pijanci. I onda se ukaže prilika: od svog drugara Vu dobija ponudu da daje časove engleskog razmaženoj devojčici iz porodice Park. Njegova mlađa sestra je vešta u digitalnom falsifikovanju dokumenata, snabdeva ga lažnom diplomom, na osnovu koje on ulazi u porodicu Park. I tamo ih je četiri, žive u raskošnom art-nuvo zdanju od mermera i stakla. Ova prilika se nepropušta, u porodici Kim se rodi domišljat plan: razraditi strategiju na osnovu koje će i preostali članovi porodice postati služinčad u bogatoj kući. Kao u pripremama filma pljačke dobro čuvanih zlatara, uvežbavaju dijaloge, i uskoro, sestra podučava sina Parkovih u oblasti umetnosti, otac postaje porodični šofer, a majka, posle mnogo muka i smicalica, uspe da potisne dotadašnju domaćicu. A onda će ova unesrećena žena, bačena na ulicu, doći do Parkovih, jer je nešto zaboravila u podrumu. A to će biti njen muž, koji je živeo kao zatočenik iz dvorca Zenda, sa dostavama hrane! Ovaj smehotvorni plan ostvaren je bravuroznom dramaturgijom preciznom kao švajcarski sat, članovi porodice Kim se na poslu ponašaju kao da su se tu slučajno zatekli, porodica Park je presrećna jer sve se odvija glatko. Pa ipak, kad sirotinja počne u jednom času da oponaša hedonističke igre gospodara, rasplet dobija dimenzije surovog horora. I tu Bong pokazuje kako za njega prelaz iz jedne žanrovske matrice u drugu nije nikakav problem. Izvorište ciničnog humora u ovom filmu nalazi se u antropološkoj percepciji odnosa više i niže klase savremenog društva. Pošto smo kao gledaoci uvedeni u pripreme porodice Kim da se osvoje radne pozicije u bogataškoj kući (ne i da je opljačkaju, ili izvedu nešto slično zapletima pljački i otimačina), zabavlja nas dovitljivost koju pripadnici sirotinjskih slojeva moraju da razviju kao osnovni psihološki mehanizam kako bi uopšte opstali. Dok članovi više klase mirno uživaju u svojim blagodetima i rasejano (sa diskretnim prezirom osmatraju one ispod), sirotinja koristi sve kreativne potencijale. Otuda su šibicari, prodavci magle, gutači ping-pong loptica, lažni pacijenti, maštoviti mitomani i tvorci izmaštanih biografija uvek tako simpatični i bliski svakom gledaocu. Reditelj je na tom nivou gradnje likova pokazao kakav je on neobuzdan zavirivač u predele ljudskih duša. Posebno je zanimljiva funkcija podruma u kući Parkovih, koji samo promeni stanovnika, pa ponovo nastaje problem, kako novog stanovnika izvući na svetlo dana, bez težih posledica. Dramaturgija ovog zabavnog trilera nijednog trenutka ne remeti prodornu percepciju odnosa klasa u neoliberalnom kapitalizmu. Ovde neću pominjati imena svih glumaca u ovom dvostrukom kvartetu (četiri-plus-četiri), izvanredna igra na ivici noža, koja će se završiti na pozicijama sa kojih su likovi krenuli u igru. Celokupni dizajn filma, sa fotografijom koja raskošno pleni toplim bojama, i muzikom koja kao kod Hičkoka uvek diskretno podvlači stilski smer filmske dramaturgije. Film sam prvi put gledao prošlog novembra, na sjajnom beogradskom Festivalu autorskog filma. I ponovo, oko Nove godine, kad sam motrio kako se stilski oblikuje filmska naracija. Drugo gledanje je uvek važno, i uvek me rastuži kad neki moji prijatelji kažu: to sam gledao. To je kao kad bi neko rekao: već sam slušao Malerovu prvu simfoniju. Drugi i treći put je uvek novo, dodatno zadovoljstvo. Jer, film koji zaslužuje samo prvo gledanje, najčešće ne zaslužuje ni toliko. Ali to je već druga tema. I da vam otkrijem malu tajnu: u međuvremenu sam dobio trajni snimak za kućnu upotrebu. Prošle noći, uoči ovog tužnog praznika, sa uživanjem, osmotrio sam ponovo Bongov film. Pa vi vidite.

I dok se delfini vracaju u Veneciju,artefakti iz britanskih muzeja svojim kucama,u Marbelji se pojavio Freddy Mercury (sa par kilograma viska,doduse)

Meni ovaj prvi deluje kao neki retro 80's zonfa Poslednja tri su mi ok..tu treba traziti resenje..mozda br.4 ali da 92 bude ljubicasto

Vuk Kostic. Pravo da ti kazem,ja ne znam kasting. Znam dosta detalja sa snimanja koje se odrzalo ovde..neke anegdote sa snimanja,znam da su imali vrlo jak budzet za nase uslove itd.

I danas ne znam sto nisam..^

Pojavila se dva slucaja zaraze koje licno poznajem. Starija zena i decak od deset godina. Nisu u srodstvu. Oboje onkoloski pacijenti. Oboje se zarazili u Institutu u Kamenici gde su isli na terapije. Decak..prosle godine mu otkrili tumor na mozgu..znam mu roditelje..devastirani,kakvi ce biti..i kao da nije dovoljno nego sad i ovo. Tuga..roditelji danas testirani i cekaju se rezultati za njih. Decak prebacen u Beograd u bolnicu. Bas razmisljam..kod nas je virus masovono poharao zdravstvene ustanove i zdravstvene radnike. Mislim da se prave proporcije i ne znaju (ne tvrdim da se kriju,ali se jednostavno ne znaju). I onda se hapsi Ana Lalic jer "uznemirava javnost" i "siri lazne vesti"..ma,mrsh bre..bagro

Napisah na drugom topiku da je snimljen. No,bojim se da ce biti da bolje da nije.