Drug Crni

30 godina od kada su U2 seli u trabanta te isporucili Achtung Baby! 1991..dok smo mi tonuli u ludilo,svet je svedocio jednoj od najplodonosnijih godina u istoriji pop/rock diskografije.

Klik na 'zvezdu' ili 'kruzic' ispred imena topika.

Nazalost,cinjenice kazu da je Kraljevina SHS od samog osnivanja,bila nestabilna drzava ili bolje receno nestabilna demokratija sa prividnim parlamentarizmom. U februaru 1919.osnovano je Privremeno predstavnistvo (de facto Skupstina),a zemlja je usla u fazu drzavno-pravnog provizorijuma koji ce trajati do usvajanja Vidovdanskog ustava 1921. Na samom pocetku,parlamentarni sistem nove drzave poceo se izgradjivati na nacin koji je postao izvor ne samo stranackih i nacionalnih sukoba vec je pretio da se antidemokratskim metodama izmetne u vlastitu suprotnost - u antiparlamentarni rezim. Privremeno predst.koje je trebalo da bude kontrola izvrsne vlasti,odnosno vlade, cesto se nalazilo u polozaju u kojem se njegova prava nisu postovala,jer je vlada,zajedno sa monarhom,postala dominantni politicki faktor. Vlade koje su se smenjivale na kormilu zemlje,za dve nepune godine,izdale su oko 800 uredaba sa zakonskom snagom,i to najcesce kada Privr.predts. nije bilo na okupu. Ovo je bio nastavak "vladavine diktature" iz ratnog perioda,kada je bez ovlascenja skupstine,vlada sebi prisvojila pravo da izdaje uredbe. Ali za vreme rata,vlada je bila prilicno stedljiva u izdavanju uredaba,sto se za posleratne vlade ne bi moglo reci. Ponasajuci se kao da parlament ne postoji,vlada je pocela izdavati i takve uredbe "za koje se obicno uzima da mogu samo biti regulisane samo putem zakona,ako ne cak i putem Ustava" (Citat: Slobodan Jovanovic). Kao primer se mogu navesti uredbe o agrarnoj reformi,stvaranje novih sudskih nadleznosti,ustanovljavanje novih poreza itd. Na kraju je i sam budzet,donet putem uredbe. Ipak,kao pravni unikat,izdvaja se jedna uredba koja je s pravnog stanovista bila vise nego problematicna. To je Uredba protiv komunista od 29.decembra 1920. kojom se komunistima oduzimaju politicke slobode (sloboda stampe,sloboda zbora i uduzivanja),a kaznjavanje oruzane akcije komunista stavljeno je u nadleznost vojnih sudova. Zapravo,to je bila "uredba o vanrednom stanju". Vladavina uredaba je zamenila vladavinu zakona,a stalnost pravnog poretka jeste osnovna potreba svih drzava. Ovde pimerima koji potrepljuju tvrdnju sa pocetka nije kraj. Pokusacu biti nesto kraci u daljem postu. Koliko je parlamentarna (zakonodavna) praksa bila neefikasna,govori i cinjenica da je u Kraljevini SHS i pet godina po usvajanju Ustava, i dalje na snazi sest razlicitih zakonodavstava (srpsko,crnogorsko, hrvatsko,bosansko,vojvodjansko i slovenacko). To je dovodilo do pravih zavrzlama i pravnih apsurda kada su gradjani iz raznih delova zemlje stupali u privatno-pravne ili trgovinske odnose. U periodu od 1924 do 1927 promenilo se cak 9 vlada,od cega 6 vlada N.Uzunovica. Nijedna od tih 6 vlada Uzunovica nije padala,ni postojala pred Skupstinom. Sve su to bili znaci i pojave jedne iste situacije laznog parlamentarizma i lazne ustavnosti. Parlament nije vrsio svoje dve osnovne funkcije: kontrolu vladinog rada i donosenje zakona. Kriza parlamentarizma,ali i celokupne politicke prakse morala je neminovno dovesti do jedne jedine logicne posledice - uvodjenja diktature. Parlamentarni sistem koji zavrsi svoje postojanje na takav nacin,tesko moze odgovarati standardima koje su za tu temeljnu demokratsku instituciju (Parlament) moderne drzave postavila gradjanska drustva zapadne Evrope. Edit:zbog pokusaja brzeg kucanja,pravim neke slovne greske,pa sam primoran da editujem tekst i ispravljam ih

I ovo se moze uzeti kao nesumnjivo tacno. Uostalom,koliko god to bilo nepopularno misljenje,Aleksandar je najvecu manu iskazivao,ne anti-hrvatskom politikom,vec cinjenicom da je vladao apsolutisticki. I jednako je prezirao sve politicke stranke i cinioce koje je dozivljavao pretnjom i ogranicavajucim faktorom vlasti Krune.

Jos jedan mali dodatak prici o monarhija/republika. Ova dilema je bila skrajnuta u srpskim politickim i intelektualnim krugovima. To,medjutim,ne znaci da je tako bilo i kod ostalih politickih cinilaca Kraljevine SHS. Najvise sporenja,pre i posle donosenja Vidovdanskog ustava,izazvalo je drzanje Hrvatske republikanske seljacke stranke i odbijanje njenog vodje,Stjepana Radica da prihvati monarhijski oblik vladavine. S njegove strane,predlagana je formula "republika u monarhiji",osnosno trazio je da Hrvatska,kao savezna jedinica bude republika,a dzravna celina monarhija. Pri tome se kao primer navodilo nemacko carstvo koje je u svom savezu imalo clanice republikanskog i monarhijskog oblika vlasti. U politickim raspravama taj primer je trebalo je da funkcionise kao dokaz mogucnosti koegzistencije republike i monarhije u jednoj drzavnoj celini,ali je kao argument i ospravan. Protivnici ovakvog koncepta isticali su da primer nemackog carstva ne dokazuje ravnopravnost svih njenih clanica,vec upravo obrnuto - hegemoniju najvece clanice (Pruske) nad ostalima. Za Radica,zapravo,nije toliko bio ni sporan princip monarhijske vlasti koliko je bila sporna nemogucnost da Hrvatska u novoj drzavi ne funkcionise kao poseban entitet. Iz tih razloga,republikanstvo HRSS pre je bilo izvedenica iz njihove politicke ideje da se drzavna zajednica uredi kao savez samostalnih nacionalnih subjekata koji ravnipravno ucestvuju u vlasti. Uostalom,Stjepan Radic se kasnije (1925) odrekao republikanske ideje,ali se zasigurno,nije odrekao borbe protiv unitarnog uredjenja Kraljevine.

U pravu si. Dilema monarhija ili republika nije istaknuta u javnom zivotu kao sustinski problem jugoslovenske drzave,ili je preciznije reci da je u raspravma oko koncepta drzave ova dilema bila marginalizovana. Insistoralo se na demokratksom,parlamentarnom i ustavnom karakteru monarhije,sto kao princip,nije postao predmet sporenja. Milan Grol je npr.bio ubedjeni republikanac,ali ni on,kao takav,ovo pitanje nije smatrao prvim i susastvenim. Republikanci i monarhisti vrednovali su oba oblika vladavine kroz postovanje demokratskih nacela,odnosno tragali za najoptimalnijom formulom demokratskog sistema koji bi trebalo primeniti na jugoslovensku drzavu. Medjutim,ostaje cinjenica da je ova dilema postojala,ali zaista tek na trecem mestu od tzv.identitetskih pitanja.

Slobodan Jovanovic,najveci srpski pravni mislilac,poslao je jos 1921.prijatelju Mihailu Gavrilovicu pismo u kojem je,izmedju ostalog,tvrdio da ce hrvatsko pitanje,nakon donosenja Ustava,jos dugo ostati otvoreno. " Nas je istorija razdvojila" pisao je Gavrilovicu "i samo jedan dugi istorijski proces moze nas opet spojiti." Medjutim,svakim danom bilo je sve manje sanse da bi neumitni istorisjki tok i u buducnosti mogao spojiti ono sto je politicki realitet jugoslovenskog prostora poceo razdvajati. Ustavno resenje nacionalnog pitanja bilo je kompromisno,ali i kontradiktorno. Kompromisno,zato sto se pokusala pomiriti ideja o jedinstvenom srpskom,hrvatskom i slovenackom narodu s cinjenicom o njihovim evidentnim posebnostima koje su priznate na nivou plemena,odnosno koje su pocinjale i zavrsavale u kulturnoj sferi (jezik,pismo,vera). Kontradiktorno, zato sto sto je bilo u koliziji sa samom cinjenicom da su izlazak iz Austrougarske Hrvati,Slovenci i Srbi izveli upravo na medjunarodnoj verifikaciji svoje nacionalne posebnosti,koja nije bila utemeljena u drzavnom vec u prirodnom pravu. Kreatori Ustava,iz tih razloga,doneli su jednu kontradiktornu definiciju koja nije priznala postojanje nove,jugoslovenske nacije,ali koja nije priznala ni individualitete jugoslovenskih naroda. Nepriznavanje jugoslovenske nacije iskazano je u odbacivanju jugoslovenskog imena za novu drzavu. Dve glavne srpske stranke,radikali i demokrati,bile su protiv toga da se nova drzava nazove Jugoslavija,a sve ostale stranke Ustavotvorne skupstine (Narodni klub,Jugoslovenski klub,Muslimanski klub,zemljoradnici, republikanci, socijalisti i komunisti) insistirali su upravo na tom nazivu. Paradoksalna je bila cinjenica da su se u borbi oko drzavnog imena,s jedne strane, hrvatski i slovenacki decentralisti izjasnili za "drzavni naziv u kome nije bilo ni traga od starih plemenskih imena - srpskog,hrvatskog i slovenackog",a da su se srpski centralisti izjasnili za "jedan drzavni naziv sastavljen iz tri plemenska imena". Drugim recima,krace i sazetije - Hrvati, Slovenci i Muslimani (ali i socijalisti i komunisti)su bili za ime Jugoslavije,a najvece srpske stranke protiv. Tako je, prema Vidovdanskom ustavu, reseno pitanje imena prve zajednicke drzave Juznih Slovena. To ne kazem,ne tvrdim ja,vec argumentovano govore cinjenice i brojni istorijski izvori. Nadam se da nisam bio previse naporan u pojasnjenju i da je neko imao strpljenja da ga procita.

Tri su se glavna pitanja izdvojila,pojavila kada je rec o prvoj zajednickoj drzavnoj tvorevini Juznih Slovena: 1. Pleme ili narod ili nacija (sa posebnim osvrtom na odnos nacionalizam-jugoslovenstvo) 2. Unitarizam ili federalizam,centralizam ili decentralizam 3. Monarhija ili republika Nazalost,sva ova tri pitanja su bila zadocnela,zakasnela,jer je odgovore vec ponudio Vidovdanski ustav, na nacin neprimeren demokratskim drustvima i izvan ocekivanja sta konstitutivni akt treba da donese mladoj drzavi. I srpske i hrvatske intelektualne elite toga doba bile su jedinstvene u jednoj oceni - da je Vidovdanski ustav zariste politicke krize i akt koji otvara podele umesto da ih resava.

Ustvari,verovao ili ne,zajednicka drzava Juznih Slovena zaista jeste bila ideja/zelja i tih naroda,ali i njihovih tzv.politickih elita te intelektualaca. "Elite" su vrlo brzo (u roku od jedne decenije) okrenule plocu,ali to je druga i duza prica. Ideja jugoslovenstva je najveca ideja koju su tri juzno-slovenska plemena smislila. Ikada. A najveca je,ne zbog cuvenog bratstva-jedinstva i slicnih parola,vec zato sto je trebala da donese potpuno novu,mladu,modernu i evropsku drzavu (i naciju) koja bi napravila potpuni diskontinuitet sa prethodnim tvorevinama,ukljucujuci i Kraljevinu Srbiju,koja je pune dve decenije pre Ujedinjenja bila jedna siromasna,mracna, policijska drzava koja je podanicima vladala silom. Intelektualne i kulturne elite Juznih Slovena su bile zdusno za zajednicku drzavu,ali politicke nisu imale umeca,znanja i svesti da je realizuju kako treba. Sve sa Aleksandrom na celu.

Jos uvek ni traga ni glasa od nje..

Butcher of Luverne Steta..kakve bi to goleade vrste 7+ bile..

Fina analiza ^ Italijanima ce veoma prijati sto se baraz ne igra odmah,nego kroz nekoliko meseci. Imace vremena da se saberu,prestroje i ponovo pronadju igru i motiv. Ocito su se svojski ispraznili osvajanjem Eura.

Sad tek dolazi do izrazaja sinocnji rezultat u Lisabonu,ravan malom podvigu. Bice vraski tesko "manjim" repkama da se probiju pored Italije i Portugala. Po onome sto sam gledao u poslednjih 6+ meseci,Svedska mi je takodje jaka i neugodna ekipa. Ukoliko zreb ne pospaja neke od navedenih repki u finalu,ovima dajem najvece sanse za Katar.

Nisam bas iznenadjen ovakvim raspletom. Da treba da se kladim koja od ekipa ce ti pruziti najzesci otpor (a da im pri tome bodovi nisu od znacaja) uvek bih pare stavio na R.Irsku,pa S.Irsku pa Skote..brate kod takvih je svaki mec na noz..nema pustanja..sa druge strane Bugari idealni da popravis gol-razliku na njima kad ti dodju nemotivisani.

Hvala momci na odgovorima. Iskreno,pun mi je kufer tog vecito neracionalnog ponasanja da secemo granu koja radja. Drago mi je procitati da nema nikakve price iza nepozivanja i da se na Kalinica racuna.

Jel teoretski uopste moguc takav par? Igra li status povlascenih neku ulogu u barazu,na bazi renkinga na FIFA listi ili slicno?

Jel ovo dodatno pojasnjeno ili nije?

Ne pecam se,ali ne razumes. Shonke pitao ko je dao tu izjavu,ja sam znao da je Tadic,ali mi bilo neprakticno da kacim ceo link sa nova.rs portala,pa okacih prvi tvit na koji sam naisao. Ne zbog Videnovica,vec upravo Tadica. Da ljudi odmah odavde mogu da je cuju,bez da im se otvara drugi prozor (portal). Sam Videnovicev komentar mi je beznacajan. Stvarno ne razumem sa kim se svadjas? Ja dva puta napisah da mu je ne uzimam za zlo,vec da se bude malo tolerantniji i da se pokusa razumeti zasto nekome nece do kraja "sesti". Ni manje ni vise od toga. Nemoj da branis Piksija od mene. Ja sam ovu kampanju ispratio sa entuzijazmom upravo zbog njega. Sto bi im presela? Valjda je dovoljan razlog pobeda sama po sebi. Inace su mi te "posvete" obicno patetika..ali je dovoljno reci nesto tipa "Posvecujemo pobedu svim nasim navijacima.." Sta znam..ja bih tako nekako.

Vidi,ja ne osecam nikakvu krivicu sto sam okacio par tvitova. Niti su tvitovi tu zbog njihovih autora. Dobro,evo jos par za nezne dusice,da se ne ljute sto im "prljam" topik Srpski zet Tako je govorio Piksi vol.2 (hronoloski je vol.1 zapravo). Kako? Lako!

Upravo treba. Jer je ovako najlakse videti razliku izmedju dobrog trenera i vecitih mediokriteta i neznalica: zatucanih,arhaicnih,zaglavljenih u glibu jalove proslosti. Nije to samo u fudbalu tako. Ovakvo kadrovanje imamo u svim sferama drustvenog zivota. Ali da ne sirim pricu.

Nego,zna li neko gde se zagubi Tumbin kominike na 40 strana kako Tadic i Sergej ne mogu da igraju zajedno?

@SteveFrancis#3a kakvo ti je misljenje o Batman/The Dark Knight trilogiji C.Nolana? Mozda si nekada i pisao o tome na starom forumu,ali postoji mogucnost da ja tada nisam bio clan,pa propustih. Edit:slova

Tadic. Da i ja zavrsim sa ovom pricom. Ne mislim da Piksija treba napadati zbog izjave i siguran sam da uospte nije imao losu nameru. Ali isto tako ne treba odmah skakati na one koji su je uzeli ili shvatili neprimerenom. Jer je zaista istina da u Srbiji ne zive samo Srbi i ne osecaju se svi tako. Vise tolerance u drustvu i manje iskljucivosti i vrlo brzo bi se videli i neki efekti takvog pristupa.

Odlicno. Ekipa ce se dalje uigravati i rasti kroz takmicarski fudbal,a ne bezvezne prijateljske utakmice.

Kalinic u kosarkasku reprezentaciju. Nisam precizirao,izvinjavam se. Nego,posto ne idemo u repasaz,sta ceka reprezentaciju u tim terminima? Prijateljske utakmice? I kad startuje sledeca Liga nacija?