Drug Crni

Kupicu C4

Jel moguce ovo? Mislim,znam da je moguce,nismo ni mi u proslosti bili liseni slicnih stvari,ali njih dvojica su najiskusnija..bas neprofesionalno. Ili ih boli ona stvar jer su vec na zalasku repr.karijere.

Valjda ce predstojeci duel Argentine i Brazila biti odigran kako treba,dakle zavrsen. Brazil je vec obezbedio plasman na Mundijal,Argentina je isto vrlo blizu tome. Malu prednost dajem domacinu.

Pa,bio bi red da se nesto onda i pusti sa albuma. Velika hrabrost bila je potrebna da se sa Joshua Tree/Rattle & Hum predje na Achtung Baby. Ogromna promena zvuka pre svega,pa nije preterano reci da U2 zvuce skoro kao drugi bend. I poslo im je rukom. Snimili su prva liga album,a i dalje ostali verni sebi. Fina evolucija,bar za mene. Iza albuma je usledila ZOO Tv turneja,mozda i najuspesnija ovog irskog benda.

U tem Somboru Svega na volju Svega ima,to istina Pa i zene muski piju vina piva U tem Somboru..

Eee..super si mi dao slagvort. Logana pogledah pre cirka 15-ak dana. I hteo sam na forumu da pitam fanove X-Mena (Marvela) kako oni ocenjuju film. I vidis,zaboravih. Pa evo,kako ga vi vrednujete? Meni se dopao,iako sam u njemu prepoznao neke motive iz vise filmova,pocevsi od Mad Max:Fury Road pa cak do filma "Kuka" (Hook) S.Spielberga. Inace,pogledao sam neke filmove iz X-Men serijala,ali ne bih rekao bas sve.. A Watchmen movie nisam gledao,ali jesam seriju koja mi je topcider.

Ovo je i moje misljenje. Nama, pored Vajta, konstantno izostaje bar jos jedan standardni prvotimac od pocetka sezone. Nekada i dvojica (plus Vajt). Neverovatno.

Nisam gledao Tu je sa Batman:Year One Frenka Milera koji je Nolanu i posluzio kao inspiracija. Meni se tesko odluciti izmedju ova dva..

Evo kli se i dalje pojavljuje nakon onog blamiranja

Meni je TDK trilogija sela samo tako. Ocito da je drugi, i istoimeni, film iz serijala,ujedno i njegov vrhunac. Da li su druga dva filma prosecna,o tome se da prodiskutovati. Meni je Batman Begins dao bas ono sto sam trazio - kvalitetan uvod u celu pricu, sa nekim stvarima koje sam prvi put video na malom/velikom ekranu,makar kad je igrana (dakle,ne racunam animiranu) produkcija u pitanju. Npr.prvi put smo videli kako je Bruce Wayne zaista postao The Masked Vigilante. Ne sta ga je motivisalo i gonilo,ne kako se opremio odelom i gedzetima,ne kako se motorizovao,vec i KAKO je to postao:kako je i gde naucio borilacke vestine, kako se obucio da se posiba sa armijom protivnika,kako da uistinu postane nevidljiv i suoci se sa svojim strahovima. Nolan je (makar po meni) vec u prvom filmu uspeo da predoci moderni Gotham City, grad naseg vremena,potpuno nalik bilo kojem metropolisu danasnjice,a ne neku "stripovizovanu" verziju koja nalikuje 'tridesetim' godinama proslog veka,kada je sam strip i ugledao svetlo dana. Ili bolje reci,noci. Dakle,jasan otklon od Burtonovog Gothama,koji je,moram priznati,takodje izgradio originalan svet iz njegove,vrlo karakteristicne vizure i isto takve ikonografije. I meni je Nolanov ambijent vrlo uverljivo funkcionisao. Betmen:Pocetak je onaj film u kojem lik Bruce Waynea (Batmana) dolazi do izrazaja,ma koliko bio dosadan,sa kojom se ocenom slazem. Posebno bih izdvojio (dramski) momenat njegovog povratka kuci,na sudjenje ubici svojih roditelja,kada je pokusao da uzme pravdu u svoje ruke i osveti njihovu smrt,ne imajuci veru u korumpirani pravosudni sistem. You're not talking about justice. You're talking about revenge. -Sometimes,they're the same Justice is about harmony. Revenge is about you making yourself feel better - All these years wanted to kill him.. Now i can't O TDK ne bih duzio. Film je jedan od onih filmova koji kvalitetom apsolutno prevazilazi granice svog zanra. Odlican,vrhunski scenario btw. TDKR mi je tu najslabija karika. Ponajvise iz razloga ubacivanja momenta atomske bombe u film. Tome je mozda mesto u nekom filmu sa Brusom Vilisom,a ne Betmenom. To mi je bas promasaj. Pogledah prva dva filma pre nekoliko meseci ponovo i zamislih se da li da startujem i treci. Ucinih to i moram reci da mi je po prvi put zaista legao. Na,recimo,neko peto gledanje. Ne znam..mozda sam i ja trebao malo vise da porastem Uspeo sam da ga upijem konacno na pravi nacin. Film je,inace,svojevrsna politicka alegorija ocito motivisana SEKOM. Nolan je u TDKR predvideo uspon populizma koji neminovno iza takve krize i dolazi. On je ovde utelotvoren u liku negativca Banea. Ni sa cim od navedenog nemam ni najmanji problem u filmu,ali preko a-bombe ne mogu da predjem. Da,moram reci da mi i promenjena lokacija (Njujork umesto Cikaga) nije najbolje legla. I samo malo ostrije oko vec moze da primeti razliku. Neko ce (mozda i sa pravom) reci kako konkurencija i nije neka,ali Nolanova trilogija je ubedljivo najbolje ekranizovan Super Hero strip,pa i strip/graficka novela uopste,uz Sin City svakako.

30 godina od kada su U2 seli u trabanta te isporucili Achtung Baby! 1991..dok smo mi tonuli u ludilo,svet je svedocio jednoj od najplodonosnijih godina u istoriji pop/rock diskografije.

Klik na 'zvezdu' ili 'kruzic' ispred imena topika.

Nazalost,cinjenice kazu da je Kraljevina SHS od samog osnivanja,bila nestabilna drzava ili bolje receno nestabilna demokratija sa prividnim parlamentarizmom. U februaru 1919.osnovano je Privremeno predstavnistvo (de facto Skupstina),a zemlja je usla u fazu drzavno-pravnog provizorijuma koji ce trajati do usvajanja Vidovdanskog ustava 1921. Na samom pocetku,parlamentarni sistem nove drzave poceo se izgradjivati na nacin koji je postao izvor ne samo stranackih i nacionalnih sukoba vec je pretio da se antidemokratskim metodama izmetne u vlastitu suprotnost - u antiparlamentarni rezim. Privremeno predst.koje je trebalo da bude kontrola izvrsne vlasti,odnosno vlade, cesto se nalazilo u polozaju u kojem se njegova prava nisu postovala,jer je vlada,zajedno sa monarhom,postala dominantni politicki faktor. Vlade koje su se smenjivale na kormilu zemlje,za dve nepune godine,izdale su oko 800 uredaba sa zakonskom snagom,i to najcesce kada Privr.predts. nije bilo na okupu. Ovo je bio nastavak "vladavine diktature" iz ratnog perioda,kada je bez ovlascenja skupstine,vlada sebi prisvojila pravo da izdaje uredbe. Ali za vreme rata,vlada je bila prilicno stedljiva u izdavanju uredaba,sto se za posleratne vlade ne bi moglo reci. Ponasajuci se kao da parlament ne postoji,vlada je pocela izdavati i takve uredbe "za koje se obicno uzima da mogu samo biti regulisane samo putem zakona,ako ne cak i putem Ustava" (Citat: Slobodan Jovanovic). Kao primer se mogu navesti uredbe o agrarnoj reformi,stvaranje novih sudskih nadleznosti,ustanovljavanje novih poreza itd. Na kraju je i sam budzet,donet putem uredbe. Ipak,kao pravni unikat,izdvaja se jedna uredba koja je s pravnog stanovista bila vise nego problematicna. To je Uredba protiv komunista od 29.decembra 1920. kojom se komunistima oduzimaju politicke slobode (sloboda stampe,sloboda zbora i uduzivanja),a kaznjavanje oruzane akcije komunista stavljeno je u nadleznost vojnih sudova. Zapravo,to je bila "uredba o vanrednom stanju". Vladavina uredaba je zamenila vladavinu zakona,a stalnost pravnog poretka jeste osnovna potreba svih drzava. Ovde pimerima koji potrepljuju tvrdnju sa pocetka nije kraj. Pokusacu biti nesto kraci u daljem postu. Koliko je parlamentarna (zakonodavna) praksa bila neefikasna,govori i cinjenica da je u Kraljevini SHS i pet godina po usvajanju Ustava, i dalje na snazi sest razlicitih zakonodavstava (srpsko,crnogorsko, hrvatsko,bosansko,vojvodjansko i slovenacko). To je dovodilo do pravih zavrzlama i pravnih apsurda kada su gradjani iz raznih delova zemlje stupali u privatno-pravne ili trgovinske odnose. U periodu od 1924 do 1927 promenilo se cak 9 vlada,od cega 6 vlada N.Uzunovica. Nijedna od tih 6 vlada Uzunovica nije padala,ni postojala pred Skupstinom. Sve su to bili znaci i pojave jedne iste situacije laznog parlamentarizma i lazne ustavnosti. Parlament nije vrsio svoje dve osnovne funkcije: kontrolu vladinog rada i donosenje zakona. Kriza parlamentarizma,ali i celokupne politicke prakse morala je neminovno dovesti do jedne jedine logicne posledice - uvodjenja diktature. Parlamentarni sistem koji zavrsi svoje postojanje na takav nacin,tesko moze odgovarati standardima koje su za tu temeljnu demokratsku instituciju (Parlament) moderne drzave postavila gradjanska drustva zapadne Evrope. Edit:zbog pokusaja brzeg kucanja,pravim neke slovne greske,pa sam primoran da editujem tekst i ispravljam ih

I ovo se moze uzeti kao nesumnjivo tacno. Uostalom,koliko god to bilo nepopularno misljenje,Aleksandar je najvecu manu iskazivao,ne anti-hrvatskom politikom,vec cinjenicom da je vladao apsolutisticki. I jednako je prezirao sve politicke stranke i cinioce koje je dozivljavao pretnjom i ogranicavajucim faktorom vlasti Krune.

Jos jedan mali dodatak prici o monarhija/republika. Ova dilema je bila skrajnuta u srpskim politickim i intelektualnim krugovima. To,medjutim,ne znaci da je tako bilo i kod ostalih politickih cinilaca Kraljevine SHS. Najvise sporenja,pre i posle donosenja Vidovdanskog ustava,izazvalo je drzanje Hrvatske republikanske seljacke stranke i odbijanje njenog vodje,Stjepana Radica da prihvati monarhijski oblik vladavine. S njegove strane,predlagana je formula "republika u monarhiji",osnosno trazio je da Hrvatska,kao savezna jedinica bude republika,a dzravna celina monarhija. Pri tome se kao primer navodilo nemacko carstvo koje je u svom savezu imalo clanice republikanskog i monarhijskog oblika vlasti. U politickim raspravama taj primer je trebalo je da funkcionise kao dokaz mogucnosti koegzistencije republike i monarhije u jednoj drzavnoj celini,ali je kao argument i ospravan. Protivnici ovakvog koncepta isticali su da primer nemackog carstva ne dokazuje ravnopravnost svih njenih clanica,vec upravo obrnuto - hegemoniju najvece clanice (Pruske) nad ostalima. Za Radica,zapravo,nije toliko bio ni sporan princip monarhijske vlasti koliko je bila sporna nemogucnost da Hrvatska u novoj drzavi ne funkcionise kao poseban entitet. Iz tih razloga,republikanstvo HRSS pre je bilo izvedenica iz njihove politicke ideje da se drzavna zajednica uredi kao savez samostalnih nacionalnih subjekata koji ravnipravno ucestvuju u vlasti. Uostalom,Stjepan Radic se kasnije (1925) odrekao republikanske ideje,ali se zasigurno,nije odrekao borbe protiv unitarnog uredjenja Kraljevine.

U pravu si. Dilema monarhija ili republika nije istaknuta u javnom zivotu kao sustinski problem jugoslovenske drzave,ili je preciznije reci da je u raspravma oko koncepta drzave ova dilema bila marginalizovana. Insistoralo se na demokratksom,parlamentarnom i ustavnom karakteru monarhije,sto kao princip,nije postao predmet sporenja. Milan Grol je npr.bio ubedjeni republikanac,ali ni on,kao takav,ovo pitanje nije smatrao prvim i susastvenim. Republikanci i monarhisti vrednovali su oba oblika vladavine kroz postovanje demokratskih nacela,odnosno tragali za najoptimalnijom formulom demokratskog sistema koji bi trebalo primeniti na jugoslovensku drzavu. Medjutim,ostaje cinjenica da je ova dilema postojala,ali zaista tek na trecem mestu od tzv.identitetskih pitanja.

Slobodan Jovanovic,najveci srpski pravni mislilac,poslao je jos 1921.prijatelju Mihailu Gavrilovicu pismo u kojem je,izmedju ostalog,tvrdio da ce hrvatsko pitanje,nakon donosenja Ustava,jos dugo ostati otvoreno. " Nas je istorija razdvojila" pisao je Gavrilovicu "i samo jedan dugi istorijski proces moze nas opet spojiti." Medjutim,svakim danom bilo je sve manje sanse da bi neumitni istorisjki tok i u buducnosti mogao spojiti ono sto je politicki realitet jugoslovenskog prostora poceo razdvajati. Ustavno resenje nacionalnog pitanja bilo je kompromisno,ali i kontradiktorno. Kompromisno,zato sto se pokusala pomiriti ideja o jedinstvenom srpskom,hrvatskom i slovenackom narodu s cinjenicom o njihovim evidentnim posebnostima koje su priznate na nivou plemena,odnosno koje su pocinjale i zavrsavale u kulturnoj sferi (jezik,pismo,vera). Kontradiktorno, zato sto sto je bilo u koliziji sa samom cinjenicom da su izlazak iz Austrougarske Hrvati,Slovenci i Srbi izveli upravo na medjunarodnoj verifikaciji svoje nacionalne posebnosti,koja nije bila utemeljena u drzavnom vec u prirodnom pravu. Kreatori Ustava,iz tih razloga,doneli su jednu kontradiktornu definiciju koja nije priznala postojanje nove,jugoslovenske nacije,ali koja nije priznala ni individualitete jugoslovenskih naroda. Nepriznavanje jugoslovenske nacije iskazano je u odbacivanju jugoslovenskog imena za novu drzavu. Dve glavne srpske stranke,radikali i demokrati,bile su protiv toga da se nova drzava nazove Jugoslavija,a sve ostale stranke Ustavotvorne skupstine (Narodni klub,Jugoslovenski klub,Muslimanski klub,zemljoradnici, republikanci, socijalisti i komunisti) insistirali su upravo na tom nazivu. Paradoksalna je bila cinjenica da su se u borbi oko drzavnog imena,s jedne strane, hrvatski i slovenacki decentralisti izjasnili za "drzavni naziv u kome nije bilo ni traga od starih plemenskih imena - srpskog,hrvatskog i slovenackog",a da su se srpski centralisti izjasnili za "jedan drzavni naziv sastavljen iz tri plemenska imena". Drugim recima,krace i sazetije - Hrvati, Slovenci i Muslimani (ali i socijalisti i komunisti)su bili za ime Jugoslavije,a najvece srpske stranke protiv. Tako je, prema Vidovdanskom ustavu, reseno pitanje imena prve zajednicke drzave Juznih Slovena. To ne kazem,ne tvrdim ja,vec argumentovano govore cinjenice i brojni istorijski izvori. Nadam se da nisam bio previse naporan u pojasnjenju i da je neko imao strpljenja da ga procita.

Tri su se glavna pitanja izdvojila,pojavila kada je rec o prvoj zajednickoj drzavnoj tvorevini Juznih Slovena: 1. Pleme ili narod ili nacija (sa posebnim osvrtom na odnos nacionalizam-jugoslovenstvo) 2. Unitarizam ili federalizam,centralizam ili decentralizam 3. Monarhija ili republika Nazalost,sva ova tri pitanja su bila zadocnela,zakasnela,jer je odgovore vec ponudio Vidovdanski ustav, na nacin neprimeren demokratskim drustvima i izvan ocekivanja sta konstitutivni akt treba da donese mladoj drzavi. I srpske i hrvatske intelektualne elite toga doba bile su jedinstvene u jednoj oceni - da je Vidovdanski ustav zariste politicke krize i akt koji otvara podele umesto da ih resava.

Ustvari,verovao ili ne,zajednicka drzava Juznih Slovena zaista jeste bila ideja/zelja i tih naroda,ali i njihovih tzv.politickih elita te intelektualaca. "Elite" su vrlo brzo (u roku od jedne decenije) okrenule plocu,ali to je druga i duza prica. Ideja jugoslovenstva je najveca ideja koju su tri juzno-slovenska plemena smislila. Ikada. A najveca je,ne zbog cuvenog bratstva-jedinstva i slicnih parola,vec zato sto je trebala da donese potpuno novu,mladu,modernu i evropsku drzavu (i naciju) koja bi napravila potpuni diskontinuitet sa prethodnim tvorevinama,ukljucujuci i Kraljevinu Srbiju,koja je pune dve decenije pre Ujedinjenja bila jedna siromasna,mracna, policijska drzava koja je podanicima vladala silom. Intelektualne i kulturne elite Juznih Slovena su bile zdusno za zajednicku drzavu,ali politicke nisu imale umeca,znanja i svesti da je realizuju kako treba. Sve sa Aleksandrom na celu.

Jos uvek ni traga ni glasa od nje..

Butcher of Luverne Steta..kakve bi to goleade vrste 7+ bile..

Fina analiza ^ Italijanima ce veoma prijati sto se baraz ne igra odmah,nego kroz nekoliko meseci. Imace vremena da se saberu,prestroje i ponovo pronadju igru i motiv. Ocito su se svojski ispraznili osvajanjem Eura.

Sad tek dolazi do izrazaja sinocnji rezultat u Lisabonu,ravan malom podvigu. Bice vraski tesko "manjim" repkama da se probiju pored Italije i Portugala. Po onome sto sam gledao u poslednjih 6+ meseci,Svedska mi je takodje jaka i neugodna ekipa. Ukoliko zreb ne pospaja neke od navedenih repki u finalu,ovima dajem najvece sanse za Katar.

Nisam bas iznenadjen ovakvim raspletom. Da treba da se kladim koja od ekipa ce ti pruziti najzesci otpor (a da im pri tome bodovi nisu od znacaja) uvek bih pare stavio na R.Irsku,pa S.Irsku pa Skote..brate kod takvih je svaki mec na noz..nema pustanja..sa druge strane Bugari idealni da popravis gol-razliku na njima kad ti dodju nemotivisani.

Hvala momci na odgovorima. Iskreno,pun mi je kufer tog vecito neracionalnog ponasanja da secemo granu koja radja. Drago mi je procitati da nema nikakve price iza nepozivanja i da se na Kalinica racuna.