Leaderboard

Ja bio na trci, moja treća posle dve u Austriji i sigurno najzabavniji vikend do sad a čak sam i sam bio za razliku od prošla 2 puta 😄 Dobre stvari: - redari nisu gledali ništa u petak i subotu, bukvalno sam šetao između krivina naročito u petak i kvalifikacije sam presedeo na mestima jedno 5 puta skupljim od mojih 😄 - Turci su navijali bukvalno za svakog, mislim da je jedino Hamilton imao maaalo hejtera ali to je to - tokom trke sam video 5 krivina, baš sam mogao dobro da ispratim kako ko vozi Loše stvari: - kiša - izlazak posle trke je bio neorganizovan totalno, ali sam odustao od toga pa sam otišao do tribine preko puta boxa i gledao u formule Utisci sa trke- Red Bull je izgledao kao nije pushovao ni u jednom trenutku osim Pereza dok ga je Hamilton jurio, ubedljivo su najstabilnije izgledali i bukvalno imam utisak da su videli da je Mercedes brži za nijansu i samo gledali kako da završe na podijumu i to je to. Videla se razlika u klasi Hamiltona i svih ostalih ispred njega dok ih je jurio na početku (pored toga što Merdcedes izleti iz krivine kao iz topa), jedini je menjao stalno kako ide kroz krivine u zavisnosti od kruga i stanja staze i tražio nove načine kroz krivine. Kad je Fetel otišao u boks po suve gume, bukvalno nisam mogao da verujem 😄 Sve je bilo vlažno katastrofa, ne znam kako je mislio da ima i 1% šanse da uspe nešto da uradi. Has izgleda kao da ne može da se vozi, oni koče ranije, izgube kontrolu 3 puta u svakoj krivini i kako kad prednji ili zadnji kraj pobegnu pri izlazu, bukvalno svaka čast obojici rukija kako još nisu napravili neku katastrofu

Mi smo se porodično svi skupa isplakali uz film. Udara na emocije. Posle filma sam izveo psa u šetnju i onako po kiši tumaramo nas dvojica kad mi suze same krenuše niz lice. Ne direktno zbog filma, nego sam već bio načet emocijama pa me samo sastavilo odjednom. Bio sam klinac kad je Toma umro, završavao osnovnu školu i još uvek se živo sećam kada je jedan drugar rekao da je umro pa je nakon toga nastala prepirka između njih par ko je bolji pevač gde su nabrajali ni sam ne znam šta. Ne znam ni zašto sam to zapamtio jer nisam slušao narodnu muziku tada pa ni Tomu. Znao sam pesme, ali sam sa društvom gledao 3K i MTV. Tek sledeće godine na maloj maturi i prvom pravom pijanstvu sam donekle shvatio o čemu pevaju Toma i Džej, mada i dalje nisam slušao narodnu muziku. Vratio me je ovaj film u to vreme. Počupao neke davno zaboravljene uspomene, prve simpatije, društvo i neke kojih više nema... Nisam znao da je baš svaka njegova pesma nekome posvećena i to mi je prvi utisak filma. Dobro su uradili vremensku liniju i povezivanje pesmi sa događajima u njegovom životu.

Ja ne vidim kako moze biti zanimljiv, kad se zna u kakvoj je formi Medvede, a u kakvoj Krajinovic i jos se igra na ovako sporom betonu.

The Banff Wildlife Crossing

Evo kaze Krajinovic da je Medvedev najbolji igrac na svetu, ali da zna kako treba igrati protiv njega. Eto prilike da pobedom nad Rujkom, on postane najbolji igrac na svetu, makar na 24 h ........................... 😂

Uglavnom su to opstepoznate cinjenice (ok, mozda ovi rodjeni posle 2000. ne znaju), ali sve to i nije neki minus, jer nismo gledali dokumentarac vec samo film inspirisan stvarnim dogadjajima. Ja im zameram lose uradjene perike i maske, mada cak je i to sporedno, jer bismo onda diskusiju mogli da svedemo na to da li Maric lici na Tomu ili ne. Po meni, najbolji posao su uradili Nikola Pejakovic i Aco Pejovic.

ja ali opet ne shvatam sto je to bitno evo ja sam bio 5 ali ako je decko vodio sam franzisu bilo bi posteno da ostane.Opet kazem nisam pratio toliko A ligu i citam temu na preskoke pa ne znam o cemu se radi tacno

Ako se ni sutra ne javi @jowanitza997 igraš B Dva puta poslat mejl, na forum ne ulazi, dosta smo čekali.

ne znam šta je problem generalno se sve tromo radi, jedva postaviše poll da se reše bitna pitanja (ne pričam samo o ostanku tvog drugara o ligi) i to zato što je moderator koji ni ne igra u ovoj ligi uskočio onda je grof s pravom rekao da dva dana pred početak lige nećemo znati ni listu učesnika. zato sam i rekao da se odredi do kad je rok, da rešimo sve to i idemo dalje

Kapiram Djole da ti je ovo jedna od najbitnijih stvari u zivotu Svaka cast momcino, tako se bori za nepravdu!

A ako nije tajna, što ste hteli 18 nedelja? Možda propuštam nešto?

Ma gotovo je ta poslednja anketa ja cu ako treba da budem 11 glas, izgubili smo priznajemo poraz. 1 minut je vreme to bez brige ostalo je premalo vremena pogotovo za kasnije runde. A preko minut moze draft da traje 3 sata sto je previse.

jel' biranje pika 1 minut? nadam se da jeste (pošto 45 sec nešto ne ide da se namesti) prvih 4-5 rundi se bira uglavnom 10-15 sekundi, onda u drugom delu drafta ipak treba malo vremena da se pronađe ređenje za koje tripujem da je najbolje edit @LayupFromTheMidget, u tih 11 glasova ti je i delgado koji osim što je došao na ideju da se opet glupira, nije izbrisao svoje glasove, što valjda može tako da i za ovo imaš zapravo 10 glasova

Iskrene čestitke Tasmajdancima, potpuno zasluženo sam izgažen nogama ovaj week. I drago mi je da se prilično dobar tim maknuo sa meni nejasnih 0-4 do sinoć... Ono što ti ja mogu reći što se mene tiče, Conner dobija sve veću ulogu a ne samo red zone carrye, i ako Hudson i Maxx budu out duže vrijeme tako će i ostati rekao bih. Srećno Послато са SM-G973F помоћу Тапатока

Reci da se šališ? Gde ćeš danas da iskopaš prlbližno dobrog HC-a kao što je Bill. Da nismo onako usrali motku protiv Miamia bili sa sasvim pristojnim omjerom pobeda i poraza, a i protiv Tomice je bilo jebeno blizu. Priznajem za lošu izvedbu samo onu sramotu protiv Saintsa Jednostavno suviše turnovera iscrpljuje ionako osrednju odbranu. Moramo da se pomirimo sa time da nam je tim skupljen s koca i konopca, pa dodaj na to i neizbežne povrede i dobija se jednačina u kojoj je naš domet jednostavno ograničen. Politika nerasipanja $$$ nas je ogolila kad nas je Tomislav napustio, no i takvi ipak možemo da se nosimo sa dosta timova, ali to podrazumeva da igramo jako disciplinovan football gde sve tri linije tima daju doprinos. Ja bi se od Bila, pa i Josha oprostio isključivo onda kad oni odluče da im je dosta.

Ma bolje ovako, gde onu budalu da puste da šutira za pobedu

Pozdrav svima, igrao bih ja tu C ligu, igrao sam fantazi i ranije, tako da znam o čemu se radi, može @Manu da garantuje za mene. Što se tiče podešavanja za ligu: Vreme drafta - Nedelja 22h Vreme za pik - 1 minut IR mesta - 3

scenario i gluma sasvim dobri. režija je taj neki bot-bjela fazon, gde je sve očekivano i na opštem mestu, bez ličnog pečata, verovatno jer čovek nije baš pravi pravcati režiser. ali sasvim okej đuture, pogotovo što ne mogu da se setim nekog našeg filma koji ima taj holivudski zonfa, pratimo nekog celebrityja kroz dekade i ostalo.

ma zezam se za ban, napaćeni modsu @major josip, ako je moguce, obrisi delgada. mozes i totalno, sa fantazija

Nije los film o Tomi, ima emociju, vredi ga pogledati. Naravno, ima gresaka, ima i mana, ali jeste blizu tog epiteta " film sa dusom".

Ko je bio peti u B ligi prosle sezone,taj bi trebao umesto Ratzena.

Odlican je film o Tomi, van emocija (mada mislim da se previse pise/prica o odnosu njega i Silvane), dosta je lepo prikazano to vreme, a njegov odnos sa doktorom je i filozofski i na mene ostavio najveci uticaj. O tome kako je Maric odglumio Tomu mozete poslusati izjavu Tomine zene, samo je reci hvale imala.

Kao veliki fan Fury-a, zahvalan sam što zaista postoji. On nije Rocky Balboa priča, niti romantizovana, niti čak real life. Tyson Fury je institucija sam za sebe. The Tyson Fury. The Gipy King. Rodjen prevremeno 2 meseca, 450 grama beba, jedva preziveo. Pre par meseci je dobio ćerku koja je jedva preživela, borili su se nedeljama za nju,a on je to vreme proveo u bolnici. Ušao je u ring po treći put možda najopasnijim udaračem svih vremena i ponovo posle 2 nokdauna se podigao i u 11oj rundi nokautirao protivnika. Uzeći u obzir i prvi meč, i kako se podigao u poslednjoj rundi... niko nije kao Tyson Fury. Ponoviću, za mene najveći sportista današnjice. Za mene je "najbolji" predubiozna gimnastika, ali i malo nebitna kategorija kad se priča o najistaknutijim sportistima. Ono što je tu bitno, kakva priča ostaje. Skill for skill kalkulacije uvek izvetre, dodju novi u istom sportu, dodji novi u drugom sportu, dodji novi argumentti u toj kalkulaciji, a svi argumenti su neopisivo teško za uporediti. Priča i inspiracija Tyson Fury-a je najveća. On je najveći sportista današnjice. I jedini koji može da zaviri u taj pijedestal je Tom Brady. Priča Tyson Fury-a prevazilazi i nekakve skill-ove i titule. Muhamed Ali je najveći (ne nuzno najbolji, iliti glupačko the best-skill for skil) sportista svih vremena. Tyson Fury je najveći sportista današnjice. A to je boks. Značajnost sporta u životu regularnih ljudi, na globalnom nivou je krenulo sa njim. Sada kada su mislili svi da je mrtav, ponovo se pojavio neko, digao iz pepela i vratio sjaj tom sportu.

Ako moze prevod na narodnih jezik. 🙂

Green Knight - odavno nisam pogledao film koji me je tako smorio kao ovaj film...

Hajde i ja da se oglasim sa dva filma iz poslednjih par dana. The many saints of Newark, sa sinom Sopranom nije toliko loše urađen koliko besmislen film da mi je inače jedva prelazna i slabačka serija Godfather of Harlem delovala kao prime Scorsese. Priča, gluma, radnja, besmisao... Skoro me neki film nije toliko naljutio bukvalno. Kapiram da bi mi, da nisam odgledao Sopranos, bio još besmisleniji. Stillwater, on the other hand je odličan. Spor, realističan, dobro sniman, sa par malo nategnutih delova u priči, ali je to nekako kompenzovano gotovo danijeldejluisovskim Matom Dejmonom u jednoj od boljih uloga, a tu je i uvek divna Camille Cottin. Dobar film koji se nekako neće nigde kotirati kao takav, bar imam takav dojam. Uz https://www.imdb.com/title/tt9526784/ verovatno jedini dobar film koji sam gledao ove jeseni.

Увело лишће О, како бих желео да се сетим оних срећних дана кад смо били пријатељи. У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Увело лишће се гомила, Видиш, нисам заборавио... Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. А северни ветар их носи у хладну ноћ заборава. Видиш, нисам заборавио песму коју си ми певала. То је песма што личи на нас, тебе, која си ме волела, мене, који сам те волео, нас који смо живели заједно. Тебе, која ме волиш, мене, који те волим. Али живот раздваја оне који се воле, сасвим полако, без буке, а море брише кораке раздвојених љубавника на песку. Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. Али моја тиха и одана љубав увек се смеши и захваљује животу што сам те толико волео, што си била тако лепа, како можеш да желиш да те заборавим? У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Била си ми најнежнија пријатељица, али немам зашто да жалим. А песму коју си певала, чућу увек, увек! Prever - uvek me malo zajebe kad počne jesen ...

Leti i dalje…

https://www.imdb.com/title/tt10919420/ Ko moze da svari azijsku kinematografiju i titlove... nesto najbolje uz Alice in bordeland sto je izaslo u zadnje vrijeme... zabavno napeto brutalno puno iznenadjenja....

Sinoć sam se na TV podsjetio Linčovih ranih radova: Eraserhead i The Elephant Man. Čovjek je jednostavno klasa za sebe. U audio-vizuelnom smislu teško da iko može da mu parira, specijalni efekti, atmosfera, neke neobjašnjive pojave koje proizlaze iz njegove lude glave. Ova dva filma su po senzibilitetu dosta različita, ali imaju dosta zajedničkih elemenata. Oba su remek-djela na svoj način. U kasnijim djelima je promijenio malo stil, ostajao je svakako dosledan sebi, ali vidi se mnogo više triler elementa i zapetljanih plot-twistova. U prva dva filma toga nema uopšte, što ne znači da nema teških zagonetki koje stavlja pred nas ovaj stvaralački genije. Eraserhead 10/10, The Elephant Man 9/10.

Iz Vojvodine ni casu vode sa cesme za lek ne uzimam, a kamoli pivo.

Evo i mene posle duže vremena. Moram da se pohvalim da sam skuvao Black Trippel, 8.5% alkohola. Izuva iz cipela koliko je jak a pitak ko duša, tako da može da zavara. Inače radili smo ga sa drugom generacijom trippel kvasca koju smo izvukli iz ture svetlog trippela koju smo radili pre ove. Živeli!

Dario Džamonja: Ako ti jave da sam pao Ako ti jave da sam pao na razoranim, sleđenim poljima Flandrije, da me je pokosio šrapnel – ti nemoj da budeš tužna i nemoj plakati pred svijetom... ...jer vrlo dobro znaš da iz mojih grudi ne mogu da niknu suncokreti niti se moje kapi krvi mogu pretvoriti u makove… To je sve jedna obična literarna konstrukcija, a da ne pričamo o tome što ja nikad nisam ni vidio Flandriju niti je ona vidjela mene. Ako ti kažu da sam se u svojim posljednjim časovima junački držao, da sam neustrašivo gledao smrti u oči, da sam je čak i začikavao, da sam svog sudiju prezrivo pljunuo, a da sam dželatu dao kesu dukata uz riječi: “Dobro obavite svoj posao!”, a da sam, potom, sam izmaknuo stolicu ispod vješala, ti bi morala znati da je to jedna obična izmišljotina, izmišljotina onih koji ne znaju šta je to život a šta smrt znači. Ti me dobro znaš: znaš kako ja često umirem svakog bogovjetnog dana, kako se trzam na svaki šum, kako mi se čelo često orosi znojem (reklo bi se bez razloga), znaš da se bojim proviriti kroz špijunku na vratima bojeći se ne znam ni sam čega, bojeći se nekoga ko će mi s nadmoćnim osmijehom na licu izrecitirati stihove Marine Cvetajeve: PREDAJ SE! JOŠ NIKO NIJE NAŠAO SPASA OD ONOGA KOJI UZIMA BEZ RUKU! Sjećaš se kako sam se bojao kad si trebala da me predstaviš svojim roditeljima, koliko ti je trebalo vremena da me ubijediš da nisam baš toliki kreten koliki izgledam, da se ponekad sa mnom može proći ruku pod ruku kroz prometnu ulicu… Ja pamtim ono veče kad smo otišli kod jedne tvoje prijateljice koja je slavila rođendan, sjećam se svakog vica koji sam ispričao i sjećam se pogleda društva koje je u meni gledalo neku egzotičnu životinju, sjećam se kako su se gurkali laktovima kad smo ulazili, kad sam skidao svoje cipele sa pačijim kljunom (a u modi su bile brukserice), kako sam ispod stola krio onu rupu na ne baš čistim čarapama… Pamtim kako sam to veče, ponesen strahom, popio tri flaše “Fruškogorskog bisera”, litar i po domaće rakije (više je nije bilo) i završio sa “Mandarmetom”, nekim likerom od mandarina… Od svega toga bi se napilo jedno omanje krdo slonova, ali ja sam bio najtrezniji, bojao sam se da tebi ne napravim neko sranje i to me je držalo. Onda smo izašli na Vilsonovo šetalište i ti si se propela na prste i poljubila me, evo, baš ovdje, pored uha, a ja sam morao da sjednem na klupu i da počnem plakati… Prolazila su neka djeca i čuo sam ih kako kažu: “Vidi pedera!!!” Kao i uvijek, ti si me pitala šta mi je najednom, a ja nisam mogao da ti objasnim da to uopšte nije najednom, da je to stalno, da je to neka vrsta mog zaštitnog znaka, nešto po čemu bih sebe poznao među hiljadama meni sličnih, nešto što se i ne trudim da sakrijem, jedan zloćudni tumor s kojim sam se rodio, tumor na mozgu i duši koji se ne da ukloniti nikakvim operativnim putem ni zračenjem, ni činjenicom da te volim i da ti voliš mene… Ako ti jave da večeras hodam po kafanama i olajavam tebe i našu ljubav, da se prodajem za loše vino, da skupljam opuške tuđih simpatija, ljubim ruke nečistih konobarica, ispadam budala u svačijim očima… To ti je živa istina

Svarcman vodio 5:2, izgubio set sa 7:5 od Evansa