Leaderboard

Nekad i sad Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Čeka nas 48. trka za Veliku nagradu Brazila. Prvi put je trka održana 1972. godine, iako nije bila klasifikovana za F1 šampionat. Pobednik je bio Carlos Reutemann. Već sledeće godine je trka bila i zvanično deo šampionata a prvi pobednik je bio svetski šampion i rodjeni Paulista, Emerson Fittipaldi. Pobedu uzima i 1975., a sledeće godine pobedjuje Carlos Pace, vozač po kome autodrom nosi ime. 1978. se trka seli na godinu dana u Rio na pistu Jacarepagua zbog lošeg asfalta i uopšte uslova na pisti, da bi se posle godinu dana vratila u São Paulo na dve godine. Iako je na pistu stavljen novi asfalt, neravnine su ostale i mnogo pilota se žalilo na pistu. U medjuvremenu je São Paulo porastao sa 5 na 8 miliona, većinom razvojem i rastom slumova, kojih je bilo mnogo oko piste, tako da ni to nije odgovaralo glamouru koji nosi F1 sa sobom. Kao rezultat toga, VN se vraća u Rio na sledećih 9 godina, od 1981. do 1989. Nužno dodati, da je Jacerapagua napravljena na močvari, jbg, jeftina parcela a malo se štedelo i na podlozi, tako da je posle prve godine delimično propala u blato... Dok su se piloti borili sa grbama na pisti na Interlagosu 1979. i 1980., Jacerapagua je rekonstruisana i vozila se cele osamdesete. Zanimljiv je bio pokušaj Jody Schecktera da zaustavi trku 1980. godine bojkotom, medjutim ipak se vozila i svoju prvu pobedu je uzeo René Arnoux na Renaultu. Osamdesetih vlada brutalna dominacija Alaina Prosta koji u Riu uzima pet pobeda od 10 trka, jednu na Renaultu a 4 na McLarenu, tri sa Porsche/TAG motorom, a jednu sa Hondom. Da mu ne bude malo, uzeo je i šestu pobedu 1990. u Ferrariju, što ga čini apsolutnim rekorderom medju pilotima sa 6 pobeda. Kad bi seo u današnji Williams, valjda bi i sa njim uzeo... Rekorder medju timovima je McLaren sa 12 pobeda. 1991. i 1993. trku dobija brazilska ikona i polubog Ayrton Senna a 1994. i 1995. u svoje prve dve šampionske sezone, Michael Schumacher na Benettonu, prva sa Fordom, pa sa Renaultom. Interesantno je da i Mika Häkkinen dobija obe trke u Brazilu u svojim šampionskim sezonama, 1998. i 1999., naravno sa McL Mercedesom. Kontraverzna završnica trke 2003. godine je donela prvu pobedu za zelenim stolom za Giancarla Fisichellu a poslednju za tim Jordan i motor Ford Cosworth. 2004. i 2005. uzima pobedu uzastopno JPM, prvo sa Williamsom BMW, pa sa McL Mercedesom, kad ga već spominjem, ne mogu da se odbranim utisku da je to još jedan protraćen F1 talent. 2007. godine uzima trku i titulu Kimi (game, set, match!) uz veliku pomoć tima ali pre svega svojih rivala iz McL Mercedesa. Sledi dominacija RBR uz jedan prekid 2012. i srećnu pobedu Buttona, koja je ujedno bila i njegova poslednja, kao i za Mercedes u ulozi dobavljača motora. A onda je došao MGP a ostalo je istorija....šalim se, Vettel je uspeo da pobedi 2017., kad se trkao samo protiv Bottasa a ne i Hamiltona koji je startovao iz pitlane. Dve trke nisam spomenuo gore, jer zaslužuju posebnu pažnju, pre svega za nas, crvene. Prva je 2006., prema mom mišljenju najbolja trka koju je MSC ikad odvezao i na kojoj je još uvek imao teoretsku šansu da osvoji titulu, a Felipe Massa je stao rame uz rame sa brazilskim legendama koje su osvojile domaću Veliku nagradu. Druga je 2008..... Satnica: Petak, 15.11. 15,00 - 16,30 FP1 19,00 - 20,30 FP2 Subota, 16.11. 16,00 - 17,00 FP3 19,00 - 20,00 Q Nedelja, 17.11. 18,10 - 20,10 Trka

Awww...vintage Mcl. Fed poklanja pa gubi od Novaka, ovaj se malo šta tu pita

brogdon bi da je do njega, napravio rupu na terenu između slobodnjaka i linije za tri, pa nek proba neko midrange da uzme

Kada gubis od nekog ko je otprilike tvog teniskog nivoa, to nisu darovi. Zato i ne pominjem meceve sa Rafom i Fedom, iako i tu moze da se iscacka. Ali, kada gubis od onih koje sam naveo u samoj zavrsnici, to jesu darovi.

djole nije gledao summer practice tviter videoe očigledno

grof gledao letnje tviter videoe pa sabirao trojke (:

Đoković je čudna biljka, kad mu se ne igra ne igra. Tako se ni protiv Mureja 2016. nije pojavio u finalu, ato je bio duel za 1. poziciju. Ja mislim da je on u nekoj sekti.

I Rudolfa kazniti.

[emoji23][emoji23][emoji23] https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=271981527060925&id=568665409957112&sfnsn=mo&d=n&vh=e Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

Vuk aka dizem igrace u 1 ujutru i jednu desetinku aka pisem na forumu u 3 sata ujutru. Matic je u stvari Vucic , on uospte ne spava

ponovo je bio pijan, ko zna sta je on video

Protiv nas je bilo najbolje timsko vece. Ovo od sinoc je smejurija. Cini mi se oko 45 skokova, 40 ass, preko 165 poena, 3 DD, 1 TD... Usercina 🙄 maticu dropuj mela i uzmi laBambu. 'nas ti kaki je to potencijal ejj !!!

Midzet postao najveci smarac, drezdi celu noc i kupi igrace u sekundi. Kako me je brat Aron izdao nocas, prvi put igram Arona plus i on me samo izda i prvi put izadje minus.

Markanen pripaljuje tacno 6 trojki po utakmici, sto je ponovo velika razlika u odnosu na 7.5

Ovo je danas ukrao talenat Bejnsu izgleda, jedino tako mogu da objasnim situaciju. Mada i dalje deluje kao da ne zna o cemu se radi, nema sanse da odrzi bilo kakvu solidnu produkciju. Career high mu je 2.3

Federer nije poklanjao mnogo i odmah rezultat odgovarajuc protiv Djokovica. Servis dobar, nista spec, ovo je nivo igre koji se i ocekuje, kad ne promasuje ciste voleje na mrezi i pravi duple greske, ipak je najbolji igrac svih vremena. Sa druge strane, interesantan je defetizam glede Djokovica, doslo do zamora materijala, na drugom turniru ove godine ga nije poterala sreca i zavrsio je neuspehom i sad odmah nece da osvoji nijedan slem, a posle proslogodisnjeg USO prognozirase mu neki i sva cetiri. I one tvrdnje koje se posle svake velike pobede nad Federerom provlace, da ga Federer vise nikad nece pobediti (prvi put jos 2015. izrecene, a mozda i ranije, ne mogu da se setim), koje se svaki put obiju o glavu. Al dobro... gledajte tenis, uzivajte jos malo u svoj trojici, nedostajace vam.

Površna odluka kao sto se i ocekivalo. Samo se kaznjava posledica jer se to najvise vidi i medijski prati. Geret je kaznjen zasluzeno ali da Rudolfa ne kazne bas ni malo, je presmesno.

Da

🍻

Ako se na slici ne vide brcine ka` u Vuka Karadzica - onda si Coso.

Čorbast pasulj sa dimljenom kolenicom Potrebno je: 500 g pasulja 1 dimljena svinjska kolenica 2 glavice crnog luka i glavica belog 2-3 kašike brašna mast ili ulje so peršun mleveni biber aleva paprika lovorov list Priprema Pasulj potopiti u hladnu vodu i ostaviti da prenoći. Vodu prosuti, naliti drugu i ostaviti da ključa pola sata. Nakon toga prosuti vodu, naliti drugu, staviti lovorov list, sitno iseckan crni luk, mleveni biber, so i začin po ukusu. Poklopiti i kuvati na tihoj vatri. Pasulj postepeno nalivati vodom. Pri kraju kuvanja pasulja u drugu šerpu sipati vodu i staviti kolenicu da ključa oko 20 minuta. Odvojiti meso od koske, iseckati na komadiće i dodati u pasulj. Napomena: Kolenica može da se kuva zajedno sa pasuljem i da se meso ne razdvaja. Dodati alevu papriku, promešati i kuvati još 5 minuta. Od ulja, brašna i aleve paprike i seckanog belog luka napraviti zapršku i zapržiti pasulj. Dodati seckan peršun i krčkati još 10 minuta, na tihoj vatri. Kiseli kupus salata kao prilog... dobro zaljućena tucanom paprikom.. Prijatno!

Jel si imao teske i saljive pregovore sa Madjijom i Borine upade

Da ne bih kvotovao posebno, posto @Amigo i @Marko imaju identicne stavove da odogovim u jednom postu. Naravno da je @Kido from Junkovac u pravu, "melting pot" sta god pod tim podrazumevali ( a ocigledno je da svako ima drugacije tumacenje) nije nikakav ekspres lonac vec slow cooker. A definitivno nije ni alhemijski uredjaj. Trebali i da definisemo sta je to multikulturalizam, je li on definisan samo za "visual minorities" ili za sve drzavljane Kanade. Da li nam smeta sto se na sve strane otavraju nase (pod tim podrazumevam sve bivse SFRJ) prodavnice, restorani, kulturnoumetnicka i sportska drustva, organizuju filmski festivali i dovode pozorisne predstave, organizuju koncerti? Sto postoji zelja i ulaze se napor (koliko god bio) da se odrzi jezicka i kulturna tradicija unutar "nase" zajednice. Ovde u Kanadi. Pogledajte oko sebe i kazite koliko nasih ljudi ide kod nasih lekara, zubara, mehanicara, real estate agenata... da ne nabrajam dalje. Postoje li, vrlo jake, italijanska, grcka, ukrajinska, jevrejska, spanska, portugalska, ruska ..... i druge etnicke zajednice. Ponasaju li se one isto kao i gore opisana "nasa" zajednica. da li je to "multi-kulti" ili nije. I zasto nije? Recimo da je nasa zajednica relativno novija (pa nismo dovoljno "meltovani"), ali grcke, italijanske, spanske, jevrejske, ukrajinske nisu, sta je sa njima uradio "melting pot"? Smeta nam sto je sikh na celu jedne partije. Ima i jedan drugi koji sedi u vladi, ministar odbrane, odlikovan bivsi visoki oficir kanadske armije, sluzio i po nekim Avganistanima, i da, nosi i makov cvet i turban. Da li je on manje kanadjanin od mene? Od kada je sveta i veka ljudi su se kretali, razmenjivali robu, razmenjivali/krali znanja i tehnologije. To je proces koji se nece zaustaviti, mada ga neka kataklizma moze usporiti. Uzinajuci u obzir svetsku demografiju, vrlo je izgledno da svet vise nece biti evrocentrican i zapadna civilizacija nece biti dominantna. To se naravno nece dogoditi za 20 ili 50 godina ali se priblizava. Mi zaboravljamo da Evropa i S. Amerika cine tek 1/7 svetske populacije, vise od njih dve zajedno imaju Indija i Kina pojedinacno. Amigo je upravu da ce multikulturizam da nam pomogne da odrzavamo "nasu" kulturu kada mi budemo "visual minorities". I zato se treba boriti za multikulturizam da postane opste prihvacen od svih, da se ne bi dogodilo da se za nekih 100 godina kanadjani bune sto im jedan "bez turbana" hoce da bude premijer. Multikulturizam je tu, bar bi trebao da bude, da bi stvori drustvene odnose u kojima mozemo da budemo ravnopravni clanovi drustva a da zadrzimo svoje posebnosti. A jos cekam da mi objasnite sta je to kanadski nacin zivljenja.

Slažem se. Potez je bio nepromišljen i potencialno opasan. 6 utakmica susp minimum. Ali ne volim što če se ovo iskoristiti za attention whore-ove na društvenim mrežama koji pokreču debate o tome kako bi Garrett morao da služi zatvorsku kaznu za ovo. Ne slažem se. Po mom mišljenju nemožeš podjednako kazniti njih dvojicu. Jedan je svojim potezom mogao da ugrozi zdravlje protivničkog igrača, a Pouncey je ustvari mogao da ugrozi samo svoje. Svi znamo da udaranjem rukom u kacigu možeš samo sebi šaku da polomiš i ništa drugo. Ono kilavo šutiranje če ga verovatno najviše koštati. Da se mene pita, 2 utakmice kazne mu je dosta. Slažem se. Zbog njega je započela kavga. Vidi se iz raznih uglova da je tu bilo svačega. Ja iskreno nisam video ništa prljavo kod Garrettovog sacka. Možda je pristao na njemu, ali ne ono "forcefully". Ovaj ga je prvo vukao za kacigu, pa ga šutirao u jaja, pa se onda zaleteo na njega i popio kacigu u glavu. 1-2 utakmice.

Super

Šta god da je Rudolph uradio, ne postoji nikakvo opravdanje za taj potez. Cenim da je sezona za njega gotova.

Jaka mudrost dici igraca kad pocnu mecevi i posle otici na kuntanje...ne pada mi na pamet da provodim budan noci kao ti. Pogledam nekad sta se desava, ako ustanem nocu do WC-a, ali to retko : ) Obicno sacekam jutro : )

Hahaha da vidimo kako će izgledati 😄

Malo više objektivnosti sa obe strane: Federerov servis je bio gotovo savršen - što je i sam potvrdio, a i statistika je tu da se proveri šta je i kako pogađao. Imao je jasan plan i perfektno ga izveo. Uočio je da je novakov kursor isključivo podešen na defanzivu i kontriranje - te ga je nemilosrdno šibao u ranoj fazi i na svaku mlaku loptu izazivao winnerom to be. Za njegove sposobnosti ga je ubio riternom i neutralisao mu servis. Nije se loptao, gde je Novak i dalje zid koji te postepeno pomera i dekonstruiše na sastavne delove, već je igrao agresivno bez srljanja. Ako se pogleda kretanje prilikom kontakta sa lopticom uviđamo da je Novak taj koji je bio nateran da napusti bezbednost osnovne linije i nevoljno uđe u teren više od Rogera. Da je ovako igrao češće protiv njega, defanzivni Djoković bi se malo šta pitao, to je tačno, no znamo da Novak može i da diktira i da je tada jedan od najdominantnijih tenisera ever. Vraćamo se na one analize kada smo zaključili da postoje dva Đokovića : Mr Roger & Mr Rafa. Jedan mu donosi sigurnost i smanjuje rizik / drugi lepršavost & ethernal glory. Čini se da je ove nedelje dobio potvrdu da se ne može parcijalno štedeti ako želi da se rve sa legendama. Mora se biti all in.

6 licnih, desava mu se vec drugi put ove sezone...

Ne bih vise menjao san za fantasy ni u ludilu. Jutros kucam Anthony i vidim da je dignut pre 5-6 sati... To bdenje je za ove mladje i Zvekija.

Iz dosade sam pustio prvu epizodu, ocekivanja na nuli ... odatle zadovoljstvo. Daleko je od "totalne prepiruke" ali je gledljiva.

kakav Melo aj ne zajebavajte me možda će i da ima neku produkciju poena na kratko ali vrlo brzo će ga našutirati

Au druže Uini, što tako po glavi. Verovatno najbolje timsko veče do sada u ligi. Em Luka TD, em Jrue utakmicu sezone, a i ovi polovnjaci su ti svi doprineli. Treba mi jedna 20+20 partija Drummonda večeras pod hitno.

Favors se budi. Board man gets paid.

Ova drzava, vlada je totalno izgubljena. Vode je inkopetentni libtardi koji zbog stolice ispunjavaju zelje zelenasima. Ovo sa brzinom ima rezultat da ce CO2 da se smanji za 0.023%. Bice manje potrosnje goriva pa samim tim i manje poreza u drzavnu kasu i naravno na kraju poskupljenje goriva.

Moj prijatelj je imao isti problem sa stopalom, jos je relativno mlad za razliku od tebe dinosaurusa 🙂 napatio se kao isus, mislim da je cak dva puta isao na operaciju, tek se nedavno vratio u normalu i poce da funkcionise kako treba. nije da te zelim uplasiti, ali cisto da znas kakvo je stanje

Pa velika je razlika izmedju 2 trojke i 2.7 Mislis da ce uzimati 7.5+ trojki po tekmi?

Sto ga nisi ostavio viniju, dusmane Vidis da skuplja svoje igrace kao slicice -> Doncic, Frenchi, Jrue... I opet ce da osvoji.

Jebo Maxbet, kladi se u BalkanBety 😛

Novak kao da je skroz van kondicije, kasni na bukvalno 70% lopti a ovako prazno i melanholicno izgleda jos od pre Vimbldona ako malo vratimo film unazad. Psihicki izgleda kao recimo u drugoj polovini 2016. sto uopste nije dobar znak. Послато са Moto C Plus уз помоћ Тапатока

Jedan od jačih komentara ikad.

Ne bih se iznenadio da Novak sutra kaze da se penzionise. Ne znam samo do kada je vezan ugovorima? Ocigledno je da ga sve ovo smara.

Nije isto, pa naravno da zato treba izbeci generalizaciju. O ovome je na poltika pdf bilo reci i na starom forumu, i na ovom. Mada sam veoma retko pisao na tom delu foruma, slagao sam se sa onima koji tvrde da je multikulturalizam inferioran i naivan koncept, i da je sa druge strane melting pot superioran za zemlju domacina, za socijalnu koheziju, za zdrav razum. Da raznolikost sama po sebi nije nikakva prednost i vrlina nekog drustva, vec da taj kulturni mozaik pre razdvaja ljude nego sto ih spaja. Svako umeren i razuman je protiv postojanja bilo kakvog paralelnog drustva, u ma kojoj meri, a pogotovo je protiv toga da zvanicna politika bude ulagivanje "visible minorities" zajednicama (ohrabrivanje da se zadrze tradicije i jezik iz stare domovine umesto zvanicne politike socijalne integracije). Cherry je izneo svoj stav, onako kako njemu prilici, ali vec sam pomenuo da je remembrance poppy najmanji problem.

2 nedelje bana minimum - zivopisna masta, jbg.

Hahaha, bas tesko pogoditi. Ovaj sto si ga ti pokupio.

... 'Blatina' - pa to je lokalni laznjak! Uvozni counterfeit iz lokalnih celicnih rezervoara! Mislim, kupovati to pored kalifornijskih vina, to je cist blam! To je mozda nekada bilo vino - sada je to pishoka! >> ... Ivo Andric / VINO ZVANO ZILAVKA U velikoj i lepoj kuci na Bjelavama, koja je do neki dan pripadala Mujagi Telalovicu, odjekuje povazdan praznina od lupe cizama i cokula, od iskidanog oficirskog smeha i pijane galame, od trke i dozivanja seiza i posluge. Sadasnji domacin te kuce je artiljerijski pukovnik Arifbeg, zvani Topcibasa, najgostoljubiviji i najrasipniji Omerpasin oficir, covek koji nije srecan ni miran dok mu po kuci ne vrsljaju obesni gosti. ("Taj misli da bi se otrovao zalogajem koji bi pojeo sam, brez izelica i badavadzija oko sebe", govorio je Omerpasa kad bi se ljutio na Arifbega zbog njegove rasipnosti.) Taj Arifbeg u stvari je Sigismund Ering, izbeglica iz Poljske i vec nekoliko godina jedan od najboljih oficira u Omerpasinoj vojsci. Sin varsavskog graditelja, i sam je studirao tehniku. Kad je izbegao, nasao se, posle kraceg lutanja, u Carigradu. Tu je stupio u tursku vojsku, presao formalno na islam, i ubrzo postao artiljerijski oficir. Napredovao je brzo. Da nije bio odan picu i tako ravnodusan prema karijeri, mogao se ispeti i do najvisih cinova, ali on je vise voleo slobodu koju mu ostavlja sluzba u trupi i u operativnim jedinicama na pohodima po raznim zemljama Carevine. Odavno je nerazdvojno vezan za Omerpasu. Sva je tehnika ove vojske pod Arifbegovom komandom, a on je neposredno podredjen glavnom komandantu. Visok, snazan, rano pognut, coskast i nepravilno graden, on je celim svojim izgledom i drzanjem odvajao od ostalih oficira. Na tom velikom telu sa dugim rukama mekih pokreta, sa tankim nogama i opustenim ramenima, zivela je svojim zivotom mala glava ostrog profila, koja je izgledala jos manja pod teskim, zguzvanim fesom visnjeve boje, ispod kojeg su virili pramenovi retke, ridje kose. Lice sitno, bez brade i brkova, ali na tom licu velike, neocekivano crne oci i u njima neki ziv, treperav i neuhvatljiv osmejak koji se i pali i gasi i suzava i siri, i koji, menjajuci se stalno, daje ocima svakog trena drugi izraz, pa su stoga i umne i podrugljive, i dobrocudne i hladne tvrde, i toplo covecne, i nemilosrdno prodorne, i decacki vesele, i opasno gnevne, i sanjalacki zamagljene. Imao je lenje pokrete i "hod rekonvalescenta", kako ga je zadirkivao njegov prijatelj pukovski lekar Fric. Govorio je dubokim iskrzanim basom, sporo vezujuci slogove, i kazujuci uvek vise pogledom svojih zivih i sjajnih ociju nego recima i pokretima. Ceo izgled odavao je coveka nehatnog i samovoljnog isto kao i njegova uniforma, nepropisna i cudljiva, sve od mekih, razgazenih civilskih cipela do fantasticne zute marame oko vrata. (Omerpasa, Eringov vrsnjak i istinski prijatelj, prekoravao ga je i grdio stalno zbog te aljkavosti i nevojnickog odevanja, i u ljutitoj sali govorio da ne razume kako covek moze biti "po svojoj unutrasnjosti darovit vojnik a po svojoj spoljasnjosti direktor cirkusa"). Samo u svecanim prilikama Arifbeg je cinio krajnji napor i saobrazavao svoju uniformu propisima sluzbe, ne uspevajuci ni tada da izmeni i popravi svoj stav i svoje drzanje. Pio je kao i ostali, nekad manje a nekad i teze i vise od ostalih, ali i u njegovom picu i mamurluku bilo je uvek neceg svesnog, nadmocnog i, ako se tako moze reci, trezvenog. Pijanstvo se kod njega pokazivalo u pojacanoj recitosti, smelim paradoksima i fantasticnim zamislima pri svakoj terevenci. Patio je, kao i vecina njegovih drugova, od raznih bolesti. Ali tako nacet, zapusten i aljkav, on je bio savestan i strog komandant. Svaki oficir i vojnik znao je da sa njim nema sale i da topovi moraju biti cisti, uredni i uvek spremni kao "devojke udavace", municija obezbedjena, a svaka alatka svetla, svaki konj potkovan i istimaren, i svaka kara podmazana i pokovana. Bez uzbudenja i vike i psovke, kaznjavao je nemilosrdno za svaku gresku i nepaznju, a njegove kazne svako je primao sa punim osecanjem sopstvene krivice, isto kao sto kod njegovih naredaba nije moglo biti pogovora ni gundjanja ni pomisli na izvrdavanje. Bilo je opste poznato da je Topcibasina artiljerija bila glavna snaga Omerpasine vojske. Svoje pobede serasker je imao da zahvali, naravno, u prvom redu svojoj vestini i bezobzirnosti politicara i svom izuzetnom daru stratega i takticara, ali se isto tako znalo da je Arifbegova artiljerija bila njegovo najbolje oruzje i da mu je upravo ona omogucavala da sa vojskom od desetak hiljada ljudi pobeduje brojno mnogo jace ustanicke vojske po raznim zemljama Turske. Ovih dana Arifbeg se odmara u Sarajevu, izmedu dva pohoda, sa svojim drustvom i na svoj nacin. Odjekuje visoka Telalovica kuca i ovog letnjeg dana. Ocigledno je mnogo od stvari i prostirke izneseno iz nje i sklonjeno jos pre nego sto je pravi domacin ove kuce, Mujaga Telalovic, uhapsen zajedno sa vecim brojem sarajevskih "prvih ljudi", a porodica mu otisla na imanje u Sarajevskom polju. Ali to novi domacin i ne primecuje. I danas se tu iskupljaju oficiri, iako jos nije vreme rucku. Zbog vrucine sluzba pocinje rano, a svrsava vec oko 10 sati pre podne. Posle toga Arifbegove "zvanice" stizu jedan po jedan na pice i rucak, pri cemu je pice ono sto je glavno. On za koji dan polazi sa topovima u zapadnu Bosnu i sada izdaje adjutantu neka naredjenja izmedju dve casice bosanske "ljute", koja je za njegov ukus "meka", i to tako meka da od nje covek gubi volju da zivi. Iz mutvaka dolazi zadah pecenja i przenog luka. U ocekivanju rucka prazne se casice rakije i razgovor biva zivlji. Neko prigovara sto nigde u Sarajevu nema piva. Jedan glas iz nevidljivih, punih usta kaze jedva razgovetno: "Pocrkacemo od ove bosanske rakije." U neko doba unose vec zastrt sto, sa sahanima i tanjirima, i postavljaju ga pored minderluka na kom sedi Arifbeg sa desnom nogom podvijenom poda se, a zatim neke rasparene stolice raznog oblika i visine. Osmorica oficira, cetiri Poljaka, tri Madjara i Austrijanac doktor Fric, sedaju za sto. U tom trenutku ulaze dva vojnika, jedan u beloj kelnerskoj bluzi, a drugi u mrkom vojnickom koparanu, zakopcanom do grla. Svaki od njih nosi po dva staklena bokala, rosna i uhladena, puna zelenkastozute tecnosti. Domacin, koji je vec ranije nagovestio, kao iznenadjenje toga dana, neko novo vino na dobrom glasu, objavljuje svecano: - Mostarska zilavka! Da vidimo i to cudo! Jede se malo i pije mnogo. Arifbeg sa minderluka dohvata svojom dugackom desnicom sitne zalogaje. Mladi oficiri, malko ukruceni, na pozdrav dizu cutke svoje case prema domacinu. Stariji piju sabrano, oborenih ociju, sa znalackim i zanesenim izrazom na licu. A ta zilavka visestruko placa paznju koju joj covek ukazuje. I to brzo i mocno, tako da uskoro ne primecujes nista drugo ni u sebi ni oko sebe do njene zlatne i zelene vidike, sa slutnjom plavog i velikog juznog neba u daljini i povorkom obecanja od kojih se blazen osmejak javlja na licu. Dragoceno vino tvrdog, suvog a blagoslovenog kraja, posle svih tupih i zlogukih pica kojima ovde napajaju stranca. Kao da covek pije smeh i pesmu, i posle trece case samo smehom i pesmom pozdravlja svet oko sebe. Osecajuci potrebu da to kazu, oficiri se vrpolje na svojim mestima i nadvikuju u govoru, slave novo vino i nadevaju mu od miloste imena na raznim jezicima. Doktor Fric se dize i stojeci, rasirenih ruku kao na molitvu, izgovara vojnicku devizu: - Vita militum est male vivere et bene bibere! Nastaje graja i aplauz. Dolazi poslednje jelo, prave palacinke. (Kuvar je doktorov zemljak, Beclija.) Jedni nalaze da su hladne a drugi da su zilave. Svi prave sale na racun austrijskog "melspajza". Nastupa trenutak kad doktor Fric mora obavezno da otpeva svoju dugacku studentsku pesmu koja pocinje: Bibit hera bibit herus bibit miles bibit clerus... Dok on peva dubokim bezbojnim baritonom, svecano i ozbiljno kao da je na nekom komersu svoje studentske korporacije, dolaze jos tri mlada oficira, pozdravljaju i sedaju za sto. Arifbeg ih je pozvao da dodu odmah posle rucka, da probaju novinu i "pomognu podici bure mostarskog vina koje se zove zilavka". Medu njima je kapetan Jaroslav Kot, visok, bled, sa crnom dugom kosom kao u italijanskog muzikanta, koja pada u pravim bicevima. Romanticna lepota "fatalnog" muskarca, on je cutljiv i jedak filosof ovog drustva. Doktorova mirna pesma odavno je zamenjena ritmom poljskih poskocica kod kojih se u dnu veselja i obesti uvek naslucuje i ohladnela suza. Oficiri su vec poustajali sa svojih mesta. Igra se krakovjak, a laki pod Mujagine kuce, koji nije graden za ove goste i ovakve pokrete,savija se pod cizmama i jeci tupo. Cardas koji zaneseno igraju dvojica Madjara, prateci se pesmom, izgleda neizdrzljiv za ovu vrstu arhitekture. Na divanani i u susjednoj sobi stvaraju se grupice ponesene zivim i nejasnim razgovorima. Jedini je Arifbeg koji sedi nepomican, smeska se i ne govori ni mnogo vise ni glasnije nego obicno. Ali zato govore drugi. Dejstvo zilavke je munjevito. Dok ulazi u coveka ona je pitka, bezazlena i ljupka, a kad stane da se javlja iz njega, ona je gromoglasna, zloreka i nasrtljiva. Voli da prekopava stare racune i lako skace sabesedniku u oci. Vise niko i ne pokusava da igra, jer izgleda da ovo vino saplice noge i razvezuje jezike. Sad svi pocinju da se prepiru i vicu. Razgara se cudna pijanka usred bela dana. Znojni, crveni ili bledi, zapenuseni od besa ili odusevljenja, raskopcani i gologlavi, oficiri se premecu iz sobe u sobu ili sede nepomicni, ispruzenih nogu, sa rukama u dzepovima konjickih pantalona, sa podbratkom na grudima, zagledani u vrhove svojih cizama, ili hodaju nervozno duzinom svetlog trema, granajuci rukama i govoreci. Svi govore, i svi glasno, i svi nesto dokazuju i nekog ubeduju u nesto, i niko nikog ne slusa i ne cuje, a ukoliko mu odgovara, to je samo zato da bi mogao bolje i ostrije da kaze svoju pijanu, zarku i leprsavu misao. Govori se na nekoliko jezika. Kad je rec o proslosti (a o proslosti oni, kad su pijani, mnogo govore, jer o njoj, dok su trezni, uvek cute) onda Poljaci govore izmedu sebe poljski. Madjari madjarski, zajednicki jezik im je nemacki, a razgovori o sadasnjim stvarima, o sluzbi, zenama, picu i novcu, kao i sale i dobacivanja redovno su na turskom. I u svu tu vavilonsku mesavinu doktor Fric ubacuje s vremena na vreme neku od svojih mnogobrojnih latinskih sentencija u stihu ili u prozi. I sve se to mesa i gubi u graji i pesmi i lupi predmeta i udaranju pesnica o sto i cizama o pod. Tako je uvek za svake pijanke, a pogotovo danas kada je proba novog Arifbegovog vina ispala ovako nepredvideno, zanela ih sve i otvorila terevenku kad joj nije vreme. Zilavka je uklonila sve brane u njima, odapela sve kocnice, razbuktala mastu, zamracila stvarnost, a izmedu maste i stvarnosti bacila nove, cudesne mostove. Svi su nagoni oslobodeni i svaka logika pokopana. I svaki sad seta, kao po svom privatnom vrtu, po beskrajnoj basti koja je sacinjena od onog sto jeste, sto nije, sto je bilo i nikad se nece vratiti, sto niti je bilo niti ce biti. I svak govori o onom sto tu vidi i oseca. A da bi rekao ono sto hoce, sto mora da kaze, nikom nije vise potreban ni opravdan povod ni odredjen oblik. Sve dolazi odnekud samo od sebe. Svakom se cini da ga svi nesto pitaju i svak ume da nadje odgovor na sve. Razgovori teku uporedo, preplicu se ili sudaraju, ne nadovezuju se jedan na drugi niti imaju veze u sebi. A onima koji govore izgleda, naprotiv, da sve izlazi cudesnom logikom jedno iz drugog, povezano kao pitanje i odgovor, i da od svega nastaju ti neobicni razgovori, skladni, umni, istiniti, bogati smislom i puni drazi. U njima ovi ozbiljni i nesrecni ljudi, kao deca u igri, izvode podvige, bivaju ono sto zazele, ostvaruju ono sto pomisle. A usred toga nemirnog mora od cuda i bajki javljaju se na mahove, poput tvrdih ostrva, ostroumna i tacna zapazanja iz suspendovane i prognane stvarnosti njihovog svakidasnjeg izbeglickog zivota. (Odlomak) ... << ...

Komentar sa b92 "Treba istraziti da li je on dolazio u Srbiju tamo '86"