Jump to content

Dogodovstine, secanja, iskustva


Recommended Posts

Heb'ga, ne mozes pobeci iz proslosti.

 

26. april 1986. Kako ne bih znao - ozenio sam se tog dana.

 

Prvo, background/poceci.

Odrastao sam u dedinoj ulici, sve porodicne kuce - od 50-ak brojeva/adresa, bila samo jedna "zgrada" sa 6 stanova.

Dva broja od mene, zivela fantasticna cura. Jos uvek je volim, tu Dubravku, mada samo kao prijateljicu - nikada nismo imali nista vise. Razlika u dobi, samo mesec dana. Igrali se zajedno od malena. A ona imala sestru, Dijanu, mladju oko godinu dana. Isla nam na nerve neverovatno, nama "velikima" a ona dete.

 

Prodju godine, Dubravka se udala i odselila, a i ja sam. Ipak, na neko vreme se vratim i sredim stan u kuci vec pokojnog dede, sada vec caletovoj - ima mesta, kuca preko 350 kvadrata.

I zenim se.

Te subote, obavljam nekog djavla u gradu, sretnem i drugara i kazem da se zenim pa svratimo u kafanu i popijemo (previse).

Vracam se kuci, a tamo, ni 30 metara od vrata moje kuce, Dijana cacka nesto.

Po svojem Pony-Express mopedu.

Ne mogu protiv sebe, stanem i pomognem. Sta ces, motorista. Moped previse dimi i slabo ide, problem je u karburatoru. Skinem i rastavim karburator, izvadim dizne - i jedna mi ispadne i odleti. U, jebote, trazimo gde je - kad se pojavi moj cale i kaze: "Gde si, majmune, za pola sata se zenis!?"

 

Usr'o se. Trk da se istusiram i presvucem, pa cale juri i vozi k'o Fangio da se nadjemo pred opstinom/maticnim uredom.

Vencanje proslo OK, i vecera i te formalnosti.

Sledeceg jutra, ja ustajem a zena pita gde cu. Kazem, treba da zovem Dijanu da vidim je li nasla diznu. Zena popizdi a meni nikako nije jasno - pa zar ne razume sta je odgovoran motorista!?

 

Prosle su decenije. Moja draga Dubravka je vec baka, Dijana je uspesna u svojoj profesiji i autorka par knjiga, moja zena je sve to vec zaboravila, a ja nikako da zaboravim.

Kako da zaboravis/ignorises curu od 20-ak godina koja sama rasturi i slaze svoj moped!?

:heart:

 

 

Edited by zoran59
  • Like 4
  • Love 5
  • Ha-ha 1
Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...

U prethodnom postu sam opisao secanja i emocije. Naprosto, palo mi na pamet kao sto mi cesto padnu na pamet razne stvari.

 

Iz pizdarije i dosade, potrazim Dijanu na netu - i nadjem njen tel. broj.

Nismo se videli ili culi vise od 30 godina, no nazovem je i popricamo. Objasnim zasto je zovem i cega sam se setio, a ona se odusevi, pa smo lajali vise od sat vremena.

 

BTW, setila se da je nasla diznu i izduvala je, pa je moped fino proradio - cak mi je rekla da je postelovala karburator kako sam joj sugerisao (visina igle u siberu itd.).

 

Najlepse: mada je i ona debelo preko 50, po gradu vozi Vespu!

:heart:

  • Like 11
Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...

Ako budem krenuo da pišem o tome šta zaista mislim o oktanima, proći ću ko Vjekoslav. :classic_biggrin:

Šalim se, nije to u pitaju nego me jednostavni nikad nije zanimalo. Jedina dozvola koju imam je ona za upravljanje plovilima do 14 metara. Imao sam celog života "neki" čamac, burazer i ja smo bukvalno odrasli sa Sportovim gumenjakom i Johnsonom od 6 konja, koje je ćale kupio još krajem šezdesetih. Inače, taj gumenjak je i dalje živ, ali mu fali jedna podna daska i jedan ventil, a bio je načelno pravljen za vojsku. Crni, kao mini - verzija desantnog gumenjaka, ali vojsci nisu odgovarali konopci sa strana i tako je ta jedna serija završila u civilnoj prodaji. Verujem da je raritet actually, pošto nigde i nikad nisam tako nešto sreo a prođe i leto pedeseto...

 

Motor nas je stalno jebavao sa hlađenjem. Svašta je tu bilo, i popravki i "popravki", ali mu t anomallija nikad nije bila rešena. Tamo negde u godini koju su pojele nule ('93.), ostavi ga burazer nezakatančenog i to je bio kraj. "Tešili" smo se kasnije, pošto sam ga svojski iznapušavao za brljotinu, da je taj koji ga je ukrao uhvatio bidermajer. Slaba vajda, em tada već prastar motor, onaj zeleni sa belom kapom ali opet, jbg, i danas kad pomislim duša me zaboli...

 

Ćale nam je rekao da ćemo moći da uzmemo gumenjak i zezamo se za svoj groš "kad budemo mogli da upalimo motor". Logično. Tako smo mi čekali bogami skoro do sredine osamdesetih jer je bilo vraški teško povući kanap do kraja. Pa još kad neće da upali ni iz četvrte, pete, umeli smo i da veslamo kao Ljubek i Nišović u dvokleku. No, kako god bilo, sekvence koje pamtim iz najrannijeg detinjstva su često bile vezane za taj naš crni gumenjak - naučili da plivamo uz njega (i ćaleta, naravno, koji je bio tamo pedesetih vicešampion Srbije na 200m delfin), kod mene se razvila strast za ribolovom (do danas) i ronjenjem (dok nisam počeo da pušim pa batalio), ljubav prema vodi uopšte, a brat je povukao više na ovu vašu stranu. Jednom ću da sednem i ispišem neke njegove dogodovštine. U par njih sam i ja učestvovao kao suvozač.

 

I tako, jednom, krenem sa ćaletom da se provozamo. Keva i burazer ostali na plaži, kuća blizu, nema brige. Mi se zaputimo ka Svetom Stefanu, vožnja od oko 3 i po milje. Bukvalno rutinska stvar. Mogao sam imati pet ili šest godina. Pošto nije nikad moglo da se pristaje čamcima i vršlja po plićaku (ni do dnas), bacimo sidro i ćale mi kaže da će da otpliva do plaže i da vidi gde su mu neki prijatelji. Bilo je tu i decce, za mene idealno, neki dolazili i u svoje kuće tu u okolini, i dobro... Skoči stari, otpliva, ostao tamo nekoliko minuta i evo ga nazad. Kaže, "idemo do Kraljičine Plaže". Kresne džonsona i pun gas, leti onnaj gumenjak, ja na pramcu a osećaj kao u gliseru (xex, dečja percepcija...), i stignemo mi blizu bova, od plaže udaljenih možda i preko 100 metara. Bacim ja sidro, ćale veže konopac i krenemo  da plivamo ka obali. Tamo zezanje, igram se ja s decom u plićaku a ćale cepa preferans i ljušti špricer sa drugarima. Ave to bude sjajno i dođe vreme da krenemo nazad...

 

Otplivali do čaamca, uskoči stari, iščupa me iz vode, uhvati se za sidro, oćeš... zaglavilo. probaj levo, probaj desno, ma ni da mrdne.Da mi je današnje iskustvo pa da sam mogao da mu kažem da upali motor i krene u rikverc pa da kruži dok se ne iščačka, ili u najgorem slučaju veže konopac za bovu i vratimo se sutra recimo, ne bi ćaletu palo na pamet da roni deset metara (možda i dublje). I to šta je uradio, neshvatljivo: uhvatio se za konopac i "uspuzao" do dna. Odglavio je sidro ali kad je izronio nije znao za sebe. On uopšte nije izjednačavao pritisak jbt, krenula krv iz uha, drži se za bočni konop a ja se usrao kao mačka u avionu. Jedva je uspeo da se popne u gumenjak. Sve to traje već neko vreme, uhvatio nas kurenat (struja), počelo da nas nosi na otvoreno, sedim i ćutim, šta ću, i ćale s naporom krene da pali motor. Srećom, upalio je iz druge ili treće, okrenuo gumenjak i dao meni da vozim bukvalno do mandraća u Petrovcu. Do tamo se malo opasuljio pa mi je pomogao da lepo i mirno privedemo avanturu kraju. Išao je posle do Ambulante, nešto su mu dali tamo, imao je i neke bolov kasnije ali je sve ipak dobro prošlo i zalečilo se.

 

Decenijama kasnije, kad smo jednom prilikom evocirali uspomene, priznao sam da sam jedva sa dve ruke održavao pravac. Tada sam očigledno naučio i da ne paničim u stresnim situacijama. Nije da ih nije bilo i kasnije kroz život, ali ova je bila prva koju pamtim do u detalj. 

Edited by Neme
  • Like 6
Link to post
Share on other sites
13 hours ago, Neme said:

............................

... kod mene se razvila strast za ribolovom (do danas) i ronjenjem (dok nisam počeo da pušim pa batalio) ....

............................

 

:thumbsup:

Odlican post, mada si ostao nedorecen: sta si batalio, pusenje ili ronjenje?

 

I time si me vratio u rane '80-e.

Onda je jos jedan od mojih hobija bila fotografija. Kupio sam Minolta Weathermatic, 110-format foto-aparat, zato jer je bio otporan na vodu do 10 m dubine, a puno jeftiniji nego vodootporno kuciste za moju 35mm spravu.

 

Odemo nas tri para na more i postavimo kamp na placu jednog od drugara, na Korculi. Jeftino letovanje. Njih dvojica "morski vukovi" a ja kontinentalac. Oni ribolovili, sto puskom sto drugacije, svi mi plivali, a ja ludovao sa podvodnim foticem.

 

Jebiga, njih dvojica se uvredili kad sam kasnije razvio filmove i napravio fotke.

Ispostavilo se da sam podvodno uglavnom slikao nase razgolicene zene/devojke, a njih sam okinuo samo par puta u macho majstorskom ronjenju/ribolovu. :classic_biggrin:

Edited by zoran59
  • Like 1
  • Ha-ha 4
Link to post
Share on other sites
45 minutes ago, zoran59 said:

Odlican post, mada si ostao nedorecen: sta si batalio, pusenje ili ronjenje?

 

 

Paaa... ronjenje. :classic_blush:

I pored dima, mogao sam dugo da bijem svakog ko mi je izlazio na crtu kad se roni u dalj. Do pre 10 godina sam bio u stanju da preronim olimpijski bazen, bez peraja i bez preterivanja.

Da ne trolujem dalje, ujedno da ispoštujem domaćine, imao sam redom Javu Babettu, Puh, tri Vespe, zatim Katanu, Tenere i završio s Banditom. Nisam ni ja sisao vesla, respektivno. :classic_biggrin:

I sve to bez dozvole, što nikako nije za pohvalu. Jedva izbegoh ruku selektivne pravde na vezu za ukupno 28 prijava.

Dva puta sam mogao da poginem kao vrabac. Napisaću sledeći put jer sad moram u krpe... 

 

  • Like 2
Link to post
Share on other sites

Kad zoran pomenu morske vukove i pusku. Ja jedne godine na letovanju uzmem od lokalaca pusku za podvodni ribolov, bilo par komada al ja zapeo za jednu jer mi je izgledala mocno. Daju oni meni i ja se zezao pokusavao da nesto ulovim, ali se moja preciznost svela na to da ne mogu ni morskog krastavca pogoditi iako isti mirno lezi. Nakon nekih pola sata odustanem jer vidim da to nije sport za mene, izlazim iz vode a svi gledaju u mene i umiru od smeha. Elem, puska se natezala tako sto je naslonis na prsa i povuces, ronilacka odela uglavnom tu imaju zadebljanje, a ja natezao na gola prsa. Izasao iz vode sa ogromnom masnicom. Dva dana se krio po plazi dok se nije smirilo 😛 

Edited by Hertzog
  • Like 1
  • Ha-ha 2
Link to post
Share on other sites
  • 2 weeks later...
On 11/21/2020 at 10:41 AM, Hertzog said:

Kad zoran pomenu morske vukove i pusku. Ja jedne godine na letovanju uzmem od lokalaca pusku za podvodni ribolov, bilo par komada al ja zapeo za jednu jer mi je izgledala mocno. Daju oni meni i ja se zezao pokusavao da nesto ulovim, ali se moja preciznost svela na to da ne mogu ni morskog krastavca pogoditi iako isti mirno lezi. Nakon nekih pola sata odustanem jer vidim da to nije sport za mene, izlazim iz vode a svi gledaju u mene i umiru od smeha. Elem, puska se natezala tako sto je naslonis na prsa i povuces, ronilacka odela uglavnom tu imaju zadebljanje, a ja natezao na gola prsa. Izasao iz vode sa ogromnom masnicom. Dva dana se krio po plazi dok se nije smirilo 😛 

 

:lol_2:

 

Najbolja puška koja postoji je Mares Medisten (70cm), komprimirka. Tzv. "Sten klasa", koja do danas predstavlja nomenklaturu. To je neka srednja veličina, dobra za manevar i ne smeta pri ronjenju a razvaljuje, u zavisnosti od onog što je na vrhu strele. Imaš i "lastikače", one na gumu, čak stavljaju i čekrk ako gađaš gofa ili tako nešto veliko, što će ili krenuti u beg ili je potrebno rastojanje da bi uopšte gađao. Da budem iskren, doživeo sam katarzu što se ribolova tiče. Samo catch'n'release danas, a puške sam batalio pre bezmalo 30 godina. Volim da pecam, ok, ali puštam ribu nazad i eventualno zadržim samo oni što bi pojeli. Ništa više ni prodaja, mreže, parangali, skladištenje, ende. Samo sportski. Ribe je ionako sve manje a da bi išta ulovio, moraš da izađeš i na 10 milja od obale. Skoro 20km, što je ne samo opremljenost već i poduhvat...

 

Duž Jadrana kažu "Neverin", koji se dešava u Junu najčešće. Hoće u Septembru, eventualno Oktobru ako potraje leto. To je iznenadna oluja, iz vedra neba, nemoguće je predvideti ni uz današnju tehnlogiju. Zato se tako i zove; svako ko se bar jednom licem sreo s iznenadnom morskom olujom, a pritom se našao u'barku ili sedeo na obali kad krenu da lete suncobrani, oni restoranski, znaće o čemu govorim. 

 

Jadransko more je apendiks i zato ga mnogi potcenjuju. More je more, makar kobaltno plavo i pitomo... na prvi pogled. Kad krene jugo, talasi umeju da budu 5 metara a na otvorenom možda i duplo. 

 

@Hertzog Dao si mi šlagvort, napisaću kasnije do kraja... 

 

 

 

Edited by Neme
Link to post
Share on other sites
  • 1 month later...

Za sve motoriste, a najvise za @christofer ....

 

Moj mladi burazer, vec sam pisao o njemu, je pre par nedelja izasao malo u setnju. Ko zna gde je sve lutao, no uprljao se pa je navratio kuci da bar opere ruke i slikao se ispred ulaza zgrade gde mu je stan:

 

Hj5gb2r.jpg

 

Bio je na Sljemenu (to Zagrebu dodje kao Avala Beogradu) pa odozgo uslikao obnovljenu srednjevekovnu utvrdu Medvedgrad:

 

Y072U4u.jpg

 

Na prvoj fotki je njegova Husquarna, 300ccm cvajtakt sa ajnspricom. To koristi za rekreaciju i takmicenja (jos uvek uspesno vozi enduro).

Za "civilnu" upotrebu, izdao je caleta i mene i prodao BMW GS pa presao na KTM. Evo ga na letovanju, sa sinovima:

 

rUhKa55.jpg

 

Fotke sam skin'o sa njegovog Facebooka.

Nikako mi nije jasan njegov bezobrazluk. Od stana gde zivi, ima circa 3-4 km po gradskom asfaltu do prvog parka kojim moze po terenu, odatle jos toliko do podnozja brda - dakle, oko 7 ili 8 km ilegalno. Takmicarskim motorom bez registracije i osiguranja.

Pravio sam i ja takve pizdarije, ali sam bio mlad i bila su neka druga vremena a on je odrasli (hmmm?) porodicni covek u 40-ima...

 

Nameravao sam da ga pitam za to, ali kad smo danas razgovarali nisam hteo - bio je sav sjeban zbog zemljotresa. Dobrim delom godine je opravljao stetu od onog u prolece, a nakon danasnjeg mora iznova (mada, stigao je da mi kaze da su motori OK, nisu se ni prevalili - samo, garaza je u podrumu a njegov stan na poslednjem spratu...). Bice vec prilike, a u medjuvremenu nek' je ziv i zdrav.

 

 

 

 

 

 

 

Edited by zoran59
  • Like 2
Link to post
Share on other sites
  • 4 months later...
Posted (edited)

Jebiga.

 

Bio na voznji pre tri dana, prognoza je bila samo oblacno - no uhvati me kisa. Brzo kuci (nisam uzeo ni kisni kombinezon ni nista), kisa pada sve jace, i ne spremim motor nego ga samo stavim ispod velikog hrasta u dvoristu, pa trk unutra.

Kisa padala dva dana. Danas suncano. Izadjem, a sa stabla padale svakakve djavolije sa kisom pa je motor skroz uprljan. Resih da ga operem, al' bice tu dosta posla pa prvo treba da odmorim i sakupim snagu.

 

Najlepse je odmoriti kraj njega, na travi.

 

yptxagc.jpg

Edited by zoran59
  • Like 6
Link to post
Share on other sites
  • 4 weeks later...

Nisam znao gde da pisem, a naposletku se odlucio ovde jer je deo naslova teme "secanja."

 

Dakle, sta je GT?

 

Povod je razgovor sa netjakom, ima vec skoro 40, i kupuje polovni auto. Pita me za savet, kazem mu da je sumnjivo i skupo, a on ce: "ali, to je GT!"

Pitam ga sta je to, a on ne zna da objasni.

Ne znaju deca.

 

Sta je GT?

 

Treba se vratiti u istoriju.

 

Izmislili su Talijani, zvalo se "Gran Turismo." Englezi su, naravno, preveli i rekli "Grand Touring."

Sta je turizam i zasto je "grand?"

 

Tada - '50-ih i '60-ih - nije bilo aerodroma kao danas, avion je bio skup, a vecina puteva su bili dvosmerni. Auto-putevi su tek izmisljani, kao primer su nemacki autobahn pre WW2.

Ako je neki grof hteo da odvede glumicu na vikend, trebao je GT.

 

Dvosmernim putevima, trebalo je ubrzanje za preticanje i "lezanje na drumu" za krivine. Maserati je bio bolji od Fiata.

Blize kuci, moja skolska drugarica i ja smo krajem '60-ih letovali u Dubrovniku, u isto vreme. Njen cale je imao BMW 1600, a moj ficu. Oni su stigli brze i udobnije nego mi. Stari je popizdeo obilazeci autobuse i "secenjem" krivina. Jebote, i danas popizdim kad se setim tadasnjih puteva kroz centralnu Bosnu.

 

Danas toga nema.

Izgradjeni su odlicni putevi sa vise istosmernih traka, nema opasnosti kod preticanja.

Ako hoces od A do B, neces nimalo brze u najnovijem Ferrarriju nego u 10-godisnjem Fordu. Ista guzva, ista gomila policije, isto sve. glda

 

"GT" lepo izgleda i zvuci.

 

Na zalost, ne znaci nista.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Slazem se sa svime sto si napisao, osim ovog dela da tih outeva kroz bosnu vise nema 😆

 

posao mi je usko vezan za cesti odlazak na teren, tako da sam famoznu bosnu upoznao poprilicno dobro i kroz svako selo sam prosao. Autoputa imas od banjaluke do doboja, nekih cca 100km i isto toliko od zenice do sarajeva i jedan mali krak od sarajeva prema mostaru cca 20km. 
 

u toj centralnoj bosni su putevi osti, samo sveziji asfalt, ali ubedljivo najgori deo je od bijeljine do trebinja, asfalt nikakav, put uz drinu krivudav i pun odrona. Milijardu tunela, od foce prema trebinju put kao iz doba jure. Generalno sva ta mesta u istocnom delu su katastrofa. Jedino je orednost sto imas malo vise konja pa lakse prestignes nego 60-ih i 70-ih godina sa ficom i stojadinom, pa se ne znojis od nervoze kada ugledas kamion ili bus ispred sebe

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 3 months later...

Dragi Radoje, saosecam a nemoguce je to izraziti pismeno i forumski. Ovaj oblik komunikacije je ogranicen. Nista sto napisemo nije kao kad te drugar zagrli.

 

Zato cu ovde napisati nesto sto bi verovatno i tvoj strika Vuja ( :heart:❤️ ) cenio, da moze procitati.

 

Pre par dana sam se cuo (i video, zahvaljujuci modernoj tehnologiji i WhatsAppu) sa drugaricom iz osnovne. Prvi put nakon 50 godina!!! Nasli se na internetu.

Ona jos uvek (bilo je to neobicno za devojcice) voli aute i prati sport. A zivi na Novom Zelandu.

Lepo smo se ispricali, bilo je tu i suza i smeha, prica ona meni o unucadi a ja ljubomoran, moje jedino dete jos nema dece.

 

Dotaknemo se, naravno, i automobila. I secanja, pa mi ona isprica pricu.

 

 

Moracu ovde opet u digresiju jer bez uvoda mladji forumasi nece razumati.

Pre pola i vise veka, kad si kupio auto, uz njega je isao i neki mali komplet alata. Auti su se kvarili i trebalo je znati barem osnovne stvari.

Putevi su bili losi, a i gume. Na putu, nije bilo neobicno videti nekoga da menja tocak. Gume su postojale vanjske i unutrasnje, a standardni komplet alata je sadrzavao i zakrpe i lepak za unutrasnje.

 

Vracaju se tako oni sa letovanja. Ona na pocetku osnovne, 8 ili 9 godina stara. Zajebato vreme, kisa, a uz to pukne guma. Otac popizdi, izadje i pocne da popravlja. Rezervna ne valja, pa ce okrpiti ovu. A u pi. mat, lepak se skroz osusio.

 

Kaze ona, "tata, ja..." a stari je opsuje i kaze da ne zajebava jer on ima pametnija posla. Onako mokar, usred nicega. I tako par puta. U besu, nazove je dosadnom balavicom i vec nekim ruznim recima.

Traje to dugo, stari se muci i ne uspeva a devojcica ne sme da pridje, da ga ne raspizdi dodatno.

 

Tek nakon nekog vremena, stari vec umoran, ona onako malena uspe da zavrsi recenicu. "Tata, ja imam gumu za plivanje!"

 

Ispostavilo se da joj je cale za plazu kupio unutrasnju gumu od kola.

 

Stari se rasplace i kaze: "nisi ti balavica, ti si sunce tatino i najveca sreca!"

Zavrsi posao i dovezu se kuci, onoliko brzo koliko je stari fica mogao.

 

Eto.

Nisam nesto religiozan, no ako ima boga - nadam se da tvoj strika Vuja, Robert (otac moje drugarice) i moj cale Drago negde ispijaju nebesko pivo i smeju se promeni guma na ficama u Yu '60-ih.

 

I nadam se da ces me, za zivota, posetiti ovde u Alabami. Da odemo u komsiluk, u Barber Motorsport Park, i odvezemo par krugova na stazi. Kasniju zderacinu da ne pominjem.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  • Like 4
  • Love 1
Link to post
Share on other sites
4 hours ago, Hertzog said:

Pominjao si je ovde cini mi se, bas mi je drago sto ste se culi. I pisi malo cesce na forumu. Nemoj da ti bude tesko

 

Ah, ne. Pomesao si.

 

Pisao sam ovde o Dubravki i Dijani, (sestrama i komsinicama). A sada sam, nedavno, nakon milion godina nasao ovu Brankicu. I setio se da sam cak i neko vreme, tamo valjda u drugom razredu osnovne, bio zaljubljen u nju.

 

Dubravkin/Dijanin tata je bio arhitekta, bogat (za Yu uslove onda) i vozio BMW 1600. A Brankin tata je imao ficu.

 

Moj stari, bog da mu dusu prosti, je bio skroz lud. Nije znao da li vise voli aute ili motore, pa je tracio vreme i pare na oboje. Uvek je nekako nalazio izgovore zasto mu treba bas to nesto.

Napravio je mene, neplanirano, pa se mlad ozenio.  Vozio motore, a onda kao novopeceni otac zakljucio da treba auto - i kupio predratni (pre WW2, iz 1939.) Fiat 500C (popularno zvan Topolino).

Onda je zakljucio da srednja skola (gimnazija) nije dosta, prodao aute i motore i nekako nagovorio dedu da nas uzdrzava dok on ne nastavi i zavrsi fakultet (medicinu). Kao student, medicinar, vukao se po trkama i volontirao kao medicinski kadar. Uh, kad je zavrsio, bio je "faca" i "rukovodeci kadar" tokom trkaceg vikenda.

 

Inace, bilo je smesno vreme i situacije.

Cale je nastavio studije kad sam ja krenuo u osnovnu. U skoli, vodi uciteljica nekakvu statistiku. I svi drugi na pitanje "zanimanje oca?" navedu nesto, a samo ja ispalim "student!" Smejala se deca, a ja bio crven i stideo se. Samo su me te Dubravka i Branka volele, i (mozda?) neki/neke druge. Malo njih.

 

Vukli smo se (tj. putovali vozom i autobusom) po svetu, jer se cale nekako upucao u "medicinske krugove" na trkama. Drzavni, pa evropski i cak svetski sampionati. On je negde dezurao, a ja sam imao propusnicu i zajebavao koga sam stigao.  Kao svaka budala, umeo sam da postavim pitanja na koja 100 mudraca ne bi znalo da odgovori.

 

Davna su to vremena.

Vreme nas gazi. I to je u redu, ne bi valjalo da bude isto, mada nama matorcima tesko pada kad ne razumemo novo.

Ja sam ponosan, moglo bi se reci i prepotentan, sto znam svasta. Ali sve to znanje je zastarelo i nevazno.

 

Umem da stelujem (podesavam) ventile, karburatore i paljenje kao malo drugih.

Ali, sta to vredi mojoj cerki? Svaka njena sledeca kola ce biti elektricna, bez ventila, bregastih osovina itd. Sta da joj prenesem, osim ljubavi koja je bezgranicna?

 

Bice ovde kod mene od sledeceg leta raspasoj.

Kupio sam staru kucu. Jeftino, staru, zapustenu i poluraspadnutu. Preuredjujem uglavnom sam. Imam znanja i vremena (u penziji sam) i tako je jeftinije (nisam bogat). Privodim kraju. Bice 4 spavace sobe i dva kupatila, a u basti sam posadio nekoliko desetaka vocki. Mozda necu doziveti da sve donesu plodove, ali nek' se nadje.

 

I pravim novu garazu. Bas sam juce pricao sa majstorima koji ce mi postaviti novu betonsku plocu. A drugi nadgradnju. Ja nemam ni vremena ni zdravlja da sve uradim sam.

Jedino, nikome ne dam da mi takne struju. To je moje. Ja sam najbolji elektricar na svetu. Ma, naravno da nisam. Ali jesam kad radim za sebe a ne za musteriju nakon kojeg zurim na drugi posao.

 

I onda se vracam na motore i aute.

Jebe me zivot.

Verovatno smo svi doziveli onaj osecaj kad dugo sedis na WC-u, pa ustanes a noge ne slusaju. To je zato sto je pritisnut nervus ichiadicus (preseravam se strucnim znanjem). No, nakon par minuta, sve je u redu.

A kod mene nije. Ne osecam noge.

 

Necu se sjebati u voznji, ma ja sam kao Agostini ili Rossi - ali, kad stanem, pascu jer ne osecam tlo pod nogama.

Jos uvek, lazov, nisam prodao svoj BMW R100RS iz '78. Ne mogu, puca mi srce.

Imam nesto mladji R1150RS. Prelep i dobar, ali, majku mu, ima oko 260 kila.

 

Zato, citam oglase, kupicu jos Royal Enfield 500. Jedan cilindar, vazduhom hladjen, ispod 180 kila. Valjda cu time moci stati bez da se ubijem.

A i inace sam odrasao na tim engleskim motorima, Japanci su se tek pojavljivali, pa ce mi i srce biti na mestu.

 

Nakon R100RS, najbolji motor koji sam imao je istocnonemacki (takva je onda bila politika) MZ 250 TS/1. Oko 130 kilograma. Ali, jebiga, ni svecom da ga nadjes. Ovde na "trulom Zapadu." Par komada koji se pojave, kostaju kao kuca. A meni Balkancu, to je istocno smece i trebalo bi da bude jeftino. Kao Trabant ili Wartburg (dvotaktni).

 

Obrij me, majko, motornom testerom.

 

Eh, aj'mo opet na 4 tocka.

 Za nabavku i u ducan, imam stari i pouzdani Ford F150. Ej, 6 mesta! (extended cab) Za uzivanje, hocu "trkaci" dvosed. Cerka je odrasla, ima decka i ko zna gde ce oni zavrsiti. Roditelji su umrli. Ne trebam 4 sedista.

Ako me posetis, iznajmicemo limuzinu sa gomilom vrata i mesta. Necete valjda dugo ostati ( :classic_biggrin: ).

 

 

Izvinjavam se sto sam se razlajao i raspisao.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to post
Share on other sites

Mogu se eMZejci naci na Balkanu za male pare (par stotina EUR), u raznim stanjima (polu)raspada od sasvim funkcionalnih do u delovima, no verujem da tebi to ne bi predstavljalo velik problem kad vec volis da majstorises. Jedino sto predstave nemam kako ih mozes prebaciti do tebe.

Link to post
Share on other sites

Moj prijatelj radi u spediciji pa se mozemo raspitati sta i kako ako za dedu nadjemo nekog na balkanu. Pašo je uvozio nekog oldtimera iz usa, pa mogu i sa njim videti sta i kako. Nije nauka da se prebaci motor do amerike. 
 

ja sam trenutno u fazi promene posla i sve vise mirisem kupovinu dvotockasa, koji i ne znam voziti al mi je zelja i mozda zadnja stanica za ucenje istog jer se blizim 40-oj. 
 

Kako sam generalno zaludjen bmw-om tako mi je i njihov motor najpozeljnija udavaca, al su skupi za popizdeti. Cak i oni F modeli sa manje kubika. 
 

drug mi radi u KTM-u austriji pa ga zezam da deo po deo dovozi pa da sastavljamo, mada mi cesce salje slike spaljenih motora, koji se sami od sebe zapale, ali to je izgleda problem sa modelima koji se sastavljaju u aziji, da li bi indija, sa sve kineskim delovima. Tako da bih radije sakuoljao pare za nekog bmw F-a ili R1250 al on je bas u fazi vlaznih snova

Evo odmah na prvu u austrijama:

 

https://www.willhaben.at/iad/gebrauchtwagen/motorrad/mz-motorrad

 

p.s. taj prijatelj iz ktm-a prodaje i izvozi raznjeve za pecenje i znam da izvozi svuda po svetu pa i (usa, canada, japan…) moze i on da mi resi te stvari tvoje je deda samo da izaberes 🙂

  • Like 1
Link to post
Share on other sites

Hvala vam, drugari, ali je to sa MZ-om komplikovanije nego izgleda.

Nije problem cena i prevoz, nego zakonska regulativa.

 

Zakon je strasno glup. Ako hoces da uvezes i registrujes vozilo, za upotrebu na javnim putevima, mora zadovoljavati propisane standarde. Izmedju ostaloga, koliko smrdi iz izduva. To stari dvotaktni MZ ne moze.

A zasto kazem da je zakon glup?

Zato jer ako kupim stari motor, uvezen i registrovan pre 30 godina, mogu ga i dalje voziti, koliko god smrdeo.

Ali ako danas uvezem polovni motor iste starosti, mogucnost za registraciju ne postoji!

 

Postoje neke iznimke i zaobilaznice, samo je to do zla boga komplikovano.

I Amerika je razjebana, svaka savezna drzava ima svoje propise. U Oregonu, mozes registrovati i takmicarski motokroser koji nema svetla pa ga voziti ulicom. A nekoliko stotina milja juznije, u nekim mestima u Californiji, platices veliku kaznu i ako menjas ulje na svojim novim kolima, u svom dvoristu - jer nemas odgovarajucu licencu i ugovor o odlaganju starog ulja i delova.

 

Hertzog, ne cekaj nego vozi cim pre. Nauci iz loseg primera - mene. Postoji milion puteva za koje sam u bilo kojem trenutku mislio da ima vremena da ih odvezem sledece godine, a sad su dosle te sledece godine kad me jebu noge i vise ne stignem.

:classic_biggrin:

Link to post
Share on other sites

Uvek ima ono nesto sto me koci. Trenutno mi treba veci stan, pa tek onda motor, ako ne auto pre njega. 
 

zato kazem da sam na raskrsnici, ulaazim u neki poslovni projekat, pa bi moglo biti para i za stan i za motor. 
 

Moj pašo je 5 godina stariji od mene, u aprilu polozio i vec u septembru od slovenije do trebinja proputovao sa drustvom. Ako gledam njega imam jos vremena. Mislim da necu biti u mogucnosti u naredne dve godine da udjem u tu pricu, ali smatram da ni to nije kasno. Taman za 40-i rodjendan da proziv drugu mladost 🙂 

  • Like 1
Link to post
Share on other sites
  • 1 month later...

Reli Sutjeska 1981, na slici nije moj pokojni stric Vuja ali jeste njegov beli Fica, ocigledno u nekakvom problemu jer se vidi slep sajla. Ovaj beli Fica je bio njegovo primarno "oruzje" dugo godina, trebalo je da ga odmeni ona Skoda sto sam je pominjao vec par puta ali nije stigla ni da se popne na Venac jednom pre nego sto je poprimila oblik banane tako da je stari legendarni Fica nastavio dok ga na kraju nije zamenio jedan Stojadin...

 

v.jpg

Ne znam ko su konkretno ova dvojica na slici. Inace bilo je vise fotki iz ove serije, secam se kao klinac, na nekima je i Vuja, ali za sada su mi samo ovu jednu prosledili. Bice jos ako budu pronadjene i ostale...

  • Like 2
  • Love 1
Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...