Poslednji utisci sa posla

[Doorn]

Moj snimak ulaska broda NYK Eagle u Rotterdam. Tad smo jos bili NYK Line.

Kapetan Ranish Shenoy je kasnije preuzeo ONE Stork sa filma iznad.

 

 

[alberto.ascari]

Kod nas od ponedeljka kraj home office, svi na posao. Ja svejedno nisam ni bio kod kuće, ni jedan dan...

Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

[Doorn]

Quote

ONE's CEO, Jeremy Nixon, spoke about impact of #COVID19 on shipping industry during a live interview with Bloomberg TV this morning. 

https://www.bloomberg.com/news/videos/2020-05-12/container-shipping-demand-to-pick-up-in-july-august-ocean-network-express-video-ka39net3

[Doorn]

 

 

[Doorn]

 

[C.F.]

Šta je ovo...dijaspora na godišnjem, nema nikog da piše, a baš je dobra prilika za porediti kako se nosimo sa radom u vreme pandemije.

 

Evo već ćetiri meseca otkako nam je rečeno da se vraćamo na u kancelariju. Prvih mesec dana sam dolazila redovno svakog radnog dana. Ubrzo sam shvatila da sam jedna od retkih koja nije zatražila akomodaciju, a većina je našla neki razlog zašto će raditi od kuće, proguram i ja da mi dozvole da radim naizmenično nedelju tamo, nedelju ovde. I tako ostali na neke brojke od dvoje, troje nedeljno. Pre par nedelja, baš pred praznik, jave nam da se kolega razboleo, pozitivan. Sva sreća da je to bila moja nedelja rada od kuće, te da sam moguće izbegla da budem zaražena. Nije mi bilo svejedno jer niko od mojih (partner, deca, itd.) nije bio zadovoljan mojom odlukom da radim u kancelariji. E sad, odrasla sam, donela odluku, dajem sve od sebe da budem pažljiva. Masku skidam samo kada sam u kancelariji sa zatvorenim vratima, a to je maltene i većinom vremena jer malo ko ulazi u naše prostorije. Jedan od razloga je bio moja odgovornost prema organizaciji, a druga želja da se vratim u neku normalu (razumem, pojam normale - to se menja vremenom). Prve nedelje sam manje više sredjivala kancelariju jer su nas preselili tokom leta u drugu zgradu. Pomalo sam bila opterećena manjkom transparentnosti u organizaciji i nakon mesec dana shvatila da moram da budem veći borac za svoja prava i objavila direktorki da od iduće nedelje radim od kuće. Tek tada je menadžer shvatio da će morati da razradi bolji plan sa osobljem, pa sam rekla, ok jedna tamo, jedna vamo ili da i ja tražim akomodaciju. Nakon ovih meseci, mogu da vam kažem da mi se dopada ovaj ritam. Ne otudjujem se od posla zbog toga što sam fizički prisutna, a opet mogu da se na relaksiraniji način ophodim sa radom kod kuće. Npr. mogu da odem u šetnju u 7 ujutru, a ne da sednem u auto i vozim pola sata (dobro sad je to manje obzirom da mnogi rade od kuće, te manje gužve u saobraćaju). Mogu da odem u baštu i radim odatle ili da odem na hajk. Mogu da radim ranije, kasnije...Inače imam posao kao stvoren za remote work. Ponekad, ustvari često se nalazim u mislima koliko je glupo što vozim do posla da bi tamo sela i sastajala se preko zoom-a. Kao da ima veze gde se nalazim...Inače koristimo slack za dopis sa kolegama i to nam je zaista dobra platforma na kojoj možemo biti relaksiraniji i manje formalni, ne davimo jedni druge elektronskom poštom.

 

Volele bih da čujem i od vas iako svi radimo različite poslove, možda me naučite nečem novom. Pozdrav!

 

P.S. kaktusi su zeleni, vreme idealno

 

 

[zoran59]

2 hours ago, ControlFreak said:

Šta je ovo...dijaspora na godišnjem, nema nikog da piše ...

..................

 

Mozda bi trebalo ovo prebaciti sa Radne kulture na Poslednje utiske...  a mozda i ne. Pisali su Mrd i Andja o situaciji, pa i drugi.

 

No, oni pisu o situaciji u vezi posla.

 

Ja sam, hvala [organu], u peMziji i bas mi se ide negde. Cak mislim da prodjem kroz tvoj komsiluk (negde sam pisao o Devil's Highway) i to prodjem sada kad nema previse saobracaja. Mozda. Ne plasim se zaraze na putu - motociklista, solo, totalna izolacija , ali ne znam gde sta radi, hoce li me na nekoj state granici zatvoriti u karantin... Mislio sam i o Floridi, a isti je problem.

Hebes turizam kad ne znam da li moteli i restorani rade, i pod kakvim uslovima.

 

Hahaha - vratice me to u mladost, kad sam jeo konzerve i noci u "na divlje" postavljenom satoru usred nicega...

 

Inace, idem u nabavku u 5 ujutru nedeljom, citav ducan je tada samo za mene. Druzim se online i telefonom.

 

Sve najbolje i vama i potomstvu!

[Kolbas]

Moj posao je vezan sa Sudom tako da nisam imao ni dan izostanka sa posla na moju sreću, a pravosudni sustav mora da šljaka i u ovakvim uslovima... naravno, način i procedure su poprilično prilagodjene  situaciji...e sad, rizikujem da budem razapet, ali eto priznajem da masku nosim samo kad apsolutno moram, distancu držim u krugu ljudi koje ne poznajem, u prodavnici na primer...na poslu nas ima 10-ak i ne držimo distancu, što zbog prirode posla i ograničenog prostora i nije baš moguće...bio sam u neposrednom kontaktu sa ljudima koji su bili pozitivni...takodje, nisam tip koji može dugo da sedi kući i bleji u ekran tako da sam od početka pandemije gledao svaku moguću priliku da radim nešto vani... pošto radim za Government, implementirane su gomile mera, menjaju ih stalno, mnoge su bizarne... iskreno, više i ne znam o čemu se radi i kakva je priroda ovog virusa, da li koljemo celog vola za kilogram mesa... najviše mi je žao klinaca kojima su uskrsćene neke aktivnosti i normalna interakcija sa vršnjacima... ali šta je tu je, I will go with the flow

[C.F.]

1 minute ago, zoran59 said:

 

Mozda bi trebalo ovo prebaciti sa Radne kulture na Poslednje utiske...  a mozda i ne. Pisali su Mrd i Andja o situaciji, pa i drugi.

 

No, oni pisu o situaciji u vezi posla.

 

Ja sam, hvala [organu], u peMziji i bas mi se ide negde. Cak mislim da prodjem kroz tvoj komsiluk (negde sam pisao o Devil's Highway) i to prodjem sada kad nema previse saobracaja. Mozda. Ne plasim se zaraze na putu - motociklista, solo, totalna izolacija , ali ne znam gde sta radi, hoce li me na nekoj state granici zatvoriti u karantin... Mislio sam i o Floridi, a isti je problem.

Hebes turizam kad ne znam da li moteli i restorani rade, i pod kakvim uslovima.

 

Hahaha - vratice me to u mladost, kad sam jeo konzerve i noci u "na divlje" postavljenom satoru usred nicega...

 

Inace, idem u nabavku u 5 ujutru nedeljom, citav ducan je tada samo za mene. Druzim se online i telefonom.

 

Sve najbolje i vama i potomstvu!

 

Nekako mi je teže da se snadjem sa temama na novom forumu, a ne bih da započinjem novu. Pretpostavljam da se Vilhelmina neće ljutiti.

 

I moj dragi je u penziji i baš mu fino ide, eno sve po strogom rasporedu čitanje knjiga na nemaćkom, francuskom ili holandskom, pa malo gitara, malo matematika i fizika, hajking ili vožnja biciklom sa drugarima. Kad radim u kancelariji, ne uznemirava me, ali mi donosi kafu ili ako nečto potražim. On me gura da odem u penziju ranije, ali zbog ovog virusa meni više odgovara da nastavim da radim. Otom potom, vakcina, pa onda kvit!

 

Inače, što se tiče šetanja, bili smo u septembru na severu države, iznajmili kuću. Ovaj moj se iznervirao zbog nesnosnog leta i pošto nismo mogli da nadjemo mesta u Koloradu, on nadje neku kuću sa tri spavaće i tri kupatila. Kad smo stigli i videli kolika je, krenuli da pitamo decu da li hoće da dodju na dan dva jer bi mogli da se izoluju na drugom spratu. Nažalost, oni imaju kučiće tako da je gazda rekao ne, pa ostadosmo nas dvoje sami. Odlično je bilo. Htela da se javim, okačim slike, ali mnogo posla, pa sam abstinirala od foruma neko vreme. Potpuno je bilo sigurno, jer su gazde ostavili ključ u sandučetu. Svaki dan smo birali novo mesto i pentrali se po okolnim planinama, prelepo je gore.

 

E sad jesam ubrljala temu, ti si kriv Zoki.

[C.F.]

4 minutes ago, Kolbas said:

Moj posao je vezan sa Sudom tako da nisam imao ni dan izostanka sa posla na moju sreću, a pravosudni sustav mora da šljaka i u ovakvim uslovima... naravno, način i procedure su poprilično prilagodjene  situaciji...e sad, rizikujem da budem razapet, ali eto priznajem da masku nosim samo kad apsolutno moram, distancu držim u krugu ljudi koje ne poznajem, u prodavnici na primer...na poslu nas ima 10-ak i ne držimo distancu, što zbog prirode posla i ograničenog prostora i nije baš moguće...bio sam u neposrednom kontaktu sa ljudima koji su bili pozitivni...takodje, nisam tip koji može dugo da sedi kući i bleji u ekran tako da sam od početka pandemije gledao svaku moguću priliku da radim nešto vani... pošto radim za Government, implementirane su gomile mera, menjaju ih stalno, mnoge su bizarne... iskreno, više i ne znam o čemu se radi i kakva je priroda ovog virusa, da li koljemo celog vola za kilogram mesa... najviše mi je žao klinaca kojima su uskrsćene neke aktivnosti i normalna interakcija sa vršnjacima... ali šta je tu je, I will go with the flow

 

Da, razumem. I ja imam kolege u okruženju koji su roditelji dece školskog uzrasta i verujem da im je teško, iste priče čujem. Prvi put sam razmislila o tome kada sam posetila svoju doktorku (dermatologa) letos i to je bila njena jedina žalba, deca su je izludjivala. Tada sam malo dublje razmislila o tome. Na fakultetu je zabranjeno pohadjanje časova na kampusu nakon thanksgiving praznika da ne bi oni koji su putovali doprineli većem širenju virusa, finalni ispiti će biti online. Inače se nastava pohadja ili u učionicama ili online, profesori takodje, na kampusu ili online, u zavisnosti od zdravlja ili straha da ne zaraze ugrožene članove familije. Nije lako, administratori pokušavaju, nekad se odluke pokažu dobrim, nekad lošim, mora se probati. Ali kao i ti, i ja "go with the flow", hope for the best. 

[mrd]

Od 14 Aprila radim od kuće. Čini se da će to da traje do kraja školske godine. Niko ne zna kako da ovo kontroliše, taman smo se sveli u neku normalu, kad je cela Cali otišla u purple. Doneli odluku da ćemo od 13-og Januara nazad u škole kad pukla corona i gov. preti da će ponovo da uvede limitaciju kretanja. Narod nervozan, nema dovoljno toalet papira, treba to sve obrisati. Šalu na stranu, ovo je možda i dobro, pre par godina se provukla krilatica, da nastava može da se radi on-line...
Za ovo par meseci, daca su odlepila, roditelji hoće decu nazad u škole, ma ludilo.
Čini mi se da će posle ovih godinu dana trebati 10 da ove mlade ljude oporavimo od bezumlja koje doživljavaju. :)

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Kolbas]

9 minutes ago, ControlFreak said:

 

Da, razumem. I ja imam kolege u okruženju koji su roditelji dece školskog uzrasta i verujem da im je teško, iste priče čujem. Prvi put sam razmislila o tome kada sam posetila svoju doktorku (dermatologa) letos i to je bila njena jedina žalba, deca su je izludjivala. Tada sam malo dublje razmislila o tome. Na fakultetu je zabranjeno pohadjanje časova na kampusu nakon thanksgiving praznika da ne bi oni koji su putovali doprineli većem širenju virusa, finalni ispiti će biti online. Inače se nastava pohadja ili u učionicama ili online, profesori takodje, na kampusu ili online, u zavisnosti od zdravlja ili straha da ne zaraze ugrožene članove familije. Nije lako, administratori pokušavaju, nekad se odluke pokažu dobrim, nekad lošim, mora se probati. Ali kao i ti, i ja "go with the flow", hope for the best. 

Kod nas su ice rinkovi epicentri društvenih aktivnosti...dok klinac nije krenuo da igra hokej nisam ni znao koliko se life skills može "pokupiti" kroz taj sport (mogao bih ceo esej o tome, ali nije vreme ni mesto), sad su opet stondirali sve aktivnosti do Božića, a onda će da vide kako dalje...Ćera s druge strane trenira umetničko klizanje i oni na sreću još imaju treninge jer mogu da ispoštuju ove nove second wave mere, čak je jedan od trenera bio pozitivan, ali bukvalno nije imao nikakve simptome...Lično, zaista ne volim da kukam i da se žalim i ono što se trudim je da klinci budu off screen što je više moguće, ali u ovim vremenima to je baš zajebano, već si pomenula on-line nastavu, a da ne pominjem tablete, telefone i TV ekran... kako će ove generacije biti socijalizirane vrag će ga znati... čak su i škole mass confusion, sin ide u školu redovito (za sada), ćerka u drugu školu dva dana u nedelji, supruga nastavnik u trećoj svaki dan nastava, a živimo u mestu od 20-ak hiljada ljudi, figure that out😉...btw, odosmo u off

[Angelia]

3 hours ago, ControlFreak said:

 

Volele bih da čujem i od vas iako svi radimo različite poslove, možda me naučite nečem novom. Pozdrav!

 

P.S. kaktusi su zeleni, vreme idealno

 

 

Kod mene je situacija uvek bila - barem zadnjih 10 godina ako ne i vise, da uglavnom radim "od kuce", i kad to kazem mislim ne idem u kancelariju. Iako mi je dosta posla vezano i za putovanja, sastanke i sl. Sto je ova pandemija ubila. U kancelariju sam isla 2-3 puta nedeljno, i to na kratko - uglavnom za neke sastanke.

Imala sam i dve lokacije kao "istureno odeljenje" pa smo to koristili po potrebi. E sad nam se potrefilo, da smo HQ prodali bas pred pandemiju, i to po vrhunskim cenama u to vreme, mislim zgradu, ne firmu. I bili u procesu kupovine nove kad je lockdown objavljen, i mi izadjemo iz ugovora, odradimo da svi rade virtual office, i samo koristimo ova dva isturena odeljenja.... U to vreme bilo ajde mesec dva dok se sve ne otvori.....aha 

Sad smo u procesu da trazimo nove HQ, posto racunamo za 3-4 meseca trebace nam opet, iako dosta stvari cemo da nastavimo da radimo ovako. bar ce zgrada da bude jeftinije jer su cene pale....

 

Moram reci da mi interakcija, licna sa ljudima nedostaje, sto nisam nikad verovala da cu reci 

 

Inace ja sam skontala da gubitak vremena na voznju tamo-amo, i komfor rada bez uticaja kancelarije, funkcionise odlicno jos pre 10 godina i zato sam presla na remote. Ono sto sam tokom pandemije otkrila je da neki ljudi mogu da rade tako, a neki ne, kao sto si ti sad otkrila za sebe da ti odlicno ide. Nemaju dovoljno ono sto u skoli zovu executive skills - zato i moramo da vratimo neke u kancelarije. Jednostavno se izgube u radu od kuce, i onda ne rade nista.

3 minutes ago, Kolbas said:

Lično, zaista ne volim da kukam i da se žalim i ono što se trudim je da klinci budu off screen što je više moguće, ali u ovim vremenima to je baš zajebano, već si pomenula on-line nastavu, a da ne pominjem tablete, telefone i TV ekran... kako će ove generacije biti socijalizirane vrag će ga znati... čak su i škole mass confusion, sin ide u školu redovito (za sada), ćerka u drugu školu dva dana u nedelji, supruga nastavnik u trećoj svaki dan nastava, a živimo u mestu od 20-ak hiljada ljudi, figure that out😉...btw, odosmo u off

Moj klinac je od marta na zoom nastavi, ali srecom on je na koledzu pa nemam problem malog deteta, ali i on se zali da ovako ne valja. Ne zbog socijalnog aspekta, nego kaze tesko je fokusirati se.

Ali pricam sa ljudima koji manje-vise imaju slicnu situaciju kao ti, i to je pakao.

Mislim da nije off, osim onog dela u naslovu teme "nehumana neminovnost" 

[C.F.]

Pa meni je baš to interesantno kako se radnici snalaze i uklope u novonastalim situacijama nad kojima nemaju kontrolu. Najteži deo mog posla je supervision (ne znam stručnu reč, možda nadzor) radnice koja odgovara meni lično. Moram dublje da obrazložim. U decembru sam umalo predala zahtev za tromesečni odmor za maj+juli. Koleginica koju sam obučavala za moj posao je dala otkaz, bolja plata, bolja pozicija, razumem. Nažalost, stavila me je u jako nezgodnu poziciju i morala sam da sačekam glavne da nadju zamenu. Oni su vrlo brzopleto doneli odluku i drugoj koleginici dali ultimatum da prihvati da radi moj posao 50%. S tim bih kao ja dobila olakšanje jer količina posla raste, a ja moram da postignem. Problem je u tome što su mi dodelili da radim sa osobom za koju sam unapred znala da ima problema sa detaljima i tačnosti, pa i da joj progledam kroz prste neke druge mane. Na nesreću se desilo i da je virus doneo odluke da se radi od kuće, te je obuka morala da se desi preko zoom-a, slack-a, telefona i emejlova. Esencijalna obuka je preko drugog odeljenja, te je ona to morala da uradi iz dva puta jer joj je bilo jako teško. Moram sebi da priznam da je znala da me dovede do toga da vrištim u sebi po koji put, ali sam uvek brojala do deset i sa puno strpljenja ponavljala gradivo. Davala sam joj ekstra vremena, nudila pomoć, slala screen shots sa how to. Uglavnom, svesna sam da nije spremna da me potpuno zameni, ali je na nivou da može makar ono najosnovnije ili da zna koga da pita ako ja nisam tu. Kada sam otišla na odmor u septembru, prvog dana sam strepila i konstanto proveravala poštu dok je suprug vozio, pratila njene odgovore, i nervirala se kada bih videla pogrešan odgovor ili radnju. Pobogu, na odmoru sam, izgrdi me moja šefica da ne smem da gledam poštu i ja se malo postidim. Odustala sam od micro-managing jer sam shvatila da nikad neće naučiti ako je pratim u stopu i ne dam joj da padne. Tog momenta sam bila ponosna na sebe jer sam joj dala samopouzdanja i ohrabrila je. Od tada se odlično slažemo.

Hoću reći da sam u ovom periodu (neobične 2020) odlučila da budem puna razumevanja, da podelim svoje znanje i dam joj prostora da kreira svoj stil. Kao neko ko je control freak i ocd što se posla tiče, ljudi, iznenadila sam samu sebe.

[Angelia]

To sto ti zoves supervision, je u stvari management, i jeste najtezi deo posla. Micro-management je problem, osim ako ne treniras nekog, pa da bude investicija. Meni je povremeno smesno koliko ljudi ne kontaju zasto je menadzment bitan.

Ja imam dosta ljudi koji direktno odgovaraju meni, ali vecina je samnom vise godina - neki cak u dvocifrenim ciframa, pa nije problem. Upravo pred pandemiju sam uzela novog asistenta, a imam par njih, nekog ko je radio da niskim funkcijama ali pokazivao potencijal. I racunam, provescu godinu u treningu ali nakon toga cu dobiti nekog ko zavrsava stvari.

 

Dogodila se pandemija i mi svi moramo da radimo nezavisno, ja ne mogu da radim po par sati na treningu, nema sastanaka za ucenje....Tu sam upravo skontala da ima ljudi koji prosto ne mogu da rade od kuce. Posto meni ta osoba nije mogla da pomogne osim ako nije relativno nezavisna, pridruzim je odeljenju gde imam iskusne ljude, kao ispomoc. I danas sam upravo skontala da su svi zbunjeni, posto su navikli da ja treniram ljude sta ocekujem.

 

Nadam se da sam raspetljala situaciju posto bi mi bilo zao da otpustim nekog samo zato sto nemamo vremena. Nazvala moju najbolju ucenicu koja je sad u vrhu menadzmenta, i rekla joj, treba mi tvoja pomoc da treniras ovu osobu, objasnila problem i uostalom njoj treba najvise pomoci. Nije bezosecajno, rekla sam joj, seti se kako si ti bila kad si dosla da radis (ona je bila totalno promenila industriju), i tako tretiraj novu osobu.

 

34 minutes ago, ControlFreak said:

Kao neko ko je control freak i ocd što se posla tiče, ljudi, iznenadila sam samu sebe.

Potpuno te razumem, ja sam ista. U normalnoj situaciji imam mnogo vise vremena, ali mi je pandemija napravila izazov, kako da komuniciram sa ljudima na pravi nacin, koji nisu upoznati sa radom. Iako mi je uzelo par sati danas da sve uklopim, nadam se da sam uradila najbolje.

[Sunshine State]

Welcome to my reality! Ja radim home-based od 2009., tako da meni pandemija nije nista poremetila sto se posla tice.

Inace, poslednji put sam fizicki bila u office u avgustu 2018.

 

Obzirom da sam permanently home-based, ja sam i ostale dozivljavala tako - kao da sede negde kuci, jer ih ne vidim svakako.

Kolege koje inace rade iz offfice vec mesecima ne idu u firmu, a ja uglavnom ne primetim razliku u kvalitetu rada, prisutnosti, itd...

Imamo jednu micromanagerku u Poljskoj, njeni jadni su pod lupom, imam utisak da samo prati Jabber da vidi kad se status promenio u Away.

Moja menadzerka je mene zaposlila pre 12 godina, ima puno poverenje u mene i to mnogo znaci. Rekla sam joj da mi se ovih dana bas i ne radi, kaze ukljuci se kad/ako ti se radi, odradi koliko mislis da mozes. Ja sam, inace, fanatik sto se posla tice - kad sednem ujutru oko 9, ustanem od stola samo par puta do 5-6 pm.

 

Jako je bitno da kolege s kojima radite imaju slican pristup i razumevanje.

[sreta-steta]

Meni ovo poznato zvuci! Pre 7-8 godina kada sam imao tim u Poljskoj, samo su oni nasli neku aplikaciju koja je Lync u to vreme prilagodjavala da nikad ne budes zut. To me je nateralo da malo vise paznje obratim na njihove timesheetove i expense reportove. I svasta sam saznao: let Varsava - Bec sa 3 preko Minhena i Frankfurta, pa svako vece mini bar... Ima razloga zasto je mikromenadzment prisutan. 

 

Inace i ja sam na WFH zadnjih desetak godina... tj ne samo od kuce jer putujem dosta ali kada ne moram da putujem, biram lokaciju iz koje cu raditi. I za to vreme sam prosao kroz sve faze (i da previse radim i da ne radim dovoljno) i razvio mehanizme kako da se ponasam. E sad, posto je supruga isto od kuce od marta, ja sam probao da joj prenesem iskustva ali ne vredi... izgleda ce morati sama da nauci. Uzme na primer izadje i kao vratice se do sastanka... pa zakasni. Glavna stvar kod remote rada je pouzdanost, ako se vidi da ne izvrsavas obaveze na vreme, odmah se uvlaci nepoverenje. 

 

[Cyber]

21 hours ago, zoran59 said:

Mozda bi trebalo ovo prebaciti sa Radne kulture na Poslednje utiske...  a mozda i ne.

 

Ova [interesantna] tema je od pocetka trebala da se nadje na Drustvu jer bi onda njen potencijal bio veci, tj. ukljucila bi vise sagovornika. To bi doprinelo viseglasju i dinamicnijoj razmeni razlicitih iskustava. Ovde se tema nekako sakrila i time nehatom iskljucila mnoge potencijalne sagovornike uprkos svom transnacionalnom nazivu. Pdf sa imenom Dijaspora nije bas mamac za one koji to nisu ili se ne osecaju tako. To se vidi po tome sto je ovaj pdf dobio kuloarski karakter.

[Eddard]

^

slažem se, ovoj temi jeste mesto na društvu, a zašto nije tamo, ne bih znao da odgonetnem...

 

On 12/2/2020 at 9:58 PM, Kolbas said:

na poslu nas ima 10-ak i ne držimo distancu, što zbog prirode posla i ograničenog prostora i nije baš moguće...

Naravno, zbog prirode posla ne mogu da radim od kuće 😃, ali moram da kažem da mi je prijao režim koji smo imali u početku pandemije, 7 dana radim po 12h, nakon toga 14 dana kod kuće... ali toga više nema, manje-više radimo normalno... osim što nosimo maske i, pod rizikom da i mene neko razapne 🙃, formalno držimo distancu i gledamo koliko nas je u prostoriji, a u stvari se vrlo često napakujemo po 5-6 u lekarsku sobu u kojoj bi trebalo biti 2-3, od odstojanja ni traga, a ni maske baš u tim prilikama ne nosimo stalno... jebiga. Nekako smo se prećutno dogovorili da to nema mnogo svrhe jer smo generalno kao jedno domaćinstvo... jedino kad se mešamo sa drugim odeljenjima, kao u urgentnom, tad stalno nosimo maske, a odstojanje je tamo svakako teško održavati... što je sve naravno pogrešno i može imati ozbiljne posledice što po odeljenje i kliniku, što po svako pojedinačno domaćinstvo/porodicu svakog od nas... ali za sada bez pozitivnih od nas 25 zaposlenih... a kad jedan bude, onda ćemo svi.

[Kolbas]

Pa to je i naša logika, ja sa ovima sa posla provodim isto toliko vremena kao i sa porodicom tako da smo ionako jedan bubble... inače, naša klijentela i bez kovida spada u rizičnu grupu jer neki imaju HIV, HEP C, razna zarazna kožna oboljenja i šta sve ne... ali kad sam pristao da radim takav posao, pristao sam i na taj rizik... Inače, kod nas su baš zategli sa merama, nema poseta za praznike, nema grupnih sportova i aktivnosti...

 

Edited December 22, 2020 by Kolbas

[C.F.]

Ja sam privilegovana zbog vrste posla da mogu da se testiram svakodnevno i besplatno. Takodje nas testiraju random, pošalju email i daju nam pet dana da se testiramo. Mene su dva puta tako pozvali, dok jedan kolega kaže njega još nijednom.  Zakazuje se, nikakav red ni problem, organizavano na visokom nivou. Samo jednom sam imala problem gde nisam skupila dovoljno do minimuma u epruvetu, pa su me slali još dva puta. Do tada sam već dehidrirala. Varljivo je to sa mehurima, tako da sam idućeg puta bila anksiozna da me ponovo ne vrate. Gledam neki što su pre mene seli, već odlaze, a ja samo polako i pratim liniju. Rezultati su varirali od 18 do 25 sati. Velika je pomoć kad su takve pogodnosti omogućene radnicima. Ove nedelje ponovo samo nas dvoje u kancelariji, parking maltene prazan. Slabo ko se javlja, elektronska pošta zamire, kao i uvek pred praznike. Pre par nedelja nam poslaše zvaničan poziv da koristimo godišnji jer će nam dozvoliti da prebacimo samo 320 sati, ja se proračunam i odoh prošle nedelje na odmor. Kad, eto ti moje sreće, u sredu stiže obaveštenje u tonu mnogo vas cenimo i vašu požrtvovanost....dozvoljavamo vam još 32 sata. E, ponovo računica, pa im javim kako ću raditi u petak. A taman sam sve lepo izračunala... 

 

Htela bih da ovde dodam nešto o čemu često razmišljam i da se zahvalim svima vama koji radite u polju zdravstva. Šta bi mi bez vas! Oduvek sam vam se divila, ali sada je nadam se svima jasno, bilo da se bavite istraživanjem ili spašavate živote i lečite nas ne postoje reči dovoljne koje bi izrazile ljubav koju prema vama osećam: hvala, hvala, hvala! 

 

Spoiler

p.s. Izvinite ponovo što sam pogrešila s temom od prvog pisanja ovde, slučajno sam tek u subotu primetila da ima dole tema poslednji utisci s posla, ne znam kako sam previdela.

 

[DJORDJE]

Od februara sam jednom zakoracio u ofis i to zbog nekog tupavog sastanka koji je mogao da se organizuje kao i svi ostali webexom. Nakon toga morao na testiranje jer su dva ucesnika bila zarazena. Dosadilo bre ovo. Prvo ne izlazim iz pidzame vec mesecima, a nema ni putovanja, hotela, poslovnih ruckova, moram sam sebe da hranim.

Morao sam da kupim par paketa sa TV kanalima , jer je dosadno do ludila. Jos od marta ne radi bazen, sauna, gym, valjda se boje da ih neko ne tuzi zbog zaraze. Narod doduse vezba stepenistem, jer se proculo da se nekoliko stanara zarazilo u liftu, pa sada niko zivi i ne kristi lift. Posle deset godina ponovo sam zapalio i cigaretu, ali sam se na svu srecu zaustavio na jednoj kutiji. Leto sam barem prekracivao pecanjem, a sada mi ostaje jedino da igram na kisi kao Gene Kelly.

Edited December 24, 2020 by DJORDJE

[Sunshine State]

Sto sam vise u kuci, sve vise izgledam k'o beskucnik!

[Sunshine State]

3 hours ago, Sunshine State said:

Sto sam vise u kuci, sve vise izgledam k'o beskucnik!

 

Samokvotovacu se - negde sam to cula, ali stvarno je tako 😞

 

Secam se leta 2009. ja dala otkaz u mojoj kompaniji, jer sam bila dobila ponudu za posao od druge kompanije, stigao email dok sam bila na odmoru u Italiji. Sta cu, ceka me novi posao, bile neke rasprodaje po Italiji, nakupujem "poslovnih odeca" poprilicno. Vratim se s odmora, moja kompanija mi ponudi da radim od kuce....prihvatim, i mislim se:"Sad ce ti trebati kojekakve trenerke i helanke i komotne majice za po kuci". Ono poslovno visi jos po ormarima, a ja k'o strasilo po kuci! Vezem rep, nenasminkana, strah me da otvorim kad neko zvoni na vratima.

 

 

[Angelia]

3 hours ago, Sunshine State said:

 

Samokvotovacu se - negde sam to cula, ali stvarno je tako 😞

 

Secam se leta 2009. ja dala otkaz u mojoj kompaniji, jer sam bila dobila ponudu za posao od druge kompanije, stigao email dok sam bila na odmoru u Italiji. Sta cu, ceka me novi posao, bile neke rasprodaje po Italiji, nakupujem "poslovnih odeca" poprilicno. Vratim se s odmora, moja kompanija mi ponudi da radim od kuce....prihvatim, i mislim se:"Sad ce ti trebati kojekakve trenerke i helanke i komotne majice za po kuci". Ono poslovno visi jos po ormarima, a ja k'o strasilo po kuci! Vezem rep, nenasminkana, strah me da otvorim kad neko zvoni na vratima.

 

 

Pazi kad te potpuno razumem  Tusiram se u 1 popodne, sva ona sjajna odelca i stiklice stoje u ormaru od pocetka pandemije, ali zato nove trenerke i papuce moram da kupim, pocepalo se sve.

Bukvalno dobijem srcku ako mi neko zazvoni na vrata pre 1, odma saljem klinca na vrata koji se takodje seta po kuci u takoreci gacama....

 

Jedva cekam kad treba da negde izadjem - odma ide sve ratne boje....da se osecam ko ljudsko bice