Језичке појаве које вас нервирају

[Plavi Golub]

2 hours ago, Vjekoslav said:

 

a u daljnjem kontekstu, baustelac u Irskoj.

 

 

uploader

 

 

Znas kako, onda jedna po jedna rec za svaku za koju nas “mrzi” da nadjemo prevod ili ga jezik nema zbog tehnoloski limitiranog okruzenja i onda moze da se predje skroz na jezik iz koga se pozajmljuje.

 

Daleko sam ja od nekog jezickog cistunca i guilty as charged za upotrebu stranih reci, ali prosto nije lepo kad ih je previse.

 

Pisem ovo pre odgledanog klipa iz prethodnog posta, da ne bude zabune. To cu veceras.

Edited September 11, 2019 by Plavi Golub

[Aunt Steelbreaker]

моје лично мишљење

Edited September 12, 2019 by Eddard

[Grunf]

Što se tiče pisanja stranih imena i naziva na srpskom jeziku, bez obzira o kojem pismu je riječ, John mora biti Džon (Џон) zbog prvog i osnovnog pravila jezika - da se piše kako se izgovara, a da se izgovara kako je napisano. John bi se tako napisano čitalo John (Јохн). Drugi je problem što prevodioci često ne obave transkripciju pravilno, pa se dešavaju neke sulude stvari, kao što ste naveli primjere. Danas je uobičajeno da se poslije nekog naziva u zagradi napiše njegov izvorni naziv. 

 

Što se tiče upotrebe srpskog jezika na mobilnim telefonima i računarima uopšte, jako je teško prilagoditi jezik novonastalim terminima i izrazima koji uglavnom dolaze iz engleskog jezika. Kako biste vi uopšte to riješili? Lako je pljuvati, ali nije u redu tek tako se odreći svog jezika.

[DJ_Vasa]

3 hours ago, Grunf said:

Što se tiče pisanja stranih imena i naziva na srpskom jeziku, bez obzira o kojem pismu je riječ, John mora biti Džon (Џон) zbog prvog i osnovnog pravila jezika - da se piše kako se izgovara, a da se izgovara kako je napisano. John bi se tako napisano čitalo John (Јохн). Drugi je problem što prevodioci često ne obave transkripciju pravilno, pa se dešavaju neke sulude stvari, kao što ste naveli primjere. Danas je uobičajeno da se poslije nekog naziva u zagradi napiše njegov izvorni naziv. 

Ne mora. Kod nas je bila praksa da se i u doba srpskohrvatskog strana imena pišu transkribovano, ali nije nikada bilo zabranjeno izvorno pisanje. Evo šta piše u pravopisu iz 2017 (t.195):

 

Quote

195. U pisanju tuđih vlastitih imena u našem standardnom jeziku primenjuju se dva postupka: prilagođeno pisanje (primenljivo i u ćirilici i u latinici) i izvorno pisanje (primenljivo u latinici).

 

Praksa je uglavnom ostala ista, mada se u mnogim tekstovima vidi i izvorno pisanje, kao npr. Box paketi, Postpaid internet itd. U nekim situacijama se čak i mora koristiti izvorno pisanje imena, kao npr. pri navođenju referenci u naučnom radu, ugovorima sa stranim firmama i slično. Ovo mora da se radi jer nije isto Phillippe i Philip, Fisher i Fischer i slično, a pogrešna identifikacija autora ili ugovorne strane nije baš zgodna.

 

Mislim i da mnogi mediji imajuj savremen pristup kada pišu npr. South African Airways obustavlja letove, Hyundai Tucson ponovo u prodaji, Wizz Air otvara novu liniju i slično.

Edited September 12, 2019 by DJ_Vasa

[Stiletto]

Izvorno pisanje imena ima smisla samo ako se koristi za jezike koji izvorno koriste latinično pismo. Šta da se radi sa arapskim ili japanskim imenima? Kako u ovim krajevima ne čitamo ni abdžad ni kandži ostaje nam ili transkripcija na srpski ili transkripcija na englesku latinicu. Ovo drugo dovodi do situacija da fudbalera Saudijske Arabije na SP u Rusiji Vikipedija zove Mohammed Al-Breik a sajt FIFA Mohammed Al Burayk. Koje od ta dva da koristimo?

[DJ_Vasa]

2 hours ago, Stiletto said:

Izvorno pisanje imena ima smisla samo ako se koristi za jezike koji izvorno koriste latinično pismo. Šta da se radi sa arapskim ili japanskim imenima? Kako u ovim krajevima ne čitamo ni abdžad ni kandži ostaje nam ili transkripcija na srpski ili transkripcija na englesku latinicu. Ovo drugo dovodi do situacija da fudbalera Saudijske Arabije na SP u Rusiji Vikipedija zove Mohammed Al-Breik a sajt FIFA Mohammed Al Burayk. Koje od ta dva da koristimo?

O pitanjima adaptacije stranih imena postoje rešenja u Pravopisu, mada ne znam da odgovorim za konkretnu osobu. Svaki jezik je priča za sebe, a dodatni problem je i postojanje nekoliko sistema beleženja arapskih imena. Naime, arapski je dosta rascepkan jezik, postoji neki opštearapski standard, ali postoje i lokalni standardi koji komplikuju situaciju. Konkretno, u arapskom postoje dve širen konvencije - angloarapska i frankoarapska. U praksi to znači da arapin iz Saudijske Arabije ili Egipta, koji koriste englesku transkripcuju može da se zove isto kao i Arapin iz Tunisa ili Marko, koji koriste francusku, ali će se njihova imena beležiti na dva načina u latinici. U tom slučaju se obično kopira lokalna transkripcija, mada kod pomenutog igrača imamo još jedan problem, a to su različiti arapski standardi. Naime, iako SA koristi engleski standard zapisivanja imena, arapski vokali se razlikuju od države do države i zato postoje npr. Mohamed i Muhamed i slično. Kada je u pitanju srpski, ne postoji razlog da se koristi engleski/francuski oblik, osim u imenima firmi ili citiranju naučnih radova. Konkretno, nebitno je da li se npr. ime Mustafa piše sa f ili ph (Moustapha) jer će taj čovek kod nas uvek biti Mustafa.

 

Pretpostavljam da kod pomenutog igrača ulogu igra i to što arapsko pismo obično ne beleži vokale i da se njegovo ime u arapskom piše kao Mhmd Al Brjk. Očigledno je da je potrebno znati da li čovek svoje prezime izgovara kao Breik/Brejk ili Burajk.

 

Žao mi je ako odgovor izgleda previše uopšteno, ali problem je sam arapski jezik.

 

Kod Japanaca ne bi trebalo da bude problema jer su dosta dosledni u beleženju izgovora latinicom, te se lako može pisati Micubiši, Tokugava i slično umesto Mitsubishi ili Tokugawa.

[zoran59]

1 hour ago, DJ_Vasa said:

.......................

Kod Japanaca ne bi trebalo da bude problema jer su dosta dosledni u beleženju izgovora latinicom...

 

 

Izgleda da je da je japansko pismo "najfonetskije".

Anegdota.

Pre dosta godina, nas prijatelj Amerikanac ozeni Japanku. Proveli smo vikend kod njih. Prvog dana, nakon upoznavanja, ona zapise nasa imena i prezime, japanskim hijeroglifima ili kako se vec ti simboli zovu.

Sledeceg dana, navrati njihov prijatelj Japanac, nadje papiric, izgovori nasa imena savrseno - i pita sta je to. Pre upoznavanja.

 

troll off...

 

 

 

[Amigo]

On 9/12/2019 at 3:01 AM, Grunf said:

Što se tiče pisanja stranih imena i naziva na srpskom jeziku, bez obzira o kojem pismu je riječ, John mora biti Džon (Џон) zbog prvog i osnovnog pravila jezika - da se piše kako se izgovara, a da se izgovara kako je napisano.

 

Problem sa tim je da nije moguce da se svako strano ime napise na nasem jeziku kako se pravilno izgovara. Npr Keith, nablize tome bi bilo kif, dugo i, ali nije u pitanju f, nego englesko th, ono kad se jezik stavi medju zube. Strasno glup glas za nase pojmove. Tu je i nekoliko samoglasnika sto ne postoje u nasem jeziku, npr izmedju a i e, ili neko gutanje samoglasnika, sto nisam nikada ni naucio pravilno da kazem. Npr ime Burt, mi smo to nekada pisala, ovi stariji se sjecaju, Bert Lankaster, mada u izvornom nema uopste to e, blize bi bilo da se napise Brt, sa nekim neodredjenim glasom izmedju b i r.

Opet i Englezi sve prevode na svoje, pa je npr Minhen, Mjunik, tako da nemam nista protiv da se nastavi sa cirilicom, mozda ponekad u zagradi napisati originalno kako se pise, ne skodi, ali ni ne mora.

 

[DJ_Vasa]

9 hours ago, Amigo said:

Problem sa tim je da nije moguce da se svako strano ime napise na nasem jeziku kako se pravilno izgovara. [...]

Ovo važi za sve jezike i pisma. Ako uzmemo engleski, zna se da on koristi latinicu i da prepisuje strana imena, ali ima dosta slučajeva da se strano ime izgovara u izmenjenom i prilagođenom obliku ili da čak ima više varijanti. Kao primer mogu da navedem preoizvođače automobila Renault, Peugeot ili Hyundai, čiji se nazivi mogu izgovoriti na više načina.

 

Kada su u pitanju glasovi č i ć, mnogi jezici ih ne razlikuju, a krajnji rezultat je neki glas između ova dva. Ono što nama izgleda čudno kada je u pitanju naš jezik, takođe izgleda i govornicima drugih jezika. Čitao sam da se u arapskom glasovi o i u ne razlikuju, a lično sam čuo u Egiptu da marku automobila Toyota izgovaraju kao tujuta, dok je Koko Šanel (Coco Chanel) kod njih Kuku. Dalje, njima su p i b isto, a od prodavaca džidža-bidža sam čuo više puta Ten bound for you, my friend,  iako se njihova valuta funta (engl. pound) na engleskom izgovara sa p. Neki indijski jezici razlikuju oblike glasa n, koje mi i ne čujemo, a njima to deluje različito, baš kao nama razlika između ć i č.

 

Kada je u pitanju percepcija stranih glasova, svi to činimo na osnovu svog jezika. Na primer, englesko this shvatamo kao dis, ali Nemcima je to isto što i zis, imajući u vidu njihov glasovni sistem. Ako neki Nemac pokušava da govori naš jezik, sasvim je moguće da će reč dobro izgovoriti kao topro jer njegov jezik drugačije gleda na zvučnost i bezvučnost, tj na razliku d/t ili b/p. Italijanski pevač Zucchero je problem za izgovor u mnogim jezicima jer njegovo ime se izgovara kao Dzukero, ali ne i u makedonskom jer kod njih taj glas postoji i piše se kao latinično s, a postoji u rečima kao što su sид (zid) ili sвезда (zvezda).

[Vjekoslav]

i zato je najkorektnije pisati imena u originalu, i naučiti kako se taj original izgovara.

 

[Div]

Vidim, tu i tamo, i po ovom forumu da se piše nezavisTan, a misli se na nezavisan.

Zavisnost i zavist nije isto.

[Plavi Golub]

Onaj ko ne zavidi nekome je nezavidan suprotno od zavidan. Vidim da ljudi cesto pisu nezavistan/zavistan misleci na zavist, kao pojavu, a pridev je izveden od glagola, ne od imenice. Ja mislim da nezavistan ne postoji.

 

A onaj ko ne zavisi ni od koga/cega je nezavisan.

[Vjekoslav]

On 9/11/2019 at 12:07 PM, Plavi Golub said:

Znas kako, onda jedna po jedna rec za svaku za koju nas “mrzi” da nadjemo prevod ili ga jezik nema zbog tehnoloski limitiranog okruzenja i onda moze da se predje skroz na jezik iz koga se pozajmljuje.

 

Daleko sam ja od nekog jezickog cistunca i guilty as charged za upotrebu stranih reci, ali prosto nije lepo kad ih je previse.

 

Pisem ovo pre odgledanog klipa iz prethodnog posta, da ne bude zabune. To cu veceras.

 

Hmmm... and which Klip might that be?

Klip Kukuruza? Klip Motora?

 

 

Video Klip? 

 

 

 

[RatzenStadt]

Meni upotreba "jer" umesto "jel" najvise para usi, a druga na listi najiritantnijih gramatickih gresaka je obrnuti slucaj upravo navedenog primera 😄

[freethrow]

Je li i jer je baš hardcore, odsustvo osmoljetke i, na žalost, rasprostranjeno kao bolest, pogotovo među mladima. Za nijansu oerfidnija, ali još odvratnija stvar koja se odomaćila, a obilato je koristi i naš, suštinski neobrazovani, predsednik je upotreba reči mnogo.

 

Mnogo važno. Mnogo bitno. Oni su mnogo opasni. 

 

U svim navedenim slučajevima je jedino ispravno, naravno, reći veoma važno, veoma bitno, oni su veoma opasni. Nesposobnost razlikovanja reči mnogo i veoma je neverovatan lakmus papir.

[Plavi Golub]

Ja nisam bila prisutna kada se to odomacilo, pa sam dosta dugo mislila da je u pitanju neko klinacko zavitlavanje kao generacijaki sleng. Nisam mogla da verujem da neko ozbiljno pise sumlja umesto sumnja.
 

Kad su popustili na televizijama i pustili raznorazne ljude bez elementarne dikcije, sve je otislo do djavola. Ranije su cak i ljudi koji su radili najlaksu zabavu imali solidno poznavanje jezika.

 

Mada vidim da klinci ovde na forumu korektno pisu i na sportskim temama. Nema nekih ispada gramaticke prirode.

[freethrow]

Ne, na ovom forumu je 99% učesnika u 1% najpismenijih u zemlji. Najozbiljnije. U ovo naravno ne uključujem sleng skraćenice i engleske neologizme kojima i sam često pribegavam...

[Plavi Golub]

Pa dobro to je forum i ima zezanja, ali nema funkcionalne nepismenosti. 

Iako,  secam se prvih godina rada u proslom veku i tada su nam godisnji sistematski pregledi radili u medicini rada DZ u Dzordza Vasingtona. Tamo su cesto bili i sistematski za vozacku dozvolu. Mene je par puta sokiralo da neki ljudi nisu bili u stanju da popune najjednostavniji formular sa osnovnim podacima. Srpski, cirilica. Mislim citaju oni nekako, ali ne razumeju sta treba da se popuni.

[Div]

Razlika između isto i jednako.

Nemoguće je da neko ima dve iste košulje, može dva puta da obuče istu košulju, a može da ima dve jednake.

Dakle, isto i jednako nije isto. 

[Amigo]

"Iz razloga" kako to para usi 

[Janne240]

On 12/27/2019 at 6:35 AM, Div said:

Razlika između isto i jednako.

Nemoguće je da neko ima dve iste košulje, može dva puta da obuče istu košulju, a može da ima dve jednake.

Dakle, isto i jednako nije isto. 

Jedno te isto, je jedno te isto te jedno. 😄 R.A.

[Eddard]

Vidim, niko ne može da zabrani Srbima da zovu Holandiju kako oni hoće... a Holanđani neće... mislim budale, šta znaju oni kako im se zove zemlja. Sve, samo dok nije na hrvatskom. I Ellada je Grčka!
 

 

[Sen]

Nije da me nerviraju, ali počeo sam malo više da obraćam pažnju na izbor reči... npr.:

... korišćenje prezrive reči invalid za one koji su hendikepirani ili imaju posebne potrebe. Ova reč je složenica koja doslovno znači „bez vrednosti”. I zato svaki put kada je upotrebimo, mi opet pokazujemo prezir, jer neke ljude označavamo kao bezvredne. Nekada davno su se tom rečju označavali oni koji zbog određenog nedostatka nisu bili nesposobni za vojnu službu ili za rad. Danas je njena upotreba neprihvatljiva, ali je naši ljudi široko koriste ne razmišljajući o njenom pravom značenju. Stvari će se promeniti kada hendikepirane osobe počnu da se vređaju.

 

Važno je kolektivno brkanje izraza zavidan i uzoran. Zavidan dolazi od zavisti, dakle neprijateljskog odnosa, a uzoran je povezana sa odnosom poštovanja i želje da se bude kao osoba koja je uzor. Kada kažemo da je neko, umesto na uzornom, na zavidnom nivou, mi pozivamo mentalnu sliku neprijateljstva u kojoj je taj toliko dobar da drugi pucaju od muke i zelene od zavisti. A posle se čudimo zašto je kod nas toliko ljudi koje tuđi uspeh boli zato što ga zavideći pretvaraju u doživljaj sopstvenog neuspeha.

 

Vrhunac ovih kolektivnih psiholoških samosabotaža jeste to što smo reč uveriti potpuno zamenili rečju ubediti. Kao u rečima bezbedan, obezbediti, nabediti, pobediti i u reči ubediti koren je reč i pojam beda. Ubediti doslovno znači „staviti nekoga u bedu”. I zato kada kažemo da je neko ubedljivo najbolji, to znači da je druge stavio u bedu, da ih je pobedio, stavio bedu na njih. Kada vas neko u nešto ubeđuje, setite se da vas uverava, da ne želi da vas uvali u bedu.
 

IZVOR/CEO TEKST: http://www.politika.rs/sr/clanak/196699/Reci-i-mentalitet

 

Edited January 11, 2020 by Senn

[Klotzen]

8 hours ago, Eddard said:

Vidim, niko ne može da zabrani Srbima da zovu Holandiju kako oni hoće... a Holanđani neće... mislim budale, šta znaju oni kako im se zove zemlja. Sve, samo dok nije na hrvatskom. I Ellada je Grčka!
 

 

 

Meni se par puta desilo na stranim forumima i slično da me ispravljaju da oni nisu iz Holandije. Holandija je u stvari centralna oblast države oko Amsterdama i Roterdama dok ostale oblasti imaju druga imena, uglavnom po imenima nekadašnjih kneževina i republika koje su postojale pre ujedinjenja zemlje. Zadnji koji me ispavljao je sa ponosom rekao da je on iz, kod nas čuvenog, Limburga 🙂

Edited January 11, 2020 by Klotzen

[Div]

7 hours ago, Senn said:

Nije da me nerviraju, ali počeo sam malo više da obraćam pažnju na izbor reči... npr.:

... korišćenje prezrive reči invalid za one koji su hendikepirani ili imaju posebne potrebe. Ova reč je složenica koja doslovno znači „bez vrednosti”. I zato svaki put kada je upotrebimo, mi opet pokazujemo prezir, jer neke ljude označavamo kao bezvredne. Nekada davno su se tom rečju označavali oni koji zbog određenog nedostatka nisu bili nesposobni za vojnu službu ili za rad. Danas je njena upotreba neprihvatljiva, ali je naši ljudi široko koriste ne razmišljajući o njenom pravom značenju. Stvari će se promeniti kada hendikepirane osobe počnu da se vređaju.

 

Važno je kolektivno brkanje izraza zavidan i uzoran. Zavidan dolazi od zavisti, dakle neprijateljskog odnosa, a uzoran je povezana sa odnosom poštovanja i želje da se bude kao osoba koja je uzor. Kada kažemo da je neko, umesto na uzornom, na zavidnom nivou, mi pozivamo mentalnu sliku neprijateljstva u kojoj je taj toliko dobar da drugi pucaju od muke i zelene od zavisti. A posle se čudimo zašto je kod nas toliko ljudi koje tuđi uspeh boli zato što ga zavideći pretvaraju u doživljaj sopstvenog neuspeha.

 

Vrhunac ovih kolektivnih psiholoških samosabotaža jeste to što smo reč uveriti potpuno zamenili rečju ubediti. Kao u rečima bezbedan, obezbediti, nabediti, pobediti i u reči ubediti koren je reč i pojam beda. Ubediti doslovno znači „staviti nekoga u bedu”. I zato kada kažemo da je neko ubedljivo najbolji, to znači da je druge stavio u bedu, da ih je pobedio, stavio bedu na njih. Kada vas neko u nešto ubeđuje, setite se da vas uverava, da ne želi da vas uvali u bedu.
 

IZVOR/CEO TEKST: http://www.politika.rs/sr/clanak/196699/Reci-i-mentalitet

 

 

Mislim da ovde autor teksta insistira ne nekom formalnom čistunstvu, ne vodeći računa o jeziku kao nečem živom, nečem što se neprestano menja, reči se gube, nastaju, menjaju oblik i značenje. U sva tri primera, iako koren reči ima jedno značenje, vreme i kontekst su tim rečima dali novo značenje. Evo, ja sam ubeđen da da novim saznanjem ne odlazim u bedu, naprotiv.

Inače, pogledao sam kompletan tekst na linku, videh u prvom pasusu rečenicu: 
Često nesvesno koristimo neprijateljske reči kojima hranimo negativne sa drugima.
i nikako ne mogu da razumem šta su to neprijateljske reči, jesu li to reči nekih mojih neprijatelja ii reči koje mene mrze, žele mi zlo.