exSSSR

[mare80]

Ovaj sukob oko N-K nisam aktivno pratio,medjutim malo sam pogledao po netu i neki moje laicko razmisljanje :

Neosporno je da su Azeri ekonomsko,vojno i demografski nadmocni,ali koliko vidim i jedni i drugi imaju pristojne PVO sisteme i avijaciju,barem za zemlje te velicine i bogatstva...

Dakle ako su Azeri odlucili da totalno osvoje N-K morace to da urade sto bi se reklo "peske" a tu je problem, topografija je za onog koji napada blago receno uzasna ...

 

 

Ovakav teren ostavlja mogucnost onima koji se brane da sa manje ljudstva i tehnike nanesu teske gubitke napadacima, a verujem i da su se Jermeni dobro utvrdili u zadnjih dvadeset i kusur godina jer su znali da je do ovoga moralo doci kad tad...

Dakle nije iskljuceno da ovaj put Azeri stvarno uspeju da ostvare pomak,ali bojim se da ce cena za to po njih biti strasna...

 

 

Edited September 27, 2020 by mare80

[Amigo]

Ovo je jos jedan primjer i posljedica komunistickog rjesavanja nacionalnog pitanja.

Jedno zlo koje i poslije 30 godina od propasti Sovjetskog Saveza i dalje odnosi ljudske zrtve i ko zna kada ce se to sev zavrsiti, samo zbog umobolnih ideja ljudi koji su terorisali vlastito stanovnistvo i nagonili ih na zlo.

Zapad bi trebao da prestane sa praksom priznavanja komunistickih granica po svaku cijenu!

Edited September 27, 2020 by Amigo

[Darth Bane]

Ovde je Jermenija pozitivna strana! Azerbedzan je prvi poceo plus ima teritorijalnih pretenzija! 

[Cyrus Smith]

13 hours ago, Amigo said:

Ovo je jos jedan primjer i posljedica komunistickog rjesavanja nacionalnog pitanja.

Jedno zlo koje i poslije 30 godina od propasti Sovjetskog Saveza i dalje odnosi ljudske zrtve i ko zna kada ce se to sev zavrsiti, samo zbog umobolnih ideja ljudi koji su terorisali vlastito stanovnistvo i nagonili ih na zlo.

Zapad bi trebao da prestane sa praksom priznavanja komunistickih granica po svaku cijenu!

Da nije bilo komunističkih granica posle raspada višenacionalnog SSSR izbio bi opšti rat oko međusobnog razgraničenja.

[Duh sa sekirom]

13 hours ago, Amigo said:

Ovo je jos jedan primjer i posljedica komunistickog rjesavanja nacionalnog pitanja.

Jedno zlo koje i poslije 30 godina od propasti Sovjetskog Saveza i dalje odnosi ljudske zrtve i ko zna kada ce se to sev zavrsiti, samo zbog umobolnih ideja ljudi koji su terorisali vlastito stanovnistvo i nagonili ih na zlo.

Zapad bi trebao da prestane sa praksom priznavanja komunistickih granica po svaku cijenu!

Nije stvar do komunističkog rešavanja nacionalnih pitanja.

Svaka zemlja bez obzira na uređenje će izvršiti raspodelu administrativnih granica kako njoj odgovara, veoma često bez obzira na nacionalnu strukturu tih administrativnih jedinica(republika, pokrajina, srezova, banovina ili kako god da ih nazovu). Nekada će to da rade baš u suprotnosti sa nacionalnim sastavom.

Treba li da te podsećam na doba kraljevine Jugoslavija, kada je naš, malo kasnije ubijeni, monarh podelio zemlju po banovinama koje nisu imale vezu ni sa nacionalnom strukturom stanovništva ni sa nekim istorijskim granicama, nego baš suprotno i sa jednim i sa drugim, baš da bi suzbio narastajući nacionalizam unutar kraljevine. 

Šta bi bilo da mu se kraljevina po smrti raspala, a tadašnje banovine u tadašnjim granicama krenule da se glože?

56 minutes ago, Darth Bane said:

Ovde je Jermenija pozitivna strana! Azerbedzan je prvi poceo plus ima teritorijalnih pretenzija! 

Teško se može reći da Azerbejdžan ima teritorijalnih pretenzija kada je sporna teritorija na onom delu koji mu je pripadao do raspada SSSRa.

Edited September 28, 2020 by Duh sa sekirom

[Amigo]

36 minutes ago, Cyrus Smith said:

Da nije bilo komunističkih granica posle raspada višenacionalnog SSSR izbio bi opšti rat oko međusobnog razgraničenja.

 

To je samo tvoja predpostavka, mozda se ne bi ni raspao.

 

Nagorno-Karabakh was given by Stalin to Azerbaijan as part of a deal with Turkey to influence them to turn communist, Lenin and Stalin agreed to give up Armenian majority regions of Artsakh (Nagorno-Karabakh), Gazakh and Nakhichevan to the Azerbaijani SSR.

 

Of course it meant nothing to them and they couldn’t care less about the discrimination Armenians there would face under Azerbaijani leadership. This kind of discrimination they faced that caused them to lose their majority in Nakhichevan and for the population of Armenians in the greater Artsakh area to be pushed to the boundaries of the Nagorno-Karabakh region, until of course they would liberate themselves when they passed a referendum to declare their independence from the Soviet Union on the 2nd of September, 1991.

Edited September 28, 2020 by Amigo

[Constantin]

Trebalo bi što pre "prisiliti" obe strane na prekid neprijateljstva. Sami, da sklope primirje, vrlo teško. Svetske sile, pre svega, da izvrše uticaj na obe strane, međutim, to je lako reći, a teško učiniti, jer pitanje je ko je tu iskren i ko koga podržava. Najbitnije bi bilo da se Erdogan zaustavi, koji, koliko vidim, najradije bi po drugi put izvršio genocid nad Jermenima.

[Amigo]

29 minutes ago, Duh sa sekirom said:

Nije stvar do komunističkog rešavanja nacionalnih pitanja.

 

Kako nije kada odvojis jedan dio teritorije koju naseljava jedan narod i prisajednis to kao manjinu pod vlast drugog naroda u jednom takvom totalitarnom i zlocinackom rezimu, gdje zivot covjeka ne znaci nista.

 

29 minutes ago, Duh sa sekirom said:

Svaka zemlja bez obzira na uređenje će izvršiti raspodelu administrativnih granica kako njoj odgovara, veoma često bez obzira na nacionalnu strukturu tih administrativnih jedinica(republika, pokrajina, srezova, banovina ili kako god da ih nazovu).

Nema to veze sa interesima drzave i naroda, nego samo sa suludim idejama diktatora, ovog puta Lenjina i Staljina.

 

29 minutes ago, Duh sa sekirom said:

Nekada će to da rade baš u suprotnosti sa nacionalnim sastavom.

Treba li da te podsećam na doba kraljevine Jugoslavija, kada je naš, malo kasnije ubijeni, monarh podelio zemlju po banovinama koje nisu imale vezu ni sa nacionalnom strukturom stanovništva ni sa nekim istorijskim granicama, nego baš suprotno i sa jednim i sa drugim, baš da bi suzbio narastajući nacionalizam unutar kraljevine. 

Šta bi bilo da mu se kraljevina po smrti raspala, a tadašnje banovine u tadašnjim granicama krenule da se glože?

Nepristojno je porediti normalne zemlje tog perioda sa boljsevickim SSSR-om. Kraljevina je poslije dugih pregovora dobila Banovinu Hrvatsku i tako se pokusalo rijesiti hrvatsko pitanje, ali je drugi svjetski rat to sve unistio, kao i dolazak komunizma na nase prostore, gdje je trebalo samo 45 godina da ga se rijesimo uz strahovitu cijenu.

6 minutes ago, Constantin said:

Trebalo bi što pre "prisiliti" obe strane na prekid neprijateljstva. Sami, da sklope primirje, vrlo teško. Svetske sile, pre svega, da izvrše uticaj na obe strane, međutim, to je lako reći, a teško učiniti, jer pitanje je ko je tu iskren i ko koga podržava. Najbitnije bi bilo da se Erdogan zaustavi, koji, koliko vidim, najradije bi po drugi put izvršio genocid nad Jermenima.

 

Erdogan je klasicni diktator, i uz Putina, koji nije nista bolji, ne mozemo da ocekujemo nista dobro. 

 

Poslije pada komunizma, treba najmanje 50 godina da se ti prostori malo upristoje i civilizuju. Ako dodamo i rastuci uticaj islamizma utom dijelu svijeta, moze se ocekivati najgori scenario.

[suptil]

Evo Erdogan najavljuje da je doslo vreme da Azerbejdzan povrati spornu oblast. Erdogan bi se ocigledno igrao predizobrnog rata kako bi na taj nacin omogucio sebi pobedu na izborima. Svi diktatori su isti. Zadju u odredjene godine na vlasti i onda se pokondiraju i postaju balast, deo problema a ne resenja. 

[Perkos2]

pozvaće ih Tramp u kabinet, podeliti im po penkalo i nema više rata 

Edited September 28, 2020 by Perkos2

[Sinan Bowie]

22 minutes ago, Perkos2 said:

pozvaće ih Tramp u kabinet, podeliti im po penkalo i nema više rata 

iako ovo zvuci kao zajebancija vrlo je moguce da ce se ovo i desiti. rusija, turska i "zapad" ne mogu da zaustave eskalaciju jer rat trenutno odgovara i jednima i drugima. jermeni znaju da dugorocno nemaju sanse protiv azerbejdzana, zato sto je to drzava koja ima naftu i veci demografski potencijal i odgovara im da se sto pre okonca problem sa nagorno-karabahom. s druge strane politicka situacija u azerbejdzanu je nestabilnija jer tamo vlada korumpirana despotija porodice alijev jos od raspada sssr pa je i njima u interesu (uspesan) rat.
ako tramp odluci da se umesa (recimo na molbu kim kardasijan) pregovori imaju velike izglede da uspeju. u tom slucaju jermenska vlada se oslobadja ruskog pritiska (sto je jedan od ciljeva), dok ce se vlast u azerbejdzanu ucvrstiti i umesto erdogana dobiti amerikance za najbolje prijatelje. inace, vecinsko stanovnistvo azerbejdzana cine siiti tako da im verski momenat, na kojem od nedavno jase erdogan, nista ne znaci. odnosno, ako rese pitanje nagorno-karabaha mogu mirno da se ratosiljaju i ove budale.

[mare80]

18 minutes ago, Sinan Bowie said:

inace, vecinsko stanovnistvo azerbejdzana cine siiti tako da im verski momenat, na kojem od nedavno jase erdogan, nista ne znaci. odnosno, ako rese pitanje nagorno-karabaha mogu mirno da se ratosiljaju i ove budale.

 

Ne bi se slozio sa ovim...

Nije razlog bliskosti verski vec nacionalni... i jedni i drugi su turkijski narodi...

Tuska se medju turkijskim narodima smatra uzdanicom i uporistem koje ce zastititi i promovisatti njihove drzavne interese...

 

[Gistro Bančo]

Ja bih rekao da je Erdogan odigrao prilicnu ulogu u svemu ovome...ego i trip da je Mesija tog dijela svijeta je cudna stvar. Nece ekonomiju spasiti par stotina miliona dolara koje je zaradio prodajuci oruzje Azerbejdzanu. 
O medjunarodnom pravu ne bih...to je ionako gomila papira koju niko ne postuje.  Ili stima svako kako mu odgovoara. 

[Duh sa sekirom]

Meni deluje da svega ovoga ne bi bilo da se nismo onomad, pre nekih šest ipo vekova, uspavali kraj Marice... 

Jbg, kako god da okreneš izgleda da smo opet mi krivi.

[Sinan Bowie]

28 minutes ago, mare80 said:

 

Ne bi se slozio sa ovim...

Nije razlog bliskosti verski vec nacionalni... i jedni i drugi su turkijski narodi...

Tuska se medju turkijskim narodima smatra uzdanicom i uporistem koje ce zastititi i promovisatti njihove drzavne interese...

 

mislim da to vise zanima erdogana nego, recimo, alijeva. ono sto je od turske i azerbejdzana napravilo bliske saveznike je upravo kriza oko nagorno-karabaha i cinjenica da je azerbejdzan uglavnom od turske kupovao oruzje a pre svega bespilotne letelice koje su i nanele najvece gubitke jermenskoj vojsci u protekla dva dana. jednostavno, kad su videli da im rusi nece dozvoliti da problem oko n-g rese ratom okrenuli su se turskoj. 

[Dracarys]

U 10 miliona stanovnika, Jermena u toj drzavi ima svega 120 000. 

[suptil]

Azerbejdzan ocekuje da Srbija podrzi napore Azerbejdzana u sukobu sa Jermenijom.

[Constantin]

3 minutes ago, Drakaris said:

U 10 miliona stanovnika, Jermena u toj drzavi ima svega 120 000. 

Nagorno Karabah ima ukupno 146 000 stanovnika...

1 minute ago, suptil said:

Azerbejdzan ocekuje da Srbija podrzi napore Azerbejdzana u sukobu sa Jermenijom.

Kad smo već Alijevom tati podigli spomenik na TAŠ-u....

[A sad]

43 minutes ago, Drakaris said:

U 10 miliona stanovnika, Jermena u toj drzavi ima svega 120 000. 

 

Nema. To je zajedno sa Nagorno Karabahom koji de facto nije deo Azerbejdzana jos od 1988 godine.

 

Danas u Azerbejdzanu prakticno nema Jermena. Nesto malo ljudi koji su u mesanim brakovima i poneko ko je izbegao progon devedesetih sve ukupno tesko da ih je preko dve hiljade. 

 

Pred rat je samo u Bakuu zivelo preko 200 hiljada Jermena (vise nego u Nagorno Karabahu). I jos 150 hiljada u ostatku Azerbejdzana van Nagorno Karabaha. Sve je to detaljno ocisceno devedesetih. 

 

Naravno, isto se desilo i sa Azerbejdzancima u Jermeniji, proterano ih je 160 hiljada. Isti slucaj i sa Nagorno Karabahom (teritorija Nagorno Karabaha je znatno veca od teritorije nekadasnje autonomne republike Nagorno Karabah i obuhvata pored skoro celog Nagorno Karabaha i jos sedam Azerbejdzanskih provincijama u kojima su pre rata Azeri bili apsolutna vecina) odatle je proterano mislim oko 400 hiljada Azera, neki podaci kazu i vise. 

 

Danas prakticno nema Jermena u Azerbejdzanu, niti Azera u Jermeniji i Nagorno Karabahu. 

[Prijatelj Mitar]

1 hour ago, A sad said:

 Danas prakticno nema Jermena u Azerbejdzanu, niti Azera u Jermeniji i Nagorno Karabahu. 

 

Ima li jos Jermena u Turskoj? Mene je ova situacija naterala da se malo informisem o istoriji Jermena, o genocidu nad njima...Cini se da im je proslost prilicno mucna.

[Marko]

Nema šta da ti se čini, nisam se načitao literature o genocidu, ali mislim da je to prvi put u istoriji, da je jasan i eksplicitan cilj jedne državne politike, istrebljenje jednog naroda do poslednjeg na teritoriji te države. Kad se pogleda do koje mere je Turska išla i ide da bi negirala genocid, slika je još jasnija. Sam bog zna koliko su novca uložili da bi kupili raznorazne profesore, osnivali katedre po univerzitetima u americi, izdavali ne znam koliko knjiga itd. A sve da bi negirali šta se desilo u 1915-1920 periodu. Očigledno je koliko zemalja ne priznaje genocid i dan danas, samo zbog odnosa sa Turskom, pogotovo ako bi to značilo ekonomske gubitke za državu koja bi se usudila na tako nešto.

Edited September 28, 2020 by Marko

[A sad]

5 hours ago, Amigo said:

 

To je samo tvoja predpostavka, mozda se ne bi ni raspao.

 

Nagorno-Karabakh was given by Stalin to Azerbaijan as part of a deal with Turkey to influence them to turn communist, Lenin and Stalin agreed to give up Armenian majority regions of Artsakh (Nagorno-Karabakh), Gazakh and Nakhichevan to the Azerbaijani SSR.

 

Of course it meant nothing to them and they couldn’t care less about the discrimination Armenians there would face under Azerbaijani leadership. This kind of discrimination they faced that caused them to lose their majority in Nakhichevan and for the population of Armenians in the greater Artsakh area to be pushed to the boundaries of the Nagorno-Karabakh region, until of course they would liberate themselves when they passed a referendum to declare their independence from the Soviet Union on the 2nd of September, 1991.

 

Ovo bas i nije tacno. Nahicevan i Gazah u to vreme vec nisu imali Jermensku vecinu. U Nahicevanu je odnos bio 55-60% prema 40-45% u korist Azera, dok je u Gazahu vec bila azerska apsolutna vecina. U igri su tada bili i Zangezur (2/3 Jermeni i 1/3 Azeri izmedju Nahicevana i danasnjeg Azerbejdzana) i Crveni Kurdistan (3/4 naseljen Kurdima, 1/4 Azerima, nalazi se izmedju Zangezura i Nagorno Karabaha). 

 

Iako je prvobitno planirano da sve ove oblasti pripadnu novoformiranoj Jermenskoj SSR, pored posledicne komunisticke neracionalnosti i jedan objektivni faktor je sprecavao sprovodjenje ovog plana. Turci su se protivili takvom resenju po cenu rata sa Sovjetima, a njihove trupe su se vec nalazile u Nahicevanu i pocinile teske zlocine nad Jermenima. Britanci koji su bili tamo nakon 1918 su dogovorili sa Turcima da se njihove trupe povuku, sto je i ucinjeno i ponudili kompromisno resenje Jermenima i Azerima koje su obe strane odbile. Sovjeti su par godina kasnije napravili dogovor sa Turcima i podelile ove regione na taj nacin da je Nahicevan pripao Azerbejdzanu, a Zangezur Jermeniji. Koliko je to resenje bilo suludo vidi se po tome sto je Nahicevan tim resenjem postao enklava bez ikakvih dodira sa Azerbejdzanom. Gazah je pripao Azerbejdzanu, sto je i bilo logicno. Magorno Karabah i Crveni kurdistan su takodje pripali Azerbejdzanu bez ikakve logike. U Nagorno Karabahu je bilo jako malo Azera u to vreme, dok su i u Crvenom Kurdistanu bili velika manjina. Ta dva regiona su postale autonomne oblasti u sastavu Azerbejdzana. Desetak godina kasnije pod pritiskom Turske ukinuta je autonomija Crvenom Kurdistanu, a Kurdi iz tog regiona i Azerbejdzana uopste su deportovani u Kazahstan. 1944 velika vecina Kurda iz celog kavkaskog regiona je deportovana.

 

Ovakvo resenje je bilo katastrofalno i samo je podgrejalo etnicke sukobe i etnicku netrpeljivost u regionu. Bilo je znatno boljih resenja kojima se moglo trajno resiti pitanje netrpeljivosti izmedju Azera i Jermena. Naravno, to nije bilo u intresu vlasti. 

[Prijatelj Mitar]

59 minutes ago, Marko said:

Nema šta da ti se čini, nisam se načitao literature o genocidu, ali mislim da je to prvi put u istoriji, da je jasan i eksplicitan cilj jedne državne politike, istrebljenje jednog naroda do poslednjeg na teritoriji te države. Kad se pogleda do koje mere je Turska išla i ide da bi negirala genocid, slika je još jasnija. Sam bog zna koliko su novca uložili da bi kupili raznorazne profesore, osnivali katedre po univerzitetima u americi, izdavali ne znam koliko knjiga ird. A sve da bi negirali šta se desilo pre u 1915-1920 periodu. Očigledno je koliko zemalja ne priznaje genocid i dan danas, samo zbog odnosa sa Turskom, pogotovo ako bi to značilo ekonomske gubitke za državu koja bi se usudila na tako nešto.

 

Ma to je sve jasno, samo ja govorim i o njihovoj povesti i pre 19. veka...Tako drevan narod, a istorija puna oziljaka.

[A sad]

41 minutes ago, Ruby Rhod (koji lebdi) said:

 

Ima li jos Jermena u Turskoj? Mene je ova situacija naterala da se malo informisem o istoriji Jermena, o genocidu nad njima...Cini se da im je proslost prilicno mucna.

 

Ima jako malo u odnosu na broj koji je bio pre genocida. Uglavnom u Istanbulu. Genocid je vrsen u oblastima u Aziji gde je postojala znacajna jermenska manjina (u nekim oblastima i vecina), dok u samom Istanbulu nije bilo nekih vecih progona. Tako da je tamosnja zajednica sacuvana. Centar Jermena je u cetvrti Kumkapi, tamo je i sediste Jermenskog patrijarha Konstantinopolja. Po podacima te crkve u Turskoj ima95 hiljada njenih vernika. Na taj broj treba dodati one koji nisu u nijednoj crkvi, ali i jermenske katolike i jermenske protestante. To je sveukupno negde oko 150 hiljada jermenskih hriscana u Turskoj (to je vise od zvanicnih podataka, ali verovatno i tacnije jer jos uvek postoji strah kod Jermena da se tako izjasnjavaju).

 

U oblasti Hataj takodje postoji jermenska zajednica, danas je ona mala, ali je ranije bila znatno veca, ali se iseljavanjem smanjila. Stanovnici jermenskih hatajskih sela su se suprotstavili genocidu i pruzili oruzani otpor. Branili su se dva meseca dok nisu dosli Francuzi, spasili ih i evakuisali. Nakon rata ta oblast je pripala Siriji pod francuskim mandatom, pa su se Jermeni vratili u svoja sela. Kada je ta oblast ponovo dosla pod tursku vlast 1939 posle referenduma stanovnici sest sela su se iselili u Liban, dok je jedno selo ostalo. To selo je Vakef, danas jedino cisto jermensko selo u turskoj. Blizu je mora i bave se turizmom. 

 

Na teritoriji koju su Jermeni istorijski naseljavali (od granica danasnje Jermenije pa do Sredozemnog mora) danas skoro da i nema Jermena.

 

Postoje i Hemshinli. To su Jermeni muslimani, ali njih ostali Jermeni bas i ne smatraju za Jermene. Nad njima nije vrsen genocid. Pa ima ih jedno 200 hiljada, zive na Crnom moru, blizu granice sa Gruzijom. 

 

Postoje jos i tzv Kripto Jermeni ili Skriveni Jermeni. To su oni koji su za vreme genocida presli na islam i ostali da zive u Turskoj. Mnogi od njih su sacuvali svoje jermenske korene. Neki i dan danas kriju svoje jermensko poreklo, dok se neki otvoreno predstavljaju kao Jermeni. Podaci o njihovom broju znacajno variraju od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona. 

 

Treba napomenutu, da je tih godina pored Jermena, genocid pocinjen i nad Asircima i nad Pontijakima (crnomorski Grci), a par godina kasnije je izvrseno etnicko ciscenje anadolijskih Grka i razmena stanovnistva sa Grckom. Na taj nacin je Turska ocistila sve nemuslimanske etnicke grupe sa svoje teritorije. 

[Prijatelj Mitar]

2 minutes ago, A sad said:

 

Ima jako malo u odnosu na broj koji je bio pre genocida. Uglavnom u Istanbulu. Genocid je vrsen u oblastima u Aziji gde je postojala znacajna jermenska manjina (u nekim oblastima i vecina), dok u samom Istanbulu nije bilo nekih vecih progona. Tako da je tamosnja zajednica sacuvana. Centar Jermena je u cetvrti Kumkapi, tamo je i sediste Jermenskog patrijarha Konstantinopolja. Po podacima te crkve u Turskoj ima95 hiljada njenih vernika. Na taj broj treba dodati one koji nisu u nijednoj crkvi, ali i jermenske katolike i jermenske protestante. To je sveukupno negde oko 150 hiljada jermenskih hriscana u Turskoj (to je vise od zvanicnih podataka, ali verovatno i tacnije jer jos uvek postoji strah kod Jermena da se tako izjasnjavaju).

 

U oblasti Hataj takodje postoji jermenska zajednica, danas je ona mala, ali je ranije bila znatno veca, ali se iseljavanjem smanjila. Stanovnici jermenskih hatajskih sela su se suprotstavili genocidu i pruzili oruzani otpor. Branili su se dva meseca dok nisu dosli Francuzi, spasili ih i evakuisali. Nakon rata ta oblast je pripala Siriji pod francuskim mandatom, pa su se Jermeni vratili u svoja sela. Kada je ta oblast ponovo dosla pod tursku vlast 1939 posle referenduma stanovnici sest sela su se iselili u Liban, dok je jedno selo ostalo. To selo je Vakef, danas jedino cisto jermensko selo u turskoj. Blizu je mora i bave se turizmom. 

 

Na teritoriji koju su Jermeni istorijski naseljavali (od granica danasnje Jermenije pa do Sredozemnog mora) danas skoro da i nema Jermena.

 

Postoje i Hemshinli. To su Jermeni muslimani, ali njih ostali Jermeni bas i ne smatraju za Jermene. Nad njima nije vrsen genocid. Pa ima ih jedno 200 hiljada, zive na Crnom moru, blizu granice sa Gruzijom. 

 

Postoje jos i tzv Kripto Jermeni ili Skriveni Jermeni. To su oni koji su za vreme genocida presli na islam i ostali da zive u Turskoj. Mnogi od njih su sacuvali svoje jermenske korene. Neki i dan danas kriju svoje jermensko poreklo, dok se neki otvoreno predstavljaju kao Jermeni. Podaci o njihovom broju znacajno variraju od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona. 

 

Treba napomenutu, da je tih godina pored Jermena, genocid pocinjen i nad Asircima i nad Pontijakima (crnomorski Grci), a par godina kasnije je izvrseno etnicko ciscenje anadolijskih Grka i razmena stanovnistva sa Grckom. Na taj nacin je Turska ocistila sve nemuslimanske etnicke grupe sa svoje teritorije. 

 

@A sad je ziva enciklopedija 👏👏👏

 

Citao sam o "Kripto Jermenima", pa onda razmisljam koliko je u Turskoj ljudi koji moraju da kriju ko su, sta su i sta misle...Kako su to strasni zlocini nad Grcima, Kurdima, Jermenima, nad svima sa kojima su dosli u dodir...

Slabo poznajem istoriju Zakavkazja, ali nakon svega sto su doziveli, ne mogu da ne simpatisem Jermene.