EjAj

[Div]

Pročitah jutros ovaj članakna N1:

Kako veštačka inteligencija utiče na zaposlene: Veći obim posla ili rasterećenje?

 

Sam članak nije ništa nov, ali eto, ističe neko pitanje, uglavnom se o AI piše kao o nečemu što će okrenuti svet naglavačke, ovaj pita, da li će.
Mislio sam se gde da postavim ovaj post, na Ekonomiju, Nauku, Politiku, Informacione tehnologije, orimena te nove tehnologije ili novih tehnologija jer se ne radi o jednoj užoj oblasti, promeniće se tehnologije, ali se otvara mnogo etičkih, filozofskih, pravnih, političkih pitanja, a tehnilogija,industrija, trgovina neće čekati da se na sva nova pitanja odgovori, prilagođavaćemo se u hodu.
Razičita su predviđanja otome koja zanimanja koji slojevi će trpeti posledice promena a kome  će doneti dobrobit.

Šta očekujete od AI revolucije.

 

 

[Chaos Is Me]

AI nije nešto što tek treba da se desi, već smo dobrano zakoračili u AI eru čovečanstva. Mislim da se hajp oko AI već polako izduvava u Silikonskoj dolini, "AI powered" softveri su sadašnjost i ljudi koji ne koriste AI su maltene na nivou kao da ne znaš engleski danas. Nažalost, kao i prethodni gigantski tehnološki pomak - internet, u mnogo većoj meri se koristi za retardirane promptove i gluposti nego za dobrobit čovečanstva. Takođe nažalost, tek treba da se pokažu u praksi silni pravni i politički rizici, za sada deluje da je onaj iz domena ekologije trenutno najizraženiji. To nam je što nam je, bez AI se neće moći, ali samo retki će znati da ga upotrebljavaju u istinski prave svrhe. Trenutno najvažnija stvar koju možemo reći je da je AI odličan sluga ali užasan gospodar i da svoju svrhu istinski može da ispuni samo onda kad je pod ljudskim nadzorom i korekcijom. 

 

Drugim rečima, veštačka inteligencija je inferiorna naspram prirodne ljudske gluposti.

[Div]

4 hours ago, Chaos Is Me said:

...

Trenutno najvažnija stvar koju možemo reći je da je AI odličan sluga ali užasan gospodar i da svoju svrhu istinski može da ispuni samo onda kad je pod ljudskim nadzorom i korekcijom. 

 

Drugim rečima, veštačka inteligencija je inferiorna naspram prirodne ljudske gluposti

Znamo li kakav je gospodar?

Nisam stručan da ocenjujem tehnologiju znam manje- više koliko koliko pročitam na netu, prolaska da ChatGPTili Geminijem, da ne kažem da se poigrava, svejedno čini mi se da su očekivanja ogromna i da to nije bez osnova. 

Mislim da se još proveravaju mogućnosti, da se koriste neke funkcionalnosti kao dopuna već uhofanim sistemima i ljudskom radu. Mogu da zamislim, recimo da banka može da posluje sa 20% od do sada zaposlenih, moja banka već nema šaltere i blagajni, zadnji put kad sam išao bila je jedna službenica u celoj sali i uglavnom objašnjavala zašto nema blagajne.

U upravi se može potpuno automatizovani, verovatno, više od 90% posla. Sve što vidim, znatno brže pretrage, bolje filtriranje podataka, možda i nije rezultat nekih bitno novih tehnologija, možda je samo usavršen stari sistem i poboljšan hardver, ali i to ukazuje na mogućnost obrade za neki red veličina više podataka, transakcija.

Zamisli tek kad Vučić kupi novi data centar.🙂

Pokušavam da kapiram da li AI da je veće mogućnosti državi da kontroliše građane ili daje snažnije alate građanima da se brane od kontrole.

Dalje, pokušavam da služim kako može da utiče na ee nergetiku i ekologiju, hoće li nuditi rešenja ili stvarati probleme.

 

[Div]

Iznenađen sam da nema interesovanja za diskusiju na ovu temu, možda nisam dobro otvorio temu, nisam ukazao na prava pitanja, možda nisam trebao ovde da je postavim,ipak,mislio sam da Već u ovoj fazi primene AI o njoj valja razgovarati sa mnogih aspekata, tehničko-tehnološkog, saznajnog, normativno-pravnog, bezbednosnog, političkog, ekonomskog, ekološkog, onda se obično sve to upakuje na drruštvenogi postavi na Društvo.

Vidim da sam u predhodnompostu napravio niz slovnih grešaka, otežao da se razume šta hoću da kažem, nema smisla sada da ga brišem, a ne mogu da editujem, pošto sam nastavio da se igram, ćaskao sam malo sa Geminijem, pokušavao da doznam odajle crpi informacije, podatke, i na osnovu čega donosi odluke, pa je pomenuo da AI uči da bira društveno najprihvatljivije rešenje, sa manje rizika i a više benefita. Moje sledeće pitanje je bilo:

Quote

Univerzalna društvena prihvatljivost, može se reći, ne postoji, jer nije isto prihvatljivo u Evropi, Kini, Nigeriji, takođe nije u svim religijama, svim društvenim klasama, nije isto danas i sutra. 
Teže je definisati prihvatljivost nego "naučiti" AI da je prepozna.

 

Sledio je njegov odgovor, komentar:

Quote

Gemini је рекао:
Upravo si pogodio u samu suštinu najvećeg problema današnjice u razvoju AI – takozvani "Problem usklađivanja" (Alignment Problem).
U pravu si: dok je klasično programiranje radilo sa binarnim istinama (nula ili jedinica), AI radi sa društvenim vrednostima, koje su fluidne, lokalne i često protivrečne.
Evo kako se tehnološki i filozofski pristupa tom problemu "učenja" nečega što ni mi sami nismo definisali:
1. RLHF (Učenje iz ljudskih povratnih informacija)
Pošto ne možemo da napišemo formulu za "dobar odgovor" ili "prihvatljivo ponašanje", inženjeri koriste hiljade ljudi (tzv. labelers) iz različitih delova sveta.
•    AI generiše dva odgovora.
•    Čovek kaže: "Ovaj je bolji/prihvatljiviji".
•    AI kroz milione takvih poređenja počinje da hvata statistički prosek onoga što grupa ljudi smatra prihvatljivim.
Problem: Kao što si primetio, ako su ti ljudi većinom iz Kalifornije, AI će imati "zapadne" vrednosti. Ako su iz Pekinga, imaće potpuno drugačije. Trenutno smo u fazi gde veliki modeli pokušavaju da budu "neutralni", što često rezultira time da postanu dosadni ili izbegavaju odgovore.
2. Konstitutivna AI (Ustavni pristup)
Umesto da se oslanjaju samo na ljudske ocene, neke kompanije (poput Anthropic-a) daju AI modelu "Ustav" – listu principa (npr. UN Deklaracija o ljudskim pravima).
•    AI pre nego što ti odgovori, u deliću sekunde "proveri" svoj odgovor sa svojim unutrašnjim pravilima.
•    To je pokušaj da se stvori univerzalni minimum, ali on i dalje ne rešava lokalne nijanse koje si pomenuo.
________________________________________
3. Diferencijacija prema tržištu (Lokalizacija)
Verovatno ćemo u budućnosti imati "kulturološke slojeve" iznad bazične inteligencije:
•    Globalni model: Razume fiziku, matematiku i logiku (univerzalno).
•    Kulturološki sloj: Specifičan za Srbiju, Nigeriju ili Kinu. On služi kao "filter" koji oblikuje način komunikacije, prioritete u etici i društvene norme.
4. Problem "Pokretne mete"
Pomenuo si da prihvatljivost nije ista danas i sutra.
•    Klasični sistemi su ovde neupotrebljivi jer bi zahtevali stalno prepisivanje koda.
•    AI ima prednost jer se može "fino podešavati" (Fine-tuning) na novim podacima. Ali to je i rizik: ako model uči iz današnjeg interneta, može pokupiti trenutne predrasude ili radikalne stavove koji su trenutno "popularni", a dugoročno štetni.
________________________________________
Zaključak: Ko je sudija?
Kada kažeš da je teže definisati prihvatljivost nego naučiti AI da je prepozna, to je ključna istina. AI je zapravo ogledalo. Ako mu damo podatke celog čovečanstva, on će biti jednako haotičan, kontradiktoran i pristrasan kao i mi.
Zato se danas odluke o "prihvatljivosti" ne donose u laboratoriji, već na nivou politike i korporacija. To je ono što plaši ljude – ne to što će nas roboti istrebiti, već što će mala grupa ljudi u par centara moći (San Francisko, Peking, London) odlučiti šta je "prihvatljivo" za ceo svet kroz filtere koje ugrađuju u AI.
U onom tvom primeru sa saobraćajem: u gradu sa konzervativnijim shvatanjem rizika, AI bi vozio sporije i opreznije. U nekom drugom, prioritet bi bio protok po cenu većeg rizika. AI samo izvršava "filozofiju" koju mu je zadao onaj ko kontroliše njegove težinske koeficijente.
Da li te plaši ta ideja o "univerzalnom sudiji" iz Silicijumske doline (ili bilo kog drugog centra), ili misliš da ćemo na kraju ipak imati gomilu različitih, lokalnih AI modela?

 

 

Ovo pitanje na kraju, me podsetilo na dilemu, da li je bolje da svi mislimo isto i da nemamo konflikta ili da svi mislimo različito i da nema komunikacije. Da li je bolj (manje loše) da najmoćnije oružje, u ovom slučaju i alat, ima jedan gazda, ili da ga imamo svi pa da živimo u ravnoreži straha, nepoverenja...
Naravno moguće je i pozitivno gledanje, svi imamo jake alate, dobru volju i koristimo sinergiju za izgradnju boljeg društva, samo mi zvuči malo bajkovito.

[СтелаРоса]

Ufff, AI mi je kao okean. Sto dublje ronis sve manje znas, a sve vise se plasis sta moze da iskoci iz tame. Definitivno olaksava odredjene poslove, ali sa sobom nosi beskonacno rizika. Utisak mi je da smo za nepunih godinu dana od onog osnovnog chat bota dosli do gomile besplatnih i dostupnih alata kojima vrlo lako mozemo da iskrivimo stvarnost sebi ili drugima. A kazu ljudi da ima jos mnogo alata koji se placaju, a koji su jos mocniji. Ovo spominjem jer je jako tesko proceniti gde cemo biti za jos 6 meseci, a kamoli za 6 godina. Beskonacno je mogucnosti, opcija i pitanja. Ko moze da garantuje da za dve godine necemo gledati AI generisane novinare i voditelje na televiziji? AI generisane filmove u bioskopima? AI predavace po skolama i fakultetima? 

 

57 minutes ago, Div said:

Ovo pitanje na kraju, me podsetilo na dilemu, da li je bolje da svi mislimo isto i da nemamo konflikta ili da svi mislimo različito i da nema komunikacije. Da li je bolj (manje loše) da najmoćnije oružje, u ovom slučaju i alat, ima jedan gazda, ili da ga imamo svi pa da živimo u ravnoreži straha, nepoverenja...
Naravno moguće je i pozitivno gledanje, svi imamo jake alate, dobru volju i koristimo sinergiju za izgradnju boljeg društva, samo mi zvuči malo bajkovito.

Po meni, alat treba da bude strogo kontrolisan i ogranicen. U redu mi je da preuzme odredjene poslove, prosto to je revolucija i ljudi moraju da nauce da ga koriste, ali mi nije u redu sloboda koju su ljudi dobili sa njim i to besplatno, bez ikakve odgovornosti. 

[Smrtokapa]

43 minutes ago, СтелаРоса said:

Beskonacno je mogucnosti, opcija i pitanja. Ko moze da garantuje da za dve godine necemo gledati AI generisane novinare i voditelje na televiziji? AI generisane filmove u bioskopima? AI predavace po skolama i fakultetima?

 

Nije odgovor na tvoje pitanje, ali me je ono podsetilo na video esej koji sam baš skoro pogledao, o količini lažnog i AI generisanog sadržaja koji konzumiramo - i posledicama toga:

 

 

Izvinjenje zbog proširivanja teme i postovanja tuđih misli, ali... preporuka.

 

Takođe, par linkova ka vestima o istraživanjima emocionalne povezanosti mladih ljudi sa AI četbotovima, da ne kažem AI devojkama i momcima.

https://www.usatoday.com/press-release/story/28226/edubrain-ai-survey-finds-many-gen-z-adults-using-ai-for-emotional-support-and-daily-interaction/

https://www.apa.org/monitor/2026/01-02/trends-digital-ai-relationships-emotional-connection