Ekologija, posledice i perspektiva

[nemanjaol]

12 hours ago, Darko said:

Ove cene su za short term battery storage - do 8 sati. To nije ni blizu dovoljno za 99.99% realibility. Ako hoćeš 32 sata storage - pomnoži sa 4. Ako ti treba 3 dana (što je realno) - vidiš problem.

Litijim jonske i natrijum jonske baterije nisu za long term storrage, vec sam pisao to. Neka nikakvog smisla racunati na taj nacin. 

 

One se koriste za periode unutar jednog dana.

 

Multi day storrage ce koristiti druge tehnologije, a seasonal treće.

 

Ali samim tim sto imamo sada na raspolaganju tehnologiju za ove kratke periode smo resili deo problema i smanjili dodatne troskove koji dolaze od OIE.

 

U Kaliforniji su baterije konkurentnije od gasnih elektrana, pojele su im vec jedan deo trzista.

[djura.net]

Ma fenomenalno. Lupis Kanadi 100% taksi zbog sporazuma sa Kinom, a sama Kina ima nekoliko puta bolji tretman. Znam, gubljenje vremena je traziti logiku u potezima USA administracije ovih dana. 

 

Na stranu lupetanje (nemam bolji izraz, sorry) o uvodjenju taksi od 100 ili 500% zemljama koje saradjuju sa Iranom, a od toga, naravno, u praksi nije bilo nista.

[tomas.hokenberi]

9 hours ago, Darko said:

Misliš na onaj tekst koji je Nemanja postavio? 

Da

[nemanjaol]

1 hour ago, Darko said:

Znam da nisu za long term storage - zato mi nije baš jasno što si spomenuo cene baterija za short term storage kada je long term storage i seasonal storage problem. Tako za boldovano - pa nismo baš. Pomažu naravno ali long term storage je grm u kojem leži zec. Ako nemaš hidroelektrane, imaš veliki problem. Long term/season storage je deo koji je skup i koji nema parity sa fossil fuels. Postoje baterije za long term storage ali koriste drukčiju tehnologiju i mnogo su skuplje. Možda nešto bude od tih ion-air baterija u budućnosti pa se situacija promeni ali kako stvari trenutno stoje daleko smo od toga. 

 

Ako misliš da grešim, molim te objasni koja long term storage opcija može da se koristi (bez hidro i CAES koji je baziran na gasu) a da je cost effective i u masovnoj proizvodnji. 

Zar se nismo obojica slozili na pocetku da u ovom trenutku nije svrsishodno insistirati na 100% renewable sistemu?

 

Nego da je bolje doci do nekog nivoa, ja sam rekao 80% ti si rekao 50-60% pa videti dalje. (svakako vec ima drzava koje su blizu 50-60%)

 

Short term baterijska skladista su tek u poslednje dve godine pocela da se instaliraju masovnije. Pogledaj grafike.

 

Jeftin short term storrage nas dovodi od 50 do 80%. Za mene je to velika stvar zato sto je bukvalno trend koji se skroz jasno pokazao tek u 2025. U Evropi se jos ne instaliraju baterije u vecim razmerama.

 

I tek treba da vidimo kako ce se sistemi ponasati sa vecom kolicinom baterija, kako ce uticati na cene, na iskoriscenost drugih izvora i slicno. Ima tu dosta da se uci.

 

Ali to je ogromno dostignuce, za koje su mnogi pre 10 godina tvrdili da je nemoguce.

 

Za multi day storrage Form Energy bi trebalo ove godine da ima neke prve projekte zavrsene za iron-air, videcemo kako ce ici. Sezonski storrage je jos daleko. Prica se pre svega skladistenju toplote u termalnim baterijama, pa onda naknadno koriscenje te toplote i za proizvodnju elektricne energije.

 

Tu je i zeleni vodonik kao ideja, ali nista od ovoga nije spremno za mass deployment.

 

Ali ni ne mora da bude sad, hajde prvo da dodjemo do 80% pa cemo videti za dalje.

 

Valjda se slazemo da nam je svima u interesu da imamo sto cistijo energetski mix.

 

@tomas.hokenberi

 

Jel mozes da napises sta ti nije jasno? Kada se prikazuju nove instalacije zbirno na nivou cele drzave koristi se snaga zato sto je te podatke lakse skupiti. Prilljucak dobija po snazi, a ne po ukupnoj kolicini energije.

 

Neki sistemi su 200MW snage i dva skladista, a neki su 150MW i cetiri sata skladista.

 

Kada posmatras agregirano to ie dosta zajebano sve skupiti i izracunati. Sigurno postoje i ti data setovi, ali se najcesce placaju.

 

 

 

 

[Darko]

1 minute ago, nemanjaol said:

Zar se nismo obojica slozili na pocetku da u ovom trenutku nije svrsishodno insistirati na 100% renewable sistemu?

 

Nego da je bolje doci do nekog nivoa, ja sam rekao 80% ti si rekao 50-60% pa videti dalje. (svakako vec ima drzava koje su blizu 50-60%)

Za veće brojke (80%) ne bih rekao ako nemaš hidro, koštalo bi dosta pošto bi morao da imaš veći kapacitet nego što ti treba u slučaju odsustva vetra/sunca na duže vreme, i naravno sezonske razlike (solar je mnogo manje efektivan zimi). To znači da moraš da imaš gas peakers ili ugljenje elektrane na "standby" za takve slučajeve a to je dodatni fiksni trošak. A to znači da se i dalje koriste non-renewables.

 

Mora glavna poenta je da je "solar/vetar je najjeftiniji" je jednostavno laž ili u najmanju ruku obmanjujuće, kada se uzme totalni trošak električne mreže koji raste sa procentom renewables. Laž koju sam verovao dugo vremena. Jeste, najjeftiniji za generisanje struje, ali ne i za totalni trošak kada se uzme u obzir intermittency i reliability. To je fakat. 

[nemanjaol]

10 minutes ago, Darko said:

Za veće brojke (80%) ne bih rekao ako nemaš hidro, koštalo bi dosta pošto bi morao da imaš veći kapacitet nego što ti treba u slučaju odsustva vetra/sunca na duže vreme, i naravno sezonske razlike (solar je mnogo manje efektivan zimi). To znači da moraš da imaš gas peakers ili ugljenje elektrane na "standby" za takve slučajeve a to je dodatni fiksni trošak. A to znači da se i dalje koriste non-renewables.

 

Mora glavna poenta je da je "solar/vetar je najjeftiniji" je jednostavno laž ili u najmanju ruku obmanjujuće, kada se uzme totalni trošak električne mreže koji raste sa procentom renewables. Laž koju sam verovao dugo vremena. Jeste, najjeftiniji za generisanje struje, ali ne i za totalni trošak kada se uzme u obzir intermittency i reliability. To je fakat. 

 

Kada kazemo share od 80% misli se na ukupno proizvedenu energiju tokom godine.

 

edit: i samo da dodam, pricam o 80% clean. Znaci tu upadaju i hidro i nuklearke i geotermalna

 

Naravno da u tih godinu dana ima momenata i kada je fosilna proizvodnja dosta veca od tih 20%.

 

Ok, mozes da mislis da je laz. Ali te demantuje cinjenica da i u trenutku kada su subvencije u najvecem obimu okoncane, globalno posmatrano se gradi mnogo vise kapaciteta zelene energije u odnosu na ‘prljavu’

 

Znaci ocigledno da postoji ekonomski opravdan razlog za ta ulaganja.

 

Za LCOE i LFSCOE sam napisao da se slazem da trebaju obe brojke biti istaknute i uzete u obzir.

 

 

Edited January 25 by nemanjaol

[Darko]

3 minutes ago, nemanjaol said:

Ok, mozes da mislis da je laz. Ali te demantuje cinjenica da i u trenutku kada su subvencije u najvecem obimu okoncane, globalno posmatrano se gradi mnogo vise kapaciteta zelene energije u odnosu na ‘prljavu’

Nije mišljenje na žalost, nego fakat. Bar u slučajevima gde je procenat renewables poveći. Tamo gde nije - može biti najjeftinije, ali ne toliko jeftino koliko se tvrdi. 

 

Takođe, nije sve u ekonomiji. Na primer, Kina - da smanji zavisnost od drugih zemalja i da smanje prljav vazduh. Drugo, subvencije su itekako na snazi i mnogo doprinose  - bar ovde u Australiji. Na primer, imam solar na kući zbog subvencije. Takođe imam Teslu zbog subvencije. 

 

Mislim da se slažemo da ima mesta za diverzifikaciju i renewables. Ali fakat je što više renewables - veći trošak, osim ako nemaš opciju za hidro kao Urugvaj na primer. 

 

Ne shvati me pogrešno - naravno da više volim manje zagađenja, nisam budala. I spremam sam da platim malo više radi toga. Ali kada to malo više ode na mnogo više, to je već druga priča. 

[Arsenije Pesic]

Kinezi u Boru i ekologija

 

Ono što su nasledili nakon dolaska 2018. godine je bilo katastrofalno u mnogim aspektima, pa tako i po pitanju ekologije.. I ne može da se kaže da nisu mnogo uložili i uradili po ovom pitanju, međutim to što su uradili je nekako više populistički ili marketinški nego sušitnski.

 

Pa idemo redom. Što se tiče vazduha, glavni zagađivač je topionica bakra, koja se nalazi praktično u gradu, nekoliko stotina metara od gradske pijace recimo. Topljenje koncentrate bakra se vrši u takozvanim fleš pećima, na veoma visokim temperaturama, i u tom procesu se oslobađa velika količina različitih gasova, koji su većinski štetni. Najviše ima sumpor dioksida, i da ne nabrajam dalje, u tim gasovima je pola periodnog sistema elemenata. I to je u principu oduvek bio najveći ekološki problem Bora. Rekonstrukcija topionice koja je završena negde 2016., o kojoj sam već pisao, dovela je do situacije da je pri nekom niskom nivou proizvodnje zagađenje sumpor dioksidom podnošljivo i uglavnom u granicama dozvoljenog, ali pri svakom povećanju proizvodnje i njenom približavanju projektovanom kapacitetu situacija postaje drastično lošija. 

 

Kinezi nisu baš potrčali da reše problem, ali nakon jakog pritiska koji smo vršili i preko institucija i na ulici i na svaki moguć način, konačno rade prvo jedni manju pa onda i jednu veću rekonstrukciju kojom su uspeli da reše problem sumpor dioksida i to više praktično nije tema. Da li je time rešen i problem zagađenja vazuha? Hell no. Glavni problem postaju arsen i kadmijum, koji su i više štetni po zdravlje nego sumpor. Arsen je i ranije bio problem (između ostalog i zbog toga se pisac ovih redova na forumu zove Arsenije ), ali sada je još izraženiji. Razlog za to je što se u koncentratima koji se tope nalazi visoka količina arsena. I pre dolaska Kineza postojala je praksa uvoza koncentrata sumnjivog kvaliteta, koji ili ne bi smeli da se tope uopšte ili bi mogli samo u specijalizovanim topionicama sa posebnom tehnololgijom, što je daleko skuplje od konvencijalnih tehnologija, koja je u primeni i u Boru. Kinezi su se snašli kao riba u vodi u srpskom poslovnom i institucionalnom okruženju, pa su tu praksu i nastavili. Osim uvoznih koncentrata, izvor arsena je i borsko ležište Čukaru Peki, koje je izuzetno bogato bakrom a zlatom, ali i arsenom. Zvanično, koncentrat iz ovog rudnika se izvozi, jer prevelika količina arsena u koncentratu nepovoljno utiče na tehnološki proces topljenja u fleš pećima. Nezvanično, deo tog koncentrata se meša sa ostalima i topi u borskoj topionici. U svakom slučaju, još jedna od brojnih stvari koje Kinezi rade bez ikakve kontrole i ograničenja.

 

Drugi izvor zagađenja vazduha je prašina, koja dolazi sa površinskih kopova, odlagališta i jalovišta. Srećom, to je sve nešto dalje od grada tako da samo mali deo završi u gradu, ali prašine svakako ima a lokalno komunalno preduzeće se naravno ne pretrže u pranju ulica, tako da se vremenom dosta prašine nataloži i ponovo podiže na području grada. Treba reći i da su Kinezi krenuli sa ozelenjavanjem odlagališta i jalovišta koja više nisu aktivna, za sada im ne ide sjajno, jer ta metoda tzv. hidrosetve, kako je oni rade, se ne sprovodi kako bi trebalo, ali makar pokušavaju i vremenom će to da se sredi.

 

Treba reći da se kvalitet vazduha redovno meri i rezultati su dostupni javno, a redovno se prikazuju i na bilbordima u gradu. Problem je što su metodologija i način prikazivanja rezultata, a koje je inače propisalo MInistarstvo zaštite životne sredine pomalo zbunjujući, da ne kažem obmanjujući. Pa tako što se tiče PM čestica, i 2,5 i 10, Bor skoro nikada nema problem i u tom smislu vazduh je čist, a to naravno ne može biti dalje od istine. Ali ni nakon godina ubeđivanja po raznim sastancima i radnim grupama Ministarstva još uvek nismo uspeli da sve to učinimo transparentnijim i jasnijim. Kad se sudariš sa tako enormnom količinom neznanja i nesposobnosti u administraciji, šta god da radiš udaraš u zid.

 

Što se tiče vode, verovatno ste čuli za Borsku reku, kao najzagađeniju reku bez znakova života. U nju su se decenijama ispuštale otpadne vode iz rudnika, kao i kanalizacija. Dolaskom Kineza to je prekinuto, neprečišćena voda se više ne ispušta ni u jedan vodotok i Borska reka se polako oporavlja. Još jedan od nekadašnjih internet hitova, jezero Robule, sa karakterističnom žućkasto-crvenom bojom vode, je takođe isušeno i ta voda prečišćena ili uklonjena. Ni te stvari se nisu desile odmah, nego nakon upornih pritisaka na Kineze. Ono gde se nisu proslavili je Majdanpek, gde su u reku Pek povremeno ispuštali neprečišćenje otpadne vode iz rudnika i tek nakon nekoliko godina i upornih protesta su prekinuli s tim. Majdanpek je specifičan što se toga tiče, zbog krečnjačkog terena koji pun prirodnih pukotina i rupa, uvek postoji opasnost od akcidentnoh situacija i neko izlivanje materijala iz flotacijskog jalovišta je moguć scenario, ali makar više svesno ne ispuštaju neprečišćene otpadne vode.

 

Što se tiče podzemnih voda, tu je najveći problem rudnik Čukaru Peki, koji već sada ima enormnu podzemnu infrastrukturu i razvijaće se još više. Čitavo to područje ima veoma izraženu hidrogeologiju i u procesu izrade podzemnih hodnika i okana nailazi se na ogromne količine vode, od kojih su neke i termalne. Da li je ijedna institucija izdala rudniku bilo kakve uslove ili ograničenja zbog toga? Imaš pravo jednom da pogađaš.

 

Zagađenje zemljišta je posledica razletanja prašine, zagađenja vazduha, kao i postojanja odlagališta i flotacijskih jalovišta. Tu smo se makar izborili da svako novo odlagališe i jalovište mora da ima odgovarajuću zaštitu zemljišta i podzemnih voda, u vidu zaštitnih folija, drenažnih sistema itd. I tu smo vodili ozbiljne ratove jer domaći propisi nisu dovoljno jasni i obavezujući, ali smo na kraju ipak uspeli. Generalno, može da se kaže da je zagađenje zemljišta manji problem u odnosu na vazduh i vodu, bar što se tiče grada. Jedno selo u blizini je imalo najviše problema po tpom pitanju, jer su bile zagađene bašte i njive, ali je to selo praktično iseljeno.

 

Posledica svega je povećan broj respiratornih oboljenja i karcinoma na nivou grada, a povremeno se javljaju razni vidovi trovanja ili povećanja sadržaja teških metala u krvi lokalno kod zaposlenih u pojedinim delovima pogona. Pre dolaska Kineza protesti protiv zagađenja su bili vrlo retki. Nakon njihovog dolaska, kombinacija podizanja ekološke svesti i ksenofobije je dovelo do toga da se ljudi mnogo više bune i odbijaju da ćute. Situacija se generalno popravlja, ali ima još mnogo posla a ljudi su i dalje inertni više nego što bi smeli da budu po ovim pitanjima.

 

Moram da kažem još nešto. Vedete borbe protiv Rio Tinta, što naučnici što javne ličnosti, retko ili nikad su podržali ili se pojavili na protestima u Boru. Ne mislim da nam je bilo ko sa strane kriv, moramo sami da se izborimo za sebe i za naše zdravlje, samo napominjem da neki koji su mogli da pomognu to nisu uradili.

[rodriguez]

Kao follow up na ovo, odličan prilog iz Politico.eu, kratak tekst ali izvrsne fotografije koje govore umesto reči.

 

https://www.politico.eu/article/serbia-bor-mine-china-zijin-mining-group-health/

 

The environmental toll is profound: forests and rivers are being destroyed, wildlife is under threat, and residents endure some of the most polluted air in Europe. Meanwhile, a growing Chinese workforce — now numbering in the thousands — remains largely segregated in closed camps, seldom mixing with locals, leaving behind a vast yet intangible presence.

 

Bor and Majdanpek illustrate a broader pattern. In 2022, Chinese investment in Serbia equaled the combined input of all 27 EU countries for the first time, raising questions about sovereignty and neocolonial influence. The debate grew sharper after the collapse of a Chinese-renovated railway station in Novi Sad that killed 16 people in 2024, sparking waves of protest.

 

As Zijin Mining continues to expand its footprint, the region and its people are left suspended in a battle between economic profit and the slow erosion of collective memory — the disappearing homes, traditions and history of threatened communities.

[Darth Bane]

On 2/1/2026 at 5:16 PM, Arsenije Pesic said:

Kinezi u Boru i ekologija

 

Ono što su nasledili nakon dolaska 2018. godine je bilo katastrofalno u mnogim aspektima, pa tako i po pitanju ekologije.. I ne može da se kaže da nisu mnogo uložili i uradili po ovom pitanju, međutim to što su uradili je nekako više populistički ili marketinški nego sušitnski.

 

Pa idemo redom. Što se tiče vazduha, glavni zagađivač je topionica bakra, koja se nalazi praktično u gradu, nekoliko stotina metara od gradske pijace recimo. Topljenje koncentrate bakra se vrši u takozvanim fleš pećima, na veoma visokim temperaturama, i u tom procesu se oslobađa velika količina različitih gasova, koji su većinski štetni. Najviše ima sumpor dioksida, i da ne nabrajam dalje, u tim gasovima je pola periodnog sistema elemenata. I to je u principu oduvek bio najveći ekološki problem Bora. Rekonstrukcija topionice koja je završena negde 2016., o kojoj sam već pisao, dovela je do situacije da je pri nekom niskom nivou proizvodnje zagađenje sumpor dioksidom podnošljivo i uglavnom u granicama dozvoljenog, ali pri svakom povećanju proizvodnje i njenom približavanju projektovanom kapacitetu situacija postaje drastično lošija. 

 

Kinezi nisu baš potrčali da reše problem, ali nakon jakog pritiska koji smo vršili i preko institucija i na ulici i na svaki moguć način, konačno rade prvo jedni manju pa onda i jednu veću rekonstrukciju kojom su uspeli da reše problem sumpor dioksida i to više praktično nije tema. Da li je time rešen i problem zagađenja vazuha? Hell no. Glavni problem postaju arsen i kadmijum, koji su i više štetni po zdravlje nego sumpor. Arsen je i ranije bio problem (između ostalog i zbog toga se pisac ovih redova na forumu zove Arsenije ), ali sada je još izraženiji. Razlog za to je što se u koncentratima koji se tope nalazi visoka količina arsena. I pre dolaska Kineza postojala je praksa uvoza koncentrata sumnjivog kvaliteta, koji ili ne bi smeli da se tope uopšte ili bi mogli samo u specijalizovanim topionicama sa posebnom tehnololgijom, što je daleko skuplje od konvencijalnih tehnologija, koja je u primeni i u Boru. Kinezi su se snašli kao riba u vodi u srpskom poslovnom i institucionalnom okruženju, pa su tu praksu i nastavili. Osim uvoznih koncentrata, izvor arsena je i borsko ležište Čukaru Peki, koje je izuzetno bogato bakrom a zlatom, ali i arsenom. Zvanično, koncentrat iz ovog rudnika se izvozi, jer prevelika količina arsena u koncentratu nepovoljno utiče na tehnološki proces topljenja u fleš pećima. Nezvanično, deo tog koncentrata se meša sa ostalima i topi u borskoj topionici. U svakom slučaju, još jedna od brojnih stvari koje Kinezi rade bez ikakve kontrole i ograničenja.

 

Drugi izvor zagađenja vazduha je prašina, koja dolazi sa površinskih kopova, odlagališta i jalovišta. Srećom, to je sve nešto dalje od grada tako da samo mali deo završi u gradu, ali prašine svakako ima a lokalno komunalno preduzeće se naravno ne pretrže u pranju ulica, tako da se vremenom dosta prašine nataloži i ponovo podiže na području grada. Treba reći i da su Kinezi krenuli sa ozelenjavanjem odlagališta i jalovišta koja više nisu aktivna, za sada im ne ide sjajno, jer ta metoda tzv. hidrosetve, kako je oni rade, se ne sprovodi kako bi trebalo, ali makar pokušavaju i vremenom će to da se sredi.

 

Treba reći da se kvalitet vazduha redovno meri i rezultati su dostupni javno, a redovno se prikazuju i na bilbordima u gradu. Problem je što su metodologija i način prikazivanja rezultata, a koje je inače propisalo MInistarstvo zaštite životne sredine pomalo zbunjujući, da ne kažem obmanjujući. Pa tako što se tiče PM čestica, i 2,5 i 10, Bor skoro nikada nema problem i u tom smislu vazduh je čist, a to naravno ne može biti dalje od istine. Ali ni nakon godina ubeđivanja po raznim sastancima i radnim grupama Ministarstva još uvek nismo uspeli da sve to učinimo transparentnijim i jasnijim. Kad se sudariš sa tako enormnom količinom neznanja i nesposobnosti u administraciji, šta god da radiš udaraš u zid.

 

Što se tiče vode, verovatno ste čuli za Borsku reku, kao najzagađeniju reku bez znakova života. U nju su se decenijama ispuštale otpadne vode iz rudnika, kao i kanalizacija. Dolaskom Kineza to je prekinuto, neprečišćena voda se više ne ispušta ni u jedan vodotok i Borska reka se polako oporavlja. Još jedan od nekadašnjih internet hitova, jezero Robule, sa karakterističnom žućkasto-crvenom bojom vode, je takođe isušeno i ta voda prečišćena ili uklonjena. Ni te stvari se nisu desile odmah, nego nakon upornih pritisaka na Kineze. Ono gde se nisu proslavili je Majdanpek, gde su u reku Pek povremeno ispuštali neprečišćenje otpadne vode iz rudnika i tek nakon nekoliko godina i upornih protesta su prekinuli s tim. Majdanpek je specifičan što se toga tiče, zbog krečnjačkog terena koji pun prirodnih pukotina i rupa, uvek postoji opasnost od akcidentnoh situacija i neko izlivanje materijala iz flotacijskog jalovišta je moguć scenario, ali makar više svesno ne ispuštaju neprečišćene otpadne vode.

 

Što se tiče podzemnih voda, tu je najveći problem rudnik Čukaru Peki, koji već sada ima enormnu podzemnu infrastrukturu i razvijaće se još više. Čitavo to područje ima veoma izraženu hidrogeologiju i u procesu izrade podzemnih hodnika i okana nailazi se na ogromne količine vode, od kojih su neke i termalne. Da li je ijedna institucija izdala rudniku bilo kakve uslove ili ograničenja zbog toga? Imaš pravo jednom da pogađaš.

 

Zagađenje zemljišta je posledica razletanja prašine, zagađenja vazduha, kao i postojanja odlagališta i flotacijskih jalovišta. Tu smo se makar izborili da svako novo odlagališe i jalovište mora da ima odgovarajuću zaštitu zemljišta i podzemnih voda, u vidu zaštitnih folija, drenažnih sistema itd. I tu smo vodili ozbiljne ratove jer domaći propisi nisu dovoljno jasni i obavezujući, ali smo na kraju ipak uspeli. Generalno, može da se kaže da je zagađenje zemljišta manji problem u odnosu na vazduh i vodu, bar što se tiče grada. Jedno selo u blizini je imalo najviše problema po tpom pitanju, jer su bile zagađene bašte i njive, ali je to selo praktično iseljeno.

 

Posledica svega je povećan broj respiratornih oboljenja i karcinoma na nivou grada, a povremeno se javljaju razni vidovi trovanja ili povećanja sadržaja teških metala u krvi lokalno kod zaposlenih u pojedinim delovima pogona. Pre dolaska Kineza protesti protiv zagađenja su bili vrlo retki. Nakon njihovog dolaska, kombinacija podizanja ekološke svesti i ksenofobije je dovelo do toga da se ljudi mnogo više bune i odbijaju da ćute. Situacija se generalno popravlja, ali ima još mnogo posla a ljudi su i dalje inertni više nego što bi smeli da budu po ovim pitanjima.

 

Moram da kažem još nešto. Vedete borbe protiv Rio Tinta, što naučnici što javne ličnosti, retko ili nikad su podržali ili se pojavili na protestima u Boru. Ne mislim da nam je bilo ko sa strane kriv, moramo sami da se izborimo za sebe i za naše zdravlje, samo napominjem da neki koji su mogli da pomognu to nisu uradili.

Malo su cudne te pojave arsena, a pogotovu kadmijuma, a vezano za proces topljenja koncentrata bakra.u Boru. 

Prvo, arsena zaista ima u rudi jame Cukaru peki, ali i tamo samo delimicno, jer je arsen povezan sa mineralom enargitom (sulfid bakra i arsena) koga ima u rudi, ali nije dominantan mineral bakrau rudniku CUkaru Peki (to su ipak kovelin i halkopirit), znaci povecane koncentracije , ako ih uopste ima, mogu se poajavljivati samo sporadicno. Druga stvar vezana za ovu problematiku je da li se uopste topi makar i mali deo koncentrata iz CUkaru Peki u borskoj topionici, obzirom da njen kapacitet ne moze preraditi ni svu rudu iz postojecih rudnika kompleksa Zijin Copper (tj stari RTB Bor - V. Krivelj, Majdanpek, borska Jama i Cerovo). 

Pojava kadijuma je jos veca  enigma, obzirom da se kadmijum pojavljuje kao prateci element u rudama olova i cinka (konkretno, mineral cinka - sfalerit), ali ne i bakra. A poznato je da borska lezista bakra pripadaju porfirskim lezistima, gde je dominanatn mineral halkopirit, koji je vrlo "cist" u tom pogledu. 

[Darth Bane]

P.S. Interesantno da niko nije razmisljao da pojava kadmijuma moze biti vezana za neke druge izvore zagadjenja, npr toplanu (do ove zime za centralno grejanje se koristio ugalj), zatim sagorevanje smeca na gradskoj deponiji, mozda i proizvodjaci PVC stolarije kojih u Boru ima nekoliko ?

[Arsenije Pesic]

1 hour ago, Darth Bane said:

Malo su cudne te pojave arsena, a pogotovu kadmijuma, a vezano za proces topljenja koncentrata bakra.u Boru. 

Prvo, arsena zaista ima u rudi jame Cukaru peki, ali i tamo samo delimicno, jer je arsen povezan sa mineralom enargitom (sulfid bakra i arsena) koga ima u rudi, ali nije dominantan mineral bakrau rudniku CUkaru Peki (to su ipak kovelin i halkopirit), znaci povecane koncentracije , ako ih uopste ima, mogu se poajavljivati samo sporadicno. Druga stvar vezana za ovu problematiku je da li se uopste topi makar i mali deo koncentrata iz CUkaru Peki u borskoj topionici, obzirom da njen kapacitet ne moze preraditi ni svu rudu iz postojecih rudnika kompleksa Zijin Copper (tj stari RTB Bor - V. Krivelj, Majdanpek, borska Jama i Cerovo). 

Pojava kadijuma je jos veca  enigma, obzirom da se kadmijum pojavljuje kao prateci element u rudama olova i cinka (konkretno, mineral cinka - sfalerit), ali ne i bakra. A poznato je da borska lezista bakra pripadaju porfirskim lezistima, gde je dominanatn mineral halkopirit, koji je vrlo "cist" u tom pogledu. 

 

Ne mora arsen, niti mineral u čijem se sastavu nalazi, da bude dominantan u ležištu da bi se pojavio u povećanim koncentracijama u vazduhu. Arsena u ležištu Čukaru Peki ima mnogostruko više nego u ostalim ležištima bakra u ovim krajevima.

 

I već sam pisao, ta ruda se zvanično ne topi u borskoj topionici, ne zbog kapaciteta nego zbog toga što je koncentracija arsena u koncentratu previsoka za flash smelting tehnologiju. Nezvanično, ali poprilično pouzdano, deo tog koncentrata se meša sa drugim koncentratima u borskoj topionici.

 

Plus, i to sam već pisao, tu su i uvozni koncentrati koje niko ozbiljno ne kontroliše i niko osim Kineza ne zna čega sve ima.

 

Moguće je da ima i drugih zagađivača, komunalna deponija često gori, ali nema sumnje ko je glavni izvor zagađenja.

[Darth Bane]

15 hours ago, Arsenije Pesic said:

 

Ne mora arsen, niti mineral u čijem se sastavu nalazi, da bude dominantan u ležištu da bi se pojavio u povećanim koncentracijama u vazduhu. Arsena u ležištu Čukaru Peki ima mnogostruko više nego u ostalim ležištima bakra u ovim krajevima.

 

I već sam pisao, ta ruda se zvanično ne topi u borskoj topionici, ne zbog kapaciteta nego zbog toga što je koncentracija arsena u koncentratu previsoka za flash smelting tehnologiju. Nezvanično, ali poprilično pouzdano, deo tog koncentrata se meša sa drugim koncentratima u borskoj topionici.

 

Plus, i to sam već pisao, tu su i uvozni koncentrati koje niko ozbiljno ne kontroliše i niko osim Kineza ne zna čega sve ima.

 

Moguće je da ima i drugih zagađivača, komunalna deponija često gori, ali nema sumnje ko je glavni izvor zagađenja.

Za arsen se slazem, ali kadmijum i jos neki metali su mi vrlo sumnjivi da je njihov izvor RTB Bor (tj ZIjin). Mozda treba proveriti situaciju i u drugim gradovima pa onda izvuci neki zakljucak. 

Ima  jedna anegdota da  su na projektu Jadar optuzivali Rio TInto da su njihova istrazna busenje zagadila podzemne vode teskim metalima, medjutim, oni su uradili analize i pre i nakon busenja i dobili su iste rezultate, sto pokazuje da su te vode bile zagadjene i pre dolaska Rio Tinta. 

Dobro, otisli smo malo off, ali ono sto je meni indikativno, u vezi topljenja uvoznih koncentrata, borska topionica ne moze da preradi ni sav koncentrat dobijen iz borskih rudnika (kapacitet joj je valjda oko 80 000t bakra godisnje, a samo Ziji Copper proizvodi preko 100k tona bakra godisnje, Zijin Mining oko 15k tona mesecno , pa x12 ....), koja je tu logika dovesti koncentrat iz npr Konga da se topi u Boru,a  borski transportovati negde ...."preko sedam gora i sedam mora " ... da bi se topio na nekom drugom kontinentu??? Tu nema cak ni ekonomske logike? Vise mi deluje kao neki "mit" - da eto, to sad  "Kinezi rade samo da bi trovali Srbe" ???!?!?

Drugo je bilo ono vreme kada su borski rudnici proizvodili svega oko 30-40k tona bakra , pa da bi imali kakvu-takvu ekonomsku racunicu, morali su i uvoziti koncentrate sa strane da bi imali bolju iskoriscenost topionice. Sada, medjutim, kada topionica ne moze ni sopstveni koncentrat da preradi, nema logike.