Rad na sebi - Teorijska i praktična iskustva

[DameTime]

Tražila sam odgovarajuću temu za ovo - ne vidim je, tako da otvaram topik.

 

Eventualno je moglo na temu o psihologiji, samo je ovo vezano za lična iskustva, plus potencijalno može biti dosta selfhelpa, pa da ne brkamo. 

 

No, od bliske drugarice sam kao novogodišnji poklon dobila ovaj dnevnik:

 

Becoming Her

 

Popunjava se dva meseca (u kontinuitetu), gde se svakog dana odgovara na ista pitanja. Treba upisati prvo što vam padne na pamet - to je zastrašujuće za overthinkera poput mene, ali istovremeno predstavlja prostor za napredak 😊 

 

Malo sam se trznula na reč afirmacija 😁 no odlučila sam da budem otvorenog uma. Nakon par dana popunjavanja, mogu reći da mi prija. Za ovo odvajam 10-15 minuta na kraju svakog dana. Kasnije mogu da prelistam dnevnik i vidim na šta trošim najviše energije tj. emocija.

 

Pored toga, počela sam Zombijanin dnevnik - Dobar dio dana . Praktično se tiče navika, koliko koraka pravite, koliko spavate, koje filmove i serije gledate, koliko vode pijete itd. samo na kreativan način. Prošle godine nisam popunila ceo, u nekom trenutku sam izgubila volju i samo mu se nisam vratila, ali sam u 2026. odlučila da ga ispunim u potpunosti.

 

Na koji način vi radite na sebi?

[Mina D. Harker]

Ne radim nešto ciljano ili s namjerom, ali puno razmišljam (jbg) pošto sam i sama overthinker i neko ko stalno brine, još od malih nogu.

Zadnjih godina gledam razne podkaste i emisije na psihološke teme koje me zanimaju ali moram da kažem da su mi se neke kockice složile - i dalje slažu - uglavnom sa protokom vremena. Znači da sam 20te provela u mraku neznanja jer potičem iz sredine u kojoj se nikad nije pričalo o osjećanjima i sopstvu kao takvom, pa mi je trebala neka decenija da sama iskustveno dođem do zaključaka o svijetu oko sebe, interpersonalnim odnosima i upoznam sebe. To je svakako doživotni proces.

[DameTime]

19 minutes ago, Mina D. Harker said:

Znači da sam 20te provela u mraku neznanja jer potičem iz sredine u kojoj se nikad nije pričalo o osjećanjima i sopstvu kao takvom, pa mi je trebala neka decenija da sama iskustveno dođem do zaključaka o svijetu oko sebe, interpersonalnim odnosima i upoznam sebe. To je svakako doživotni proces.

 

Uh, same. 

 

Nekako sam u tom smislu kasnije počela da se razvijam. Čak i dok sam studirala, manje sam se bavila sobom (što je ironično, pošto sam studirala psihologiju), više sam bila posvećena ispitima. Ali to je ok, svi imamo neki svoj tempo. 

[Mina D. Harker]

Late bloomers unite! ✊

[sreta-steta]

Ne znam koliko je ovo dobro za overthinkere. Meni je npr ogromna stvar bila prestanak pravljenja spiskova. Imao sam ih za sve, pocev od posla, dnevnih obaveza, pa i neke zivotne stvari. I naterao sam se da ih ne pravim vise i overthink je ne bih rekao nestao, ali se da kontrolisati. E sad, ne znam ni da li su stvari povezane uopste: dal su overthinkeri obavezno struktuirane osobe? Ako je tako, onda mi ovo deluje kontraproduktivno jer povecava potrebu za kontrolom, ne smanjuje je.  

[Mina D. Harker]

24 minutes ago, sreta-steta said:

dal su overthinkeri obavezno struktuirane osobe?

Ovaj overthinker nije.

Štaviše, nesklona sam bilo kakvim spiskovima, dnevnicima i strukturi. Mada težim rutini.

 

Ne znam ima li ovo veze sa gornjom procjenom, ali meni recimo treba neki organizator polica i fioka, da mi sve fino sortira, npr dodje 2-3 x godišnje. Nisam u stanju da optimalno sortiram stvari da to izgleda sređeno, utegnuto i jednoobrazno, pa to ti je.

Edited Wednesday at 12:54 PM by Mina D. Harker

[DameTime]

4 hours ago, sreta-steta said:

E sad, ne znam ni da li su stvari povezane uopste: dal su overthinkeri obavezno struktuirane osobe? Ako je tako, onda mi ovo deluje kontraproduktivno jer povecava potrebu za kontrolom, ne smanjuje je.  

 

Ne nužno.

 

Overthinkeri su često prokrastinatori, u većini ili samo određenim (hello ✌️) situacijama. I(li) se desi da im fali organizacije/strukture upravo zato što previše promišljaju o svemu. Tako da je prilično individualna stvar.

[sreta-steta]

Hm, ok... inace taj problem zvuci nekome i smesno, ali osobama koje pate od overthinkovanja je sve osim smesno. Kada je to bilo meni u akutnom stanju, ceo dan je u nekom razmisljanju i dobijes skoro pa paralizu za bilo sta mininful uraditi. Kad legnem da spavam, ne mogu oka da sklopim sve dok se ne umorim od razmisljanja. I desavalo se da se probudim svaki dan u 2-3 ujutru, tacno osecaj da mozak ne moze da se ugasi ni tokom sna. 

 

Ne znam ni sam kako je prestalo. Tj znam, naucio sam da "pustim" i sada sam car pustanja stvari koje ne mogu da kontrolisem. I otuda onaj moj komentar gore jer je moj problem bio kontrola i samim tim nemogucnost da pustim sve dokle god sebi ne objasnim da je "to" van moje kontrole. I tada sam prestao da pravim spiskove. E kako sam to naucio, pojma nemam, a verujem da bi bilo korisno i drugima.  

[Mina D. Harker]

Ja sam ljetos pomislila da sam konačno "pustila" i prestala da se sjekiram oko stvari koje ne mogu da promijenim ili kontrolišem.  Uhvatila boga nepotrebne brige za muda.

 

A onda mi je umrla majka. I tada je prokrastinacija, traženje smisla i odgovora kojih jednostavno nema, udarila punom snagom uz sve što proces žaljenja donosi. 

Ali kada ti se jedan od najvećih strahova ostvari, posle tog proverbijalnog emotivnog rock bottom-a, the only way is up.

[DameTime]

13 hours ago, sreta-steta said:

Hm, ok... inace taj problem zvuci nekome i smesno, ali osobama koje pate od overthinkovanja je sve osim smesno. Kada je to bilo meni u akutnom stanju, ceo dan je u nekom razmisljanju i dobijes skoro pa paralizu za bilo sta mininful uraditi. Kad legnem da spavam, ne mogu oka da sklopim sve dok se ne umorim od razmisljanja. I desavalo se da se probudim svaki dan u 2-3 ujutru, tacno osecaj da mozak ne moze da se ugasi ni tokom sna. 

 

Ne znam ni sam kako je prestalo. Tj znam, naucio sam da "pustim" i sada sam car pustanja stvari koje ne mogu da kontrolisem. I otuda onaj moj komentar gore jer je moj problem bio kontrola i samim tim nemogucnost da pustim sve dokle god sebi ne objasnim da je "to" van moje kontrole. I tada sam prestao da pravim spiskove. E kako sam to naucio, pojma nemam, a verujem da bi bilo korisno i drugima.  

 

Doduše, ovo što sam navela u inicijalnom postu nisu spiskovi na koje ti verovatno misliš (to-do liste i slično), već više dnevnici za introspekciju. 😄 Naravno da to što se tebi dešavalo nije smešno, može biti ozbiljan problem i drago mi je da si se sa njim izborio!

 

Slažem se da ključ leži u potrebi za kontrolom, a u čijoj je osnovi veoma često strah od nepoznatog. Odatle potreba za sigurnosti, poznatosti i predvidljivosti. Kada se sa tim izboriš, onda možeš i da "pustiš" sve ono nad čim nemaš kontrolu - što je, paradoksalno, većina stvari u našim životima.

[sreta-steta]

Jasno je da dnevnici nisu spiskovi... svojevremeno kada sam prisustvovao nekim grupnim terapijama, centralna stvar su bili ti dnevnici "sta sam radio danas - sta planiram sutra". To sam razumeo kao pokusaj stvaranja strukture ljudima koji strukturu nemaju, i otuda slicnost sa mojim "spiskovima", pa tako povezah strukturu (tj visak iste) sa overthinkingom.   

Et Mina: ti... eksterni dogadjaji su uvek samo triger suocavanja sa samim sobom, to jest predstavljaju potencijal za isto. Ja sam imao dva traumaticna dogadjaja gde sam prvu "priliku" propustio i resio problem onako kako ga inace resavam: uzmes problem, podelis na delove, ides korak po korak i bude OK. Medjutim nisam resio sebe, sto me je uvelo u drugu situaciju za koju mi je trebalo 10 godina za resiti. Tu se pojavio overthink, problemi sa spavanjem, paraliza u dnevnim obavezama, full pack. E tada mi je nekako doslo da moram da promenim nesto kod sebe, pristup problemima, razumevanje svojih zelja, potreba, razloga zasto se oni javljaju. Lavovski deo posla je odradio moj "doktor za glavu", ali je potreba da se uradi nesto drugacije dosla iznutra. 

I tu dolazimo do kljuca: sta treba da uradimo kod sebe da bi se ta potreba pojavila, da li postoji ta neka "samopomoc", neki alati, metodi, da kada se nadjemo u teskoj situaciji idemo na gore i prestanemo da kopamo nize i proveravamo da li je to zaista dno?