Muškarac pod pritiskom (Battle Time)

[fancy]

59 minutes ago, dzoneee said:

пре коначне одлуке треба комуницирати са твојим партнером о свему...

 

Pa da li ti misliš da (govorim o ovom "mir u svetu" iz citata) ljudi odluke o kojima pišem donose gledajući u zid i komunicirajući sa banderama i drvećem?

 

Polako brat, svež si još, sačekaće te ta krivina, neće da pobegne 😁

 

Spoiler

(Zezam se, možda i neće 😉)

 

[McLeod]

Svako ima sopstveni prag tolerancije, prioriteta, interesovanja, svako ima neku svoju viziju partnerskog odnosa, pocev od forme (brak ili ne, seksualna sloboda ili monogamija) preko toga da li ce imati decu, sta ocekuje od partnera.

 

To je toliko razlicito da je meni licno besmisleno da dajem direktno savete nekome u vezi odnosa. Ja imam svoje misljenje, kao sto ga imam i za JPMov slucaj koji je podelio sa nama, ali to sta bih ja uradio nije relevantno.

 

Jedino oko cega se borim i borio bih se uvek su toksicni i nasilni odnosi gde je zena zrtva, sve ostalo je nesto sto sami partneri treba da shvate.

 

Na primer, mojoj partnerki i meni je urednost jako bitna, njoj i vise nego meni, ali da sam aljkav i da ostavljam nered po kuci imali bismo veliki problem, iako je ovo nesto sa cime mnogi zive i nervira ih u nekoj meri, ali im je trivijalnost. Nama je daleko od toga.

 

Sa druge strane, potpuno smo liberalni u vezi da kazemo drustvenih aktivnosti na primer odlazaka na decije rodjendane, svadbe, slave, ili ad hoc druzenja.

 

Ja 90% idem sam jer znam da ona uglavnom takve dogadjaje ne voli (mada nije da ih i ja nesto volim), naporni su joj jako jer je introvertna i ima snaznu introspekciju, njoj je svadba od 6-8 sati i sve sto je prati kao da je trcala maraton, skroz je iscrpi.

 

Mnogi parovi ako ne vecina stavljaju obavezu da se prisustvuje tim "druzenjima" zajedno i ucenjuju jedni druge po principu ja sam trpeo tvoje sad ces ti moje.

 

To sta drugi misle u vezi sa tim me zabole iskreno, mi tako funkcionisemo.

 

Ili na primer oko kucnih poslova delimo sve i pazimo na potrebe drugog i u zavisnosti od dana i vremena cemo preuzimati i deo onog drugog.

 

I nema muski zenski poslovi (izuzev onih koje ona fizicki ne bi mogla), zajedno smo montirali kuhinju recimo, sklapali ormare, popravljali tus pre neki dan, sto bi obicno bilo da kaze zena muzu popravi mi ovo, on bi rekao vazi i onda bi se dobacivali ja sam uradila ovo a ti nisi ono.

 

Poznajem i ljude koji imaju tzv otvoreni brak. Njima valjda funkcionise, za mene nije i to je sve sto znam i sto me zanima. Da komentarisem to i sablaznjavam se jer je to ovde tabu, a istovremeno 50% tih koji glasno negoduju varaju partnera redovno mi je bas ljigavo.

 

Ima jos toga ali nema veze. Bottom line, svako za sebe treba da odredi prioritete, poprica sa partnerom ako im se cini da im se prioriteti vise ne poklapaju, potrude se da izgrade ponovo taj odnos ili dodju do modifikovanog odnosa koji bi im odgovarao, ako to nije moguce opet svako za sebe treba da odluci koliko im je visok prag tolerancije i to je to.

[dzoneee]

1 hour ago, fancy said:

Polako brat, svež si još, sačekaće te ta krivina, neće da pobegne 😁

 

  Reveal hidden contents

(Zezam se, možda i neće 😉)

 

Па хоће вероватно. Није све увек мед и млеко. Али сам ја некако уверен да ће увек то све доћи на своје и бити како треба 😀

[Blade]

1 hour ago, McLeod said:

Svako ima sopstveni prag tolerancije, prioriteta, interesovanja, svako ima neku svoju viziju partnerskog odnosa, pocev od forme (brak ili ne, seksualna sloboda ili monogamija) preko toga da li ce imati decu, sta ocekuje od partnera.

 

To je toliko razlicito da je meni licno besmisleno da dajem direktno savete nekome u vezi odnosa. Ja imam svoje misljenje, kao sto ga imam i za JPMov slucaj koji je podelio sa nama, ali to sta bih ja uradio nije relevantno.

 

Jedino oko cega se borim i borio bih se uvek su toksicni i nasilni odnosi gde je zena zrtva, sve ostalo je nesto sto sami partneri treba da shvate.

 

Na primer, mojoj partnerki i meni je urednost jako bitna, njoj i vise nego meni, ali da sam aljkav i da ostavljam nered po kuci imali bismo veliki problem, iako je ovo nesto sa cime mnogi zive i nervira ih u nekoj meri, ali im je trivijalnost. Nama je daleko od toga.

 

Sa druge strane, potpuno smo liberalni u vezi da kazemo drustvenih aktivnosti na primer odlazaka na decije rodjendane, svadbe, slave, ili ad hoc druzenja.

 

Ja 90% idem sam jer znam da ona uglavnom takve dogadjaje ne voli (mada nije da ih i ja nesto volim), naporni su joj jako jer je introvertna i ima snaznu introspekciju, njoj je svadba od 6-8 sati i sve sto je prati kao da je trcala maraton, skroz je iscrpi.

 

Mnogi parovi ako ne vecina stavljaju obavezu da se prisustvuje tim "druzenjima" zajedno i ucenjuju jedni druge po principu ja sam trpeo tvoje sad ces ti moje.

 

To sta drugi misle u vezi sa tim me zabole iskreno, mi tako funkcionisemo.

 

Ili na primer oko kucnih poslova delimo sve i pazimo na potrebe drugog i u zavisnosti od dana i vremena cemo preuzimati i deo onog drugog.

 

I nema muski zenski poslovi (izuzev onih koje ona fizicki ne bi mogla), zajedno smo montirali kuhinju recimo, sklapali ormare, popravljali tus pre neki dan, sto bi obicno bilo da kaze zena muzu popravi mi ovo, on bi rekao vazi i onda bi se dobacivali ja sam uradila ovo a ti nisi ono.

 

Poznajem i ljude koji imaju tzv otvoreni brak. Njima valjda funkcionise, za mene nije i to je sve sto znam i sto me zanima. Da komentarisem to i sablaznjavam se jer je to ovde tabu, a istovremeno 50% tih koji glasno negoduju varaju partnera redovno mi je bas ljigavo.

 

Ima jos toga ali nema veze. Bottom line, svako za sebe treba da odredi prioritete, poprica sa partnerom ako im se cini da im se prioriteti vise ne poklapaju, potrude se da izgrade ponovo taj odnos ili dodju do modifikovanog odnosa koji bi im odgovarao, ako to nije moguce opet svako za sebe treba da odluci koliko im je visok prag tolerancije i to je to.

 

Bilo koji nasilan odnos, u kome bilo kod partnera trpi neku vrstu mucenja, maltretiranja, presije,...Ne moze da bude zdrav i normalan. Ostalo je, sto ti kazes - izbor i ne postoji standard za partnerske odnose. Temelj svakog partnerskog zdravog odnosa je ogromno medjusobno postovanje, pa se na to nadogradjuje sve ostalo.

 

Dobar parnerski odnos je onaj koji funkcionise, los je onaj koji ne funkcionise. Ljudi funkcionisu razlicito.

Ti si dao licni primer para koji funkcionise i verovatno si nailazio na ljude koji su ti rekli da to, nije po ,,standardu" i slicno. Na sta se ne obazires, sto podrzavam.

 

Lepo je da se ide zajedno, ali ako oboje uzivaju tamo gde au otisli, a ne da jedan ,,trpi" da bi drugi uzivao. Onda idi sam, a razumevanje ovog drugog da ti to volis je sasvim dovoljno. To ,ucenjivanje" u kome pricas je odlika nezdravog odnosa. Neko ide odvojeno na godisnji odmor, jbg, iz nekog razloga mu odgovara tako. 

 

Ne funkcionisu ni slicni, ni razliciti, nego kompatibilni. Rastali su se mnogi, od kojih nijedno nije u nekom smislu rdjavo, nego - nisu to dvoje ljudi jedno za drugo, jednostavo.

 

Ovo sto je naveo @fancy , je ,,idealan" razvod, ako mogu tako da ga nazovem. I tako bi ljudi trebalo da se razvode, kada dotle dodje, sto nikome ne zelim, ali ako je vec doslo, da bude sa sto manje losih stvari, pametno,  civilizovano i da se misli o zivotu posle toga. Ali malo ljudi se tako razvede, za sta je kriva u velikom procentu emotivna neobrazovanost, ali i drustvena nesocijalnost, koja vec u skolama treba da se uci. 

[fancy]

1 hour ago, dzoneee said:

Али сам ја некако уверен да ће увек то све доћи на своје и бити како треба 😀

 

Pa i kad ne dođe opet je na kraju došlo kako treba. 😊

[Cyber]

On 1/29/2026 at 8:57 PM, JPM said:

Videcemo. Ovo da treba da se okrenem sebi vise je skroz tacno i to nece uzrokovati velike turbulencije.

 

Ljudima cesto zapravo ne trebaju saveti nego unutrasnja inicijacija.

• Koliko zaista cenim sebe (i gde su mi granice)?
• Da li sam subjekat ili objekat u ovoj situaciji => akcija ili reakcija?
• Sta i koliko mi to sve uopste znaci?
• Sta mi moji odgovori govore?

Sve ostalo je individualno.

[JPM]

Odlična lista. To je uostalom i razlog zašto sam sebi dao više vremena da shvatim pravu poziciju a ne subjektivnu.

 

Relativno lako se naprave nedovoljno promišljeni potezi, i onda čovek uleti u spiralu grešaka i kajanja. Odluka mora biti lična i odlučna, samim tim zahteva veliko promišljanje.

[Cyber]

16 minutes ago, JPM said:

Relativno lako se naprave nedovoljno promišljeni potezi, i onda čovek uleti u spiralu grešaka i kajanja. Odluka mora biti lična i odlučna, samim tim zahteva veliko promišljanje.

 

Instrospektivni impuls je uvek dobar pocetak. Sve je to proces. A opet, nekad i kad dekonstruises sve i shvatis, u isto vreme shvatis i da mozda (jos uvek) nisi spreman za promenu. A i to moze biti deo procesa. 

 

[Besni lala]

5 hours ago, fancy said:

 

Pa i kad ne dođe opet je na kraju došlo kako treba. 😊

 

...