Taktika: formacije i stilovi

[Мџе]

Čitam knjigu Džonatan Vilsona koja se zove "Inverting the pyramid: The history of football tactics" i mislio da bi bilo lepo kada bi imali temu koja bi se bavila taktikama. Na internetu ima dosta jutjub kanala i sajtova koji se bave samo ovim delom fudbala npr. The Coaches' Voice. Knjiga je podeljena na poglavljanja koja su hronološki poređena i bave se taktikom od nastanka fudbala pa do današnjih dana. Ima tu totalnog fudbala, katenaća, mađarske veze, engleskog pragmatizma itd. ali meni posebno dva zanimljiva poglavlja se bave ruskim trenerom Viktorom Maslovim i ukrajinskim čudom Valerijim Lobanovskim. Obojica su se proslavila u Dinamu iz Kijeva. Viktor kao trener jer je kao fudbaler svoj pečat ostavio u Torpedu iz Moskve a Valerij kao igrač i kasnije trener. 

 

Viktor Maslov se smatra začetnikom modernog fudbala. U knjizi mu se pripusuju tri stvari:

- Da je začetnik najpoznatije formacije 4-4-2.

- Da je začetnik zonskog presinga i odbrane.

- Da je začetnik plejmejkerske pozicije koja nema defanzivne zadatke već samo ofanizvne.

Viktor je u Kijev došao 1966. godine gde je Dinamo pre toga osvojio samo jednu titulu i to 1961. Od tada pa kroz uglavnom vođenje Maslova i kasnije Lobanovskog Dinamo će osvojiti još 12 titula do raspada Sovjetskog Saveza. Do Maslova timovi su uglavnom igrali 4-2-4 a revolucija kreće kada je Brazil osvoji svetsko prvenstvo 1958. Tada je brazilsko levo krilo Zagalo igrao povučenije a Maslov je otišao korak dalje i povukao i desno krilo u sredinu. Cela poenta je bila da sredina terena posluži kao drugi talas napada jer su timovi igrali odbranu čovek na čoveka i time bi se uvela dodatna konfuzija kada bi se i sredina priključila napadu. S tim što su svi ti igrači na sredini bili biviši ofanzivci i napad im je bila jača strana. Druga stvar na koju je Maslov insistirao je upravo biča zonska odbrana koji je pokazala mnogo efektivnijim nego odbrana čovek na čoveka ali su je timovi izbegavali jer je za trebala da postoji bolja fizička srpema igrača (a mnogi nisu obraćali pažnju na to) i mnogo bolja organizovanost odbrane. Maslov je taj deo uredio, treniralo se češće i jače i pored inteziteta treninga obraćalo se pažnje na nutricionizam i odmor, da bi na kraju svom najboljem veznjaku Andreju Bibi dozvolio da se fokusira na napad i organizovanje igre a manje na odbranu. To jest nastanak prvo plejmejkera u formaciji 4-4-2. Formacija se uglavnom doživljavala negativno kod navijača jer je bila manje atraktivna za gledanje ali je fokus bio na tranziciji i jačem presingu veznjaka.  

 

Inače deo ovog tima je bio i Lobanovski ali on se nije uklapao sistemu Maslovu pa ga je ovaj isterao iz tima iako je bio zvezda ekipe. Na kraju je Valerij priznao da je na njega kao trenera imao ogroman uticaj Vitkor sa svojim moderinim pristupom igri i treniranju. Celo poglavlje u knjizi se zove "The Birth of the New" insunirajući na početak nove ere i modernog fudbala.

 

Formacija Dinama u 4-1-3-2 i formacija Seltika u klasičnoj 4-2-4 1967. godine.

 

[Charles De Ketelaere]

Odlična tema!

Probaću u narednim danima nešto više da doprinesem, za sada bih pored pomenutog Coaches' Voice preporučio i:

 

Football Meta

Tifo Football

Football Made Simple

Ovo su nešto pitkije forme i uglavnom se bave nekim aktuelnim trendovima i idejama ekipa dovođenjem novih igrača. Tifo ima često i neke trivie, generalno zanimljiv kanal.

 

Dodaću naknadno i neke X/Linkedin analitičare koga zanima, ima baš zanimljivih stvari. 

 

I nešto malo drugačije, koga zanima kako otprilike funkcioniše analitika u realnom fudbalskom svetu: Friends of Tracking. Imaju čak i korektne tutorijale, ali i neke podcaste gde analitičari iz Midtjylland-a, Goteborga, Benfike, pa čak i Real Madrida (možda Barse ili ex. ova dva, odavno sam gledao) pričaju o svojim iskustvima.

[Don Dusko]

Svaka cast, bice uzivanje citati a i nesto nauciti iz ovoga!

 

Bravo!

[Мџе]

Da se nadovežemo u priči o Viktoru Maslovu sa pričom o Lobanskovim. Kao što sam napisao u prethodnom postu Maslov je isterao Valerija iz Dinama iako je on do tada bio zvezda u timu. Viktor je bio proprilično surov u odabiru tima i ko se nije uklapao u taktičke zamisli morao je da traži novi klub. Lobanovski, kao rođeni Kijevljanin, nakon sedam sezona u Dinamu prešao je u Černomorec i nakon toga u Šahtjor gde je i završio igračku karijeru. Godinu dana nakon toga postaje i trener.

 

Svoje najveće uspehe kao trener, Valerij je ostvario sa istim tim Dinamom. Trenerska karijera mu je počela u Dnjepru koje je uveo iz drugog rangu u prvi. Sa njima je u prvoj ligi završio kao šesti i bio primećen od strane komunista iz Kijeva koji su ga postavili za glavnog trenera Dinama 1973. godine.

 

Iako je bio spektakularan igrač ključan period oko Valerijeve karijere nije bila njegova igračka karijera već njegovo obrazovanje. Naime Lobanovski je u srednjoj školi dobio zlatnu medalju na takmičenju iz matematike, što je veliko priznanje jer je poznato koliko je Sovjetski Savez imao dobre matematičare, samim tim konkurencija je bila dosta jaka. Nakon srednje upisuje Politehnički fakultet u Kijevu gde se susreće sa prvim kompjuterima. Inače Sovjeti su prvi sajberkinetički institut osnovali baš u Kijevu gde je i napravlje prvi prototip modernog kompjutera na svetu. I to jako obrazovanje poprično oblikuje Valerijevo razmišljanje i pistup fudbalu. 

 

Celo njegovo shvatanje fudbala kao igre je bilo prožimano naukom i naučnim metodama. U svojoj knjizi je izjavio da je cenio Maslova kao jako dobrog taktičara ali da se nikada nije obraćala pažnja na detalje i statistiku, samim tim nemoguće je bilo stvarno utvrditi kako je neko igrao i šta je trebalo popraviti. Zato je on prvi trener koji je sastavio moderan stručni štab.  U svoj tim je angažovao čoveka koji će se baviti analizom učinka igrača (Mihajlo Ošemkov) i gledati svaki snimak utakmica, i ključnu osobu za svoj uspeh (kako je on sam posvedočio) Anatolija Zelencova, specijalistu u bioenenergiji koji je predstavljao pandan današnjim kondicionim trenerima.

 

Lobanovski je bio, moderno rečeno, data freak. Koristio je računare na univerzitetu u Kijevu za obrada podataka kroz statističke metode zajedno sa Zelencovim kako bi utvrdili šta je potrebno usvaršiti u igri svakog igrača. Na primer, ovako je izgledao izveštaj nakon svake utakmice sa kojim bi on posle analizirao utakmicu zajedno sa igračima: 

 

 

Ali znali su i da preteraju pa je nakon neuspešne avanture sa reprezentacijom SSSR-a na olimpijadi u Monteralu 1976. godine dobio otkaz jer su se igrači žalili na prezahtevne i teške treninge. Zelencovo objašnjenje je bilo da su za igrače imali polu-profesionalce i da je tu bio problem. Jednostavno nisu bili spremni da se podrede sistemu do kraja.

 

Dva su parkitčno stuba Valerijeve igre:
- Visok tempo i visok presing kroz jaku fizičku spremu - O ovome je posvedočio napadač Sergej Juran koji je rekao da su mu treneri uvek zadavali defanzivne zadatke ali uglavnom na protivničkoj polovini dok je Lobanovski jedini tražio da se vraća i u svopstveni šensaesterac ako je to potrebno.

 

-Igra sa dosta poseda i napad sa velikim brojem igrača - Svoj najveći uspeh Valerij je postigao sa Dinamom kada je 1986. godine osvojio Kup Pobednika Kupova pobedivšu Atletiko Madrid 3-0 u finalu. Ovde je posebno zavinljiv taj drugi gol gde se vidi kako Dinamo prebacuje loptu težište igre na levu stranu da bi u trenutku kada napadač privuče levog beka Atletika, desno krilo Dinama ostaje samo i završava akciju golom.

 

 

 

Valerij je svoju karijeru završio 2001. godine. Godinu dana kasnije, 2002. je i preminuo. Zadnja avantura sa Dinamom mu je bila poprilično uspešna jer su 1999. igrali polufinale sa Bajernom. Inače Ševčenko je izjavio da je Lobanovski najzaslužniji zašto je on postao takav igrač.

 

[Мџе]

Zanimljiv video Edija i prikaz kako je pobedio Čelzi tada kao trener Bornmuta. Najinteresantniji deo je oko psihološke pripreme gde kaže da je plan bio da idu sa drugačijom taktikom nego inače, dosta rizičnijom. Da bi to uspelo morali su da ubace u glavama igrača da je jako važno da se svi drže svojih zadataka i onda prikazuje najrizičniji deo oko visokog presinga. Tu objašnjava da je dovoljno da jedan igrač ne ispoštuje agresivan presing i cela odbrana se ruši. Kaže uvek je problem da će neki igrač popusti pod pritiskom i povući se više pozadi zbog nekog komforta i protivnik te odmah kažnjava. Podsetilo me malo na našeg Dragančeta i kako (ni)je spremio ekipu za evropsko.

 

 

[Bugl Khan]

 

[Мџе]

Da skrenem misli sa bolnog poraza od juče i napišem nešto više o istoriji formacija i pozicionaranje na terenu tj. kako se fudbal u tom pogledu razvijao.

 

Moderan fudbal je nastao u 19. veku. Pre toga postoje istorijiski dokazi da su razne civilizacije imale igre sa loptom gde se koristila noga ali preteča same igre je u Britaniji (na prostoru celog ostrva) u onome što oni nazivaju "Mob game". Sama igra je bila agresivna i bez pravila, mogli su da se koriste svi delovi tela. Nekakav miks današnjeg ragbija i fudbala. Ključan momenat za nastanak modernog oblika igre je kada su javne škole u Engleskoj, plašeći se sve većeg solipsizma među učenicima za kojeg se mislilo da dovodi do povećane masturbacije, uveli fudbal kao igru u nastavi. Fudbal tu dobija prva pravila (još se koriste ruke) i polako se širi i na ostatak pučanstva koji biva opčinjen igrom i osniva i prve klubove. Sam kamen temeljac igre se postavlja osnivanjem engleske fudbalske asocijacije 1863. godine.

 

E sada, ima jedan ključan istorijski moment u ovom prvom period fudbala od osnivanja engleske FA (polovina 19. veka) pa do nekih 1920-ih. Kamen temeljac fudbala jeste postavljen u Engleskoj i oni ga jesu zvanično osnovali ali temelj modernog fubala su postavili Škoti. Naime fudbal se istovremeno razvija na celom ostrvu a ne samo u Engleskog. Škotska FA je osnovana samo deset godina kasnije posle engleske i prva zvanična internacionalna utakmica je odigrana 1872. godine. između Engleske i Škotske (završila se bez golova). Tu su se videla dva različita pravca razvoja fudbala ili ti stila, Škoti su igrali ono što se tada nazivalo "Passing Game" a Englezi "Kick'n'Rush". Poenta škotskog stila je bila da se kroz pas dođe u povoljno priliku za gol dok je kod Engleza akcenat bio na dugim loptama gde bi se onda napadači kroz dribling i trčanja napadali protivnički gol. Nikakav pas ili taktika, više ispucaj, primi, driblaj, trči i daj gol.  

 

Nisu svi engleski klubovi bili oduševljeni Kick'n'Rush-om već se sam stil najviše zadržao na jugu zemlje dok su klubovi sa severa, geografski bliže Škotskoj, bili pod uticajem škotskog stila. Zbog toga, svi rani šampiona engleski lige će dolaziti sa severa jer se pokazalo da ako igri daš neko promišljanje i osloniš se na svoj intelekt a ne samo na fizikalije, imaš mnogo veće šanse da pobediš.

Krajem 19. i početkom 20. veka fudbal se širi i na kontinentalnu Evropu i ostale kontinente (pre svega Južnu Ameriku). Usled industrilizacije, Englezi otvaraju fabrike, rudnike, diplomatska predstavništva, škole i sa tim i fudbalske klubove po svetu. Gde god su dolazili, Britanci koji su bili deo osoblja, su igrali fudbal. To su videli lokalci i fudbal se širio kao epidemija u svakom mestu. Ključno je ovde reći da je jedino što se prihvatalo među domorodcima je bila škotska "Passing Game". Dve prve velike sile u južnoameričkog fudbala su Argentina i Urugvaj. U obe države fudbal su doneli Škoti.

 

Dalje, prva velika škola fudbala u kontinentalnom delu Evrope nazvana Dunavska škola je nastala pod uticajem Engleza Džimija Hogana. Džimi je moderan fudbal doneo u Austriju, Mađarsku, Češku i na kraju u Nemačku i svakoj od tih država se smatra ocem igre. On, iako Englez, dok je bio igrač u Fulamu imao je škotske trenere i sam je izjavio da onaj ko ima malo intelekta ne može da preferira engleski stil u odnosu na škotski.

 

Da zaključimo ovaj deo sa pojašnjenjem zašto Englezi i danas vuku te korene primitivnog shvatanja fudbala koja ih sprečava da budu sila u svetu. Kada su se prva fudbalska pravila izglasavala u engleskoj asocijaciji, do tada je svaki klub ili region imao svoja različita pravila, tesnom većinom je izglasano da u igri ne sme da se koristi ruka i preterana agresija tj. šutiranje protivnika. Druga polovina koja je izgubila je bila jako razočarana. I tu se dve igre ili sporta zvane fudbal i ragbi razdvajaju i idu svojim putem. Percpecija sporta u Engleskoj je da on mora da bude muževna igra, igra koja će se bazirati na fizikalijama a ne tehnici ili umeću. Jednostavno igra snage. I tu treba dodati engleski tradicionalizam koji sprečava da bilo šta sa strane bude prihvaćeno kao novo pravilo. Stil Kick'n'Rush je nastao kao temelj na početku i on će ostati zauvek kao shvatanje Engleza kako igra treba treba da izgleda. Čak i kada će im Alf Remzi doneti jedinu titulu svetskog prvaka 1966. godine, tako što će formaciju WM modernizovati u novu 4-2-3-1, mnogi će biti nezadovoljni novim stilom kojim igra njihova reprezentacija. Čak šta više, biti srećni kada on dobije otkaz nekoliko godina kasnije.

 

2-2-8: Ovo je prva formacija koja je nastala u svetu fudbala, u onim prvi decenijama igre. Ko je nekada igrao amaterski 11 na 11 zna da ljudi po inerciji kreću svi u napad. To jest tu se uvek nađe neka dvojica, ne baš stručna sa loptom, dok ostali na ho-ruk kreću napred. Tako i ovde nije bilo puno taktike, osim što su kao što sam ranije naveo postajala dva stila, engleski i škotski.

 

 

 

2-3-5: Prva zvanična formacija po kojoj su i nastali današnji brojevi pozicija igrača. Brojeve će proglasiti engleska FA i to 1939. godine. Godine kada više niko na svetu ne koristi ovu formaciju osim par engleskih klubova. Još jedan dokaz engleskog preteranog "nazadizma" i tradicionalizma koji će ih sprečavati da budu moderna sila fudbala.

Kao što će se videti kroz kasnije formacije, sve će više javljati potreba za defazivnim igračima. Kako se igra bude usložavala tako će i broj igrača biti defanzivnije pozicioniran.

 

 

 

WM ili 3-2-2-3: Ovo je možda i najveći doprinos engelskog fudbala svetu taktike i formacija. Osmišljena od strane engleskog vizionara i prvog popularno manedžera na svetu Herberta Čapmana. Postoji jedno veliko zašto je došlo do igranja sa tri igrača pozadi. Naime fudbal je početkom 20-ih zapeo u zapećak zbog pravila o ofsajdu. Prvo pravilo ofsajdu je podrazumevalo da igrač mora imati 3 igrača ispred sebe (golman i dva igrača u polju) da bi bio "onside". To pravilo je toliko zloupotrebaljavano u formaciji 2-3-5 da je jedan fulbek uvek stajao blizu gola protivnika i hvatao protivničke napadače u ofsajd zamci. Igra je stagnirala, nije se mnogo golova postizalo, da bi škotska federacija uvela moderno pravilo o dva igrača potrebna ispred napadača da bio on mogao da igra loptom. Nekih 20-tak godina kasnije, kako to biva sa sporim Englezima, tačnije 1925. godine Englezi uvode isto pravilo koje je bila prava mala revolucija. Broj datih golova po sezoni se utrostručio.

Čapman je tu shvatio da tim ne može previše dugo da napada, da je potrebno da se određeni igrači povuku i dobiju defanzivne zadatake. Tako je odlučio da se petica iliti centarhalf povuče skroz pozadi i igra ulogu centarbeka jer su napadači odjednom dobili veliku prednost koja je morala biti neutralizovana. Otud inače u engleskom fudbalskom rečniku da se štoperi umesto centarbekova zovu centarhalfovi. Pored veznjaka, nazad je pomerio i dva napadača od onih pet koji su bili prisutni u formaciji 2-3-5. Ta dva povučena napadača su dobila ime "inside forwards" i bili preteča modernom plejmejkeru, igraču koja je veza između odbrane i napada. Ovu poziciju će popularizovati Ferenc Puškaš koji će biti prvi moderni igrač sposoban za sve. Šut, trčanje, kreaciju, dodavanje itd.

 

 

To be continued.

[neko me sabotira]

Pravo je zadovoljstvo čitati tvoje postove, hvala!

[Мџе]

Pre nego što napišem nešto više o daljim formacijama, hoću da kažem da se formacija WM iz prethodnog posta priličnog dugo zadržala. Kreirana od strane Herberta Čapmana 20-ih godina prošlog veka, bila je prva moderna taktika gde su igrači stojali defanzivnije kako bi lakše vratili loptu u posed. Osnova formacije je bila odbrana čovek na čoveka, kako su većina timova igrala 2-3-5 Čapman je hteo pet igrača pozadi da svako od njih markira po jednog napadača. Kao pobornik škotske passing igre, smatrao je da za takvu vrstu stila potrebno imati više lopte u posedu. Taktika je toliko bila superiorna da su je svi preuzeli i ko god je ostajao na 2-3-5 ima je velike poteškoće da se sa njom izbori. Formacija će se zadržati do pred kraj 50-ih kad na fudbalsku scenu nastupa Brazil.

 

4-2-4: Prva formacija sa četiri igrača pozadi. Javlja se u Brazilu 50-ih godina gde je nejasno ko je tvorac ali je taktika koja se tokom dekade širila na sve timove koji su igrali u brazilskoj ligi. Ona nastaje kao rezultat verovatno najveće katastrofe koja je zadesila Brazil (po rečima tamošnjih novinara). Izgubili su u finalu svetskog prvenstva 1952. godine pre 200 hiljada ljudi na Marakani od Urugvaja. Najveći krivac je bila odbrana i otud se javlja određeni konzervatizam među brazilskim trenerima koji dovodi do četiri igrača pozadi i veće stabilnosti u odbrani. Taktiku će na svetskom planu popularizovati Brazil na SP-u 1958. godine predvođeni Visenteom Feolom na klupi i Garinčom i mladim Peleom na terenu. Ovde je Feola odlučio da desno krilo igra Garinča, u centru napada istureniji bude Vava dok će Pele biti malo iza njega kao lažna devetka i na levom krilu da bude Zagalu koji će često ići pozadi kako bi izbalansirao Garančinu ofazivnost. Sa konstantim viškom u napadu i tehničkom nadmoću Brazila, gde je Garinča često imao po 2,3 čuvara, karaoke niko nije mogao da zaustavi. I tako će Brazil osvojiti po prvi put svetsko prvenstvo gde će Garinča (kao i 1962.) biti ključan igrač.

 

 

4-3-3: Dolazi odmah na sledećem svetskom prvenstvu, 1962. godine isto od strane Brazila kao varijacija na taktiku 4-2-4. Inače zanimljivo da do prvenstva u Mekisku 1986. godine, svetska prvenstva služe kao smotre za najnovija taktička rešenja u fudbalu. Sva ta rešenja su nastajala u određenim lokalnim klubovima ali bi onda od strane domaćih reprezentativnih trenera bila usvojena u nacionalni tim. Televizijski prenosi nisu postojali, generalno slabiji protok informacija i malo ko je znao kako ko igra, i svetsko prvenstvo je bilo prilika da se predstaviš u novom stilu. Kasnije u 80-im sa postojanjem kaseta i magazina svetska prvenstva će spasti na nivo zabave u smislu taktike jer će u klubovima i ligama ona biti podignuta nekoliko nivoa iznad u odnosu na reprezentacije.

 

Formacija nastaje tako što Mario Zagalu, četiri godina stariji i pred kraj karijere, bude sa levog krila prebačen u sredinu i fokusiran na više defanzivne nego ofanizivne zadatke. Tako se u liniji dobilo 3 igrača na sredini i 3 igrača u napadu. I ovog puta sa novom taktikom Brazil dolazi do novog šampionata iako je svet već polako prelazio sa WM na 4-2-4 inspirisan brazilskom igrom na SP-u 1958. godine.

 

 

4-4-2: U originalu ova formacija nastaje sa Viktorim Maslovim, čoveku o kojem sam pisao u prvom postu. Sada bih želeo da spomenem jednu varijaciju koja je izgledala kao 4-1-3-2 gde je na sredini terena prvi put nastao pivot. Ova varijacija je zvana još "wingless" formacija jer je trojka na sredini stajala usko na centru tj. igrala bez pravih krila. Njen tvorac je Alf Remzi, čovek koji je Engleskoj doneo prvi i jedini trofej svetskog prvenstva za sada. Taktika je defanzivno bila veoma superiorna jer je pivot sprečavao slobodu lažnim devetkama iz taktike 4-2-4 koji su bili ključni za spajanje sredine terena sa napadom.

 

Inače kao i kod Brazila i katastrofe 1952. godine tako je i kod Engleza jedna varijacija na WM taktiku dovela do većeg konzervatizma i defanzivnije igre. Ta varijacija WM-a je nastala u Mađarskoj gde je Sebes, čuveni selektor one moćne Mađarske, odlučio da polušpic Hidegkuti bude neka vrsta lažne devetke i da se vraća dublje u sredinu kako bi pokupio loptu. Preteča lažne devetka i onoga što je Pele igrao u Brazilu 1958. godine. Sa time je Mađarska nanela najteži i prvi poraz Englezima na domaćem terenu od 6-3 1953. godine. Poraz je toliko boleo da će Englezi ući u dug period pragmatizma i direktnog stila koji će im porpilično unazaditi reprezentaciju i klubove.

 

Kao jedna od retkih svetlih tački tokom tog crnog perioda će biti Alf sa svojom novom defanzivnijom taktikom. I tu će se možda i najviše pokazati sva toksičnost engleskih medije. Remzi će toliko biti prozivan od strane medija jer će igrati bez krila, što se smatralo osnovom engleskog stila fudbala KicknRush, da će mnogi biti srećni kada napusti klupu nakon što nije uspeo da se kvalifikuje na prvenstvo 1974. godine.

 

[Мџе]

Trenutno čitam knjigu Li Skota, skauta Sautemptona, koji je analizirao drugu Bijelsinu sezonu u Lidsu 2019/20 kada su izborili promociju u EPL. Knjiga se bavi pojedinim igračima koji su bili ključni za uspeh i određenim taktičkim inovacijama koje je Marselo uveo. Meni najzanimljiviji deo je oko odbrane čovek na čoveka. U današnjem fudbalu se masovno koristi hibridna odbrana koji uključuje oba verzije, zonsku i man marking. Kada protivnički tim krene u build up obično igrači stoje u zonskoj odbrani preuzimajući one koju u to zonu dođu i to se menja u situaciji kada se lopta nađe u trećoj trećini terena, ispred tvoje odbrane gde se prelazi na čoveka. Kod Bijelse, inovacija je da tim igra skoro pa uvek igra odbranu čovek na čoveka. To je jako zahtevno, potrebna je velika sinhronizacija tima ali Marselo nikada nije imao problem da njegov tim bude jedan od fizićki najspremnijih. Li Skot piše da je Bijelsa u Lidsu uveo trening koji se zove "Murderball", koji znači da ne postoje prekidi (slobodan udarac, korner, penal) nego se igra konstantno. Kada lopte ode u aut, pomoćni trener brzo ubacuje novu na teren i igra se nastavlja. Sve sa ciljem da bi se igrači navikli na konstano markiranje protivnika duž celog terena. Takođe u knjizi se opisuje jedna situacija kada su u EPL igrali protiv Liverpula, Firminjo se zbog konstanog markiranja spustio na sredinu terenu i blago se šokirao kada je video da mu je štoper Lidsa iza leđa. 

 

To na terenu izgleda ovako s tim da treba napomenuti da je Lids igrao presing +1 u odbrani. A to znači da jedan igrač u odbrani uvek mora biti slobodan bez zadatka markiranja kako bi pokrivao situacije gde protivnik probije svog čuvara. Zato je Lids igrao u dve formacije, 4-1-4-1 i 3-3-1-3. Ako ekipa napada sa dva napadača onda igraju sa tri štopera pozadi (3-3-1-3) a ako napadaju sa jednim onda igraju sa dva (4-1-4-1).

 

 

 

Slobodan štoper interveniše u slučaju proboja.

 

 

Marselo iako nije imao mnogo uspeha u karijeri, 3 titule šampiona sa Njuelsima i Velesom i zlato na Olimpijadi 2004. sa Argentinom, jedan je od priznatijih trenera na svetu. Uticao je na mnoge uspešne menadžere poput Gvaridole ili Poćetina koga je trenirao u Njuelsima. Kao i sa nekim drugim velikim trenerima poput Arigo Sakija, Bijelsa traži perfekcionizam i igrači često to ne mogu da isprate. Svakako njego trenerski pečat je neizbrisiv. Jedan je od tvoraca rotiranja pozicija igrača u odnosu kako protivnički tim napada, ako levo krilo napada unutrašnju stranu staviće levog beka na RB poziciju tako da krilo napada njegovu jaču levu nogu. Najzanimljiviji podatak o njemu da je u posedu ima na hiljade VHS kaseta različitih utakmica koje je gledao kada je postajao trener u Rozariju i imao je pretplatu na sve moguće sportske magazine. Ne zovu ga džabe "ludak". 

[holden c.]

On 8/22/2024 at 4:50 PM, Мџе said:

Kod Bijelse, inovacija je da tim igra skoro pa uvek igra odbranu čovek na čoveka. To je jako zahtevno, potrebna je velika sinhronizacija tima ali Marselo nikada nije imao problem da njegov tim bude jedan od fizićki najspremnijih. Li Skot piše da je Bijelsa u Lidsu uveo trening koji se zove "Murderball", koji znači da ne postoje prekidi (slobodan udarac, korner, penal) nego se igra konstantno. Kada lopte ode u aut, pomoćni trener brzo ubacuje novu na teren i igra se nastavlja. Sve sa ciljem da bi se igrači navikli na konstano markiranje protivnika duž celog terena.

 

 

Oni koji su blize pratili njegovu karijeru su tvrdili da je i ovo jedan od razloga zasto Bijelsa nije osvojio koji trofej vise - njegove ekipe bi, po pravilu, kroz sezonu padale, dok dodje tamo neki april-maj, glavni igraci bi bili iznureni usled tolike potrosnje tokom godine.

 

Sto svakako ne menja cinjenicu da se radi o velikom treneru i inovatoru. Ja i dalje pamtim onaj njegov Bilbao kao jednu od najzabavnijih ekipa koje sam ilada gledao. Jeste da je to bilo u sekundarnom takmicenju kao sto je Liga Evrope, ali kako su samo u onom dvomecu unistili Junajted, u Fergijevo doba je tako nesto stvarno bilo retkost.

[Мџе]

Slažem se. Bela Gutman, koji je jedan od prvih velikih trenera i ljudima verovatno poznat po onom proklestvu Benfiki, je izjavio da trener obično ima tri sezone. Jedna da se igrači upoznaju sa sistemom, druga gde je taj sistem na vrhuncu i treća kada polako dolazi do pada. I stvarno kada pogledaš ima dosta poklapanja sa velikim trenerima koji su doneli nešto novo fudbalu. Heleno Herera u Interu, Arigo Saki u Milanu, Žoze u Čelziju, Gvardiola u Barseloni itd. S tim da je danas je lakše u nekim klubovima jer imaš ogroman roster i možeš da prodaješ/kupuješ ogroman broj igrača. Ali nekada je to značilo 3,4 sezone sa jednom ekipom i ideš dalje.

[Мџе]

Baš interesantan video Beniteza gde objašniava kako kontrolisati prostor i kako se prilagodjavati različitim opasnostima pojedinih igrača tokom utakmice. Interesantno kako govori da ne treba raditi visok i agresivan presing jer to ceoa formaciju igrača i lako gubiš balans izmedju linija. Protivinčki tim lako razbija takav presing dugom loptom u sredinu terena.
 

Njegov tim počinje presing onog trenutka kada štoper doda loptu beku jer je tako lakše zatvoriti prostor i tu dobiješ prednost još jedne prepreke a to je aut linija, nabiješ protivnika u mali prostor.

 

 

 

[Мџе]

Moram da pohvalim knjigu Majkla Koksa “The Mixer”, jedno od boljih čitanja u poslednje vreme. U knjizi Majkl opisuje kako je taktika napredovala u Premijer ligi od nastanka 1992. godine do danas i zanimljivo je čitati koliko se fudbal u Engelskoj promenio sa strancima. Piše da je u prvoj sezoni PL igralo ukupno 11 stranaca da bi u sezoni 1999/2000 Čelzi izveo ceo tim koji je bio sačinjen od 11 stranaca. Prvi “All-foreign team”.

 

Inače cela prekretnica modernizacije PL-a a i fudbala generalno je usledila sa novim pravilom da se ukida pas unazad golmanu 1992. godine. Dosta golova koje je palo u prvim kolima te prve sezone PL-a je bila posledica nesnalažljivosti golmana i štopera na nove okolnosti. Štoperi bi davali ili prekratak, traljav pas ili bi golmani greškom hvatali loptu rukama ili ispucavali u protivničkog igrača. Cela taktika je morala da se menjal, pa su se timovi okrenuli stranim golmanima i štoperima onim koji su imali razvijenu igru nogom. Da unaprede igru dok ne stasa nova generacija centarhalfova sposobna za to i tu se spominje da nije bilo promena pravila da bi Rio Ferninand verovatno igrao u sredini a ne u odbrani.

 

Takodje je napisano da se na taktičkom nivou engleski fudbal dosta mučio sa kontinentalnim timovima u Evropi, tokom cele dekade 90-ih. Ferguson je pričao da njima

Evropa služi da se taktički podignu dok ne budu spremni da ozbiljnije ugroze timove iz Španije i Italije. Tako se dešavalo da 1996. pobede Njukastl sa Kiganom, koji im je bio glavni konkurent za titulu, 2-0 da bi onda četiri dana posle izgubili od Barselone na Nou Kampu 4-0. 
 

Glavni uzor im je bio Juventus. Geri Nevil je rekao: “During the mid-1990s when we were growing as a team and learning all about how to succeed in the Champion League, Juventus were the benchmark.”, pa navodi dalje “They had everything that I would love to have in my team.” Sa druge strane, Ferguson je rekao: “I have developed an immense respect for Juventus, a class act from top to bottom.”, “Lippi is one impressive man.”

 

[Мџе]

Zanimljiva situacija sa utakmice Benfike i Santa Klare gde se pokazuje zašto je važno da imaš tehnički obučene štopere koji će umeti da pošalju dobar dug ili kratki pas. Mnogo puta se pokazalo da agresivan presing, kao dole na slici, koji se ovde radi iz niskog bloka se najbolje razbija dugim loptama. Santa Klara igra u formaciji 3-4-3 sa tri štopera i srednji štoper Luis Roča donesi najgoru odluku a to je da loptu pošalje šestici svoje ekipe, mladom Brazilcu Firminju koji je već okružen nekoliko igrača Benfike i koji kasnije (na gifu dole) zbog lošeg dodavanja i delimično u neudomici šalje pogrešan pas svom saigraču. Bolje opcije su bile da jednostavno težište prebaci na levog štopera i kupi vreme veznjacima da se kretnjom otvore i dođu u bolju poziciju za pas ili najbolje da pošalje dug dijagonalan pas prema levom krilu koji je imao ogroman prostor oko sebe i time razbije presing. 

 

 

Cela akcija nakon

[Мџе]

Lep isečak i primer Di Zerbijeve taktike provociranje presinga. Čekanje pozadi da protivnik krene da vrši presing kako bi se isti razbio. Ne mogu da zamislim koliko je teško da se ovo uigra.

 

 

[Мџе]

Zanimljiv osvrt na build up u knjizi Paskvala Kaze, koji je bio nekakav trener u Barsi i Espanjolu, gde objašnjava kako se gradi napad time što driblingom privlačiš čuvara tvog saigrača kako bi njega oslobodio za pas. Tako nešto smo mogli da vidimo juče u derbiju gde bi se Olajinka kretao daleko uz desnu aut liniju kako bi izvukao Partizanovog igrača i otvorio prostor u sredinu.

 

Knjiga se zove “Coaching Positional Play - ''Expansive Football'' Attacking Tactics & Practices” izdata je sada već davne 2014. godine kada je fudbal sa dosta poseda bio u ekspanziji. Zanimljivo je sa ove distance videti kako neke stvari iz knjige nisu više aktuelne ali većina njih se ipak primala kao bazični deo taktike.

 

 

I jedan deo gde objašnjava šta su kompenzacijska kretanja i gde je važno da ako jedan igrač izadje iz pozicije, drugi taj deo okupira. U ovom slučaju štoper koji ide u sredinu dok šestica se povlači na njegovo mesto. Nešto što su igrači Partizana mnogo puta propustili da urade.

 

Kao prikaz toga primer juče sa derbija gde se prvo vidi rotacija izmedju Ivanića i Olajinke, gde se Ivanić spušta u na levog beka kako bi učestvovao u gradjenju napada jer je i Miloje svestan da Olajinka zbog sporosti i loše kontrole lopte ne može to da radi. I onda odličan momenat gde se Piter izvlači na krilo kako bi odvukao svog čuvara iz sredine terena i ostavio prostora za Elšnika.

 

[dzakala]

On 9/17/2024 at 7:19 PM, Мџе said:

Lep isečak i primer Di Zerbijeve taktike provociranje presinga. Čekanje pozadi da protivnik krene da vrši presing kako bi se isti razbio. Ne mogu da zamislim koliko je teško da se ovo uigra.

 

 

Smatram da je De Zerbi u drugoj sezoni bio dosta procitan sa ovim drzanjem lopte pozadi i provociranjem da mu se izadje na presing.Tu su narocito dominirali stoperi i golman, koji su znali u nekim trenutcima bukvalno da stoje u mestu sa loptom i da cekaju da neko izadje na njih.

Vremenom je doslo do toga da mu je ekipa izgledala dosta impotentno i bezidejno u fazi napada, iako je imao posed.

Mislim da ga je to negde i kostalo eventualnog ostanka u PL(Liverpul)

[Kosjan Willavić]

21 hours ago, Мџе said:

Zanimljiv osvrt na build up u knjizi Paskvala Kaze, koji je bio nekakav trener u Barsi i Espanjolu, gde objašnjava kako se gradi napad time što driblingom privlačiš čuvara tvog saigrača kako bi njega oslobodio za pas. Tako nešto smo mogli da vidimo juče u derbiju gde bi se Olajinka kretao daleko uz desnu aut liniju kako bi izvukao Partizanovog igrača i otvorio prostor u sredinu.

 

Knjiga se zove “Coaching Positional Play - ''Expansive Football'' Attacking Tactics & Practices” izdata je sada već davne 2014. godine kada je fudbal sa dosta poseda bio u ekspanziji. Zanimljivo je sa ove distance videti kako neke stvari iz knjige nisu više aktuelne ali većina njih se ipak primala kao bazični deo taktike.

 

 

I jedan deo gde objašnjava šta su kompenzacijska kretanja i gde je važno da ako jedan igrač izadje iz pozicije, drugi taj deo okupira. U ovom slučaju štoper koji ide u sredinu dok šestica se povlači na njegovo mesto. Nešto što su igrači Partizana mnogo puta propustili da urade.

 

Kao prikaz toga primer juče sa derbija gde se prvo vidi rotacija izmedju Ivanića i Olajinke, gde se Ivanić spušta u na levog beka kako bi učestvovao u gradjenju napada jer je i Miloje svestan da Olajinka zbog sporosti i loše kontrole lopte ne može to da radi. I onda odličan momenat gde se Piter izvlači na krilo kako bi odvukao svog čuvara iz sredine terena i ostavio prostora za Elšnika.

 

Bavis li se trenerskim ili skautskim poslom? 🙂 Zadovoljstvo je citati te

[Kooineeperk]

1 minute ago, Kosjan Willavić said:

Bavis li se trenerskim ili skautskim poslom? 🙂 Zadovoljstvo je citati te

Dzemo je zapravo onaj Luka sa RTSa 🙂 

 

OK mozda nije, ali ja ga tako zamisljam kad citam 🙂  ima taj stil 🙂  a i Luka je pokazivao neke od ovih kretnji Zvezde. 

[Мџе]

47 minutes ago, dzakala said:

Smatram da je De Zerbi u drugoj sezoni bio dosta procitan sa ovim drzanjem lopte pozadi i provociranjem da mu se izadje na presing.Tu su narocito dominirali stoperi i golman, koji su znali u nekim trenutcima bukvalno da stoje u mestu sa loptom i da cekaju da neko izadje na njih.

Vremenom je doslo do toga da mu je ekipa izgledala dosta impotentno i bezidejno u fazi napada, iako je imao posed.

Mislim da ga je to negde i kostalo eventualnog ostanka u PL(Liverpul)

Svaki sistem bude pročitan negde. Da nije tako Pep bi sa Barselonom uzeo 4 LŠa a uzeo je “samo” dva jer su ga Inter i Čelzi izbacili na čekalicu. Onda moraš kao on stalno da menjaš i vrtiš neke stvari da bi bio na vrhu. Te igraš sa veznjacima kao bekovima pa onda sa štoperima, pa nemaš klasičnu devetku pa opet imaš itd.

 

5 minutes ago, Kosjan Willavić said:

Bavis li se trenerskim ili skautskim poslom? 🙂 Zadovoljstvo je citati te

Ma samo štrebujem kod kuće iz hobija.

 

2 minutes ago, Kooineeperk said:

Dzemo je zapravo onaj Luka sa RTSa 🙂 

 

OK mozda nije, ali ja ga tako zamisljam kad citam 🙂  ima taj stil 🙂  a i Luka je pokazivao neke od ovih kretnji Zvezde. 

 

Zanimljivo, on je u podkastu kod Ace Stojanovića rekao da se za taktiku dublje zainteresovao kada je pročitao “Inverting the Pyramid” od Džonatana Vilsona. Kao i ja. Knjigu bi svakom preporučio, remek delo je. 
 

Isto je preneo da mu je Ilija Stolica rekao da je o fudbalu počeo da uči tek kada se penzionisao. Tako da o fudbalu na visokom nivou može da raspravlja svako, samo treba da se udubi malo.

 

Knjigu možete poručiti ovde, bez poštarine i dodatnih troškova.

https://blackwells.co.uk/bookshop/product/Inverting-the-Pyramid-by-Jonathan-Wilson/9781474609296

[dzakala]

7 minutes ago, Мџе said:

Svaki sistem bude pročitan negde. Da nije tako Pep bi sa Barselonom uzeo 4 LŠa a uzeo je “samo” dva jer su ga Inter i Čelzi izbacili na čekalicu. Onda moraš kao on stalno da menjaš i vrtiš neke stvari da bi bio na vrhu. Te igraš sa veznjacima kao bekovima pa onda sa štoperima, pa nemaš klasičnu devetku pa opet imaš itd.

Saglasan, i smatram da je De Zerbiju bas to falilo da napravi iskorak ka top class treneru - prilagodjavanje na igru.

 

On je bio apsolutni hit sa svojom De Zerbi ball kada je stigao, medjutim kasnije nije uspeo da se prilagodi i da se menja.Brighton iz prosle godine mi je bio skroz nekako ugusena ekipa, bez ostrice, bez konkretnosti.

Nisam ga pratio sada u Marseju pa ne znam da li je nesto menjao.

 

Inace kada smo kod Brightona, ovaj Nemac se cini kao jako jako interesantan trenerski potencijal

[Мџе]

4 minutes ago, dzakala said:

Inace kada smo kod Brightona, ovaj Nemac se cini kao jako jako interesantan trenerski potencijal

 

Bio je hit prošle sezone sa Sent Paulijem. 

 

[Мџе]

Kako dobra ofsajd zamka Liona. Vodiš 2-0, 88. minut, protivnik je manje više bezopasan ali odbrana ti je zadržala fokus. Uhvatili su pet igrača Olija u nedozvoljenoj poziciji.

 

Nastavak gifa je da nakon što je Vilijan primio loptu i centrirao, štoper Liona Ćaleta-Car je nespretno glavom loptu prosledio u svoj gol. Var je poništio gol zbog malog ofsajda. Mogao je domaćin pred kraj da udju u problem ali igrači su na nivou i to nakon bolnog poraza od Marseja u prošlom kolu.

 

[Мџе]

Nekoliko posta iznad sam pisao o tome kako je Olajinka pametnim kretanje otvorio prostor Elšniku na polovini Partizana. Evo jedan primer sa iste utakmice gde je Šerif svojim kretanjem zasrao polu-kontru. Silas je osvojio loptu, prosledio Maksi i Andrija je podigao glavu da vidi gde se nalazi Šerif, tu sačekao sekund da se Silas pojavi po boku da mu pošalje pas očekujući da će Endijae nastaviti da se kreće ulevo prema šeasnaestercu. Umesto toga, Šerif je promenio rutu, spustio se dole i navukao svog čuvara i ostale igrače Partizana u taj prostor i akcija je morala da stane. Loptu se nakon vratila nazad. 

 

 

To je trebalo da izgleda ili da se završi nekako ovako. Da Šerif bude taj koji će napasti polu-centralni prostor a da Silas protrči po boku.

 

 

I da me ne optuže opet da samo serem po Šerifu. Moram da ponovim da je Jakirović u intervjuu koji je da Mocartu baš pogodio njegove kvaliteta, rekao je da je jako dobar kada ekipa treba da izađe iz presinga/pritiska. Dve situacije dole gde je odlično navukao štopere Partizana da naprave faul nad njim. Prva situacija je nakon prvo gola kada je Partizan izašao hrabije i vršio presing na našu zadnju liniju i druga nakon prečke Jurčevića u sličnom periodu. Biće interesantno videti da li će se ovi kvaliteti preneti na LŠ.