AKUŠERSKO NASILJE U SRBIJI - MERILO NEČOVEČNOSTI

[JPM]

@vilhelmina Napišite molim Vas. Iako smatram da ovde većina ljudi ima svest i savest, ipak nije zgoreg napisati ogoljeno i eksplicitno šta se dešava. Jer ljudi moraju da vide jasnu sliku.

 

Ja sam se raspao od plakanja kad sam čitao svedočenje one žene kojoj se dete udavilo u plodovoj vodi, i izašlo pesnicama napred, toliko se upinjalo da preživi. Evo i sad me žiga srce kad ovo pišem. Ne mogu i ne želim da zamislim bol ove ženice, ali osećam odgovornost da budem na pravoj strani, koliko god da košta.

[vilhelmina]

11 minutes ago, Sunshine State said:

 

Lezanje u bolnici par dana nakon operacije, porodjaja - izvlacenje para od osiguranja. Ovde u NL, posle prirodnog porodjaja, ide se kuci posle 3-4 sata.

U Svedskoj je preporuka da se ostane u bolnici 48 sati nakon porodjaja, dok se ne uspostavi dojenje, a i iz citavog niza drugih razloga. Osim toga, uobicajeno je da zdrave bebe nakon rodjenja odleze najmanje dva sata ”koza uz kozu”  s mamom. Za to vreme im babica malo pomaze da eventualno same pronadju sisu, jer bebe imaju urodjen instikt za to, bas kao i svi drugi sisari. To lezanje je i prilika da aktiviraju svoja cula, osete mamin miris, adaptiraju se na spoljni svet… Tek posle toga ide vaganje, merenje, brisanje vlaznim peskirom (nikako ne kupanje!) i oblacenje. U Srbiji, kako vidim, i dan danas cim iscupaju bebu, odnose je u nepoznatom pravcu i nad njom izvode uobicajene rituale, a mama u najboljem slucaju moze da je vidi na sekund.

 

Ali naravno, oni koji se osecaju sigurno i to zele, mogu da odu kuci 6 sati nakon porodjaja. 

 

 

11 minutes ago, Sunshine State said:

Inace, u NL poradjaju babice, trudnice lekara vide jedno dva puta tokom trudnoce, a kampanja se vodi da se trudnice, kojima je trudnoca u redu, poradjaju kuci.

Mislim da sam procitala da se 30-40 % porodjaja obavi kuci.

 

U Svedskoj se vodi kampanja da se vise ne poradjaju kuci. Jedno vreme je to bilo moderno, ali se vise ne preporucuje, nakon nekoliko nemilih, pa i tragicnih slucajeva.

I ovde je babica prisutna sve vreme, ali lekar je uvek i blizini jer malo koji porodjaj, posebno ako je prvi, prodje bez intervencija koje samo lekar sme da obavi, npr sirenje grlica materice, busenje vodenjaka ili epiduralna.

 

Porodjaj je uvek glava u torbi i kao sto ga ne treba unapred patologizirati, ne treba ni biti previse nonsalantan prema svemu sto moze da se desi.

[Sunshine State]

@vilhelmina

 

"The current infant mortality rate for Serbia in 2024 is 4.071 deaths per 1000 live births"

 

"The current infant mortality rate for Netherlands in 2024 is 2.069 deaths per 1000 live births"

 

Ne vidim da porodjaj u bolnici u Srbiji, uz lekara i visednevno ostajanje u bolnici, daje bolje rezultate.

Medicina je statistika, sve ostalo su nasi licni dozivljaji. 

Naravno, mnogi faktori igraju ulogu u tim brojkama, ali ne vidim da bebice u NL umiru vise nego u Srbiji, pored pristupa kakav NL ima prema trudnoci i porodjaju.

 

https://www.cia.gov/the-world-factbook/field/maternal-mortality-ratio/country-comparison/

 

I pored toga sto zene u Srbiji, maltene, svaki mesec idu na UZ tokom trudnoce, a zene u NL odu jednom ili dva puta, smrtnost trudnica stavlja Srbiju na 143. mesto  a Holandiju ba 174. mesto

 

Edit: ovo sve je u kontekstu mog pomenutog arcenja para, kojih nema na pretek.

@Eddard koliko je puta tvoja zena isla na UZ u Nemackoj?

 

Recimo, redovan ginekoloski pregled u Srbiji podrazumeva (vaginalni) ultrazvuk. Kad sam mom ginekologu u DE rekla da hocu UZ, kaze :"Nema nikakvih indikacija za UZ; ako zelite, moze, platicete 50 e" (imam osiguranje)

Edited January 24 by Sunshine State

[JPM]

To su dve dosta odvojene stvari. Smrtnost usled loše trudnoće i smrtnost usled nestručnog ili nasilničkog delovanja ljudi na porođaju nisu ista stvar.

 

Nažalost, priroda uglavnom sve radi sama, pa tako ako trudnoća nije dobra, ne može se mnogo učiniti po tom pitanju, možeš 100 puta ići na UZ, ništa se ne postiže osim mučenja trudnice.

 

Na genetske nedostatke trudnoće ne možemo da utičemo, ali na ovakav odnos prema trudnicama, posebno prvorotkama, koje su jako zbunjene, uplašene i kojima je itekako potrebna topla reč i podrška, možemo.

 

Nedopustivo je da u današnje doba zdrava deca budu ubijena na rođenju. NEDOPUSTIVO! I može ministarka da serucka koliko hoće o lovu na veštice. Ovo nije lov na veštice nego ubistvo.

Da dodam, ja sam posle spontanog supruge bio šokiran kada sam pročitao da čak 60% prvih trudnoća završi pobačajem u prvih 12 nedelja, samo što se to toliko rano desi da trudnica malte ne i ne skonta da je bila trudna već da je samo malo kasnio period. Ali to su podaci. I tu se ne može ništa.

 

Ne može se nažalost ni kod genetskih poremećaja. Može se ići na prenatalne testove, koji su 95% precizni ali su skrining testovi, nisu garancija. Tu se ljudi polakome ali to nije sigurno. Ničeg nema sigurnog.

 

Ali ovakvo ophođenje prema tim ženama mora da stane.

[vilhelmina]

37 minutes ago, John Terry said:

@vilhelmina Napišite molim Vas. Iako smatram da ovde većina ljudi ima svest i savest, ipak nije zgoreg napisati ogoljeno i eksplicitno šta se dešava. Jer ljudi moraju da vide jasnu sliku.

 

Ja sam se raspao od plakanja kad sam čitao svedočenje one žene kojoj se dete udavilo u plodovoj vodi, i izašlo pesnicama napred, toliko se upinjalo da preživi. Evo i sad me žiga srce kad ovo pišem. Ne mogu i ne želim da zamislim bol ove ženice, ali osećam odgovornost da budem na pravoj strani, koliko god da košta.

Prvo dete sam rodila u jednom malom, pogranicnom gradu u Srbiji. U porodiliste (koje je tri meseca kasnije zatvoreno zbog neuslovnosti) sam otisla uvece. Bila sam jedina porodilja svih dana tamo. Prvu noc sam provela u bolovima koji su bili sve jaci, a sestra je vikala na mene da ucutim, jer ona hoce da spava. I ne moze nista da mi radi jer nisam dovoljno otvorena, to je tako, i nisam ja prva koja se poradja, i otprilike ceo repertoar osim onog ”a nije te bolelo kad si se…”. Sledeceg dana dolazi druga sestra i konstatuje da sam sad otvorena, ali vodenjak nece da pukne i treba doktor da ga probusi. A on je na vojnoj vezbi tu u obliznjem selu, pa ce ga pozvati. Dozivanje je trajalo oko sest sati, a ja sam sve vreme obeznanjena, u bolovima koji ne prestaju, potpuno sama. Doktor je dosao popodne, vidno nakresan, i obavio to sto treba. Sva sreca pa je s njim dosao i moj rodjak pedijatar, jer tada nastupa katastrofa. Beba izlece kao iz topa, a po njoj sva ona voda koja nije stigla da otece pre toga. Ona zakmeci i onda ucuti, a ja cujem ”ne dise”. Trka s bebom pod cesmu, bukvalno pod mlaz hladne vode, pljuskanje, samaranje, malo tisine, pa opet isto… Ne pamtim sve jer sam resila da odem, da me nema, gledala sam neko drvo pred prozorom i ne bih sama znala da kazem koliko je to trajalo, ali kasnije su mi rekli oko 20 minuta. Sledece cega se secam je da ona lezi na krevetu pored mene i gleda, ali je tiha, na place. Tabani, dlanovi i usne su joj ljubicasti, ostalo modro. U tom trenutku nova panika jer shvataju da je proslo pola sata, a posteljica jos nije izasla i sad vec moze da pocne da se raspada. Tu su mi vec uboli infuziju i uspavali me za ostatak posla. Probudila sam se nakon nekog vremena smrznuta na onom stolu, nigde nikoga. Probam da zovem sestru, nista. I onda krenem da silazim s onog stola, kad se ona tu stvori i krene nova dreka, jesi li normalna, jedva si zivu glavu izvukla, gde si krenula sama, hoces da te nosim na dusi…

Posle me odvela do one iste sobe u kojoj sam provela prethodnu noc, s deset praznih vojnickih kreveta. Ali sad je jedan bio zauzet; u onom do mene, sada spojenom s mojim, lezala je moja beba. I dalje je samo mirno gledala i vise nije bila onoliko plava. Sacekala sam da vestica izadje i zatvori vrata, i glasno joj rekla ”dobrodosla”. 
Ipak je proslo bez posledica i pre nepuna dva meseca sam pozelela dobrodoslicu njenoj bebi, mojoj prvoj unucici. 
 

Moja druga prica ima posledice s kojim ce moj sin ziveti do kraja svog zivota, ali to u sledecem postu.

[JPM]

5 minutes ago, vilhelmina said:

Sacekala sam da vestica izadje i zatvori vrata, i glasno joj rekla ”dobrodosla”. 

 

[vilhelmina]

@Sunshine State

 

Ne mislim ja ni slucajno da su dug boravak u bolnici i ultrazvuk svakog meseca dobri i potrebni. Samo mislim da je malo preterano napustiti bolnicu 3-4 sata nakon porodjaja, a posebno sam protiv porodjaja kod kuce. 
Moja cerka je tokom trudnoce tri puta bila na ultrazvuku i tada je srela i lekara. Ostale redovne kontrole kod babice, koja joj je osim toga bila na raspolaganju da je pozove kad hoce, kao i da dodje na vanredne kontrole.

U bolnici je posle porodjaja ostala dva dana i kaje se sto nije ostala jos koji, jer je mogla. Trebalo joj je da stekne sigurnost oko dojenja i svega ostalog. Ali to je i zato sto je to imalo smisla; svi su bili ljubazni i imali razumevanja za sve. Jedino proradio balkanski gen za skrtost; tata je trebalo da plati za svoj boravak nakon isteka 48 sati. Pre toga je i za njega bilo besplatno.

[Sunshine State]

55 minutes ago, vilhelmina said:

Ne mislim ja ni slucajno da su dug boravak u bolnici i ultrazvuk svakog meseca dobri i potrebni. Samo mislim da je malo preterano napustiti bolnicu 3-4 sata nakon porodjaja, a posebno sam protiv porodjaja kod kuce. 

 

Mislim da je ovde logika da je NL mala drzava, i da je skoro svakom bolnica na 10-15 min (tako su mi bar objasnili).

 

Svugde se sve vrti oko para, a pare se u Srbiji nenamenski trose.

Moja mama je  za obicnu gastroskopiju lezala nedelju dana u Klinickom centru Srbije. Lekar, koga znam, kaze da je to da bi im kapaciteti bili sto popunjeniji, pa da na isnovu toga dobiju vise para iz budzeta sledece godine.

 

Ako su lagali mene, i ja lazem vas!

 

Istu tu gastroskopiju, par godina kasnije, mama uradila u gastro ambulanti u nasem gradu za 15 min.

 

Posle se lekari zale da su male plate, pa moraju da rade i privatno.

Pravilnija/pametnija raspodela para bi resila dobar deo problema.

Ne kazem, idiot bi bio idiot i da dobije 100k eura platu.

Inace, ja sam iz grada gde je bolnica u kojoj se desio slucaj koji je pokrenuo celu pricu, i ljudi koji rade na ginekologiji kazu da je tako kako je pacijentkinja ispricala.

 

 

[Eddard]

[mention=3]Eddard[/mention] koliko je puta tvoja zena isla na UZ u Nemackoj?
 
Recimo, redovan ginekoloski pregled u Srbiji podrazumeva (vaginalni) ultrazvuk. Kad sam mom ginekologu u DE rekla da hocu UZ, kaze :"Nema nikakvih indikacija za UZ; ako zelite, moze, platicete 50 e" (imam osiguranje)

Ona je išla veoma često jer je trudnoća i prethodna istorija bila komplikovana, a pritom je i privatno osigurana, pa tu nema ograničenja. A redovno tokom trudnoće postoje tri jasno definisana pregleda.

Redovni ginekološki, nemam pojma, čudno mi to za plaćanje, moguće da je neka caka sa obračunom. Kad si privatno osigurana onda ti rade svaki put i kad treba i kad ne treba.

Ali da, to nekritičko trošenje resursa u Srbiji smo tokom korone već dovoljno puta istakli. Evo recimo i sad, moj tast, umesto da mu odmah urade gastroskopiju i time uštede na bolničkim danima, na lekovima i pre svega na transfuzijama, time što će da zaleče uzrok, oni ga transfundiraju do besvesti, pa se posle pitamo što nema krvi. A da ne kažem što sve to užasno mnogo košta.

Zdravstveni sistem je veoma skupa igračka.

Što se porođaja tiče, moja supruga je imala carski, pa je ležala 4 dana, posle prirodnog kako ko, može i istog dana kući, može da ostane dan dva.

[shonke]

 
presrećan. Taj "pikirani" blizanac, tada "spremite se na najgore" je sada 195/100 Doktor prava....inače, blizanci nisu jednojajčani, zgodno.
 
Izvinjavam se ako sam skrenuo sa teme i ako je moja paranoja nadvladala...ali tako beše.

S obzirom da je sve ispalo dobro, posle ovoliko decenija, moram malo da se našalim: možda su onda hteli da te upozore na taj pravni fakultet! [emoji3]

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

[shonke]

 
Narodni Front bio konc logor i ostao, Dragiša Mišović relativno dobro, ali uz puno sreće. Ali to je bilo davno.

Moja supruga se porodila u frontu. Odmah napomena: imali smo vezu da je određeni dr prati i porodi. I koštala je. Pre 18 godina je to bilo.
Ali mi je tada pričala da su uslovi bili boze sačuvaj, da su određene sestre bile "nevaspitane". Nekoliko dana je ležala tamo mislim negde u 6. mesecu i iako je to prošlo ok, bilo je priča za neke druge trudnice koje su osim osnovnih problema u trudnoći morale da trpe i to "nevaspitanje".
Kad je otišla na porođaj, bilo je sve ok i ja sam mogao da uđem prvi dan da ih vidim i uzmem bebca u ruke. Tad nije bilo moguće biti u sali za porođaj (mislim na očeve) a epidural je bio za elitu. Mi smo "samo" imali vezu uz keš pa sam njenim cimerkama "sa jeftinijim ulaznicama" taj dan doneo neke stvari koje su muževi poslali.
Srećom moji nisu dugo bili u bolnici, 3 dana, ali je to bilo dovoljno da se vidi sav jad tadašnjeg stanja akušerstva u Srbiji.

Sent from my SM-A525F using Tapatalk

[Constantin]

11 minutes ago, shonke said:

 

 

S obzirom da je sve ispalo dobro, posle ovoliko decenija, moram malo da se našalim: možda su onda hteli da te upozore na taj pravni fakultet!

Sent from my SM-A525F using Tapatalk
 

 

 

Ne znam, svašta može da bude Šonke. Ako bude ušao u politiku, a cimaju ga "razno-razni" (1998.god. je) onda ću zažalim što ga ne uzedoše. I onako je bio "gratis"....

[vilhelmina]

Evo i moje druge price. Problemi su poceli u osmom mesecu trudnoce, pocelo je otvaranje i pretio mi je prevremeni porodjaj. Strpali su me u bolnicu, i dan danas ne znam zasto jer me za sve vreme niko nije ni pogledao. Shvatila sam da je preventivno, jer kuci ne bih znala da se ponasam, ne bih pila propisani lek, a verovatno bih i okopavala bastu i muzla krave. Ovaj put je bila nesto pristojnija bolnica od prethodne, ali zatvorski rezim s budjenjem u pet da bi se spremilo za vizitu u 8, stroga zabrana posedovanja donjeg vesa, nehigijena, losa hrana…. Moram reci da je bilo dobro drustvo, bile smo solidarne, a posebno nas je povezala jedna 17-godisnja Romkinja, predraga osoba koji nisi mogao da ne volis. Ona je od pocetka tvrdila da joj je termin za porodjaj prosao pre nedelju dana i da se beba sve manje pokrece. Bila je jako zabrinuta i sve smo je tesile u stilu ”sad ce, samo sto nije”, drugo nismo mogle. Na sve to su lekari i sestre odmahivali rukom ”ah sta zna ciganka kad se…”. Proslo je jos nedelju dana i konacno su je odveli na indukovani porodjaj. Pre nego sto je otisla rekla nam je da dva dana nije osetila nijedan bebin pokret. Naravno da smo se kasnije raspitivale i jedna od sestara nam je rekla ono sto smo i same znale, da je beba rodjena mrtva, a da ni majka nije dobro. Sve smo je otplakale i raspolozenje je tog jutra bilo bas sumorno, a onda su odlucili da nas sve ekspresno posalju kuci, i mene koja i nisam morala tamo da budem, ali i one koje jesu.

 

Bila sam kuci dva dana kad sam dobila jake bolove koji nisu bili porodjajni. Moja lekarka je rekla da je verovatno pesak u bubregu zbog pritiska bebe na mokracne kanale i da pijem uvin caj. Ovaj put me poslala kuci. Iste veceri su bolovi postali neizdrzljivi, pocela sam da oticem i jedina opcija u to doba je bila hitna pomoc. Tu me neki mladi lekar pitao da li sam usla u deveti mesec, jesam od jucer, i bez ikakve konsultacije s porodilistem koje je sprat iznad, dao mi neku konjsku inekciju protiv bolova. 
Pre nego sto sam stigla kuci osetila sam da oni bolovi prestaju, a porodjajni pocinju. Porodila sam se nekih 12 sati kasnije, lako i bez ikakve drame, ali… Lekar koji me porodio samo je preko ramena pogledao bebu, izgovorio jedno kratko ”nezreo je” i nestao. Babica se pravila da ga nije cula i odjurila s bebom da obavi ostalo. Da mi ono ”nezreo je” nije odzvanjalo u usima, ne bih ni znala da li sam rodila sina ili cerku. U to vreme i u toj bolnici lekari  nisu saopstavali sta su videli na ultrazvuku jer zna se kakve smo mi i da bi mogle da naudimo cerkama. Saopstavalo se tek na porodjaju, a i to ako se sete. 
 

Za nekih 4-5 dana u bolnici niko vise nista nije pomenuo o toj nezrelosti, ali ja sam videla da moja beba nije kao druge. Licio je na pticu, samo je spavao i bio potpuno nezainteresovan za hranu. Iskoristila sam jedinu priliku kad nas je posetio neonatolog i pitala ga za tu nezrelost. Odgovorio mi je da je onaj sto je to rekao ginekolog i ne razume se u bebe, s mojim sinom je sve u redu. Otisli smo kuci posle tih nekoliko dana, bez ikakvih posebnih uputstava.

Na prvom pregledu u decjem dispanzeru, nedelju dana kasnije, pedijatar je hteo da nas strpa na odeljenje, jer beba nije imala dobru tezinu, bio je pospan i slab. Ni govora o prevremenom rodjenju i nezrelosti nego je, prema njima, sve to bila moja greska jer ga nisam dobro hranila. To odeljenje nije bilo u bolnici vec u samom decjem dispanzeru, na spratu. Nikakve opreme ili lekara, samo jedna sestra koja je trebalo da pazi na nas, valja da ne poubijamo sopstvenu decu. Izgledalo je bas jedno i ja sam pocela da placem. Srecom je ta sestra bila razumna, rekla mi je da nije tako strasno i da ne moram da ostajem, naucila me kako da bebu budim za obroke i kljukam kao gusku, tako da smo iste veceri otisli kuci i za par dana se izborili s gubitkom tezine.

Sreca je tralala kratko. S nepuna tri meseca dobio je upalu pluca. Kako, zasto, opet niko ne postavlja to pitanje, ali nas i ne trpaju u bolnicu. Dobijamo antibiotike i idemo kuci. To nekako prestaje, ali krece bronhitis koji traje neke dve godine. U medjuvremenu moj sin progovara i to od pocetka zvuci cudno, a negde ono napunjene tri godine postaje mi jasno da on muca. Sad krecu logopedi, a ko ima iole ozbiljniji problem s mucanjem zna da oni tu mogu da pomognu koliko i neki pekar ili nastavnik matematike, znaci nista. 
Medju svim tim logopedima nasao se i jedan veoma iskusan, par meseci pred penziju. Taj nije pitao o porodicnim odnosima, da li dete gleda kada se svadjamo i tucemo i uobicajena glupa pitanja i predrasude vezane za mucanje. Interesovao se za moju trudnocu i njegove prve dane zivota. Kad sam mu ispricala sve ovo sto i vama sada, biranim recima, ali dovoljno otvoreno mi je rekao sledece: Da je moj sin stavljen u inkubator na par dana, da mu sazreju pluca koja inace poslednja sazrevaju, bio bi postedjen svih problema s disanjem. Ovako u vreme kad je progovarao, boreci se za vazduh, nikad nije usvojio automatizam istovremenog disanja i govora. Taj logoped nije iskljucio ni genetski faktor i druge uticaje, ali je rekao da bez nezrelosti pluca na rodjenju (koje je moglo da se resi inkubatorom) to mucanje nikada ne bi bilo na tako hendikepirajucem nivou, bilo bi se lakse s njim boriti.

 

Danas kad sam bolno svesna koliko je tu bilo pogresnih stvari, koliko nonsalancije i nepotrebnih propusta, koliko ”bas me briga za tebe kad mi nisi niko i nemas vezu”, sad sam ponekad i srecna sto je sve proslo ”samo” s mucanjem. Ostali problemi s disanjem su odavno proslost zahvaljujuci bavljenju sportom, ali ovo ce ga pratiti dok je ziv. Toliko nepotreban zivotni hendikep, ali sta reci kad cujes ostale horor price iz srpskih porodilista, osim da je barem ziv i zdrav.

 

Nesto je definitivno trulo vezano za akuserstvo u Srbiji, slobodna bih bila reci daleko trulije nego u ostatku zdravstva. Sve ostale oblasti medicine su manje vise pogodjene svim problemima o kojima ovde pricamo, od nestrucnosti pojedinaca, preko korupcije i nedostatka kadra do opsteg prostakluka i nedostatka odgovornosti. Ali bas ova oblast ima i jednu specificnost - sve sto se tu dogadja ima i duboke korene u opstem odnosu prema zenama pa ce se utoliko i do nekih trajnih resenja teze dolaziti. Ali za svog dugog zivota sada prvi put cujem da se o tome prica i to je vrlo, vrlo ohrabrujuce.

[JPM]

Hvala Vam od srca, meni ostaje da oplacem i tu Romkinju sad.

Edited January 25 by John Terry

[Dzoni_m]

Imao sam srecu da su se oba deteta rodila van Srbije. Lagao bih ako ne bih priznao da je to bilo planski. Cerka je rodjena u Belorusiji. Koliko god to izgledalo "gore", nase iskustvo je bilo sasvim lepo. Doduse, stoji da imaju neka uzasno cudna pravila, tipa nema sanse da otac prisustvuje porodjaju, otac ne moze dete ni da vidi prvih nekoliko dana. Nasa cerkica je dobila fiziolosku zuticu pa je bila nekoliko dana na foto terapiji a ja nisam mogao da vidim dete. Opet prema supruzi su bili super, i sve je proslo odlicno, uslovi su bili skromni, ali je sve bilo cisto uredno i svi su se smejali. "Problem" koji je jedini malo pokvario utisak je birokratske prirode jer kao stranci nemamo klasnicno zdrv osiguranje, vec privatno a to znaci, platis pa ti osiguranje vraca novac, oni to nisu ukapirali pa je nastla papiroloska zavrzlama i dok se to ne zavrsi mama i beba cekaju da idu kuci a tata juri od saltera do saltera. 

Sin je rodjen u Nemackoj, u jeku COVID situacije, pa nisam opet mogao da budem na porodjaju i ogranicili su me na "max" 4 sada dnevno da budem sa njima, ali nikakvih daljih ogranicenja. Iako je supruga sasvim lepo govorila nemacki, na porodjaju su i lekarka  i babice bile zene iz nasih krajeva. Bukvalno su ih pozvali da u tom trenutku ne mora da se misli na jezicku barijeru. Apartman, urednost i ljubaznost se podrazumevaju. I tata je bio odusevljen onim birokratkim delom gde sam ocekivao Micu ubicu na salteru i haos da uzmem izvod iz knjige rodjenih, suprotno: cestitanje, izvinjavanje sto kasne zbog lockdown-a i prijatan ton, sve preko mail-a.  Sve je proslo divno i mladji delikvent nam sada zivce trenira.

 

Iako sam znao da ne zelim da mi se supruga porodi u Srbiji, moralo je tako, pa je pola trudnoce sa sinom vodjeno u Srbiji, privatno. 100 nekih pregleda, analiza, UZ svaki mesec, naravno placas samo pici. 3D, 4D, 5D,6D skeneri, ova analiza, ona analiza, sve je bilo super, do momenta do kada moja supruga nije rekla doktoru da ne dolazi na sledeci pregled jer je pasos upravo viziran i za 2 dana se seli. Odmah je nasao "problem" izraslinu na glavi deteta i pocinje drama. Bio sam dovoljno priseban da slazem suprugu da sam pozvao lekara ovde i zakazao UZ. Dosla je izbezumljena i posle par dana smo zaista i otisli kod lekara koji je pratio ostatak trudnoce. UZ je prosao savrseno, "dijagnozu" o deformitetu na glavi koju je napisao lekar iz BG, lekar ovde je pogledao i rekao, da on ne zna sta je napisano, to na latiskom po njemu ne postoji ili je greska. On ne vidi nikakav problem. Jer problema nije ni bilo. 

Supruge mojih prijatelja koje su se porodile u Srbiji, sve do jedne imaju horor price. Ili su videle kako se ponasaju prema onima koje nisu platile ili im veza nije bila dobra pa su prosle uzasno. Ne cuh ni jednu da prica pozitivno. To je sramota. 

Edited January 25 by Dzoni_m

[Helena]

O bože, eno Vučića sa Milicom.

On ovo koristi kao reklamu 

[Eddard]

Ma nemoguće! Ne bi on nikad...

[DJ_Vasa]

Ima li ovo govno u ljudskom obliku makar trunku saosećanja?

 

Grujičić: Kompletna obdukcija će pokazati uzrok smrti bebe, kolege prerano donele zaključak

 

Kada bolje razmislim, čini se da pitanje postavljam uzalud.

[vilhelmina]

8 hours ago, DJ_Vasa said:

Ima li ovo govno u ljudskom obliku makar trunku saosećanja?

 

Grujičić: Kompletna obdukcija će pokazati uzrok smrti bebe, kolege prerano donele zaključak

 

Kada bolje razmislim, čini se da pitanje postavljam uzalud.

Nema, i treba da se zamisle svi oni koji je kuju u zvezde kao lekara stoleca. Ona verovatno jeste dobar strucnjak u oblasti medicine kojom se bavi, ali to je zanat koji se uci. Za lekara treba da imas i empatiju, a ona je ima koliko i obucar prema cipeli koju popravlja.

Prvo sto bi odgovorna osoba na njenom mestu trebalo da uradi jeste da javnosti u detalje objasni kakve su procedure u ovakvim slucajevima, sta je taj sledeci korak koji treba da se obavi, na koji nacin to moze da promeni prvu procenu da je dete umrlo zbog nasilnog porodjaja, sta su moguce opcije, kakva je tu odgovornost lekara…. 
 

Ali izgleda da je tu problem kao i sa svime u Srbiji - ne postoje procedure. I pored dobrih zakona (prepisanih iz EU) ne postoje mehanizmi za njihovo sprovodjenje, u vidu procedura koje tacno kazu sta se radi u slucaju da… you name it. Jasno, to je zato sto ne postoje ni institucije koje te mehanizme treba da definisu. Zato svaka Danica moze da spinuje do sutra. A prekosutra kad ta ispinovana zbrka bude predocena sudu, onda on ne zna sta s tim da radi jer, pogadjate, ni on nema jasne procedure. Sve moze ovako, ali moze i onako. I sta onda da se uradi nego da izadje onaj koji sve zna i - presece. 

Drugo o cemu bi mistarka trebalo javno da progovori jeste sveopste nasilje prema zenama u porodilistima. Jer i tu fale procedure, kako se stvari rade, kako se dokumentuju, koja su pravila ponasanja, sta kad se prekrse, makar to i ne bilo uvek slucaj za sud….

 

Trece su uslovi u porodilistima, od osnovnih higijenskih do onih potrebnih za prisustvo pratioca. Ziva nisam da vidim kako ce to sada da izgleda u Sremskoj Mitrovici. Imaju li oni mogucnosti za to? Ili ce ti pratioci da drezde po hodnicima dok ih na pozovu na poslednjih 15 minuta pre samog porodjaja? U tom slucaju to nije to.

 

Cetvrto, sta je s tim skakanjem po stomaku, kako god se ti zahvati strucno zovu, a koje ni WHO ne preporucuje? U Srbiji je to izgleda vestina koja se primenjuje svakodnevno, iako je jasno da je potencijalno opasna i za majku i za bebu. 
 

I jos mnogo toga sto se od ove ministarke ne moze ocekivati. 

[Sunshine State]

24 minutes ago, vilhelmina said:

Ali izgleda da je tu problem kao i sa svime u Srbiji - ne postoje procedure. I pored dobrih zakona (prepisanih iz EU) ne postoje mehanizmi za njihovo sprovodjenje, u vidu procedura koje tacno kazu sta se radi u slucaju da… you name it. Jasno, to je zato sto ne postoje ni institucije koje te mehanizme treba da definisu.

 

To je srz problema u Srbiji, pogotovo u medicini.

 

Jos jedno moje zapazanje - otkad znam za sebe, porodilje u porodilistu u SM sve sto treba dobijaju preko kanapa i kese, kroz prozor; muzevi i rodbina, kao Romeo i Julija, dovikuju se ispod prozora. Ocevi vide bebice na minut, u hodniku ispred ulaza u porodiliste.

 

Nasa kuma se porodila na Floridi, carskim rezom, muz bio i na porodjaju i ceo dan u sobi uz nju, mi dosli popodne, usli kao ljudi u sobu, bili s mamom i bebicom....niko umro nije.

U SM ni pod prozor ne smes....

 

[JPM]

46 minutes ago, vilhelmina said:

Ali izgleda da je tu problem kao i sa svime u Srbiji - ne postoje procedure.

 

Postoje procedure, ali kad bi ih poštovali, oni bi sami sebe trebalo da hapse.

[DJ_Vasa]

58 minutes ago, vilhelmina said:

Nema, i treba da se zamisle svi oni koji je kuju u zvezde kao lekara stoleca. Ona verovatno jeste dobar strucnjak u oblasti medicine kojom se bavi, ali to je zanat koji se uci. Za lekara treba da imas i empatiju, a ona je ima koliko i obucar prema cipeli koju popravlja.

Prvo sto bi odgovorna osoba na njenom mestu trebalo da uradi jeste da javnosti u detalje objasni kakve su procedure u ovakvim slucajevima, sta je taj sledeci korak koji treba da se obavi, na koji nacin to moze da promeni prvu procenu da je dete umrlo zbog nasilnog porodjaja, sta su moguce opcije, kakva je tu odgovornost lekara…. 

 

Ministarka je tako nešto već uradila, ali veoma loše, plus je odmah krenula da spinuje. Imaš na prvoj strani izjavu u kojoj lupeta o lovu na veštice, a prvo i osnovno, a pre svega čovečno, bilo bi da izjavi saučešće. Što se tiče procedura, i one su opisane na prvoj strani, a objasnila ih je ovako:

 

Quote

Ministarka kaže da prva adresa na koju porodilje, koje su bile izložene akušerskom nasilju, treba da se jave jeste direktor ustanove koji je dužan da naloži unutrašnju stručnu proveru kvaliteta, zatim Ministarstvu zdravlja preko mejla kako bi se aktivirala zdravstvena inspekcija koja izlazi na teren i analizira sve što se desilo, a nakon toga se vrši spoljašnja stručna kontrola.

 

Ukratko, procedure koje postoje su takve da ti je uzalud da se žališ na bilo šta, bilo da je u pitanju račun za struju, poštanska usluga, sudska presuda ili nešto deseto. Iz ovoga što sam naveo je jasno da prvu kontrolu vrše iz iste institucije u kojoj se svi poznaju, a onda kao ide dalje, što obično završi u nekoj fioci i vuk je pojeo magarca. Uvodili su i kojekakve zaštitnike pacijenata, ali nisam čuo da su imali baš mnogo uspeha.

 

19 minutes ago, John Terry said:

Postoje procedure, ali kad bi ih poštovali, oni bi sami sebe trebalo da hapse.

Ma ove su još gore. Napravljene su tako da možeš da se slikaš sa žalbom jer žalbu rešavaju pajtosi onoga na koga se žališ. Procedura je formalno ispoštovana, a onaj ko se žali ostaje kratkih rukava.

 

1 hour ago, vilhelmina said:

Drugo o cemu bi mistarka trebalo javno da progovori jeste sveopste nasilje prema zenama u porodilistima. Jer i tu fale procedure, kako se stvari rade, kako se dokumentuju, koja su pravila ponasanja, sta kad se prekrse, makar to i ne bilo uvek slucaj za sud….

Mislim da će sada imati šanse da progovori. U medijima ima sve više ovakvih priča, a evo i najnovije: https://n1info.rs/vesti/jos-jedna-zena-o-akuserskom-nasilju-u-porodilistu-dobila-lek-koji-nije-smela-da-primi-kuci-odnela-traumu-i-oslabljen-vid/

 

U slučaju Marice Mihajlović, koji je i započeo celu priču, postoji i klasično nasilje, plus vređanje na nacionalnoj osnovi, a što se ne sme tolerisati ni pijancu na ulici, a o lekaru koji vrši svoju dužnost da i ne govorimo.

 

I da, sve ovo ostalo što spominješ se mora hitno rešiti, a tu si 200% u pravu.

[vilhelmina]

3 minutes ago, John Terry said:

 

Postoje procedure, ali kad bi ih poštovali, oni bi sami sebe trebalo da hapse.

Nisam ja bas sigurna da postoje, bar ne na nacin na koji je to uobicajeno u razvijenim zemljama. Nije sve za hapsenje, ne mora ni da bude potrebe za bilo kakvim sankcijama.

Nekad se radi i o razlici izmedju pozeljnog i nepozeljnog ponasanja, iako ni to nepozeljno ne mora da bude kaznjivo. Tu pre svega mislim na pristup pacijentu i, koliko god cudno zvucalo, to se uci. Nikome nije prirodno dato da svoju empatiju, koliko god je imao, primeni i kanalise na pravi nacin, uvek i u svakoj situaciji. Edukacije iz te oblasti su potrebne zdravstvenim radnicima isto onoliko koliko one iz strucnih oblasti. Ali ako negde ni ovo potonje nije bas uobicajeno, nego se krece od onog ”ja sam zavrsio skolu/fakultet, sta jos ima da ucim”, onda sta ostaje za ono prvo, vezano za pristup i komunikacija s pacijentima?
 

[JPM]

Lekarska etika se uči na fakultetu, valjda, potvrdiće već neko. Dakle, lekar mora da nauči kako da se ponaša empatično i pristojno, iako njega, potpuno očekivano, ne mogu dotaći sve muke pacijenata.

 

Tako da čak i da nema greške lekara po pitanju fatalnog ishoda bebe, šta ćemo sa ovim i ovakvim ophođenjem prema nekome? Šta ćemo sa "kravo"?

[DJ_Vasa]

6 minutes ago, John Terry said:

Tako da čak i da nema greške lekara po pitanju fatalnog ishoda bebe, šta ćemo sa ovim i ovakvim ophođenjem prema nekome? Šta ćemo sa "kravo"?

 

Nije u pitanju samo nazivanje pacijentkinje kravom, već i vređanje na nacionalnoj osnovi i klasično nasilje. Koliko znam, to je zabranjeno zakonom. Da je lekar to uradio nekom prolazniku na ulici, udario ga i još ga prozivao na osnovu nacionalne pripadnosti, mogao bi da popije tužbu  nevezano za radno mesto.