Jump to content

Reci i izrazi koji se redje koriste


Dragan

Recommended Posts

6 hours ago, ters said:

E sad, kako su se grcki nazivi odrzali u dolini Neretve 1500 godina poslije Grka i Ilira, i kako su nestali cim se odmaknes 10 kilometara od Neretve na bilo koju stranu...

Nisam siguran za Mostar, gledao sam svojevremeno neku reportažu o Cincarima, poreklo, jezik, zanimanja, kretanja, nastanjivanja, oni su prenosili grčki jezik a ostali susedi su pojedine reči prihvatili.
Nekakav paradoks su i nazivi za mesece, Srbi i Rusi, većinom pravoslavci, koriste nazive za mesece iz latinskog jezika dok zapadno slovenski dnarodi koriste staroslovensku osnovu ili princip imenovanja meseca.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, ters said:

 

Tacno mora posebna konstrukcija - ili ovako kao na slici koju si stavio ili ono sto se u engleskom zove "bay window". Dok sam trazio slike, vidim da kod nas to nazivaju i erker, ali to nikada ranije nisam cuo.

 

A da ne ostanem duzan i drugoj babi iz Mostara evo i poneka rijec koju je ona upotrebljavala: saransak, majdonos, pipun, prtokala, karpuza, juvalaci - sve uzete iz grckog... E sad, kako su se grcki nazivi odrzali u dolini Neretve 1500 godina poslije Grka i Ilira, i kako su nestali cim se odmaknes 10 kilometara od Neretve na bilo koju stranu...

Pipun = dinja, se upotrebljava i u Crnoj Gori.

Za ostale reci nisam cuo. Bilo bi lepo napisati znacenje da ponesto naucimo.

 

Neki poznate izreke:

- lupa ko Maksim po diviziji (Maksim je valjda neki mitraljez)

- bleneš ko tele u šarena vrata

- ispod mire tri djavola vire

- da vidiš kako Musa dere jarca

- radio Mileva

- raspredati Markove konake ?

- legao kao budali šamar

- ne lipši magare do zelene trave

- lud kao struja ?

- navrzo se kao smrt na babu

- što ste se okupili ne igra mečka

- ako koza laže rog ne laže ?

- ispravljati krivu Drinu

- lezi lebu da te jedem

- kao da ga je poplava izbacila

- smotan kao sarma

- boli me uvo / ćošak / kurac

- šta se cepaš ko šifonske gaće ?

- nećeš ga majci ?

- opičen/udaren mokrom čarapom po glavi

- navalio ko mutav na telefon ?

- ne pada iver daleko od klade

- u se i u svoje kljuse ?

- jebe lud zbunjenog

- ide kao kiša oko Kragujevca ?

- ne soli mi mozak ?

- pijan kao majka ?

- kud svi Turci, tu i mali Mujo

- kom opanci, kom obojci ?

- priča kao navijen

- nije greda ?

- ne lezi vraže ?

- pokisao kao miš ?

- koštalo kao kajgana svetog Petra ?

- sekira mu pala u med ?

- buni se kao Grk u apsu ?

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1. Kad te udarim, će ti mucaju deca do osmi razred!

2. Sad ću ti pokažem od koje se drvo pravi Pinokio.

3. Ću te slomim ko mače muškatlu!

4. Ću te zalepim ko muvu na mušemu.

5. Će izginemo ko Vlasi na ringišpil.

6. Utego se ko fića pred tehnički pregled.

7. Izmrzosmo ko muškatle.

8. Nemoj da cvrčiš ko mekika na zejtin.

9. Razbac’o se k’o gram sira na ‘ektar gibanice.

10. Šta se treseš ko trovan miš?

11. Ću te iscepim ko pivo ispred zadrugu!

12. Šta si se uvatio za mene ko prizetko za testament.

13. Će te i’cepam k’o nepismen čitanku!

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Tresu mu se ruke ko tamburašu jajca.

Zanosi se ko muda u kosidbi.

Izgubio se ko pile u tri ektara.

Nestao ko prdež na livadi.

Raščupan kao da su mu se mačke prcale na glavi.

Edited by Div
Link to comment
Share on other sites

14 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Jeste i dao si dobre sinonime, ali ima i značenje 'popraviti'.

 

Od izraza koji si naveo su mi poznati kitnkez i kibicfenster, a znam da ih ima i u Vojvodini.

Kapama? Ja i ne bih znala drugu rec za to bozansko jelo

Svez spanac sa jagnjetinom. Ali zaista samo svez, malo prokuvan i sa mladom jagnjetinom.

Himber je malina, a ovaj Grenadiermarsch je i muzika., ali neko bzvze jelo koje se pravilo za vojsku

od restlova. Testenina, krompir, malo ili vise slaninice, zapravo i nema veze sa jezikom ( srpskim).

 

Moj je deda koristio rec abadzija ( krojac, shnajder).

Postojao je i zanat pinter ( potice od nemacke reci binden = vezati, spojiti) i ja danas ne bih znala

kako se na srpskom zovu majstori ( koji verovatno vise i ne postoje) koji prave burad i kace.

Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, Selina said:

Kapama? Ja i ne bih znala drugu rec za to bozansko jelo

Svez spanac sa jagnjetinom. Ali zaista samo svez, malo prokuvan i sa mladom jagnjetinom.

Himber je malina, a ovaj Grenadiermarsch je i muzika., ali neko bzvze jelo koje se pravilo za vojsku

od restlova. Testenina, krompir, malo ili vise slaninice, zapravo i nema veze sa jezikom ( srpskim).

 

Moj je deda koristio rec abadzija ( krojac, shnajder).

Postojao je i zanat pinter ( potice od nemacke reci binden = vezati, spojiti) i ja danas ne bih znala

kako se na srpskom zovu majstori ( koji verovatno vise i ne postoje) koji prave burad i kace.

Jos je bolja sa mladom koprivom, blitvom ili zeljem.

Zato imam u dvoristu 2m2 pod koprivom koja se ne prska i sluzi u prehrambene (ponekad i vaspitne) svrhe.

:s_d:

Link to comment
Share on other sites

Just now, Kronostime said:

Jos je bolja sa mladom koprivom, blitvom ili zeljem.

Zato imam u dvoristu 2m2 pod koprivom koja se ne prska i sluzi u prehrambene (ponekad i vaspitne) svrhe.

:s_d:

Blitva i kopriva su majka Mara, nego ako sam ne gajis nema toga.

Pade mi naUM rec mariti ( ima i marisati, ali verovatno nemaju veze jedna s drugom).

Ja tu rec nikada nisam koristila, a mnogo ljudi i dan danas to koristi.

Link to comment
Share on other sites

Just now, Selina said:

Blitva i kopriva su majka Mara, nego ako sam ne gajis nema toga.

Pade mi naUM rec mariti ( ima i marisati, ali verovatno nemaju veze jedna s drugom).

Ja tu rec nikada nisam koristila, a mnogo ljudi i dan danas to koristi.

Mariti - brinuti

Marisati - "fizicki brinuti o nekome" ili "ubedjivati"

:whistling:

 

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

14 minutes ago, Selina said:

Ma znam sta znace nego mene poreklo da ne kazem etimologija reci zanima.

Mozda drug Vaso to zna.

 

Pozamljeno iz romskog jezika, kao i mnogi drugi izrazi koji se danas uglavnom koriste u šatrovačkom iliti slengu.

 

Nekoliko primera reč na romskom (prevod) - izvedenice

 

marav (udariti) - marisati

dilo (lud) - dileja, dilkarnica

khul (izmet) - kulov

đukel (pas) - džukela

čor (krasti) - ćornuti, ćorka

love (novac) - lova

 

Ako se moderacija ne ljuti, da pomenem i vulgarne izraze koji u preneti iz romskog u šatrovački "1 na 1", mindža, bulja, kara...

 

Ko hoće baš da se bavi šatrovačkim, može da pročita roman Miroljuba Todorovića Boli me blajbinger, skoro ceo napisan na šatrovačkom, a za bolje razumevanje Dvosmerni rečnik srpskog žargona Dragoslava Andrića i Opscene reči u srpskom jeziku autora Danka Šipke.

  • Like 1
  • Thanks 2
Link to comment
Share on other sites

2 minutes ago, Stiletto said:

 

Pozamljeno iz romskog jezika, kao i mnogi drugi izrazi koji se danas uglavnom koriste u šatrovačkom iliti slengu.

 

Nekoliko primera reč na romskom (prevod) - izvedenice

 

marav (udariti) - marisati

dilo (lud) - dileja, dilkarnica

khul (izmet) - kulov

đukel (pas) - džukela

čor (krasti) - ćornuti, ćorka

love (novac) - lova

 

Ako se moderacija ne ljuti, da pomenem i vulgarne izraze koji u preneti iz romskog u šatrovački "1 na 1", mindža, bulja, kara...

 

Ko hoće baš da se bavi šatrovačkim, može da pročita roman Miroljuba Todorovića Boli me blajbinger, skoro ceo napisan na šatrovačkom, a za bolje razumevanje Dvosmerni rečnik srpskog žargona Dragoslava Andrića i Opscene reči u srpskom jeziku autora Danka Šipke.

Batine - @daba

:classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

9 minutes ago, Stiletto said:

 

Pozamljeno iz romskog jezika, kao i mnogi drugi izrazi koji se danas uglavnom koriste u šatrovačkom iliti slengu.

 

Nekoliko primera reč na romskom (prevod) - izvedenice

 

marav (udariti) - marisati

dilo (lud) - dileja, dilkarnica

khul (izmet) - kulov

đukel (pas) - džukela

čor (krasti) - ćornuti, ćorka

love (novac) - lova

 

Ako se moderacija ne ljuti, da pomenem i vulgarne izraze koji u preneti iz romskog u šatrovački "1 na 1", mindža, bulja, kara...

 

Ko hoće baš da se bavi šatrovačkim, može da pročita roman Miroljuba Todorovića Boli me blajbinger, skoro ceo napisan na šatrovačkom, a za bolje razumevanje Dvosmerni rečnik srpskog žargona Dragoslava Andrića i Opscene reči u srpskom jeziku autora Danka Šipke.

Halal ti tjufta😍

Link to comment
Share on other sites

41 minutes ago, Stiletto said:

Nekoliko primera reč na romskom (prevod) - izvedenice

Koliko se sećam:

Adžastar ćere. - Ajdemo (idemo) kući.

Čokano (naglasak na zadnjem slogu, kao lavabo) - neka utvara, avet, drekavac, nešto za plašenje dece.

 

 

Edited by Div
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, Selina said:

Kapama? Ja i ne bih znala drugu rec za to bozansko jelo

Svez spanac sa jagnjetinom. Ali zaista samo svez, malo prokuvan i sa mladom jagnjetinom.

Himber je malina, a ovaj Grenadiermarsch je i muzika., ali neko bzvze jelo koje se pravilo za vojsku

od restlova. Testenina, krompir, malo ili vise slaninice, zapravo i nema veze sa jezikom ( srpskim).

 

Moj je deda koristio rec abadzija ( krojac, shnajder).

Postojao je i zanat pinter ( potice od nemacke reci binden = vezati, spojiti) i ja danas ne bih znala

kako se na srpskom zovu majstori ( koji verovatno vise i ne postoje) koji prave burad i kace.

 

Negde sam čitao da se abadžija i krojač (šnajder, terzija) razlikuju po onome što prave. Abadžija pravi grubu seosku odeću od platna koje se zove aba, odakle potiče i naziv, dok krojač radi fina odela za svečanosti ili u građanskom stilu.

 

1 hour ago, Selina said:

Ma znam sta znace nego mene poreklo da ne kazem etimologija reci zanima.

Mozda drug Vaso to zna.

 

Ne znam njihovo poreklo, ali ne verujem da je zajedničko jer nemaju neke značenjske veze. Mariti je deo standardnog vokabulara, a odatle je izvedeno i nemar, dok je ovo drugo sleng, ali mu ne znam poreklo.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

27 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Negde sam čitao da se abadžija i krojač (šnajder, terzija) razlikuju po onome što prave. Abadžija pravi grubu seosku odeću od platna koje se zove aba, odakle potiče i naziv, dok krojač radi fina odela za svečanosti ili u građanskom stilu.

 

 

To bi bilo sukno ( valjda su i kozuhe oni sili i krojili) nego mi je sada aba zanimljiva. (H)aba, habati, izabano?

Link to comment
Share on other sites

17 minutes ago, Selina said:

To bi bilo sukno ( valjda su i kozuhe oni sili i krojili) nego mi je sada aba zanimljiva. (H)aba, habati, izabano?

 

Ima u Hrvatskoj enciklopediji objašnjenje za aba: https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=25

 

Piše da je od arapske reči, ali nisam uspeo da nađem poreklo za habati. I ovde pretpostavljam da nije isto poreklo, ali ne mogu da tvrdim.

Link to comment
Share on other sites

12 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

Ima u Hrvatskoj enciklopediji objašnjenje za aba: https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=25

 

Piše da je od arapske reči, ali nisam uspeo da nađem poreklo za habati. I ovde pretpostavljam da nije isto poreklo, ali ne mogu da tvrdim.

Izgleda da glagol i imenica nemaju nikakve medjusobne veze.

 

prasl. *xabiti, xabati (rus. po-xabít̕: upropastiti, češ. o-chabit: oslabit

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, Dragan said:

Pipun = dinja, se upotrebljava i u Crnoj Gori.

Za ostale reci nisam cuo. Bilo bi lepo napisati znacenje da ponesto naucimo.

 

 

 

saransak - bijeli luk  

majdonos - persun

prtokala - pomorandza,

karpuza - lubenica,

juvalaci  - cufte

 

Link to comment
Share on other sites

17 hours ago, Div said:

Nisam siguran za Mostar, gledao sam svojevremeno neku reportažu o Cincarima, poreklo, jezik, zanimanja, kretanja, nastanjivanja, oni su prenosili grčki jezik a ostali susedi su pojedine reči prihvatili.
Nekakav paradoks su i nazivi za mesece, Srbi i Rusi, većinom pravoslavci, koriste nazive za mesece iz latinskog jezika dok zapadno slovenski dnarodi koriste staroslovensku osnovu ili princip imenovanja meseca.

 

 

Ono sto je meni interesantno u slucaju ovih rijeci je da one postoje samo u veoma izolovanom i uskom podrucju Mostara - cim krenes par kilometara prema Ilicima ili u Podvelezje, upotreba tih rijeci nestaje. Ne znam da li su te rijeci dosle preko Cincara u taj grad, ali postoji toponim Cincar u Hercegovini - planina kod Livna, tako da pretpostavljam da su ostavili trag bar u tom smislu.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

persijska reč bostan označava vrt ili baštu, pa prema tome, i cvetnjak. Otud bostan-carevina znači: cvetna, cvetajuća, napredna država, kao što i bostanli znači cvetan, prepun cveća. Lubenica je, međutim, praslovenska reč, zajednička svim današnjim potomcima negdašnjih Slovena. Lub označava koru drveta, obruč oko sita, obod, pa su otud – osim lubenice – izvedene i mnoge druge reči, lubanja, odnosno lobanja, ili paluba, na primer. U Boki je zovu dinja, a drugde još i karpuz ili karpuza: tek to je, u stvari njeno pravo, persijsko ime. Vuk Karadžić beleži i da "podmetnuti kome lubeničnu koru pod nogu" znači prevariti nekoga.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...