VLADIMIR PERIC VALTER Posted July 27, 2019 Author Share Posted July 27, 2019 Znas,mogla si da odlucis da otputujes u Parizili u Lenjingrad da setas mostovimai provociras hiljade godina umetnostiili da pokisnes u Hajd parkuna koncertu Rolingstonsaako nisu previse mlaki za tebeili da pijes pivo u nekoj taverni u Portugalugde pred ponoc pocinju da ti nedostaju nepoznati ljudinepoznata muzika i hrapavo morea umesto togazaglavila si u mojoj glavi, bez mnogo bukedzepareci mi snove i smisao.. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted August 16, 2019 Author Share Posted August 16, 2019 LJUBAVNA PESMA - Mirjana Bobić Mojsilović Pošto me nikad nisi voleo da bi me držao za ruku, il’ odveo na more u neku daleku luku, da me hraniš prstacima, da, za mene, ubereš morsku zvezdu; Da se spuštamo niz ulicu sa tvojom rukom, na mom struku. Ili, da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije, na nekom grčkom ostrvu ili na kopnu, ako ti je milije. I, pošto nikad nismo imali našu plažu; ni naš sto u omiljenoj kafani; i, pošto hroničari, uglavnom, lažu; ni uspomene sa letovanja, ni sa zimovanja, herbarijum bez cveća i bez lokvanja. I, pošto se moji smrznuti prsti nikada nisu grejali u tvom džepu, u dugim šetnjama na keju; i, pošto ti moje šale nisu bile smešne, dok im se svi drugi smeju. I, pošto sada, odjednom, posle toliko vremena, odjednom, posle toliko vremena kada ionako više ništa nije smešno, Ti, želiš da znaš kome sam posvetila onaj sonet lanjski, i da li me još uvek opčinjava Crnjanski, i da li sve ovo , sa tobom ima neke veze? Bar malo? Jer, vidim da ti je stalo, hajde, da ne izigravamo Engleze: Sve što sam ikada uradila bilo je samo zato, što me nisi mogao voleti onda, kada sam čeznula da hodaš sa mnom do crkvice Svetog Ilije na nekom grčkom ostrvu. Ili, na kopnu, ako ti je milije. Tako da znaš: Da, bio si sa mnom u svakoj pesmi! U knjigama, u brigama, u tortama, u akvarelima, i drugim bojama! U porubima na haljinama, u svim blizinama, i daljinama! U razgovorima, u jezerima i morima! U usponima, i u stvaralačkim krizama, izvor inspiracije i eufemizama! Ubila te i ljubila, i ponovo te oživela, da bih te srela na kraju neke priče. Ili, za potrebe male strofe, da, stavljala sam ti tačke, zareze i apostrofe! Kao što vidiš ja ništa ne krijem. Stvarno nemam za čim da žalim: Jer, ja sam hodočasnik, i ljubav je moj Jerusalim. 4 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted August 16, 2019 Share Posted August 16, 2019 3 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted September 26, 2019 Author Share Posted September 26, 2019 Kristalni brod- Dzim Morison. Pre nego što pređeš granicu svesti, poljubi me još jednom da okusim blistavo blaženstvo još jednog poljupca. Dani su vedri i prepuni bola. Obavij me svojom mekom kišom, dani bez tebe su ludilo bez kraja sve dok se ne sretnemo ponovo. Reci mi gde se krije tvoja sloboda, ulice su polja koja nikada ne umiru, oslobodi me razloga zbog kojih ti radije plačeš, a ja radije letim. Kristalni brod se sprema na putovanje, sa hiljadu devojaka, sa hiljadu drhtaja, vreme se ubija na milion načina. Kada se vratim, napisaću jedan stih. 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted September 27, 2019 Author Share Posted September 27, 2019 PISMO GOSPODINA SERGEJA TATJANI Znate li draga Tatjana,da ulicama kojima više ne prolazite rađaju se nove kuće? Ponekad haluciniram zbog Vas. Skupljam neke pare za novogodišnje priče. A Vi, Tatjana?? Ubijate vrijeme na papiru? A i nemate više nijednog Cigana da Vam bude inspiracija? Ponekad svratim do groblja. Proljeće na groblju zaista ubija mrtvace. Ali valjda Vam je jasno zašto šetam takvom zemljom. Osjećam Vas,Tatjana.. I Vašu veliku smrt. Čak su i oni dječaci koji su pušili magiju pobjegli od Vašeg lica. Da,Tatjana. .Bili ste dražesni dok ste se zgražali nad slabošću onih koji trče u drogirane stvarnosti. Griju me šetnje,Tatjana.. A i pune su mi oči tema koje su injekcija u mozak. I lakše živim. A Vi, Tatjana? Vi baš niste imali sreće u životu. Psihijatri su rekli da takvu snagu nikad nisu vidjeli. A Vama je muka od njihovih slabosti i diploma. Nemam više iluzije.Nemam ni problema. Opet sam u centru sebe .Tu stanuju neki sumnjivi tipovi i stranci. A tko je u Vašem centru draga moja Tatjana?? Nekakva želatina aorisna? Okupajte je kupkom od ruže Namažite je mašinskim uljem. Ne sjećam se Tatjana koliko sam Vam putao rekao da Vas volim.Nemam nijednog svjedoka osim Vaše matematičke sumnje.Vi ste jurili za rekordom u mojim emocijama . Vi ste govorili da Vam je težak taj minimalizam. Mogućnost da ostanete sa mnom,upala je u duboku krizu. Iako ste rekli da sam posadio korijen u Vaše klijetke Iz kojih je izrastao pepeo. Vi ste u stvari običan žicaroš,Tatjana.. Vi i čipku pretvorite u metal I morao sam paziti da se ne ozlijedim i ne poludim Vi mrzite mala kupatila U kojima ne možete plesati gola Vi mrzite gužvu u mojim mislima koja smrdi. Željni ste čistoće,Tatjana?? Glumite maramicu koja može obrisati svijet Koji mi kuca u mozak I govori svinjarije. Ja nisam Kafka,Tatjana.. Ali sam htio da budete naslovnica mojih godina I da bombe prestanu padati Sad se gušim i lažem da sam prehlađen Lažem da sam alergičan na stabla lipe Koja su preživjela Vaše ratne čistke. Što Vas grije sada,Tatjana?? Znam da Vam se steglo srce Da su Vam atrofirale zjenice Da ste pojačali vitamine za ljepotu. Ne bi me iznenadilo da nikad više ne nađete ljubav Kao političku silu koju zovete Veliki Zmaj. Bacio sam toplomjer,Tatjana.. Bacio sam i godine sa Vama Iako čujem da ste se odrekli Staljina I onog svijeta koji stanuje u Vašoj obitelji Poput proteinske jezgre koju prezirete. Tatjana!!! Vi ste moja posljednja pjesma Iz koje pričaju krizanteme. Vi ste stih kojeg ste sakrili od geometrije. Vi ste glupa ruska djevuška Koja je izgrizla meso koje je živjelo na kostima mog sunca. I mrzim Vas. Mrzim Vas Tatjana i to je poštena emocija od idiota kao što sam ja. Pietra Fon Tillen 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted October 8, 2019 Author Share Posted October 8, 2019 Milan Kundera Zašto si tako lepa? Ne budi tako lepa. Hoću da budeš od mesa, ne od sunčevog sjaja. Zašto si tako lepa? Kad bi bar imala pege da ih večno po tvom licu skupljam. Kad bi bar bila razroka! Celog bih života na kolenima ubedjivao razroko oko. Ali, ti si lepa. Da, od sunčevog si sjaja. Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju. Ne mogu na pozornici živeti. Sve mi se vidi! Svaka moja ružnoća. Svaki posrtaj. Ne mogu živeti pod reflektorima. Shvati to. Nemoj plakati. Ne mogu živeti s tobom. Suviše si lepa. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted October 12, 2019 Author Share Posted October 12, 2019 Jebi se, Nina. Jebi se ti i tvoje zelene oči i tvoj Beograd i sve u što se mogu zaljubiti. Neka se jebu tvoje ruke i trbuh i kosa. Jebo te tvoj fakultet. Samo 30 slova, a tolike knjige. Jebo nas oboje smisao za kombiniranje. Jebala te košava i ekipa iz kraja koja misli da je uhvatila boga za muda, a nikad nije bila ni do Pančeva. Jebo te tvoj dečko, vjerojatno neki hipster koji misli da je maslačak najbolja salata na svijetu i obožava prirodu. Jebalo te svako slovo koje si napisala. Bilo bi pošteno da boli. Jebo te ormar u koji se sakrivaš kako bismo razgovarali. Jebo te tvoj mazni glas. Jebala te nova godina na vikendici. Jebo te način na koji se krećeš između kafanskih stolova. Jebalo te izluđivanje koje to izaziva. Jebala te zahvalnost koju nikad nećeš iskazati jer nemaš petlje da potpuno poludiš. Pravi, jebi se, salatu od maslačka na vikendici. Jebo te tvoj broj telefona. Jebalo mene što pomislim da je ključ od raja. Jebale te tvoje poruke koje zvuče kao dahtanje pod prstima. Jebali te ranojutarnji razgovori s muškarcima koje ne poznaješ. Jebo želju da budemo sretni. Jebo nesposobnost i kukavičluk da to pokušamo. Jebo opet novu godinu. Jebem svaku misao o tebi i to što znam nešto o rasparenim čarapama u kojima stojiš dok režeš meso za večeru. Jebi se, Nina, jer nikad se nećemo voljeti dok nas ne zaboli. Jebale te električne instalacije u tvom stanu i prošli životi koji nas plaše. Jebo Lisabon, treba ga bombardirati da vidimo hoće li tada biti romantičan. Jebeš mene, jer mogu biti lud toliko da mi nedostaješ, a da te nikad nisam dodirnuo, da čak ne znam ni kako izgledaš na dnevnoj svjetlosti. I jebeš dnevnu svjetlost. Tad su ljudi budni a ja želim da nema nikoga. Jebeš i to što ipak želim da si ti ovdje. Jebeš to što si moguća iznimka. I, opet, jebeš mene jer mogu vjerovati u sve to. Marko Tomas. Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted October 12, 2019 Author Share Posted October 12, 2019 Kako Ana rešava ukrštene reči - Brana Petrović Kakve su njene namere, kad sve druge sahranjuje, samo mene oživljava? Ima li, Ana, stvarnog razloga da tako lepo spava? Priznajem Pesnika, al, znam: niko ne može žešće da opravda vazduh od njene tamne kože. Kad Ana plače! (o ne lažem vas) to je lepše od voća! Od kiše! Od... rakova na žaru! Od... čega god hoćete! Od ptice u galopu! pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu! A kad se svlači! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preživim) najvećem čudu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao, Ana, zapalio bih i svoje kosti. Kad lađu crta! Kad ječam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada dođe! Kad ljubi proleterske vođe! Kad je moja desna ruka! Kad je grčka azbuka! Kad sanja cveće! Kad NEĆE! Sećanje na Nepojmljivog Dečka uvek će moći vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni! Pa rumeni! Pa kad se vokali spoje! Dragi Bože, usijane glavurde moje! Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav, il neke druge vulkane, mogu da se zakunem u sve što imam, i nemam, da svet postoji zbog Ane. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava - ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava? I cvetovi i puževi i englezi svi već znaju: ona poljupcem može od svake bolesti da izleči! Ali ja nju naj, naj, naj volim kad spaja svetlosti, kad rešava ukrštene reči. Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlađi konj: u jednoj ruci drži svet, a drugom ga osvetljava! Traži se, na primer, reč, koja može vodu da pije, samu sebe da izgovara, da gori, da leti, i da spava. Neka reč koja nije kao ostale reči: reč koja ume da rešava ukrštene reči! Tada nastaje mala drama: voda otiče za svojim obalama: Ana, naga, na mom dlanu, večnost osmišljava! (A mogla bi baš nju briga da se razboli ili da spava.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddržim u zzzz zagrljaju rrrreči se reči se sssssame rrrrrr rešavaju! Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava? Što se bar ne pokrije kad spava!? 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted October 19, 2019 Author Share Posted October 19, 2019 Jovana je kisakoja polazi od mora i ide ka veceri.Magla s korenjem ispod zemlje.Jovana je reka.Ona je oblak iza nekog glasa.Ona je dim od trave sto sagoreva.Ona je sekunda ekstaze izmedju dve opasnosti.Jovana je reka.Jovana je prozor otvoren ka Jugu.Ona - deca koja su otisla sa pustoga trga.Jovana je lik ispod neba.Ona je reka.Svetlost zemlje i tama joj ocrtavaju smeh.Kada se kuca srusi Jovana napusta svoje telo ipeva drugde u noci.Jovana je reka.Jovana je prekjuce juce danas. (Danas ponovljeno do beskraja.)Lagana je kao pospana glava cveta.Teska je kao zatvorena knjiga.Ona je stalna najava noci.Sa Jovanom gubis samog sebe a ponovo se stices u snu.Jovana je reka.Jovana je obala reke.Ona je trska na obali reke.Ona je sen iznad te reke.Ona je reka.Jovana je drvo sa ocimasan sa ustimazvuk sa usimaoblak sa nogama.Reka zlatnih kosa cija svezina smiruje more.Reka.Jovana je mesto koje smo videli pa nikad vise.Stanica gde cemo se jednom sresti ubadajuci jauk u prah putovanja.Jovana je granica koja se stalno mice.Ona je paperje koje odnosi vetar.Ona je krilo u vremenu. Krilona praznom prolecu.Jovana je reka.Neka reka.Ne znam odredjeno da vam kazem sta je Jovana. Taki Sinopulo- Buncanje Konstantinovo Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted October 22, 2019 Author Share Posted October 22, 2019 Ulice Tvojih Pogleda Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se sele Sa jasika u grudima tvojim Lišće ne opada Na nebu tvojih reči sunce ne zalazi Vasko Popa. 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted November 10, 2019 Author Share Posted November 10, 2019 Link to comment Share on other sites More sharing options...
VLADIMIR PERIC VALTER Posted November 25, 2019 Author Share Posted November 25, 2019 Zamisli..PocetakTvoje prvo lice ujutruOno kad mi kazes da nemam misljenje ni o cemuDa predugo spavama mozemo I da cutimoda me kratko posmatras sa ivice pesmekao da se samo sa mojim recima dobroslazesti bi promene? Da otpleses kroz zivotPa ti ne volis da plesesA to je metaforaU redu,Mozemo I takoProvociramo mastu velikim planovimaUpalis kola,vozimo se celunoc do neke italijanske obale ,ujutru pivo na plazi, pokrenem leto za nekoliko tvojih osmeha unapredkazem nesto lepo,kaoti si frekvencija na kojoj uvek najbolje hvatam svoje snovenamignemo moru i nazaddok stvarnost ne zauzme najbolja mesta u nasem zivotuTi ne bi da putujesTi bi da se volimo u mestuLjutis se Izvini,Ne zelim te pukotine u osmehuNe zelim da se popravljamoTo bi znacilo da smo slomljenida nam ponestaje idejamrzim tvoju nesigurnostkad poludis bezrazlogamrzim sto te volim bez razlogada volimnemoj !nije pravo vreme za takve razgovorene?pusti neku muzikutisina je previse mirna lepa si ,znasne smej se takokao da siznala da cu to da kazemne volim kad trcisi spred mojih recenicaSve pesme koje ti pustim dok lezis u sobiPostaju cist ,plesuci instrumentalI muzika je gledajuci te ostajala beztekstahajde dodjipusti me u sebepokazi mi najbolje mesto da se smestimhocu da iskocim iz ovog danaiz rutine da te razumemljubav se ne trosiljubav moze samo da se prokockasve ili nistaslusajpocepali smo najbolje stranice ovog gradasad koracamo neke novesamo nasezatvori ocipusticu te da eksplodiras u meni... 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Kolbas Posted January 21, 2020 Share Posted January 21, 2020 @VLADIMIR PERIC VALTER Pročitao sa zakašnjenjem, lepi stihovi...ko je tvorac? Ti? Link to comment Share on other sites More sharing options...
Rock out Posted January 26, 2020 Share Posted January 26, 2020 Vasko Popa КLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Кlešta dohvate klin za glavu Zubina ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga iz patosa Obično mu samo glavu otkinu Teško je izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Bushman Posted May 28, 2020 Share Posted May 28, 2020 Rupa u zidu Rupa u zidu Zid se sruši . Rupa osta' Link to comment Share on other sites More sharing options...
stoudemire Posted August 22, 2020 Share Posted August 22, 2020 U mračnim ulicama nema ko da vidi trk kroz pubertet nežnu lomljavu bora oko usana svaki osmeh traje dvanaest dana svako malo sunce nestaje u kutiji za šećer ožiljci su polja ruža na sanjivoj koži maturske večeri pa ipak, Jug je još uvek divalj pod anestezijom krivice papirno nebo industrijskog grada gori nezaboravnom vatrom i mitske slike besmislene klanice snova liče na krvavu džigericu u prašini moje novo sklonište zove se TV dok grlim prošlost stereo je svedok i priznajem uvek sam se osećao kao Isusov sin koji traži izgubljeni luksuz jednom sam pitao a gde spava doručak jednom sam vodio ljubav sa sumo lepoticom jednom sam našao utehu na velikom talasu konfeta jednom sam sporo, sporo kao moron otpakivao Marlboro pripaljivao i duvao dim u prolećni dan Link to comment Share on other sites More sharing options...
Vince Carter Posted December 26, 2020 Share Posted December 26, 2020 Albrecht Haushofer - Guilt I am guilty, But not in the way you think. I should have earlier recognized my duty; I should have more sharply called evil evil; I reined in my judgment too long. I did warn, But not enough, and not clearly enough; And today I know what I was guilty of. Link to comment Share on other sites More sharing options...
božija noga Posted January 14, 2021 Share Posted January 14, 2021 Ja u slobodno vreme pišem pesme, ovo je moja autorska: Porozan dah svoda vidim Ciči noć u hladnom Ruke peku od kristala, Pahulja što vejaće U nekim tamo daljinama, zabeleće se grad Bolest već u njemu je Dok polako krizni štab, imao je rezultat slab 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Lobotomija Posted August 30, 2021 Share Posted August 30, 2021 (edited) Stefan Malarme - Strepnja O zveri, ja neću večeras u tami Da ti svladam telo, večno greha žudno, Niti poljupcima u beskrajnoj čami Da ti mrsim tužno masne kose bludno. Teški san bez snova moje srce traži, San koji će svako kajanje da zbriše, San drag tebi posle tvojih crnih laži, Tebi, što o smrti znaš od mrtvih više. Jer, Blud rijuć ispod otmenosti moje, Jalovošću svojom žigosa nas dvoje; Al’ dok ti u grudima surovim ko kam Srce je kog zločin ne vredja ni jedan, Ja bežim, bled, videć les mrtvački ledan: Bojim se, umreću ako legnem sam. Edited August 30, 2021 by Neme 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Besni lala Posted October 7, 2021 Share Posted October 7, 2021 (edited) Увело лишће О, како бих желео да се сетим оних срећних дана кад смо били пријатељи. У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Увело лишће се гомила, Видиш, нисам заборавио... Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. А северни ветар их носи у хладну ноћ заборава. Видиш, нисам заборавио песму коју си ми певала. То је песма што личи на нас, тебе, која си ме волела, мене, који сам те волео, нас који смо живели заједно. Тебе, која ме волиш, мене, који те волим. Али живот раздваја оне који се воле, сасвим полако, без буке, а море брише кораке раздвојених љубавника на песку. Увело лишће се гомила, тако могу и сећања и жаљења. Али моја тиха и одана љубав увек се смеши и захваљује животу што сам те толико волео, што си била тако лепа, како можеш да желиш да те заборавим? У то време, живот је био лепши, и сунце је сијало јаче него данас. Била си ми најнежнија пријатељица, али немам зашто да жалим. А песму коју си певала, чућу увек, увек! Prever - uvek me malo zajebe kad počne jesen ... Edited October 7, 2021 by Andrej 4 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Besni lala Posted October 10, 2021 Share Posted October 10, 2021 IGRA SENKI Ka centaru grada gde se svi putevi sreću čekajući tebe U dubine okeana gde sve nade tonu čekajući tebe Kretao sam se kroz muk bez pokreta čekajući tebe Istinu nađoh kraj prozora, u samom uglu sobe U igri senki, glumeći svoju smrt Ne znajući bolje Dok su u četiri reda postrojene Ubice igrale S mirisom hladnog čelika na njima Tela su pošla da se spoje Samo u neverici gledah, kad sva gomila ode Učinio sam sve, sve što sam želeo Dozvolio da te upotrebe – za njihove ciljeve Ka centru grada u noći, čekajući tebe Ka centru grada u noći, čekajući te 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Vince Carter Posted October 10, 2021 Share Posted October 10, 2021 Satan Panonski - Misli li istok Misli li istok da jači je zapad Zna li tovariš da bogat je mister Da li je sretan na kolhozu radnik Da li stari rančer bolje krave ima Pati li dječak iz Moskve kad vidi Kako ludi punker Londonom skače Hoće li ikad on protestirat Ne, ne, on neće, boji se Sibira Ne spominjite, ne spominjite Jer me ne zanima to Ne ličim ni jednom, ni drugom Jer ja sam samo svoj Satan Panonski - Ratno stanje Sjećam se, bodljikave žice Sjaćam se, automata Sjećam se, pasa bijesnih Sjećam se, rata Sjećam se, tortura gnusnih Sjećam se, kaveza mračnog Sjećam se, vješanja nedužnih Sjećam se, rata A ratno stanje uveo je Voiceh, internirani smo ja i Walensa, Spasili bi Galilea, i mene će, jer sam blesav Satan Panonski - Pioniri maleni Dok sam imao sedam godina o vrat mi stavili crvenu maramu gadno je stezalo, ja se davio pa još i danas imam traumu Nisu ih učili, nego dresirali Nisu ih pomogli, nego trenirali Nisu ih štitili, nego zarobili Nisu ih vodili, nego zavodili A moji kapci nisu azbestni A moje zjenice ne od mermera Moji ožiljci bolno potresni Moja krv, krv je prelila Satan Panonski - Dječakova pjesma Ponese majka dijete u naručju do izvora, izvorom lice mu umiti Zateče tamo jagode Ona njima će čedo nejako hraniti Proljeće je i cvijeće cvjeta A ja nisam u domu svom Srcu svom tražim zrnce malo Pronađoh ja ga u oku tvom Sada sam sam u četiri zida Sliku ti grlim a nemam te Kad li će prestat ta tužna pjesma Dušu ti dadoh sad čuvaj je Ako ikada sreću pronađes Sliku moju uzmi i gledaj je Moje su oči suza pune Vrati me braco domu momSatan Panonski - DM Išli su u Deutschland, sve zbog DM Prestali su misliti, sve zbog DM Puno ih je nestalo, sve zbog DM Postali su robovi, sve zbog DM POHLEPA JE ONO ŠTO IH KRASI UZDIŽU SVOG ORLA DA IH SPASI KADA SU KOD KUĆE NAJVIŠI SU A U SVOM ŽIVOTU BIJEDNI Zaborave i dječicu, sve zbog DM Prodali se Bundesu, sve zbog DM Prodali se đavolu, sve zbog DM Puno ih je nestalo, sve zbog DM 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Prijatelj Mitar Posted February 16, 2022 Share Posted February 16, 2022 Pod Beharom - Aleksa Šantić Jahao sam konje, ašikovô, pio Ali nigda nisam 'vako rahat bio. Gle, veliko sunce uprlo strijele Na zumbule plave i đule bijele, Na granate smokve pokraj šedrvana, Na sevlije vite od stoljetnih dana, I tanke munare sred ravna Mostara, Što se sav bijeli od rosna behara; Pa kô da bi jedan golem rubin bio, U hiljadu boja trepti šeher cio, Dok Neretva plava o krš se razbija I srebrni galeb nad njome se vija. Pa još kako ovdje miriše melekša, I zelena trava od pamuka mekša, I bijeli cvijet trešnje i jasmina, Kô mahala kuda prolazi Emina! Ah, Emina! Samo tu da mi se javi: Da joj mrsim svilu uvojaka plavi', Da ižljubim grlo i pod grlom što je, Pa san kada tiho sklopi oči moje, Da me maše kitom bijela behara, - Bi mi tada bio dženet bez karara! 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
stoudemire Posted April 14, 2022 Share Posted April 14, 2022 TOPLO JE SAD U NICI Toplo je sad u Nici I sja Borneo. Al ja sam u groznici I oboleo. Trepere u mozgu samo Daleka mesta: Antili... Nikada ne biti tamo Gde nismo bili? Bliži su meni i raj i ad No Ob, Jenisej, Lena. A Tanganjika, Njasa, Čad Samo su sena... Jedan čun šiljato klizi: Napušta Javu. Ruši se toranj u Pizi: Odande – na moju glavu... Stevan Raičković 1 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Džudi Posted May 6, 2022 Share Posted May 6, 2022 Jedna od najlepših pesama..Tagore-Čeznem da ti kažem 2 Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now