Vox Populi - Vox Dei

[Plavi Golub]

58 minutes ago, tomas.hokenberi said:

Kada je to Milosevic "preimenovao Elektrodistribuciju"? EPS je bio EPS i pre Milosevica, elektrodistribucija je uvek bila samo jedan deo EPS-a, zaduzen, kao sto mu ime kaze, za distribuciju elektricne energije do krajnjih korisnika na srednjem i niskom naponu. 

 

Mislio je na trenutak kad je Radoman Bozovic objedinio sva preduzeca EPS u jedno JP ('91, '92?), to je pocetka devedestih. Jedan racun i centralizovana uprava. Ima mnogo pisanja i nepreciznog koriscenja terminologije.

 

Pre toga je Kolubara rudarski basen imala svoj racun, TENT svoj racun, Kostolac rudarski basen svoj, TE Drmno svoj, Djerdapske elektrane svoj, Bajina Basta elektrane svoj,  Kosovske elektrane svoj, rudnici na Kosovu svoj,  Elektroistok svoj, itd. Poslovanje nije bilo centralizovano na nacin kao posle.

 

Formalno se trgovalo robom i uslugama i poslovanje je bilo odvojeno.  Kad je napravljeno JP, napravljeno je da bi kontrolisao sve i terao da posluje ispod cene zarad onog u cemu nismo ucestvovali.

 

Tesko da je pre toga bilo neprofitabilno na nacin na koji se pise , ali "papir" trpi sve.

 

Edited August 8, 2023 by Plavi Golub

[Constantin]

On 8/7/2023 at 10:04 AM, Edinburgh said:

Evo i jedan dobar primer - koliko god vecina ovdasnjih prezire notare i sudske izvrsitelje i uz sve njihove greske, taj deo sistema funkcionise mnogo bolje nego dok je bio u drzavnim rukama.   

 

Pa da, sistem nije zakazao....

 

 

 

[goldberg]

On 8/7/2023 at 12:00 PM, Olosh iz Junkovca said:

Razlike izmedju Jeremica, Ponosa, Aleksica, Lutovca….mere se sad nekim ultra osetljivim instrumentima, tako da logicno sve mora da se aproksimira nekim licnim animozitetima, sto je jedino logicno na onom realnom nivou. 

 

Tzv proevropski blok se dalje usitnjava i deli, imamo (tj ove nemamo) koji bezuslovno hrle u EU, pa zatim grupe sa raznim vrstama amandmana na ovaj stejtment, fusnote sa fontom 6 , zelimo polako, zelimo dogovor sa Kosovom, ali ne zelimo sa Kurtijem. Zelimo dogovor sa Kosovom, ali ne ako ga je prihvatio Vucic. Zelimo dogovor, ali ne smemo to da kazemo jer narod….

Zelimo dogovor ali pod nasim uslovima. Zelimo dogovor ali bez priznanja, zelimo ga ali zelimo i da oni odbiju. Zelimo delimicni dogovor ali da Rusi i Kinezi garantuju, zalimo u EU ali bez evropskog koncepta, samo nas lova interesuje. 
Neka nam daju lovu i neka ne seru mnogo.

 

Dobar post, u smislu da svako ko umisli da ima bilo kakvu podrsku medju gradjanima krene da osniva novu stranku, ali sa ovim se ne bih slozio,

 

Djilas i svi iz SSP vec duze vreme govore "Da Vucic ode, a da desnicari ne dodju na vlast" (sto je toliko ocigledna kopija isto tako glupe parole Dveri DJB pred beogradske izbore 2018.), sto znaci da su oni, kao, sad izabrali da se profilisu ideoloski. Ni NS ni nova Aleksiceva stranka ne deli taj ideoloski pravac. Aleksic ce u skupstini da formira odbornicku grupu sa bivsim clanom POKS Parandilovicem, Jeremiceva NS je ionako izmedju SSP i Dveri, a i jedan i drugi su do sada govorili da im je prioritet rusenje Vucica, sa svima koji su spremni da ga ruse.

 

I u ovome sto sam napisao se, zapravo i lepo vidi koliko je tacan prvi deo posta koji si napisao. Imamo dve stranke SSP i Dveri:

 

2018. SSP ne postoji, ali Djilas objedinjuje ostatke DS na jednu listu (osim mucenog Sutanovca), dok Obradovic gusla neku antiestablisment pricu sa Radulovicem.

 

Od 2018. do 2022. osniva se SZS u kojem ucestvuju i SSP i Dveri, dakle, jasno je da je to savez svih koji su protiv vlasti bez obzira na ideologiju.

 

2022. Djilas menja pricu - sad je SZS odjednom ideologija vazna, ispada da je SNS no-no jer su previse desno, a ne zato sto su SNS.

 

I tu je najveci problem - lider bilo koje stranke smisli neku ideju, ucini mu se tako originalna i genijalna, clanovi stranke samo klimnu glavom, oni koji se time ne zadovoljavaju izaberu novog lidera kojem ce, takodje, da klimaju glavom. Niko da se ne zapita da li je normalno da Obradovic ulazi u savez sa "bivsom vlascu koja nije valjala", niko da se zapita da li je normalno da si bio u koaliciji sa desnicarima ("svi protiv Vucica"), da bi se sad setio da ti je ipak ideologija vazna.

[Eddard]

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić održali su u utorak konferenciju za novinare u Beogradu koja je bila posvećena planovima države do 2027. godine, kada bi u Srbiji trebalo da se održi Međunarodna specijalizovana izložba "Expo 2027".

Na konferenciji, koja je bila najavljena prethodnog dana, ali bez navođenja ijedne teme, Vučić i Brnabić izneli su velike planove, koji su, prema rečima predsednika, „teški“ 12 milijardi evra, a koji bi trebalo da budu završeni do kraja 2026. godine.

Najpre je premijerka Brnabić govorila o ambicioznom planu za autonomnu vožnju. Ona je kazala da je pre mesec dana izdata prva dozvola u Srbiji za vozilo bez vozača stepena 3, što znači da čovek sedi na mestu vozača ali ne upravlja komandama automobila.

„U tome smo jedna od prvih pet zemalja u Evropi koje su to uradile“, rekla je. Kako je najavila, cilj je da do 2027. godine „imamo maksimalni nivo“, peti, što znači potpuno autonomno vozilo, i da tokom EXPO 2027 u Beogradu sva vozila u okviru te manifestacije budu električna vozila bez vozača.

A onda je nastavio predsednik Vučić, najpre obećanjima da ćemo zauzdati inflaciju i svesti je na jednocifrenu do kraja ove godine.

„Počela je inflacija da pada, sa 13,7 biće 12,5 posto, da bi, planirano je, završila na manje od devet odsto do kraja godine“, kazao je.

Vučić je ponovio da su, osim plata i penzija, za koje kaže da je predviđeno da i dalje rastu, „planirano mnogo projekata izgradnje škola, bolnica, puteva, autoputeva“. „Srbija je proporcionalno svojoj veličini, zemlja koja najviše gradi“, rekao je.

A onda je stao ispred interaktivne table i izložio, jedan po jedan, planove – za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, novog Sajma, završetka železničke stanice „Prokop“, nove autobuske stanice, metroa, zgrade Prirodnjačkog muzeja…

Govoreći o Nacionalnom stadionu, Vučić je rekao da će početi da se gradi od juna 2024. godine, a da će biti završen do jeseni 2026, „ako ne i ranije“.

Vučić je novinarima u Palati Srbija rekao da će svi projekti koji će pratiti „Expo“ biti vredni oko 12 milijardi evra, ali naglasio da je to za sada samo procena.

„Nacionalni fudbalski stadion, sa 52.000 mesta, mora biti gotov do jeseni 2026. godine, nadamo se i znatno ranije. Nadamo se da će to biti najlepši stadion u Evropi“, rekao je Vučić.

Vučić je naveo da 1. decembra 2026. godine svi objekti za „Expo“ moraju da budu završeni, jer tada Srbija mora da da ključeve učesnicima te međunarodne izložbe, koji treba da se usele u prostore.

Naveo je da će železnička stanica „Prokop“ biti otvorena u oktobru ove godine, a da će nova autobuska stanica biti otvorena 2025. godine.

„Za pola sata od centra do stadiona“
Prema njegovim rečima, do izložbe „Expo“, odnosno do kraja 2026. godine, biće završena i pruga koja će spajati „Prokop“, odnosno „Beograd centar“ sa aerodromom „Nikola Tesla“, a odatle i sa Surčinom i Nacionalnim stadionom.

„Za pola sata od centra grada stižete do Nacionalnog stadiona. Voz će dalje ići do Obrenovca“, kazao je Vučić.

Najavio je da će biti izgrađen i novi savski most, a da za stari imaju „neke ideje“, ali da će o tome razgovarati sa građanima.

I most i restoran
Stari železnički most, kako je naveo, biće pretvoren u pešački most sa restoranima.

Kada je u pitanju lokacija starog sajma, kazao je da su Srbija i „Beograd na vodi“ potpisali ugovor u martu 2023. godine, navodeći da Srbija zadržava u svom vlasništvu Halu 1, kao i da 62 odsto tog prostora čine javne površine, a 38 odsto prostor za stambene objekte.

Vučić je naveo i da će radovi za metro uskoro moći da se vide „na svakom koraku“ i dodao da se nada da će prva linija moći da bude završena do kraja 2028. godine.

Najavio je u naredne dve godine i projekat „Zaplovi Srbijom“, koji predviđa 12 stanica na Dunavu, od kojih će prva biti otvorena u septembru u Zemunu, kao i pokretanje rečnog taksija.

U okviru „Expo“, kako je dodao, u 28 gradova biće uređeno u proseku oko 100 fasada, navodeći da to ne podrazumeva samo rekonstrukciju, već i izgradnju dekorativnih svetla .

Kod Muzeja savremene umetnosti na Ušću u Beogradu, kako je rekao Vučić, biće izgrađen prvi Prirodnjački muzej, gde će biti izgrađena i „muzejska četvrt“, ili „četvrt kulture“, jer će u blizini biti izgrađena i Filharomonija.

Na kraju, nevezano za „Expo 2027“, Vučić je „rešio“ problem bolovanja, teme koja je iznenadila javnost kada je ministarka zdravlja Danica Grujičić tokom vikenda najavila odluku da će lekar opšte prakse moći da dâ samo dve nedelje bolovanja, a da će za sve duže od toga odluku donositi komisija.

„Prihvatili smo deo kritika javnosti, umesto 15, biće 30 dana bolovanja bez komisije“, rekao je Vučić u obraćanju javnosti u Beogradu.

Trenutno, bolovanje može da traje 60 dana bez izlaska pred lekarsku komisiju.

Nek ostane zapisano i na ovom forumu, nije daleko 2027., pa da vidimo šta se ostvarilo od svega ovoga i kad. Ja tipujem na ništa i nikad.

Ali, autonomna vožnja, lebtijebem [emoji23][emoji23][emoji23].
Otvaraju Prokop po n-ti put [emoji38].
I naravno, lik je je rešio problem bolovanja...

Kakva cirkus zemlja.

[tomas.hokenberi]

11 hours ago, DJORDJE said:

Secam se da su vrsili "grupisanje" u to vreme kada su stvarali NIS, cak su i Poste Srbije reorganizovali, pa sam mislio da je i EPS kreacija  iz tog perioda.

Sto se incidenta u Vinci tice, poznavao sam coveka koji je bio jedan od ozracenih i od njega sam cuo pricu da je incident posledica nedostatka odgovarajucih kadrova. 

1958 je na celoj planeti postojao nedostatak kadrova stručnih u oblasti nuklearne i reaktorske fizike. Ali u Vinči uzrok nije bila neka nasa posebna nesposobnost. Takav akcident je mogao da se desi bilo gde u sličnim laboratorijama u svetu. 

Kad smo već kod nesposobnosti problem EPS-a nikad nije bio nedostatak stručnih kadova (naravno da, medju njima ima i nestručnih) već upravljačke odluke vlasti i postavljanje potpunih budala tipa Grčića na rukovodeće pozicije. I naravno opterećenost  stranačkim "uhlebima" na potpuno izmišljenim pozicijama koje nemaju veze sa osnovnim delatnostima.

 

Zapravo problem sa nedostatkom stručnog kadra u EPS na primarnim delatnostima je počeo da se javlja u zadnjih desetak godina od kako su im uvedene populističke mere ograničavanja plata. Tako u EPS-u imaju manjak IT kadra i osnovnog kadra iz oblasti elektroenergetike. Mladi inženjeri im se zadržavaju 2 do 3 godine i čim steknu iskustvo najbolji odlaze ili u inostranstvo ili u razne konsultantske ili projektantske firme za 2 do 3  puta veću platu.

 

Bavim se elektroenergetikom u istraživačkom institutu 28 godina i veći deo moje karijere su zaposleni sa sličnom kvalifikacijom i radnim stažom u EPS-u imali veću platu od moje, da bi danas situacija bila takva da je moja plata 2 puta veća od plate zaposlenog u EPS-u sličnih kvalifikacija i i iskustva i na relativno sličnoj poziciji. 

[Don Dusko]

1 hour ago, Eddard said:

I naravno, lik je je rešio problem bolovanja...

 

 

Smejem se a plakao bih kako bi se reklo.

 

Lik je prvo isturio onu Grujicku pa da ispadne mesija tj spasilac. Nece nas narod imati 15 dana nego 30!

[ters]

Krang - Brnabic i Vucic... Mozak i masa...

 

 

 

 

 

 

 

[Kronostime]

E ako je Ono mozak....

[Edinburgh]

14 hours ago, Constantin said:

 

Pa da, sistem nije zakazao....

 

 

 

Pusti te fore ovih zlih "sistem nije zakazao" i slicno. Zakazao je, ali drzavni sistem. Privatni nije.  Brojevi koje navodis tacno pokazuju nesposobnost drzavnog dela, cak i regulatornom smislu.   To sto izvrsiteljka potrazuje je verovatno propisano od strane drzave, a ona mozda koristi svaki nedostatak propisa.  To nije njen hir (ona bi verovatno trazila jos vise :), da za to postoji mogucnost u propisima.  Tesko je i pomisliti da bi rizikovala licencu izvrsitelja zbog honorara od 350 evra.  Dakle, postoji pravni osnov za to sto potrazuje.  Ako je ona prevarant, drzava je kriva sto je prevaru omogucila. Prilika cini lopova -znam da znas to. 

 

Sa druge strane, cinjenica je da je izvrsiteljkin zadatak u tom gore slucaju izvrsen, i to na nacin kako drzava, dakle poslodavac, ocekuje - to je poenta svakog posla.   Dakle, privatni sektor je obavio svoj posao, koji bi u suprotnom slucaju bio poveren nekom debelom brki iz suda, pa bi dosao na red za par godina.  Primer gore deluje smesno, ali to je tako zbog dve stvari:

-pravila o naplati usluga izvrsitelja su rogobatna i nisu univerzalno primenjljiva;

-posao izvrsitelja bi verovatno bio istog obima ili slicnog i da je rec o dugu od 60,900 a ne 6,090 RSD.  

 

Dakle, rec je o losem ucinku drzave, a ne privatnog izvodjaca radova. 

 

Nema svrhe  previse diskutovati o pojedinacnim primerima, ali evo jednog mnogo boljeg, pa da zavrsavamo polako.  Tamo 2000 i neke, stanovnici veceg dela Bukuresta imaju pijacu vodu tokom 4 - 6 casova dnevno, usled opste propasti sistema vodosnabdevanja u gradu.   Odlukom tamosnjih vlasti da povere upravljanje vodovodnim sistemom   francuskoj Veoliji, pocinju drasticne promene.  Veolija delimicno investira svoj novac u poboljsanje sistema, obezbedjuje profit u ocekivanim granicama, uz  mnostvo uslova koji se odnose na ucinak preduzeca  i jos mali milion detalja za koje nema vremena da se ovde objasnjavaju.  Jedno vreme vode i dalje nema, visak radnika biva otpusten, sindikati vriste, glasovi proslosti se ponovo cuju, gradjani gudjaju i dalje, voda poskupljuje kroz niz skokova cene, ali na kraju Bukurest ima sistem vodosnabdevanja kao i svi normalni gradovi, a nije poklonio svoja prirodna bogatstva.  Samo ih je poverio na upravljanje onima koji to znaju bolje da rade, i to na vremenski ogranicen period. 

Korist je obostrana, dakle posao je uspesan, rumunsko drustvo malo po malo napreduje. Mnostvo uspesnih poslova i gle cuda, jednog dana vise nema Rumuna koji obradjuju banatske njive na nasoj strani granice.  Rade u tamo prisutnim firmama, osnivaju svoje...  i promene smo videli. 

 

 

 

Edited August 9, 2023 by Edinburgh

[sreta-steta]

On 8/8/2023 at 4:20 PM, Edinburgh said:

Ima u tvom tekstu tacnih konstatacija, ali ima i onih drugih. To sto Nemacka sada placa visoku cenu svoje energetske politike je stvar dugorocne strategije. U tom smislu, period od dvadesetak godina placanja visoke cene ne znaci nista. Dugorocno gledano ta zemlja je na pravom putu, zrtvuje trenutni komfor zbog visegodisnje stabilnosti. Kako to lokalni politicari hendluju - eto tamosnje stanovnistvo je svesno vaznosti takve strategije i na izborima ne kaznjava one koji to sprovode. Mozemo da zamislimo kako bi kod nas prosao onaj ko bi zabranio da se igra kolo u plicacima Paralije.   Sa druge strane, posto je ta zemlja vodja EU, kad zavrsi to sto je pocela, a verovatno i ranije, pitace ove druge  kada ce i oni da predju na drugacije energetske izvore.   Zasto je to tako - efekti ovog sto Nemacka radi bi bili zanemarljivi ako i druge drzave ne bi radile to isto. Sto se tice nerazvijenih krajeva - ocigledno je da nece moci da prodaju svoje proizvode ostatku sveta ako i oni ne krenu slicnim putem. Pise to sve u Pariskom sporazumu.  Niko ne moze da zatvori oci pred klimatskim promenama, i o tome se ne raspravlja. 

 

O monopolu - ne znam zasto to pominjes, ja ne podrzavam stvaranje nikavih monopola. Stvar je u tome da drzava preko svojig regulatornih agencija, putem politike cena koje ove agencije definisu (izmedju ostalog) upravo suzbija monopolsko ponasanje onih privatnih firmi kojima je poverila da obavljaju neki opsti posao a pri tom koriste prirodna dobra.  Dakle niko ne treba da prodaje prirodna dobra, ona se poveravaju na upravljanje onima koji to znaju bolje od drzave, i koji nisu u poziciji da prelivaju novac iz jednog  u drugi fond. Znas  ono, kad nesto fali zdravstvu onda uzmi od skolstva, ako vojska ima visak para mozes i od nje i obrnuto, i tako jos od doba Milosa Velikog.   200 godina traje, sa par izuzetaka, ta pogresna drzavna politika. Ona je uzrok mnogih protracenih zivota.  

 

Lep opis EPS-a, ali pogresan pristup resanju.  Bolesnik ide u bolnicu, a rec bolnica ima u osnovi bol. Nema lakih resenja, a ovo o cemu ti pricam je neminovno. Svi ce morati da rade to sto radi Nemacka u sektoru energetike.   

 

Strani investitori su tu jer domacih nema, a nema ih jer je dobar broj sposobnih ljudi napustio zemlju, ili jednostavno nece da se bave biznisom a da pritom moraju da prave dilove sa lokalnim stranackim kulovima. A stranci, ako nemaju povoljne uslove nece doci.  I tako se stvara zacarani krug, odlaze se dugorocno resenje, radi malih koristi. Mali ljudi, male koristi.  Kako se to menja: onaj koji je znao kako se pravi drustvo normalnih ljudi, se nije libio da stoji ispred nisana.  Nazalost i njegovih bliznjih, a isto toliko i svih drugih (bar bi tako trebalo), nije uspeo da zavrsi posao.   

 

O besplatnom rucku  i zakidanju napretka. Jel' moze ovaj put da nesto drugo bude zakinuto, samo da nije napredak?  Opsta ceznja za komforom, lagodan zivot, bancenja i bahacenja,..., 100 evra za omladince, tri hiljade za gospodju.... dodaj sam jos.  Moze i par godina kao u Singapuru - diktaturom do progresa, pa se posle vratis u normalu (skupo, znam, ali tako je).   Ono sto je najgore je sprecavanje pravog napretka, radi dobijanja glasova.  

 

I najzad, opste je poznato da privatni sektor bolje upravlja svakojakom imovinom od drzavnog.  Postoje jasni  pokazatelji efikasnosti, objavljeni nebrojeno puta i od strane onih koji to znaju bolje: UN, WB, IMF, ADB...  To ne znaci da je privatizacija sama po sebi resenje, ali ona jeste krupan i neminovan deo tog resenja. 

 

 

 

Naravno da ima tacnih navoda, kada smo citali iste knjige. Moramo da razgranicimo dve stvari: jedna je drzavno vlasnistvo i gde ima smisla (i da li) i isto to na srpski nacin. 

Drzavno vlasnistvo je na pocetku bilo u svim oblastima gde su postojale visoke barijere za ulazak i u oblastima prirodnih monopola. Primer za ovo prvo cete naci u svim kapitalistickim zemljama u 18-19-20 veku: drzavne firme koje su se bavile zeleznicom, komunikacijama, avio prevozom... Sve te oblasti su bile znacajne za razvoj celog drustva i davanje istog na slobodno trziste bi bilo pogubno za razvoj tog drustva jer kapitalista ima jedan interes koji se najcesce ne poklapa sa interesom konzumenta, u ovom slucaju drustva. Kada drustvo dodje na taj stepen razvoja gde "nevidljiva ruka trzista" moze da upravlja, sasvim je OK da se prepusti trzistu da nalazi ravnotezu. 

E sada, u Istocnoj Evropi je to islo malko drugacije: te zemlje su uvek bile na obodu Evrope i tek na momente bi pokusavale da uhvate korak, ali cinjenica je da su na pocetku WW2 sve zemlje bile mahom poljoprivredne sa dominacijom seoskog stanovnistva. Drugim recima industrijalizacija je tek trebala da bude uradjena. Kada se krenulo u taj proces, poceo je rat, a onda je kapitalisticki sistem bio zamenjen komunistickim gde je bilo ubrzane industrijalizacije, ali uz potpuno iskljucenje trzista i na koncu rezultat je bio znacajno nazadovanje tih drustava. 

Onda dolazimo do tranzicije, drugim recima proces uhvati korak. Neke zemlje su bile u tom procesu uspesnije (Poljska, Slovenija, Ceska), nekima je trebalo vremena, ali su postale uspesne (Slovacka, Madjarska) a neke i dalje lutaju kao guske u magli (Srbija, Albanija...). Ja licno mislim da su "pobednici privatizacije" bile zemlje koje su dobile znacajan boost sa zapada. Poljaska npr nikada ne bi uspela bez Nemacke, i danas mislim da su najveci korisnici pomoci iz EU budzeta. Sta to zapravo znaci : stvari su kod njih isle postupno, i ta privatizacija koja je odradjena je uradjena planski, na primer LOT je i dalje u vlasnistvu drzave (moze o tome da se pise, znam, ali ti pokusaji privatizacije su od pre 10 godina). Sto ce reci drzava se nije odrekla necega sto se smatra bitnim za drustvo zato sto je privatno vlasnistvo bolje (sic!) vec su odlucili  da to bude u momentu kada kao drzava budu spremni na to. 

E ovi tranzicioni luzeri, oni su ostavljeni sami sebi. I meni je sa ovim zivotnim iskustvom do besvesti smesno ko se sve prosetao kroz vlasti Srbije od 2000 na ovamo sa sve bombasticnim oneliner resenjima za probleme koji su strukturalni. Dovoljno je bilo biti clan Big 4 ili neke renomirane management konsulting kuce sa zapada i mozes da budes i ministar. Opet moje misljenje je da smo ovde gde smo ne zbog toga sto smo "nostalgicne komunjare" vec zato sto je najveci problem ove zemlje - nedostatak znanja. Eto kad se vec pominje EPS, neki poceci moje karijere su vezane (projektno) za tu firmu. I tamo sam video ljude kakve kasnije na zapadu nisam sretao (u smislu znanja i nacina razmisljanja, struktuiranosti, itd...) ali na jednog je dolazilo 10 krpelja. 

I da se vratimo na prirodne monopole, naravno da pricamo o privatizaciji istih jer ti ako si vlasnik hidrocentrale, ti si vlasnik vodenog toga. Ja kao kupac ne mogu da biram iz koje reke ide struja - osudjen sam na tebe. Privatizacija tog nivoa bi za ovu zemlju bila potpuna katastrofa. Mi kao drustvo nismo spremni na ono sta znaci ta privatizacija. Primer Enrona ste i ti i Bohumilo elegantno preskocili iako je to skolski primer lose privatizacije. A privatizacija u tom sektoru, u Srbiji je losa. 

  

[Constantin]

Da pokušam ovako, budući da je post izbrisan, jer sam ja vrv pogrešno postavio pitanje, pa da pokušam ovako....

 

7 hours ago, Edinburgh said:

Prilika cini lopova -znam da znas to. 

 

Jeste isttrgnuto, ali ne narušava kontekst, pa pitam da mi pojasniš ovu tvrdnju ?

[Edinburgh]

1 hour ago, Constantin said:

Da pokušam ovako, budući da je post izbrisan, jer sam ja vrv pogrešno postavio pitanje, pa da pokušam ovako....

 

 

Jeste isttrgnuto, ali ne narušava kontekst, pa pitam da mi pojasniš ovu tvrdnju ?

Pa to je bar jednostavno - ako drzava svoju regulatornu funkciju ne obavlja na ispravan nacin  (a to je slucaj sa izvrsiteljkom iz tvog primera), onda se stavaraju prilike za privatni sektor da uzme  i ono sto mu ne pripada.  Prvih par puta namerno previde sansu, a onda ako drzava i dalje ne reaguje,  balansiranjem na ivici zakona ali opet malo na "ispravnoj" strani, pocinju da uzimaju sve vise i vise.  To je nazalost, ljudska osobina.  Tako je verovatno i izvrsiteljka iz primera stigla do troskova od 40,000 i vise, a drzava se nije potrudila da bilo sta u sistemu koji je sama stvorila promeni. Dakle, taj sistem nekako funkcionise (dugovi se naplacuju - to mu je svrha), iako oni koji smatraju da su osteceni gundjaju. Opet, onaj koji je posteno (pretpostavljam) radio, putem tog sistema naplacuje dug, a to se ne bi desilo bez postojanja privatnog sektora u ovom poslu, ili bi se desilo korz par godina.  

[Constantin]

Pa to je bar jednostavno - ako drzava svoju regulatornu funkciju ne obavlja na ispravan nacin  (a to je slucaj sa izvrsiteljkom iz tvog primera), onda se stavaraju prilike za privatni sektor da uzme  i ono sto mu ne pripada.  Prvih par puta namerno previde sansu, a onda ako drzava i dalje ne reaguje,  balansiranjem na ivici zakona ali opet malo na "ispravnoj" strani, pocinju da uzimaju sve vise i vise.  To je nazalost, ljudska osobina.  Tako je verovatno i izvrsiteljka iz primera stigla do troskova od 40,000 i vise, a drzava se nije potrudila da bilo sta u sistemu koji je sama stvorila promeni. Dakle, taj sistem nekako funkcionise (dugovi se naplacuju - to mu je svrha), iako oni koji smatraju da su osteceni gundjaju. Opet, onaj koji je posteno (pretpostavljam) radio, putem tog sistema naplacuje dug, a to se ne bi desilo bez postojanja privatnog sektora u ovom poslu, ili bi se desilo korz par godina.  

Bio sam konkretan s pitanjem

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[Edinburgh]

3 minutes ago, Constantin said:

Bio sam konkretan s pitanjem

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока
 

Pa tako sam i odgovorio, tacno o onome sto sam imao u vidu.  Nisi valjda to shvatio licno?

 

[Constantin]

Pa tako sam i odgovorio, tacno o onome sto sam imao u vidu.  Nisi valjda to shvatio licno?
 

Vidi ovo nije 3D razgovor i ponekad ipak treba razjašnjenje, što se onog konkretnog tiče. Ispalo je kao da nešto ja i ti znamo, što ne znaju drugi. [emoji847]

Kasnije ćemo ostalo [emoji3166]

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[Edinburgh]

2 minutes ago, Constantin said:

Vidi ovo nije 3D razgovor i ponekad ipak treba razjašnjenje, što se onog konkretnog tiče. Ispalo je kao da nešto ja i ti znamo, što ne znaju drugi.

Kasnije ćemo ostalo

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока
 

Ma ne bre, vidim iz tvog pisanja da imas dovoljno godina i iskustva da bi znao sve sto treba - nema tu niceg drugog.  

[bohumilo]

3 hours ago, sreta-steta said:

Drzavno vlasnistvo je na pocetku bilo u svim oblastima gde su postojale visoke barijere za ulazak i u oblastima prirodnih monopola. Primer za ovo prvo cete naci u svim kapitalistickim zemljama u 18-19-20 veku: drzavne firme koje su se bavile zeleznicom, komunikacijama, avio prevozom...

Naravno da nisu, ovo je potpuno pogrešno. Kako neko uopšte zamišlja da su smišljene i osnovane prve železničke ili telekomunikacione kompanije? Setili ih se neki ministri - za šta su uvek birani strogo genijalci i vizionari - došlo im "na vladi" da to ne bi bila loša ideja? To je jednako realno kao da su Vulin, Dačić, Gašić i Toma Nikolić pre 10ak godina došli na ideju da otvore državnu firmu koja će se baviti veštačkom inteligencijom. Ne, prva telefonska kompanija je bila Bell kompanija (koju je osnovao izumitelj telefona, sa svojim tastom), kao i npr. Western Union, jedna od prvih telegrafskih kompanija, zatim Atlantic Telegraph Company, kao i "Magnetic Telegraph Company", Electric Telegraph Company u Britaniji i zaista gomila, gomila drugih telekomunikacionih kompanija različitih veličina i profila. U elktroenergetici Vestinghaus, Tomson-Hjuston, Schneider i gomila drugih. Prva moderna železnica (bez konjske zaprege) je napravljena i bila u vlasništvu "Liverpool and Manchester Railway Company"-je, lokomotive pravila kompanije Roberta i Džordža Stivensona, itd, itd, itd...

 

Bez privatnog preduzetništva i privatnog finansiranja ljudske inventivnosti - koja se isplati na slobodnom tržištu - danas bismo još sedeli u mraku, dozivali se urlanjem preko planine, čekajući da Ana Brnabić smisli struju i telefon. Kao što smo sedeli i dozivali se stotinama hiljada godina, od vremena kad smo bili u krošnjama pa sve do tek pre nekih 200 godina, kada su stvoreni uslovi da se lokalna ljudska invetivnost (i to, opet naglašavam, ne samo tehnička, nego i organizaciona, logistička, preduzetnička, finansijska, itd) može naplatiti i u zarađenom slobodno u sigurno uživati...U tim stotinama hiljada godina brnabe i brnabe (političke vlasti) su prodefilovale i nisu ništa unapredile već su samo živele od otimačine, što od građana što od stranaca, i gradili sebi mauzoleje.

 

 

3 hours ago, sreta-steta said:

Privatizacija tog nivoa bi za ovu zemlju bila potpuna katastrofa. Mi kao drustvo nismo spremni na ono sta znaci ta privatizacija. Primer Enrona ste i ti i Bohumilo elegantno preskocili iako je to skolski primer lose privatizacije. A privatizacija u tom sektoru, u Srbiji je losa. 

  

Kakva crna privatizacija Enrona, o čemu je reč? Ta firma nikada nije bila državna niti je nastala bilo kakvom privatizacijom.

 

Enron je firma čiji menadžment je, umesto da se takmiči kvalitetom svog proizvoda, varao sopstvene deoničare, u tome uhvaćen, kažnjen i ugašen; bez ikakvih posledica za korisnike, ekonomiju i društvo globalno - osim za same deoničare. Prosečan Amerikanac, dakle, nije NI NA KAKAV način osetio bankrot Enrona, već je nastavljen da biva zasipan sa svih strana stabilnom, kvalitetnom i jeftinom energijom u količinama koje god mu trebaju - baš zato što je kupuje na tržištu gde postoji doslovno na hiljade firmi koje je proizvode i koje se takmiče za njegov dolar. Još i više, bankrot Enrona je za njega pozitivna stvar, budući da je obezbedio da se kapital, radnici, resursi od prevaranata odliju ka produktivnim ljudima i firmama. (I naravno da nikome živome, osim možda nekome kome treba pregled glave, nije palo na pamet da zbog toga treba da nacionalizuje energetski sektor i napravi nekakav američki EPS gde će političari da upravljaju a radna mesta da se prenose s kolena na koleno i radnici da se vadaju kao stoka po mitinzima.)

 

A vi sada uporedite TO sa time šta se dešava kada EPS-ov menadžment loše radi ili vara svoje "vlasnike". Najverovatniji ishod toga bi bio da bi oni - umesto da se od njih sredstva odliju, kao što je slučaj kada loše radiš u privatnom sektoru - dobili dodatna sredtsva, dodatne resurse i kapital, dakle bili bi NAGRAĐENI jer "nam je ovo stvarno nedovoljno, i sami vidite da jedva poslujemo", itd...

[sreta-steta]

5 minutes ago, bohumilo said:

 Prosečan Amerikanac, dakle, nije NI NA KAKAV način osetio bankrot Enrona, već je nastavljen da biva zasipan sa svih strana stabilnom, kvalitetnom i jeftinom energijom u količinama koje god mu trebaju 

ostalo cu sutra, ovo sada samo zbog capsovanog da amerikanac nista nije osetio zbog enrona.

 

https://en.m.wikipedia.org/wiki/2000–01_California_electricity_crisis#:~:text=At the time of the,demand to increase the price.

 

i naravno da ne pricam o privatizaciji istog  vec o nevidljivoj ruci trzista u grani prirodnog monopola. Tj kakvu stetu moze da izazove kad se adam smit primenjuje bez da se ukljuci mozak.

 

 

[Edinburgh]

4 hours ago, sreta-steta said:

 

Naravno da ima tacnih navoda, kada smo citali iste knjige. Moramo da razgranicimo dve stvari: jedna je drzavno vlasnistvo i gde ima smisla (i da li) i isto to na srpski nacin. 

Drzavno vlasnistvo je na pocetku bilo u svim oblastima gde su postojale visoke barijere za ulazak i u oblastima prirodnih monopola. Primer za ovo prvo cete naci u svim kapitalistickim zemljama u 18-19-20 veku: drzavne firme koje su se bavile zeleznicom, komunikacijama, avio prevozom... Sve te oblasti su bile znacajne za razvoj celog drustva i davanje istog na slobodno trziste bi bilo pogubno za razvoj tog drustva jer kapitalista ima jedan interes koji se najcesce ne poklapa sa interesom konzumenta, u ovom slucaju drustva. Kada drustvo dodje na taj stepen razvoja gde "nevidljiva ruka trzista" moze da upravlja, sasvim je OK da se prepusti trzistu da nalazi ravnotezu. 

E sada, u Istocnoj Evropi je to islo malko drugacije: te zemlje su uvek bile na obodu Evrope i tek na momente bi pokusavale da uhvate korak, ali cinjenica je da su na pocetku WW2 sve zemlje bile mahom poljoprivredne sa dominacijom seoskog stanovnistva. Drugim recima industrijalizacija je tek trebala da bude uradjena. Kada se krenulo u taj proces, poceo je rat, a onda je kapitalisticki sistem bio zamenjen komunistickim gde je bilo ubrzane industrijalizacije, ali uz potpuno iskljucenje trzista i na koncu rezultat je bio znacajno nazadovanje tih drustava. 

Onda dolazimo do tranzicije, drugim recima proces uhvati korak. Neke zemlje su bile u tom procesu uspesnije (Poljska, Slovenija, Ceska), nekima je trebalo vremena, ali su postale uspesne (Slovacka, Madjarska) a neke i dalje lutaju kao guske u magli (Srbija, Albanija...). Ja licno mislim da su "pobednici privatizacije" bile zemlje koje su dobile znacajan boost sa zapada. Poljaska npr nikada ne bi uspela bez Nemacke, i danas mislim da su najveci korisnici pomoci iz EU budzeta. Sta to zapravo znaci : stvari su kod njih isle postupno, i ta privatizacija koja je odradjena je uradjena planski, na primer LOT je i dalje u vlasnistvu drzave (moze o tome da se pise, znam, ali ti pokusaji privatizacije su od pre 10 godina). Sto ce reci drzava se nije odrekla necega sto se smatra bitnim za drustvo zato sto je privatno vlasnistvo bolje (sic!) vec su odlucili  da to bude u momentu kada kao drzava budu spremni na to. 

E ovi tranzicioni luzeri, oni su ostavljeni sami sebi. I meni je sa ovim zivotnim iskustvom do besvesti smesno ko se sve prosetao kroz vlasti Srbije od 2000 na ovamo sa sve bombasticnim oneliner resenjima za probleme koji su strukturalni. Dovoljno je bilo biti clan Big 4 ili neke renomirane management konsulting kuce sa zapada i mozes da budes i ministar. Opet moje misljenje je da smo ovde gde smo ne zbog toga sto smo "nostalgicne komunjare" vec zato sto je najveci problem ove zemlje - nedostatak znanja. Eto kad se vec pominje EPS, neki poceci moje karijere su vezane (projektno) za tu firmu. I tamo sam video ljude kakve kasnije na zapadu nisam sretao (u smislu znanja i nacina razmisljanja, struktuiranosti, itd...) ali na jednog je dolazilo 10 krpelja. 

I da se vratimo na prirodne monopole, naravno da pricamo o privatizaciji istih jer ti ako si vlasnik hidrocentrale, ti si vlasnik vodenog toga. Ja kao kupac ne mogu da biram iz koje reke ide struja - osudjen sam na tebe. Privatizacija tog nivoa bi za ovu zemlju bila potpuna katastrofa. Mi kao drustvo nismo spremni na ono sta znaci ta privatizacija. Primer Enrona ste i ti i Bohumilo elegantno preskocili iako je to skolski primer lose privatizacije. A privatizacija u tom sektoru, u Srbiji je losa. 

  

Prvi bold:  Jos su smesniji i ovi do 2000-te, evo primera: https://sr.wikipedia.org/sr-el/Влада_Момира_Булатовића. Mnogo su smesniji, a da ne govorimo o steti koju su izazvali.  

Drugi: pa to je samo jedan od uzroka, ne kaze se nigde da je jedini ili glavni. Ali je ocigledan. 

Treci: Tacno

Cetvrti: isto sam video, ponegde i manje krpelja.  Medjutim sistem nije dozvoljavao da se stvarno istaknu, da budu pitani i postovani, a ni oni sami se nisu trudili da se nadju u krugovima ljudi koji im ne odgovaraju.  SFRJ je stvarala i za njih tu vrstu komfora - mogli su da pristojno zive i bez mnogo borbe.  Bas to, bez mnogo borbe, je unazadilo tu zemlju. 

Peti: kod struje je to malo slozenije pitanje, jer je ona roba koja se tesko skladisti, a kada se "proizvede" mora negde i da se potrosi, a odatle sledi da je nemoguce imati zatvorena lokalna trzista.... ima ovde ljudi koji to bolje znaju, pa da ne davimo i da predjemo na nesto sto se lakse razume.  Zasto ne bi, na primer, u relativno kratkom roku poslovi odnosenja smeca i ciscenja ulica bili povereni privatnom sektoru?  Sta je to sto sprecava vlast da to inicira, osim zelje da svoje konkubine i partijske prijatelje, svastike i ujake smesti negde gde je plata sigurna skroz do penzije?   Svi znamo da nije realno da se ta usluga placa  u proseku 3 -4 evra po porodici mesecno,  pa onda ni povecanje cene do realnog nivoa ne bi trebalo da bude prepreka.   U par gradova to i postoji, ali zasto se ne forsira u celoj zemlji - dobili bismo smo sigurno bolju uslugu.  

 

[sreta-steta]

Natera me covek da ustanem :). Period od 2000 naovamo je meni licno interesantniji jer sam bio njegov aktivni ucesnik. Mislim da nisam bio usamljen u tom osecaju euforije kako smo skinuli zlo i sad ce carevati drugarstvo. Nas fail kao drustva je samo delimicno izazvan time sto smo zlo transformisali, ne i skinuli - falio je taj neki glogov kolac. Glavni razlog je sto je ta pustos koja je ostala dozvolila razmnozavanje gamadi (koja se udruzila sa zlom neubijenim) i raise mediokriteta. Zato sam ja mnogo besnji na G17+/DOS i Mladjane Dinkice/Boze Djelice nego na Beka i ko je vec bio perjanica tadasnje vlade. Ja se iz Srbije nisam iselio zbog Slobe, vec zbog nesposobnosti ovih sto su ga nasledili. Bio sam svedok (doduse iz druge klupe) kada se Dinkic pobednicki uselio u NBS i njegovog vodjenja te tada potpuno propale ustanove. Bez da pricamo o detaljima - covek je neznalica. Sreli smo se i licno mnogo kasnije na nekom drugom mestu. bio je mnogo pristojniji, ali i dalje nemac pojma. Samo da objasnim moje osvrte na 2000 i kasnije umesto na ono ranije... 

 

@bohumilo sve si lepo naveo, dodao bih na spisak i bracu Rajt i pronalazak aviona. Ali ajde malo da razradimo to... po pronalasku aviona,, u svetu su se pojavile mnoge kompanije. U Engleskoj je to bila Airco, ta firma je imala nekoliko linija, uglavnom London - Paris i London - Gent (ili Antverpen, nisam siguran). U medjuvremenu se pojavilo gomila kompanija koje su se osnivale i gasile, fokusirane na odredjene destinacije i to je 70ih dovelo do potpunog haosa u avio saobracaju u UK. Da bi se konzervativna vlada dosetila i da uradi gle cuda NACIONALIZACIJU i osnuje BA. A zasto su to uradili? Pa zato sto je tadasnjoj Britaniji trebao carrier koji ce nacionalne interese staviti iznad trzisnih. Ista situacija je bila sa KLM, sa Lufthansom, sa svim Evropskim avioprevoznicima.

Ajmo drugi primer - telekomunikacije. DT - drzavno preduzece jer se drzava Nemacka oslanjala na tehnologiju da bi postigla zacrtani napredak. Ta tehnologija je zahtevala ogromna ulaganja u infrastrukturu, R&D, itd... zbog toga sto bi privatnom sektoru to bilo preskupo, oni bi morali da drze visoke cene, ako bi se cene limitirale ROI bi bio predug i celo ulaganje ne bi imalo smisla. Drugo, napredak drustva ne sme da zavisi od osnovne teznje kapitaliste a to je maksimizacija profita. I zato se drzava "petlja" u oblasti koje nisu osnovna "delatnost" drzave. U momentu kada ses proceni da je uloga drzave u napretku nepotrebna (jer onda postaje i stetna), drzava se povlaci i prepusta se trzistu da se organizuje a ukoliko postoji potreba da se nesto regulise tu su tela koja tweakuju, ne i oblikuju trziste. 

Ovo gore su cinjenice, nema potrebe da se slazemo ili ne slazemo oko toga. Sve je proverljivo i sto je najgore zvuci vrlo slicno onome sto AV prica. Isto i ovde mi ne mozemo da privatizujemo MTS jer je procenjeno da je nacionalni interes da ljudi na Kosovu ostanu da zive, necemo da privatizujemo EPS jer hocemo da imamo sigurne glasove. Problem je u onom "procena"... jer da bi se procenilo, mora da postoji neko znanje, mora da postoji kriticko misljenje, kultura dijaloga i kompromisa. Ovde se sve to sistematski unistava... prakticno oduvek. 

 

No da, ne davimo samo sa Srbijom. Ajde da pogledamo susedstvo - Hrvatsku. Tamo se DT uselio jos 99 i kao nagrada Nemackoj oni su odabrani kao novi vlasnik HT. Ono sto im je dato je vlasnistvo i cele infrastrukture koja je bila nesto najvrednije za njih: oko 15000km bakarnog kabla koji su bili razvuceni do domacinstava. Medjutim tada se i pojavila mobilna telefonija a njima glavni konkurent na trzistu je bio A1. A1 je bio mnogo agilnija kompanija i uspeli su da ih potpuno potuku na trzistu mobilne telefonije. DT je krenuo u tu bitku i posle nekoliko godina oni su uspeli da naprave duopol sa A1 ali to i nije bitno za ovu pricu. Ono sto je bitno je da od 99 pa do jedno 2008 oni su infrastrukturu fiksne telefonije potpuno zanemarili i ulaganja u nju skoro da nije ni bilo. Zasto? Pa ponasali su se trzisno! Reagovali su tamo gde im se pojavila konkurencija, snizili cene, poboljsali uslugu, sve 5, ne? E pa te neke 2008 oni su i dalje nudili ADSL cak i ISDN. Broadband intenet je u Hrvatskoj bio nepoznat pojam. Kada je konkurencija prepoznala potrebe trzista, pokusali su da reaguju ali posto je DT posedovao infrastrukutru naleteli su na zid. Tek tada krece razvoj Hrvatske infrastrujutre ali steta je vec bila nacinjena: strane kompanije su ulazile u Srbiju ili Sloveniju, cak i office firme gde sam ja radio je nas molio da ako slusamo muziku dok razimo to ne bude youtube zbog protoka... Dakle, PRIVATNA firma se TRZISNO ponasala i to je bilo LOSE za drustvo. Naravno, root cause svega je politicki - davanje HTa DTu kao usluge (ko rece NIS), ali to je opet normalan proces pregovaranja. I tu se DT ponasao trzisno: nije hteo da plati vise nego sto mora i za novce hoce da dobiju sve sto mogu. Ali ovo gore vam je primer privatizacije koja je posla po zlu. 

I da se razumemo: na koncu ja se sa vama dvojicom slazem - nema diskusije uopste da je privatni sektor bolji u upravljanju od drzavnog. U svemu. Na svaki primer neuspesne, ima sigurno 10x primera uspesnih. Ali drustvo mora da bude na odredjenom stepenu razvoja da bi moglo da prihvati privatizaciju (i opet zavisi privatizacija CEGA). Samo imam problem sa izjavama "sve bi to ja ocas posla" jer ooozbiljno licite na gore pomenutog nemaca pojma. 

 

A glede odnosenja smeca... ne znam da li si @Edinburgh ti iz Leskovca... pre par godina sam saradjivao sa Poor-om iz Austrije i oni su imali ispostavu u Srbiji koja se bavila odnosenjem smeca u LE. Ja sam bio zapanjen jer sam mislio da to u Srbiji ne mere. I znam da im je radilo i da su bili u procesu gasenja tog posla - ne znam tacne razloge. Zivo me zanima kakav je bio kvalitet usluge tada.    

[bohumilo]

2 hours ago, sreta-steta said:

ostalo cu sutra, ovo sada samo zbog capsovanog da amerikanac nista nije osetio zbog enrona.

 

https://en.m.wikipedia.org/wiki/2000–01_California_electricity_crisis#:~:text=At the time of the,demand to increase the price.

 

i naravno da ne pricam o privatizaciji istog  vec o nevidljivoj ruci trzista u grani prirodnog monopola. Tj kakvu stetu moze da izazove kad se adam smit primenjuje bez da se ukljuci mozak.

 

 

Ovo je bilo pre Enronovog bankrotstva.

 

Ali, kakva nevidljiva ruka tamo gde postoji "price cap", maksimalna cena po kojoj se nešto sme prodavati, određena od strane države? Slobodno formiranja cene je "nevidljiva ruka", bez toga nema ništa - ona je metafora baš za činjenicu da cene teraju ljude da rade društveno najkorisnije stvari. U uslovima gde imaš "2 supply šoka", kao u toj situaciji u Kalifirniji, rast cena je mehanizam koji indukuje sa jedne strane štednju/optimizaciju/supstituciju od strane potrošača, a sa druge povećanje proizvodnje i ponude od strane proizvođača trgovaca.

 

Kada god imaš nestašicu to je znak da imaš negde neku kontrolu cena. Nestašica nije prirodna pojava, "nema dovoljno nečega", jer to koliko je nekome nečega "dovoljno", koliko će neko nečega konzumirati, zavisi od toga koliko to košta po jedinici. Nestašica prosto znači da je cena niža od tačke u kojoj bi se izjednačile ponuda i tražnja.

 

 

----------------------------------------------------------------------

  

51 minutes ago, sreta-steta said:

@bohumilo sve si lepo naveo, dodao bih na spisak i bracu Rajt i pronalazak aviona. Ali ajde malo da razradimo to... po pronalasku aviona,, u svetu su se pojavile mnoge kompanije. U Engleskoj je to bila Airco, ta firma je imala nekoliko linija, uglavnom London - Paris i London - Gent (ili Antverpen, nisam siguran). U medjuvremenu se pojavilo gomila kompanija koje su se osnivale i gasile, fokusirane na odredjene destinacije i to je 70ih dovelo do potpunog haosa u avio saobracaju u UK. Da bi se konzervativna vlada dosetila i da uradi gle cuda NACIONALIZACIJU i osnuje BA. A zasto su to uradili? Pa zato sto je tadasnjoj Britaniji trebao carrier koji ce nacionalne interese staviti iznad trzisnih. Ista situacija je bila sa KLM, sa Lufthansom, sa svim Evropskim avioprevoznicima.

 

Ajmo drugi primer - telekomunikacije. DT - drzavno preduzece jer se drzava Nemacka oslanjala na tehnologiju da bi postigla zacrtani napredak. Ta tehnologija je zahtevala ogromna ulaganja u infrastrukturu, R&D, itd... zbog toga sto bi privatnom sektoru to bilo preskupo, oni bi morali da drze visoke cene, ako bi se cene limitirale ROI bi bio predug i celo ulaganje ne bi imalo smisla. Drugo, napredak drustva ne sme da zavisi od osnovne teznje kapitaliste a to je maksimizacija profita. I zato se drzava "petlja" u oblasti koje nisu osnovna "delatnost" drzave. U momentu kada ses proceni da je uloga drzave u napretku nepotrebna (jer onda postaje i stetna), drzava se povlaci i prepusta se trzistu da se organizuje a ukoliko postoji potreba da se nesto regulise tu su tela koja tweakuju, ne i oblikuju trziste. 

Nacionalazacija BA-a je bila kompletan fijasko, i to se ispostavilo odmah nekoliko godina nakon toga kada su počele pripreme za njegovu reprivatizaciju, što se desilo već nakon 13 godina (dakle toliko je bila u državno vlasništvu, pa nisu imali vremena da je skroz dotuku). Kao državna firma beležili su godišnje gubitke od oko 150 miliona funti, da bi već 1989, 2 godine nakon ponovnog vraćanja u ruke privatnog sektora beležila dobitke od skoro 300 miliona funti godišnje, da bi i danas bila jedna od najuspešnijih aviokompanija na svetu, i bila redovno korišćena kao primer uspeha administracije baronese Tačer. Da se naš EPS dokopa sudbine BA bilo bi razloga za veliko slavlje.

 

DT je privatno preduzeće, u kojem nemačka vlada ima mali udeo. Ono je nastalo iz državne pošte, koja se pokazala, naravno, kao loš model zato je i rasturena i privatizovana.

 

Drugo, ovo su 2 primera iz druge polovine 20. veka, dok je u prethodnom postu tvrđeno da su "na početku sve bile državne firme", na to sam ja replicirao ranije. Odatle se i vidi da je napredak društva jedino i moguć kroz davanje ljudima slobode istražuju, inoviraju, probaju, da pokušavaju da zarade, da pokušavaju da "maksimizuju profit" - tj. da nešto što je za društvo manje vredno pretvore u nešto što je za društvo više vredno. To može samo privatni sektor, u uslovima realnih cena, dok država nema taj mehanizam, ona nema cene pred sobom zato što ona ne plaća nego otima, ona ne zna da li je nekim poslom napravila štetu ili korist. Ako je nešto "preskupo za privatni sektor" (uključujući, naravno, i prodaju akcija na berzi što je regularan način kako kompanije dolaze do kapitala) onda je to neopravdano raditi, društveno štetno, to uništava bogatstvo - a to onda, zaista, može samo država da uradi, i radi hiljadama godina...

Edited August 9, 2023 by bohumilo
odgovor na drugi post, koji nisam na vreme uočio, izvinjavam se

[Constantin]

13 minutes ago, sreta-steta said:

A glede odnosenja smeca... ne znam da li si @Edinburgh ti iz Leskovca... pre par godina sam saradjivao sa Poor-om iz Austrije i oni su imali ispostavu u Srbiji koja se bavila odnosenjem smeca u LE. Ja sam bio zapanjen jer sam mislio da to u Srbiji ne mere. I znam da im je radilo i da su bili u procesu gasenja tog posla - ne znam tacne razloge. Zivo me zanima kakav je bio kvalitet usluge tada.    

 

Por, Verner i Weber (PVV)je ušao u priču, u Leskovcu, i prihavatio obaveze u pogledu uredjenja deponije. Bilo je pregovora da se pravi Regionalna deponija, a trebao je i Niš da učestvuje u tome. Medjutim, odustalo se.Zašto, ne sećam se...Elem, PVV je ušao sa novim voznim parkom, komplet, a tu mislim na kamione za odvoz smeća. Desetak vozila, vrednosti od preko 1,5 miliona €, zamena kontejnera i kanti za smeće je koštala oko pola miliona Evra. Plate zaposlenima, koje su smanjene u odnosu na bivši JKP, dažbine državi, početna ulaganja i vlasnici su izračunali da treba malo i da kaplje keš. Preuzeta obaveza saniranje dotadašnje deponije je ostavljena po strani dok inspekcija nije zatvorila deponiju. Onda su počeli da odvoze smeće za Niš, naravo i to je koštalo, a plus što si imao dodatnih 90 km "lera" za desetak vozila, najmanje dva puta dnevno, a neka i više. Bilo je popriličnog natezanja, a onda su počeli da odlaze vozači, nisu hteli da voze za 30 000 din plate, pa je to bila sledeća muka.....Koje su muke, generalno proizilazile iz toga može se samo pretpostaviti, a tu su pare najmanji problem, a zaraza svake vrste je poprilično odlučno kucala na vrata. Odatle priča može da se razvija u nekoliko scenarija, a to nikom ne treba...

[Helena]

Jel neko prati Xwiter lumperaj Vladimira Gajića i nekadašnjih sapartijaca mu?

Sad su počele vašarske predstave, koj će koga više da cinkari.

Moje glasanje u ovoj državi je zauvek završeno, ne mogu ja da učestvujem u stvaranju Kalifa umesto Kalifa...

[Constantin]

Ja slučajno, ne možeš da zaobidješ ..

Послато са Redmi Note 9 Pro помоћу Тапатока

[sreta-steta]

@bohumilo za Enron sam ti ostavio dovoljno podataka. Postojao je price cap ali samo za dugorocne cene i to je uradjeno jer bi trzisna cena proizvedene elektricne energije bila previsoka jer su proizvodni kapaciteti bili zastareli a Kalifornija je zelela da bude zelenija. Dakle imao si nesto sto je definisano kao interes drustva (da se zivi kvalitetnije i zdravije) i to je postavljeno iznad slobodnog trzista. Trziste je bilo potpuno deregulisano - znaci ostavljeno je ucesnicima da nadju ravnotezu, oni su se svi ponasali racionalno i u skladu sa dostupnim informacijama. I ipak je to kostalo konzumenta 45B$ u 10 godina. 

 

Naravno da je za pronalaske neophodno preduzetnistvo, koje zahteva slobodu a toga u drzavnom vlasnistvu nema. Kada kazem pocetak mislim na momenat kada nesto postane nacionalno dobro. Komunikacije su posle WW2, avio saobracaj takodje, zeleznica verovatno izmedju dva rata, itd... Kada neka oblast postane krucijalna za razvoj zemlje, drzava ulazi, nacionalizuje jer tada profit ne moze da bude glavni cilj poslovanja i kada je to postavljeno - izlazi. I maltene svi primeri od posle WW2 u zapadnoj Evropi su takvi. Niti sam ja pokusao da dokazem da je nacionalizacija BA dobra stvar, nego samo da se desila... u drugoj polovini XX veka... u kapitalistickoj zemlji (cak ja bih rekao flagshipu kapitalizma :)).

 

Ja stvarno ne vidim sta vi pokusavate da kazete? Da bi trziste samo bolje resilo sve ako se drzava uopste ne petlja? Pa... to je prilicno nategnuto i nikad nigde primenjeno jer neka vrsta ogranicenja uvek postoji (da ne pominjem savrsenu informisanost koja je wishful thinking). Ako je to rasprava, ja se povlacim jer mislim da je ideoloska i neargumentovana. 

Ako pricamo o privatizaciji i kako iz netrzisnog doci u trzisni sistem i zasto su neke tranzicije neuspesne a neke uspesne - to mislim da je smislena rasprava.