Jump to content

Psiho kauč


Alen13ASC

Recommended Posts

@Pavaroti

Ma kakva sramota od psihijatra, slažem se to je čak i poželjno u ovom brzom i stresnom vremenu, pod tim ne mislim samo na naše područje nego na svet uopšteno. Nije me sramota od psihijatra i verujem da bi razgovor sa njim pomogao. Samo zbog ovoga što sam napisao onaj post ovde sam se dosta lepše nekako osećao, lakše. Bolje je sada, ponovo sam krenuo maksimalno da sankcionišem i blokiram sve ono što šteti mom biću i sada sam još odlučniji u tome. Razgovarao sam čak i sa suprugom ponovo i pomoglo mi je to što me razume, laknulo mi je mnogo posle toga. 

 

Upravo ovo što kažeš da nije jedini novac uzrok odlaska odavde se i ja slažem sa tim, ali ne damo se, borimo se da očuvamo svoj mir i mir naših do kojih nam je stalo. 

 

Edited by lajavi krelac
  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Dosao sam do drugara na odmor. Trebalo je da bude vrhunac ovog dosadnog leta, ali nije bas ispalo onako kako sam planirao i zeleo. Bio sam 3. tocak u nekoj prici i samo sam zeleo da drugar ode i bude sa tom devojkom dok ja gledam neki film, kao i svakog dana sto bih radio. Oni su pokusali sa nekom drugaricom te devojke da me... sta znam, zblize, zdruze ili kao vec, ali i ta osoba je imala nekih drugih planova, pa sam veliki deo vremena proveo gledajuci u nebo i pricajuci sa sobom. Nisam siguran ni sta sam zeleo, mi smo se culi i pre nesto, ali nije bila bas otvorena za komunikaciju. Malo sam bio razocaran u sebe, mozda u ono sto umem i mogu. Mislim se, jebes ti sve ovo ako ne umes da zabavis neku osobu i isteras koju rec iz nje. Makar da ne bude dosadno. Cisto da se zajebes i pomislis da valjas cemu u ovoj godini. 

Ne znam ni ja cemu stresiranje oko ljudi koje ocigledno nije briga za mene. Pokusao sam da budem sto bolji prema nekome, da budem the osoba, da oseca makar neku sigurnost ili korist od mene. Makar da me zajebe da sam ikako relevantan u 2019. godini.

No, razumem i ovaj razvoj dogadjaja. Ne moram ni ja uvek da budem dopadljiv ili vredan nekome. Slazem se, da upeca bilo koga na ulici taj bi bio lepsi/bolji/pametniji, ne smeta mi to. Ali iskreno mi smeta sto sam protracio necije vreme. I nisam uspeo da ostavim bilo kakav utisak u onoj tisini.

To me iskreno iritira. Nemoguce je da ne mogu da uspem ni u cemu sto radim. Poslednjeg dana je samo trebalo da se oprostim od nje, pita me sto ne ostajem, ali nisam odgovorio. Nakon toga sam seo na sred puta i iskreno pozeleo da u onoj pustosi naidje automobil koji me nece videti kako lezim. Ali nije. 

 

Nemam pojma sta je ispravno osecati, sta je ispravno reci vise. Od cele psihijatar price sam odustao, jer sam previse lenj da bih se pridrzavao bilo kakvih pravila. I kako da ocekujem da ce mi ikada biti bolje? Nema discipline, ambicije, zelje za zivotom u meni. Nekad me ovakva sitnica razdrma, probudi, nacini da se opet osecam kao covek, ali, na kraju, ona nestane kad i prvi kontakt sa drugom osobom. Verovatno i one osete da u meni nema nicega vec dugo vremena. Voleo bih da ima. Voleo bih da osecam ponovo nesto sem cistog razocarenja u ono sto zivim. Bas kao nekada, iako je i to bila laz. Makar je bila uspesna. Dovoljno je bilo sto sam se na trenutak osecao voljeno, prelepo je bilo. Najlepsa prevara koju sam ziveo i koju ne znam kako sam preziveo.

 

Trebace mi malo da razmislim sta cu i kako. Ponovo. No, dokle god se plasim toga da ne vidim sutradan - bice sve u redu. Pretpostavljam.

  • Like 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

18 hours ago, ... said:

Od cele psihijatar price sam odustao, jer sam previse lenj da bih se pridrzavao bilo kakvih pravila. I kako da ocekujem da ce mi ikada biti bolje? Nema discipline, ambicije, zelje za zivotom u meni.

 

Razumem te. I razumem sve šta si napisao. Volela bih da sada mogu da napišem nešto što će ti popraviti raspoloženje, nešto što će ti dati želju za životom.

 

Ali, nezahvalno je, glupo, besmisleno pričati nešto u stilu "drži se, biće sve ok" kada se neko oseća ovako kao ti.

 

Mislim samo da je greška što si odustao od psihića. Veruj mi, slično sam se osećala kao ti godinama, ali..nešto se u meni promenilo+delovali su lekovi i sada sam dobro. Depresija je u remisiji, mada naiđu dani tuge.

 

Ukoliko poželiš duži razgovor piši ovde ili ako ti je lakše na pp...tu sam da te saslušam.

 

Imala bih nešto da prokomentarišem i u vezi početka posta, ali kasno je..moram da idem u off...pisaću, obećavam..

 

Budi jak i znaj da se tako ne osećaš samo ti, već mnogo, mnogo ljudi...neki su otvoreni kao ti...a neki kriju, tačnije beže od istine.  

 

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

Ni rodjena majka ne bi umela bolje: 

Dr Vladimir Djuric

 

"Mnogi ljudi dolaze na psihoterapiju imajući ideju da će…uz pomoć iste…uspeti da ostvare neke svoje želje…
Koliko god nerealne i iracionalne bile…
I da će dobiti „dozvolu“ za ista ponašanja…koja će vodite do „čudotvorno drugačijih“ ishoda…
Da mogu stalno jesti šta god požele…porodične porcije sladoleda i krempite spremljene za goste…koje ih neće dočekati…i da budu besprekorno vitki…fotošop modeli sa naslovnica…
Da se zaposle na pošten način i zato što to zaslužuju u Srbiji…
Da im savršeni partner („duhoviti mišićavi Crnac sa doktoratom“) bez ijedne mane doleti na čarobnom ćilimu u njihovu spavaću sobu…
Da se više nikada ne iznerviraju, ne zabrinu i ne rastuže do kraja života…
Kao da psihoterapeuti to mogu da im daju…
Pokretom čarobnog štapića… i onim nekim čudnim rečima promrmljanim u bradu…
Da to može…
Ja bih prvo omađijao sebe…i svoju realnost…
Ili otišao kod nekog vrhovnog Merlina da me začara…zauvek…
Da mogu sve…
Da mi se svaka želja ostvari…
I da stalno budem srećan i nasmejan…
Ali nažalost…
Pravila igre u Univerzumu nisu takva…niti bila…niti će biti…
Niti smo mi Epicentar Kosmosa…
Ne možete dobiti i jare i pare…ma koliko se ljutili…uglavnom možete biti ili hedonista…uživati u slatkišima…uz malu sramotu s proleća…ili se šepuriti tada…nakon paklene zime u disciplini i odricanju…ili naći neku normalnu varijantu…svoj lični ekvilibrijum…umerenost…veličine stomaka i količine slatkiša…i ne dozvoliti sebi da se samoetiketirate…da sebi zalepite globalnu ocenu vaše vrednosti…na osnovu broja trbušnjaka…ili bilo koje druge pojedinačne karakteristike…ipak smo mi mnogo, mnogo više od fizičkog izgleda…i ne možemo svi biti manekeni…niti je to neka sreća (prim. aut. s obzirom da se sastojimo od 60-70 % vode… mi smo faktički samo sunđeri sa anksioznošću… 1f642.png🙂 )
Ne morate dobiti to što želite samo zato što to želite… i neće se realnost upošteniti, uferiti i uružičastiti samo zbog toga što ste to vi u pitanju…ma koliko fini, dobri i pošteni bili…možete samo da se adaptirate…da racionalno sagledate situaciju…pa da se ubacite u neki mulj i naučite da plivate u istom…da se odreknete nekih želja…da bi ostvarili važnije…da se samozaposlite ili oženite…ili emigrirate…
Da se jako potrudite oko svojih želja…uracionalite očekivanja „šta vaš partner treba da ima“…zaboravite na savršenstvo…i vaše…i njegovo…i da budete uporni…da se družite…krećete…izlazite…da instalirate Tinder…da uposlite prijatelje u poteru…da promenite načine dolaska do cilja…pokrenete se…aproksimirate probleme i nedaće…i fokusirate se na svoje prednosti…najbolje izgledate kad se najgore osećate…i dozvolite sebi da pogrešite u izboru…malo se zabavite…ali da potom napravite nove…dugoročno hedonistične…
I dozvolite sebi da se osećate tužno…razočarano i zabrinuto…jer se život i sastoji od lepih i ružnih dana…ostvarenih i neostvarenih želja…zastanete…razmislite…i vidite zbog čega se osećate tako…šta vas suštinski muči…i šta trebate da promenite…realnost ili sebe…
Užasavam se od same pomisli da moram svako jutro biti srećan i da to govorim sebi u ogledalo…kako bih odmah to postao ukoliko slučajno nisam…i mislim da je cela ta priča veoma, veoma diskutabilna…(da ostanem pristojan)…ipak više verujem u trud…bore na čelu koje nastaju…čekanjem na Velike Želje…Bitne Datume…zaokružene crvenim na kalendaru…i smejanjem kada ih konačno dočekamo…na upornost i normalnost…shvatanje da smo svi mi sasvim obična Ljudska Bića…sa običnim Sudbinama…
I da će nas ponekad zapljusnuti Kiša…
A ponekad ogrejati Sunce…
Psihoterapija je zapravo umetnost racionalnog razmišljanja…
Popravka Uspomena…
Mudrost ispravnog sagledavanja realnosti…
Veština pronaženja smisla…u kišnjenju…
I putovanje ka mestima gde Sunce sija češće i jače…
Uz uživanje u čaroliji Duge… koja nastaje usput…"  

  • Like 2
  • Thanks 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

1 minute ago, Referent said:

Ne znam gde da pitam, probaću ovde. Kako najlakše otkriti da li neko šmrče dop?

Tesko.

1) pitaj.

2) analiza krvi

4) Nozdrve krvare. ????

Jako je tesko to otkriti. Ako je teenager, obrati paznju na ponasanje, da li je osoba promenila ritam sapvanja, ili navika. 

Puno srece

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Iskustvo iz komsiluka: zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamcenja, osoba se ne seca dogadjaja prethodnog dana u kojima je ucestvovala. Moja komsinica je tako posumnjala i na zalost, bila u pravu. Srecom, prica ima dobar epilog, danas je to devojce za primer.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Ovaj se već dva puta kao skidao, ali nije bio navučen kako on kaže. Nisam ni tad primećivao toliko neke simptome, osim da žicka pare kao i sada. Nisam toliko često i dugo sa njim da bih bio siguran. A i ja kao da odbijam da poverujem da se opet navukao. Niti znam kome da se obratim niti kako. Skoro da su svi digli ruke od njega, osim mene i još jedne osobe. A ja već dosta vagam ima li smisla da opet zapostavim svoju porodicu i obaveze da bih njemu pomogao ili da ga pustim, pa ono... 

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Referent said:

Ovaj se već dva puta kao skidao, ali nije bio navučen kako on kaže.

 

Ne skida se onaj koji nije navucen. Ako se skidao, znaci da je bio navucen.

 

Pitanje je na sta?

Edited by Honey Badger
Link to comment
Share on other sites

19 hours ago, Referent said:

Ne znam gde da pitam, probaću ovde. Kako najlakše otkriti da li neko šmrče dop?

Zenice su mu kao tacka, cese se non stop, previse pusi, ima problema sa novcem, previse prica, izgleda umorno..ponekad i bolesno..

 

To su ziceri manje vise, sad naravno ako hoces da budes direktan ili ako je dete,  onda nek pisa na test, a to naravno da uradi pred vama, bukvalno da gledate u onu stvar dok piski.

 

On 8/5/2019 at 12:33 PM, lajavi krelac said:

@Pavaroti

Ma kakva sramota od psihijatra, slažem se to je čak i poželjno u ovom brzom i stresnom vremenu, pod tim ne mislim samo na naše područje nego na svet uopšteno. Nije me sramota od psihijatra i verujem da bi razgovor sa njim pomogao. Samo zbog ovoga što sam napisao onaj post ovde sam se dosta lepše nekako osećao, lakše. Bolje je sada, ponovo sam krenuo maksimalno da sankcionišem i blokiram sve ono što šteti mom biću i sada sam još odlučniji u tome. Razgovarao sam čak i sa suprugom ponovo i pomoglo mi je to što me razume, laknulo mi je mnogo posle toga. 

 

Upravo ovo što kažeš da nije jedini novac uzrok odlaska odavde se i ja slažem sa tim, ali ne damo se, borimo se da očuvamo svoj mir i mir naših do kojih nam je stalo. 

 

 Samo pricaj, nemoj dozvoliti da probleme drzis u sebi. Bilo kakav problem da imas u zivotu, uvek je lakse kad ga podelis sa nekim. Zena je tu, moze i drug..Kad si u losem stanju, treba vremena da se dodje u dobro. Promene su proces za koje potrebno je vreme. Nije to ni popravka uspomena vec usocavanje sa uspomenama..Ne svidja mi se tekst, bukvalno se ne slazem sa njim ako sam ga dobro razumeo.

 

On 8/7/2019 at 11:32 AM, Pletilja said:

Ni rodjena majka ne bi umela bolje: 

Dr Vladimir Djuric

 

 

 

Psihoterapija je jako bitna za svakog i nece ona doneti nista dobro,niti ce ti govoriti da ides tim ''normalnim'' putem. To prosto nije tacno ili se to dosta promenilo od  pre recimo. Covek treba uvek da ide svojim putem, a nikako nekim putem koji se smatra u opstem smislu najbolji. Niko ti nista ne moze garantovati danas, niti bilo ko trazi bilo kakavu garanciju od nekog.

Edited by Pavaroti
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Referent said:

Ovaj se već dva puta kao skidao, ali nije bio navučen kako on kaže. Nisam ni tad primećivao toliko neke simptome, osim da žicka pare kao i sada. Nisam toliko često i dugo sa njim da bih bio siguran. A i ja kao da odbijam da poverujem da se opet navukao. Niti znam kome da se obratim niti kako. Skoro da su svi digli ruke od njega, osim mene i još jedne osobe. A ja već dosta vagam ima li smisla da opet zapostavim svoju porodicu i obaveze da bih njemu pomogao ili da ga pustim, pa ono... 

Cim zicka pare to je to. Nemoj uopste razmisljati. 

 

1 bold- Bio je i to opasno. 

 

2. Navuko se sto posto, cim imas sumnju to je to..

 

3.Ja sam dva moja druga odjebao,pomagao koliko sam mogao, ali sam lepo dosao u kucu kod njih i rekao jos jednom i mene vise nikada nece videti, sem ako se slucajno sretnemo negde. Doduse ne znam koliko imas godina,ali ovi su matori pa ne mogu vise. Jedino resenje je da ga odvedes u komunu i da mu placas dve godine da se skine ko covek, ne fizicki, vec mentalno!!!

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Pavaroti said:

Jedino resenje je da ga odvedes u komunu i da mu placas dve godine da se skine ko covek, ne fizicki, vec mentalno!!!

 

A ako postoji finansijska mogućnost postoje i dobre privatne klinike...

 

Ono najvažnije- potrebna je želja tog nekog da se izleči, želja, volja, upornost ali i podrška porodice..ukoliko to ne postoji, onda...ništa..nažalost..

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

On 8/9/2019 at 1:07 AM, Devojka Luke Razića said:

 

A ako postoji finansijska mogućnost postoje i dobre privatne klinike...

 

Ono najvažnije- potrebna je želja tog nekog da se izleči, želja, volja, upornost ali i podrška porodice..ukoliko to ne postoji, onda...ništa..nažalost..

 Te privatne klinike su mozda dobre ali vise verujem u komunu i neku zajednicu koja ce ti pomocikvalitetnije i temeljnije. Mislim da bez nekog odredjenog vremena tesko moze da se napravi napredak.Ne verujem u lekove, tu mora da bude kako bi se reklo na  ''suvo''. 

 

Da, mora da bude neka pomoc,ne mora porodica, moze bilo ko...

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Cesto kod ovisnika, droga nije osnovni problem. Depresija, neka druga mentalna bolest ili porodicna situacija su cesti uzrok bijega u opijate. Slanje oboljelog u komunu gdje ce mu lopatom po glavi (fizickim radom ili sta vec tamo smatraju terapijom) biti izbijena zelja za drogom je jako pogresan pristup. Za nekoga mozda i upali ali vecina ce se vratiti poroku prvom prilikom ako uzroci nisu adresirani. Uopste ne mora da se radi o tzv teskim drogama kao sto su heroin, kokain i sl. Alkoholizam je kudikamo rasprostranjeniji i stetniji po osobu i po njihovu okolinu (nasilje, voznja pod uticajem i sl). Lijecenje ovisnosti mora da pocne od ovisnika, mora sam da odluci da je vrijeme da prihvati pomoc ako mu se pomoc nudi, a zavisi od osobe do osobe na koji nacin im se najboljen moze pomoci. Nekome je dovoljno da promijeni sredinu, recimo da osoba pobjegne od porodice u kojoj je zlostavljana, nova sredina moze biti katalizator volje za novi, cisti pocetak. Neki od ovisnika koriste nedozvoljene substance jer nisu pravilno dijagnozirani, pa ponekad prava dijagnoza i terapija pomognu bolje od lopate.

Edited by Honey Badger
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, Pavaroti said:

 Te privatne klinike su mozda dobre ali vise verujem u komunu i neku zajednicu koja ce ti pomocikvalitetnije i temeljnije. Mislim da bez nekog odredjenog vremena tesko moze da se napravi napredak.Ne verujem u lekove, tu mora da bude kako bi se reklo na  ''suvo''. 

 

Da, mora da bude neka pomoc,ne mora porodica, moze bilo ko...

 

OK je i zajednica-komuna, ali da ne bude slična Crnoj reci i onom Peranoviću. Ne znam da li postoje komune i van manastira za one koji su ateisti.

 

Slažem se za to skidanje "na suvo". Narkomani umesto kokaina, heroina, LSD-a dobijaju Metadon i onda mogu da se navuku i na njega. 

 

 

1 hour ago, Honey Badger said:

Cesto kod ovisnika, droga nije osnovni problem. Depresija, neka druga mentalna bolest ili porodicna situacija su cesti uzrok bijega u opijate. Slanje oboljelog u komunu gdje ce mu lopatom po glavi (fizickim radom ili sta vec tamo smatraju terapijom) biti izbijena zelja za drogom je jako pogresan pristup. Za nekoga mozda i upali ali vecina ce se vratiti poroku prvom prilikom ako uzroci nisu adresirani. Uopste ne mora da se radi o tzv teskim drogama kao sto su heroin, kokain i sl. Alkoholizam je kudikamo rasprostranjeniji i stetniji po osobu i po njihovu okolinu (nasilje, voznja pod uticajem i sl). Lijecenje ovisnosti mora da pocne od ovisnika, mora sam da odluci da je vrijeme da prihvati pomoc ako mu se pomoc nudi, a zavisi od osobe do osobe na koji nacin im se najboljen moze pomoci. Nekome je dovoljno da promijeni sredinu, recimo da osoba pobjegne od porodice u kojoj je zlostavljana, nova sredina moze biti katalizator volje za novi, cisti pocetak. Neki od ovisnika koriste nedozvoljene substance jer nisu pravilno dijagnozirani, pa ponekad prava dijagnoza i terapija pomognu bolje od lopate.

 

Prvo ovo boldovano..izvinjavam se ali mislim da grešiš u prvom delu- za depresiju ili neku drugu mentalnu bolest, ali kada je porodica u pitanju, ona disfunkcionalna, tu si potpuno u pravu.

 

Moj rođak koji godinama, od detinjstva, živi na drugom kontinentu, u jednoj normalnoj porodici, prvo je bio narkoman. Počeo je da se drogira jer je imao super plaćen posao, tj puno para..i upao je u loše društvo.

 

U više navrata se lečio. Zatim je prešao na alkohol..Danas se leči od bipolarnog poremećaja i ima još neke dijagnoze koje ne znam. 

 

Alkoholizam je strašna zavisnost o kojoj se gotovo ne govori, kao da je normalno da neko pije-i tu se slažem sa tobom. 

 

Sve, baš sve zavisi od samog zavisnika. Najbolje je kad pristane na lečenje, a najgora opcija kad mora da ide prisilno na lečenje. 

 

U Srbiji je zakon regulisan ovako: imaš u porodici alkoholičara. Neće na lečenje, ne mora. Tek kada napravi neki incident u porodici ili na javnom mestu reaguju policija i Hitna pomoć koja tog alkoholičara vode u bolnicu Laza Lazarević ili u Kovin- sve zavisi od prebivališta pacijenta.

 

I na kraju..ispaštaju i zavisnik kome pored psihičkog strada i fizičko zdravlje ali i porodica i bliža okolina.

Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Honey Badger said:

Cesto kod ovisnika, droga nije osnovni problem. Depresija, neka druga mentalna bolest ili porodicna situacija su cesti uzrok bijega u opijate. Slanje oboljelog u komunu gdje ce mu lopatom po glavi (fizickim radom ili sta vec tamo smatraju terapijom) biti izbijena zelja za drogom je jako pogresan pristup. Za nekoga mozda i upali ali vecina ce se vratiti poroku prvom prilikom ako uzroci nisu adresirani. Uopste ne mora da se radi o tzv teskim drogama kao sto su heroin, kokain i sl. Alkoholizam je kudikamo rasprostranjeniji i stetniji po osobu i po njihovu okolinu (nasilje, voznja pod uticajem i sl). Lijecenje ovisnosti mora da pocne od ovisnika, mora sam da odluci da je vrijeme da prihvati pomoc ako mu se pomoc nudi, a zavisi od osobe do osobe na koji nacin im se najboljen moze pomoci. Nekome je dovoljno da promijeni sredinu, recimo da osoba pobjegne od porodice u kojoj je zlostavljana, nova sredina moze biti katalizator volje za novi, cisti pocetak. Neki od ovisnika koriste nedozvoljene substance jer nisu pravilno dijagnozirani, pa ponekad prava dijagnoza i terapija pomognu bolje od lopate.

Komuna nije smao loptanje i nije samo verskih osnova. Imao veoma dobrih ttkz radnih komuna gde ti kroz rad, ali i naravno program sa tarapeutima prolazis proces koji svakako moze da ti pomogne. Peranovic je bio bolesnik i izuzetak.

 

Droga sigurno nije osnovni problem, mora se videti zasto droga ostaje tu i sta je kako kazes beg u opijate tj da kazem ostanak. Imas ljude koji to probaju ali ih ne privlaci. O tome se i radi i tu se ide da se prepoznaju stvari koje su ti smetale u zivotu. Ne mozes ih izbaciti, ali jako bitno da ih prepoznas i da znas sa njima da se boris kroz zivot.

 

Lecenje ovisnika ne moze poceti od narkomana, najvise zato sto bi svaki ovinsik to teo, ali samo kad nema za fix. Mora  neka strana to da prepozna, da ga pogura i ohrabri. Uglavnom to dolazi u teskom dobu narkomanstva, kada su svi resusrsi uglavnom istroseni. Mozes da pobegnes ali droga je rasprostranjena i ona ce te naci, moras ipak da resis neke probleme da bi mogao otici, nije lose promeniti sredinu ali usocavanje sa njom bi bio dobar korak napred. Mislim da bezanje nikad dobro nista nije donelo kod ovisnika. Sto se tice lose dijagnoze lekova,to je smesno. Moze i to pomoci, ali tvoj organizam je toliko sjeban da jos kanonada lekova ne moze nista dobro doneti. Fizicka kriza traje veoma kratko da bi ti morao da koristis lekove i u stvari da je to uopste problem, to je nula od problema..mozak je taj sa kojim se mora raditi.

7 hours ago, Devojka Luke Razića said:

 

OK je i zajednica-komuna, ali da ne bude slična Crnoj reci i onom Peranoviću. Ne znam da li postoje komune i van manastira za one koji su ateisti.

 

Slažem se za to skidanje "na suvo". Narkomani umesto kokaina, heroina, LSD-a dobijaju Metadon i onda mogu da se navuku i na njega. 

 

 

 

 

Ma LSD nije problem i tesko na to da se navuces, veoma mali je broj to ljudi i sumnjam da se to resova metadonom. Takodje i kokain. Lecenje metadonom je poslednja  stavka kojom treba ici, nikako nekog mladog coveka leciti sa tim, to vec starije narkomane koji nemaju neki izlaz, mada bih ja to licno zabranio skroz.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

@ras kass Ovo su samo istraživanja, ona se i dalje vrše. 

 

Ali, priznajem da genetika možda "meša prste" kada je nervoza u pitanju- iz ličnog iskustva znam. 

 

Da, nervozna sam, iritabilna, imam nizak prag tolerancije ( u RL, ovde ne ), ali to nije iz materijalnih razloga ( malo jeste, ali ne mnogo )...mnogo više me nervira raskopan grad, promena linija gradskog prevoza i "slepi" ljudi..i oni nadmeni, bahati, bezobrazni...ne mogu da izdržim i odgovaram, maltene, istom merom. 

 

Nervira me i ova vrućina...definitivno je proleće moje najbolje godišnje doba. 

Edited by Devojka Luke Razića
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...