Jump to content

Rat u Ukrajini


Doc Holiday
Message added by Lobotomija,

Ovim disclaimerom označavamo temu o Ukrajini kao "ozbiljnu". Sve što se od forumaša traži je da joj tako pristupaju. Zabranjeno je:

 

- Kačenje lažnih informacija.

- Relativizacije.

- Negiranje ukrajinske nacije.

- Izvrtanje činjenica.

- Floodovanje linkovima i tvitovima.

- Zabranjeno je kačenje uznemirujućih fotografija i videa.

 

Moderacija će zauzeti neutralni stav, što znači da su sva pisanja dozvoljena ako su u skladu sa tačkama iznad. Stavovi moderatora koji učestvuju u diskusijama se smatraju kao "lični" i nemaju veze sa obavljanjem moderatorskog posla. Potrudite se da vesti budu istinite i iz relevantnih izvora. Ako se desi da nešto imate neprovereno, samo naglasite to u postu. Zadržaćemo mogućnost nekih izmena ako bude bilo neophodno.

 

Moderacija Politike

Recommended Posts

 

 

 

W-1132191-1235.webp

 

Kad vidim ovu sliku, nešto i ne osećam tugu, neka mi Bog oprosti...

 

Nego, šta bi sa onim zakonom kojim se našim državljanima zabranjuje učešće u konfliktima van granica Srbije? Da li je neko odgovarao za pomenuto krivično delo?

Link to comment
Share on other sites

Bajdenovci se sad setili (ni tri nedelje do smene u beloj kuci) da bi mogli da uvedu ostrije sankcije za vlasnike tanker duhova to su tankeri koji nisu osigurani u zapadnim osiguravajucim drustvima pre svega u Londonu.

 

Fantastican tajming kad Zelenski blokira gas Trumpovcima u EU, "genijalno"

 

I sad ce verovatno da bude skok cene nafte sto ce Trumpovci da jedva docekaju da kazu da eto Bajden namerno rusi ekonomiju Trumpu a da Zelenski ustvari vuce konce, sto ce horiski da potvrde Trumpovci Evrope.

 

Dakle Zelenski protiv Trumpovaca. Prilicno sam siguran da ako bude skok cene nafte da Ukrajina ga je nazalost izduvala sto se tice dalje americke pomoci.

 

Genijalci demokratske administracije. Da ih je Putin birao ne bi bolje izabrao.

 

Nadam se da gresim ali sumnjam.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

"Pre nego što sam pobegla, plašila sam se za svoju decu – sada se bojim za svog muža"

 

"Pre nego što sam pobegla, plašila sam se za svoju decu – sada se bojim za svog muža"

Na okupiranim teritorijama mnogi Ukrajinci pate od ruku onih na vlasti. Jedna od njih je učiteljica Vera Bohatjuk.

Uspela je da pobegne u Kijev. Ona izveštava.

 

Spoiler

Posle dve i po godine pod ruskom okupacijom , Mihail Tatarčenko i njegova porodica verovali su da su preživeli najgore: kao što su zastrašivanje, ucena, falsifikovani referendumi, bliske granate ili nestanak prijatelja ili komšija.

Onda je došla noć u oktobru 2024. godine. Četiri maskirana muškarca došla su u porodicu Tatarčenko. Ovako to govori Mihail, koji je od tada pobegao u Kijev. Njegovo ime i imena članova njegove porodice su promenjeni, kao i neki detalji kako ih ne bi ugrozili. Kada otac Sergej pita maskirane muškarce za njihove lične karte, oni pokazuju na svoje automatske puške. "Ovo su naše lične karte." Zatim odvode Miru, majku porodice, sa sobom na ispitivanje, kako kažu.

Maksim Tatarčenko, brat Mihaila koji živi u neokupiranoj Ukrajini, iste večeri prima video poziv sa majčinog mobilnog telefona. Maskirani muškarac mu pokazuje svoju majku, koja je vezana lisicama, i kaže: "Imaš izbor – ili ćeš od sada raditi sa nama. Ili će tvoja majka istrunuti u zatvoru."

 

Skoro pet miliona Ukrajinaca živi pod ruskom okupacijom

Kada su ruske trupe zauzele njihov grad u južnom ukrajinskom regionu Herson u martu 2022. godine, Tatarčenko je verovao da mogu da se pomire sa okupatorima dok ukrajinske trupe ponovo ne oslobode svoju domovinu. Ukrajinska vojska je to učinila i sa delom regiona, uključujući grad Herson, u jesen 2022. godine. Deo regiona na istočnoj obali reke Dnjepar, međutim, ostao je pod ruskom kontrolom. Ukupno, Moskva je okupirala petinu Ukrajine, a skoro pet miliona Ukrajinaca živi pod ruskom vlašću.

Tri brata i sestre iz porodice živeli su u slobodnom delu Ukrajine, ali otac i majka Tatarčenko i Mihail, koji je na početku okupacije imao samo dvanaest godina, nisu. I hteli su da ostanu, na kraju krajeva, porodica je upravo izgradila hotel sa restoranom i centrom za igre i uložila svu svoju ušteđevinu u njega. Kompanija je otvorena, morali su da registruju posao kod ruskih vlasti, iako su Rusi u početku bili previše zauzeti ratom da bi prikupili poreze.

Ruski ugovorni vojnici, oficiri, pa čak i šef ruske tajne službe redovno su dolazili u restoran, kaže Mihail. Škole su se sada učile na ruskom jeziku u skladu sa ruskim nastavnim planom i programom. Mihailov prijatelj Oleh pozvan je u dečji kamp na Krimu u avgustu 2022. godine - od tada mu nije bilo ni traga. Očigledno, on je jedan od skoro 20.000 dece koja su, prema ukrajinskoj vladi, oteta iz Ukrajine od strane Rusije. Ratni zločin koji je, prema istraživačima sa Univerziteta Jejl, lično sankcionisao diktator Vladimir Putin.

Nakon otmice njegove majke, njegov otac je prvo otišao u novu rusku policiju, a zatim u tužilaštvo, kaže Mihail Tatarčenko. Obe vlasti su odbile da istraže otmicu. Umesto toga, ocu su predočili obrazac koji je potpisala njegova supruga: U njemu je Mira Tatarčenko potvrdila da želi da se odvoji od porodice i započne novi život u Rusiji.

"To je bio bezobrazan lažnjak", kaže Mihail Tatarčenko nakon što je pobegao iz Kijeva u decembru 2024. godine. Učiteljica Vera Bohatjuk (ime promenjeno) takođe je pobegla sa okupiranih teritorija. Obojicu je podržala humanitarna organizacija Save Ukraine ("Save Ukraine"), osnovana 2014. godine, koja organizuje let sa okupiranih teritorija Ukrajine uz pomoć simpatizera u Rusiji i drugim zemljama.

 

Oko 60.000 Ukrajinaca se vodi kao nestalo, saopštila je vlada u Kijevu

Njihovi opisi se poklapaju sa izveštajima ukrajinskih medija, Ujedinjenih nacija i drugih organizacija o sistematskom ruskom teroru, kojim Moskva muči, ucenjuje, siluje i ubistva na okupiranim teritorijama Ukrajine, vrši etničko čišćenje i otima decu i odrasle. Prema vladi u Kijevu, oko 60.000 Ukrajinaca je nestalo. Procena situacije na okupiranim teritorijama Ukrajine je još važnija što više glasova na Zapadu zahteva da se Kijev odrekne svog prava na svoju teritoriju tokom mogućeg prekida vatre ili čak mirovnih pregovora.

Otmica od strane maskiranih muškaraca, na primer, nosi potpis ruske tajne službe FSB. Tajna služba je preduzela sličnu akciju protiv hiljada ljudi u dva rata u ruskoj republici Čečeniji krajem 1990-ih.

Mihail Tatarčenko je uspeo da pobegne da oslobodi Ukrajinu preko Rusije i Belorusije u novembru 2024. godine. Činjenica da je Mihailov otac ostao bila je bolna za njega: "Kada su Rusi odveli moju majku, mislio sam da je vidim poslednji put. I kada smo se otac i ja zagrlili kada smo se oprostili, pomislio sam istu stvar.

40-godišnja Vera Bohatjuk takođe je morala da ostavi deo svoje porodice kada je pobegla sa okupiranih teritorija. Bohatjuk je bio učitelj u Novoj Kahovki, gradu na istočnoj obali reke Dnjepar okupiranom na početku invazije u februaru 2022. godine. Ima troje dece sa suprugom Ihorom. Ubrzo nakon početka okupacije, kaže ona, porodica je pobegla rođaku u obližnjem selu. Na primer, nisu morali da prihvataju ruske dokumente i nisu morali da predaju okupatorima lične podatke škole za koju je Bohatjuk bio zadužen. Direktor škole je bio uhapšen; nastavno osoblje je podeljeno. "Mnoge moje kolege su prihvatile Rusiju – iz ubeđenja ili da bi preživele", kaže Bohatjuk.

U bolnici se zbrinu samo oni koji podnesu zahtev za rusku karticu zdravstvenog osiguranja, a okupatori se takođe zalažu za izdavanje ruskih pasoša. "Svako ko dobije ruski pasoš takođe dobija poziv u vojnu kancelariju da se registruje kao regrut", kaže Bohatjuk. Više od godinu dana, porodica je živela neprepoznata u selu rođaka - i imala je sreće u nesreći. Kada su Rusi digli u vazduh branu Kahovka u leto 2023 . godine, njihov rodni grad je bio poplavljen njihovim domovima.

 

Na granici je sedam sati ispituju obaveštajni agenti

Porodica je nekoliko puta menjala sela i skloništa. Često su se nalazili u blizini Dnjepra, koji sada čini front između Ukrajinaca i Rusa. "U poslednjem selu u kojem smo odsjeli, seoska ulica se zvala 'Ulica smrti'", kaže Bohatjuk. "Na primer, gledali smo kako Rusi ubijaju biciklistu. Zatim su doveli novinare sa ruskih TV kanala da im pokažu seljane koje su navodno ubili Ukrajinci. " Ali Rusi takođe umiru, na primer kada njihovo vojno vozilo pogodi ukrajinski kamikaze dron. "Bilo je nekoliko izgorelih olupina na putu zajedno sa ugljenisanim leševima. Rusi ih često dugo nisu vraćali, iako su bili njihovi."

Ruske zastave sada vise u prodavnicama, a škole slave Putinov rođendan. Pre nego što je njena sada sedmogodišnja ćerka Darija trebalo da bude upisana u rusku školu u septembru 2024. godine, Vera Bohatjuk je organizovala bekstvo sa svojom decom. Na blokadama puteva i graničnim kontrolama izjavili su da su posetili baku koja živi u Rusiji za letnji odmor. Ipak, Bohatjuk je ispitivan na granici sedam sati od strane obaveštajnih agenata – ali mu je konačno dozvoljeno da prođe. U avgustu 2024. godine prešla je jedini granični prelaz između Rusije i Ukrajine koji je u to vreme još uvek bio otvoren. Sledećeg dana, ukrajinske trupe tamo napadaju Kursku oblast.

Vera Bohatjuk sada živi u Kijevu sa svoje troje dece. "Uprkos stalnim alarmima i napadima, ovde se osećamo sigurnije nego u našoj domovini", kaže ona. "Ako je zgrada pogođena u Kijevu, barem pomagači dolaze direktno da spase ljude." Njena majka i svekrva nisu hteli da napuste dom, a Verin muž je takođe ostao zbog svoje majke. "Pre nego što sam pobegla, plašila sam se za svoju decu - sada se bojim za svog muža, njega, majku i brata", kaže ona. "Juče mi je majka rekla da su Rusi uhapsili rođaka mog oca i da je nestao mesec dana."

Mihail Tatarčenko je ponovo upoznao stariju sestru u Kijevu – oboje sada razmišljaju o preseljenju u Poljsku 2025. godine i studiranju tamo. Mihail održava kontakt sa svojim ocem. Takođe je razgovarao sa Istražnim komitetom Ruske Federacije na okupiranoj teritoriji o otmici njegove supruge - telu koje bi trebalo da istraži zloupotrebu položaja od strane drugih vlasti. Nema rezultata.

Do današnjeg dana nema ni traga Miri Tatarčenko.

 

Edited by Dragan
  • Like 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

cnn

 

Russia has vowed retaliation after claiming to have shot down eight US-made ATACMS missiles fired by Ukraine on Saturday morning.

Moscow sees the use of such missiles, which have a range of up to 300 kilometers (186 miles), as a major escalation.

The country’s air defenses shot down the eight ballistic missiles alongside 72 aircraft-type unmanned aerial vehicles (UAVs), Russia’s Ministry of Defense said. It added that “these actions by the Kyiv regime, which is supported by Western curators, will be met with retaliation.”

The Ukrainian drone attacks forced temporary restrictions to be introduced at an airport in St. Petersburg, Russian state media agency TASS reported.

A Ukrainian security official, Andrii Kovalenko, said a seaport in Leningrad was targeted, calling it an “instrument of economic and military survival for Russia in isolation.”

Link to comment
Share on other sites

Ovaj klip dosta dobro odslikava realnost trenutno:

Po razlicitim izvorima (analiza hiljade ovakvih klipova, satelitiski snimci skladista, snimci transporta ka frontu, potreba za pomoci iz S. Koreje, itd.), Izgleda da su ruski gubici u oklopu tokom 2024 (posebno u oktobru i novembru) dostigli nivo tri puta veci nego tokom 2022 i 2023. https://www.understandingwar.org/backgrounder/russian-offensive-campaign-assessment-january-4-2025. Sada je vise od 50% sovjetskog oklopa nestalo iz rezervi, a ostatak je u veoma losem stanju ili neupotrebljiv. Slicno je i sa artilerijom - satelitski snimci pokazuju da se artiljerija vise ne uzima iz skladista u poslednja tri meseca, verovatno zbog nedostatka cevi. Ovo objasnjava i zasto na snimcima vidimo uglavnom napade pesadijom sa ogromnim gubicima a ne vise kombinovane napade. Ovo je predvidelo jako malo ljudi na pocetku rata a desava se pre svega zbog pojave dronova i kombinacije kako se oni koriste sa artiljerijom, minama, pesadijom, oklopom i sve vise za ogranicavanje proizvodnje ruske vojne industrije.

 

Sve u svemu, i Ukrajinci imaju velikih problema (regrutacija, organizacija nekih jedinica, ruska premoc u avijaciji, nedovoljna PVO/avijacija, laganje pretpostavljenima, spora pomoc i restrikcije u koriscenju, itd.), ali ne vidim kako ovaj rat moze da se nastavi slicnim tempom tokom 2025 kao tokom prethodne tri godine. Pored Trampove administracije i pomoci od EU, 2025. ce kljucni faktori biti ruska ekonomska situacija, efektivnost ukrajinskih napada na ruske vojne aerodrome, naftnu industriju i izvozne terminale kao i ukrajinska vojna industrija (najrazvijeniji deo industrije jos od sovjetskih dana) koja izgleda da dramaticno povecava proizvodnju zahvaljuci decentralizaciji i sklonistima, pomoci u masinama, mnogo nizim troskovima, uvozu kljucnih komponenti bez vecih problema, saradnji sa raznim zapadnim firmama, i zato jer je za EU mnogo lakse i brze da placaju direktno ukrajinsku proizvodnju nego da grade svoju. Oni su sebi postavili cilj na pocetku 2024. u proizvodnji dronova koji su ocigledno vise nego ispunili, a za 2025. je cilj pored miliona manjih dronova, 3000 raketa (uglavnom krstarecih ali domace balisticke) i 30.000 dronova duzeg dometa. Ako se ovo ispuni, bice mnogo manje zavisni od zapadne pomoci u raketama i bice u stanju da sve vise smanje pritisak na front i dalje povecavaju cenu ruske agresije a minimiraju svoje gubitke. Takodje, izgleda da Bajdenova administracija na kraju salje dosta protiv-pesadijskih mina i to moze zajedno sa dronovima da u potpunosti zamrzne delove fronta koji su sada jos uvek u pokretu, sto bi takodje promenilo dinamiku rata tokom 2025.

Kljucne tehnoloske inovacije koje jos dolaze tokom 2025 a koje ce i pesadijske napade uciniti sve teze su dronovi navodjeni vestackom inteligencijom, dronovi koje je tesko ometati, i na kraju kombinovani napadi rojevima dronova zajedno sa autonomnim vozilima, sto moze brzo da promeni trenutnu prednost odbrane u korist napada. 

 

Sve ovo gore ce igrati vaznu ulogu tokom pregovora u 2025. koji su nepredvidivi. Ukrajinci se s pravom osecaju delimicno izdani od strane Zapada, a Trampova administracija je katastrofa u najavi. Sa druge strane poslednjih nedelja je sam Putin a kasnije i njegovi lakeji, potvrdio da ne odstupaju od zahteva pre pocetka rata i sa samog pocetka. Dakle, nikakve garancije za Ukrajinu od Zapada, neulazak u EU, delimicna demilitarizacija (90K vojnika, 500 tenkova) kao Nemacka posle WW1, skidanje sankcija, potpuno povlacenje Ukrajine iz Zaporozja, Hersona i Donjecka, promena vlasti u Kijevu, medjunarodno priznanje aneksije, itd. Sve u svemu - kapitulacija i unistenje sadasnjih normi. Ovo lici na situaciju da Putin i dalje misli da pobedjuje u potpunosti i da ce jos malo zauzeti Kijev kao da je u pitanju mart 2022. kad su tekli pregovori u Istanbulu. Medjutim, objektivno se mnogo toga promenilo i situacija zaista sve vise lici na 1917./18. gde su obe strane iszcrpljene i gde moze doci do kolapsa sa brzim i neocekivanim krajem rata (videti pod Sirija). Za Ukrajince je najvaznije da stabilizuju front (sto je moguce) i dobiju cvrste garancije sa Zapada kao sto ih imaju Juzna Koreja i Izrael, a za laksi vojni povracaj teritorija je voz prosao tokom 2022. i pocetkom 2023. zbog tadasnih odluka i otvorene sabotaze Bajdena. Putin je ocigledno spreman da zrtvuje celu Rusiju i njenu buducnost za 5-10 godina svoje jos vlasti koja je direktno povezana sa osvajanjem unistenih teritorija i "uspehom", i zrtvovace jos 500K vojnika u odbrani istih ako zatreba. Posle moze da bude i potop zbog sankcija, borbe za vlast posle Putina, ekonomskog raspada, strateski sve manje konkurentnosti ruske nafte a i gasa (verovatni gasovod iz Katara za Evropu, LNG terminali svuda, sve vece povecanje drugih izvora energije globalno - posebno u Kini), ali za 2025 mogu jos da se krckaju preostale rezerve: https://www.moscowtimes.ru/2024/12/05/zapasi-valyuti-upravitelstva-rossii-upali-dominimuma-s2008-goda-a149779

Bice ovo nepredvidiva ali nadam se mirnija godina na frontu.

Edited by Anduril
  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

Preksinoć su Ukrajinci ponovo pogodili luku kod Sankt Petersburga :

 

 

 

Ovo je prava stvar, udarati po ekonomskim objektima da se napravi još veći problem za ruski budžet.

 

Sinoć je gađan aerodrom kod Voronježa, Rusi tvrde da su oborili sve rakete i dronove. Nema izveštaja sa UA strane.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

bbc

 

In a statement posted on Telegram on Sunday, Russia's defence ministry said: "At around 9am Moscow time, in order to stop the offensive by the Russian troops in the Kursk direction, the enemy launched a counter-attack by an assault detachment consisting of two tanks, one counter-obstacle vehicle, and 12 armoured fighting vehicles."

The head of Ukraine's presidential office, Andriy Yermak, said there "was good news from Kursk Region" and that Russia was "getting what it deserves".

Ukraine's top counter-disinformation official Andriy Kovalenko said in a Telegram post on Sunday: "The Russians in Kursk are experiencing great anxiety because they were attacked from several directions and it came as a surprise to them."

Link to comment
Share on other sites

Veliko cnn istrazivanje o fabrici dronova (uglavnom shaheed) u Rusiji, vredi procitati kog zanimaju ove stvari. Ima satelitakih snimaka i izjava. Na kraju je link kompletnom istrazivanje, ovo je samo najava.

 

Over the last six months, Russia’s drone attacks have increased from around 400 in May to more than 2,400 in November, according to a CNN tally of data from Ukraine’s armed forces. There have been at least 1,700 drone strikes so far in December.

As the onslaught escalates, CNN has discovered new details about the expansion of a secretive factory fueling Moscow’s drone war. The plant at the Alabuga Special Economic Zone, in Russia’s southern Tatarstan region, has significantly scaled up its production of Iranian-designed attack and surveillance drones, using a range of Chinese components, and recruiting a very young, low-skilled workforce of Russian teenagers and African women, according to CNN’s analysis of associated social media accounts and assessments by Ukrainian defense intelligence sources.

 

https://edition.cnn.com/2024/12/27/europe/russia-ukraine-war-drones-alabuga-factory-intl-invs/index.html

Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, fancy said:

Sigurni smo da pričamo o fabrikama dronova? :s_w:

Jesi citao ceo tekst? To je prakticno tehnologija koju je Iran prodao Rusima za, navodno, 1.75 milijardi, za proizvodnju Shahed dronova i njihovu imitaciju bez eksploziva.

 

1 hour ago, 033zero330 said:

Prošle zime je bilo snimljeno izbliza napad na fabriku dronova, da bi putalji to kasnije iskoristili za intervju sa afrikankama u toj fabrici, kako bi govorile "ukri hoće da nas ubiju" i slično. Ništa čudno.

Da, bio je jedan napad na tu industrijsku zonu, pise u tekstu i o tome. Oni dronovi od kojih je jedan nedavno zavrsio u onoj zgradi u Kazanju imaju priblizno taj domet.

Link to comment
Share on other sites

 

 

Lexov intervju sa Zelenskim. Sledeći je sa Putinom, očekujem mnogo teža pitanja od onog mamlaza Takera. Mora mu se priznati, treba imati hrabrosti ići u Moskvu kod onog satrapa. Mada možda bi bilo bolje da sačekam intervju i da vidim pitanja pre nego što kažem išta o hrabrosti. 

 

 

Edited by Darko
  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

https://www.kyivpost.com/post/44998

 

Quote

French President Emmanuel Macron called on Ukraine Monday to have “realistic” expectations on territory as its fight against the Russian invasion heads into a fourth year, saying he saw no “quick and easy solution” to the conflict.

 

Quote

Europe will have to offer “security guarantees” for Ukraine, he added. 

 

Quote

“The new American president knows himself that the United States has no chance of winning anything if Ukraine loses,” Macron said.

 

Uf. Ako je neko bio da se Ukrajina pomaze to je Makron a sad vidimo ovakve izjave od njega.

 

Izgleda da ce stabilni stvarno da pusti Ukrajinu niz vodu.

  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

:lol_2:

 

Stvarno će koštati života, nije valjda? Milion do kraja proleća i isto toliko, ako ne i preko toga je već obogaljeno na bilo koji mogući način.

 

 

Quote

...you, you are worse than the hohols, fucking assholes, I wish that you’d all come here, I will tell you how things are here, fucking h*hols and Russian assholes”

 

What a fucking idiot!

 

GgqsXHPWQAAYJjP?format=jpg&name=large

Link to comment
Share on other sites

For Many Returning Russian Veterans, a Long Road of Recovery Awaits

 

A large number of soldiers return as amputees, and many suffer from post-traumatic stress disorder.

Once home, they face stigma and a grueling course of rehabilitation.

 

Spoiler

Aleksandr had only two weeks of training in Russia before being sent to the front lines in Ukraine in the summer of 2023. About a month later, he became an amputee.

Learning to live without his left leg is taking much longer than two weeks.

“There was a lot of pain at the beginning,” said Aleksandr, 38, referred to only by his first name in accordance with military protocol. But, he added, “eventually, your brain just rewires itself and you get used to it.”

Aleksandr spoke in an interview at a sanitarium in the Moscow suburbs while a doctor refitted his prosthetic leg. He is one of hundreds of thousands of Russian soldiers returning home from a third year of war to government institutions and a society scrambling to provide for veterans at a time of sanctions, and to the parallel realities of the seemingly unaffected hustle and bustle of big cities and the hardships on the front.

Veterani imaju i vidljive i nevidljive potrebe koje vraćaju svojim porodicama, koje su iskusile traumu čekanja da se vrate kući žive i sada moraju naučiti da se brinu o njima.

Postoji najmanje 300.000 teško povređenih veterana, prema proračunima nezavisnih ruskih medija Mediazona i Meduza, kao i BBC-ja, koji svi koriste statistiku otvorenog koda za izračunavanje broja poginulih i povreda u ratu. Od 2023. godine, vlasti su otežale procenu broja teško povređenih jer su toliko statistika označile kao poverljive, rekli su novinari.

 

Aleksandar je rekao da mu je, nakon što je poslat u predgrađe Kupjanska , u ukrajinskoj Harkovskoj oblasti, naređeno da kopa rovove u oblasti gde su regruti dan ranije postavljali mine. On ne zna da li je mina na koju je stao bila ukrajinska ili ruska, ali mu je amputirana leva noga ispod kolena i proveo je pola godine prevozeći se od bolnice do bolnice pre nego što mu je ugrađen veštački ud.

Vrativši se na posao kao zavarivač u Rusiji, on sada trpi 12-časovne smene koje zahtevaju od njega da stoji tokom trajanja, iako se amputiranima savetuje da ne nose proteze duže od nekoliko sati u isto vreme. Ipak, zahvalan je što je živ i smatra se srećnim.

Aleksandrov protetičar, Jurij A. Pogorelov, rekao je da je Rus Sanatorijum, lječilište koje kombinuje medicinski tretman i rekreaciju u kojem se lečio bivši vojnik, u protekloj godini napravilo oko 100 protetskih udova, oslanjajući se na uvezene materijale iz Nemačke, kao i na neku domaću tehnologiju. Samo nekolicina protetike bila je za veterane rata u Ukrajini.

Sanatorijum, izgrađen u sovjetskim danima za političku elitu zemlje, nudi širok spektar fizičkih i psiholoških terapija. Demobilisani veterani iz svih nedavnih ruskih ratova i njihovi rođaci mogu doći na odmor i lečenje dve nedelje godišnje. Oko 10 odsto pokrovitelja su ratni veterani u Ukrajini.

 

Krajem prošle godine, Moskva je procenila da će Rusima trebati rekordnih 70.000 protetskih udova godišnje, što je drastično povećanje. Taj broj uključuje civilne žrtve i one koji su izgubili udove iz uzroka koji nisu bili povezani sa sukobom. Ali zamenik ministra rada procenio je prošle godine da je više od polovine povređenih veterana amputirano.

Aleksandar je rekao da je zahvalan na besplatnoj medicinskoj pomoći koju je dobio, ali je naglasio da se psihološki ne bori.

"Hvala Bogu, sačuvao sam svoje mentalno zdravlje na svoj način", rekao je on. "Preživeo sam sve ove eksplozije i bombardovanja i normalan sam."

Ali mnogi veterani se vraćaju sa posttraumatskim stresnim poremećajem, kažu psiholozi i stručnjaci.

"Svi ovde imaju malo posttraumatskog stresnog poremećaja, bilo da su ranjeni ili psihički povređeni, ili porodice čija su braća i sestre, sinovi i očevi umrli", rekao je pukovnik Andrej V. Demurenko, 69, koji je bio zamenik komandanta dobrovoljačke brigade tokom višemesečne bitke za Bakhmut . U maju 2023. godine, nakon što mu je lobanja slomljena, vratio se u Moskvu i otkrio da psihološka pomoć veteranima jako nedostaje.

 

"Nažalost, nemamo sistem, barem ne uredan izgrađen na organizovanom, razumljivom psihološkom sistemu oporavka", rekao je on.

Trenutno nema dovoljno stručnjaka sa obukom za lečenje veterana ili za pružanje redovnih konsultacija za njih, rekla je Svetlana Artemeva, koja radi na projektu obuke desetina terapeuta u 16 ruskih regiona kako bi pomogli vojnicima koji se bore sa posttraumatskim stresom.

"Morate ih naučiti kako da žive od nule; moraju ponovo da nauče kako da spavaju jer ne spavaju noću ", rekla je gospođa Artemeva, koja radi sa Savezom veterana Specijalne vojne operacije, neprofitnom grupom. "Ne treba da se trzaju na svako šuštanje, da ne drhte, da ne budu sumnjičavi prema svima."

U sanatorijumu Rus, psiholog Elena Khamaganova, rekla je da svaki vojnik koji se borio u Ukrajini po dolasku prolazi psihološki pregled, a zatim pohađa grupno i individualno savjetovanje. Mnogi će se boriti za život, rekla je ona, spominjući nedavnog pacijenta, veterana sa povredom kičme, koji će morati da urinira u vreću do kraja života. Čovek se borio da bude intiman sa svojom ženom; uprkos tome što su delili dete, razgovarali su o razvodu.

 

Jednom kada napuste sanatorijum, veterani mogu da posete druge centre, ali nemaju pravo da ga ponovo posete najmanje godinu dana, što znači da neće dosledno viđati iste stručnjake za mentalno zdravlje.

"Rehabilitacija se ne može završiti sa dva, 10 ili čak 15 poseta psihologu", rekla je gospođa Artemeva. "Rehabilitacija osobe mora trajati ceo život, jer će iskustvo odjekivati do kraja života."

Samo ubeđivanje veterana da razgovaraju sa terapeutima je veliki deo borbe. Jedan mitraljezac iz zapadne regije Kursk, koji je dao svoj pozivni znak kao Tuba, rekao je da ima loša iskustva sa dva terapeuta i da više ne želi da razgovara

Tuba, 34, se obilno znojio i izgledao uznemireno tokom intervjua. Njegova majka i sestra nisu se složile sa njegovim izborom da se dobrovoljno prijavi za vojsku, a on nije bio u romantičnoj vezi. Sve što je želeo, rekao je, bilo je da izleči ruku, povređenu bespilotnom letelicom u ukrajinskoj oblasti Zaporožje, kako bi se mogao vratiti svojim drugovima u rovove. Rekao je da mu se ne sviđa kontrast između njegovog teškog života kao vojnika i onoga što on smatra dekadencijom velikih gradova, gde svakodnevni život teško izgleda pogođen borbama.

"Tamo nisam sreo nijednog Moskovljanina", rekao je podrugljivo, misleći na linije fronta. "Oni su zauzeti održavanjem koncerata - to je nepristojno i neumjesno."

 

Neki civili imaju drugačije mišljenje , navodeći slučajeve u kojima su veterani koji se vraćaju - neki od njih bivši zatvorenici oslobođeni da se bore u Ukrajini - počinili gnusne zločine

U vozu iz zapadnog grada Rostova, čvorišta za vojnike koji prolaze sa duge linije fronta, žene su nedavno govorile o dodatnom plaćanju za spavanje u ženskim odeljcima, navodeći neprijatna iskustva sa pijanim veteranima koji su seksualno napredovali i neprikladne komentare.

U sanatorijumu, mnogi vojnici koji su se borili u sovjetskom upadu u Avganistan ili ratovima u Čečeniji rekli su da je rusko društvo postalo više prihvatanje veterana nego u prethodnim sukobima. U Avganistanu su muškarci mobilisani – i vraćeni u kovčezima – uglavnom u tajnosti, što je veliki kontrast načinu na koji je Kremlj nastojao da proslavi nove veterane u televizijskim emisijama, bilbordima i u specijalnim programima rukovodstva.

Predsednik Vladimir Putin posetio je rehabilitacijske centre i uputio podređene da stvore više mogućnosti za povređene vojnike – kontrast, kažu stručnjaci, u odnosu na prethodne ruske ratove.

"Dolazak velikog broja avganistanskih vojnika kući došao je kada se Sovjetski Savez raspao, i, blago rečeno, celo društvo nije imalo vremena za njih", rekao je gospodin Pogorelov, protetičar koji je odgovarao Aleksandrovoj veštačkoj nozi.

"Ekonomija je bila u ruševinama", rekao je on. "Kakva rehabilitacija ili penzije mogu postojati u zemlji koja je čekala donacije hrane od Džordža Buša starijeg kao mana sa neba?"

Ali, kao i neki veterani, rekao je da je zadovoljan što se ruska ekonomija osećala mnogo stabilnijom nego što je imala u burnim 1980-im i 90-im, omogućavajući civilima da "idu u kupovinu iako je zemlja u ratu".

Aleksandar je bio u sanatorijumu sa svojim ocem Vjačeslavom, koji je ranjen u Avganistanu. Dok je njegov otac objašnjavao ono što je tvrdio da je krivica Vašingtona za rat u Ukrajini, ponavljajući narativ Kremlja, Aleksandar je jasno stavio do znanja da nije ljut na gospodina Putina zbog gubitka noge. Umesto toga, njih dvojica su izrazili zahvalnost lideru koji je na čelu Rusije već 25 godina.

"Hvala Bogu da imamo Putina", rekao je Vjačeslav, dok je njegov sin klimnuo glavom u znak saglasnosti.

 

 

 

Edited by Dragan
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...