Marko

Nisi napisao tako, ali mi je delovalo da se iščuđavaš. Mnogo šta i mnogi su specifični ovde. Hiphop je, ja bi rekao, samo umerena alternativa. Tj utiska sam, da je negde među prvim sledećim žanrovima po zastupljenosti posle ovih što su mainstream, ili da kažem da je jaka alternativa/slabiji mainstream

Big fuckin deal... Mož' misliti, likuša nema pojma sa '90s mainstreamom. A koliki je to zaista mainstream u odnosu na neke druge hitove iz drugih žanrova iz tog vremena, konkretno one koji su predugo bili u prvom planu i puštani do iznemoglosti? Zamisli da se svi razočaramo, šokiramo, zabezeknemo, kad neko nešto ne zna, a što je nama drago. Veći je problem ako tako nema pojma sa baš svim i svačim, pa u datom društvu npr, ako tema za razgovor nije striktno posao, ili small talk, može da bude solidnog transfer blama (Ignorant level OŠ/srednja). Na onim pub kvizovima, koje povremeno do redovno posećujem, nevezano za kriterijume onog ko sastavlja, generalno pitanja iz tih oblasti su rezervisana za ostatak ekipe, podrazumeva se da ja to samo slučajno mogu znati (Tako jednom prilikom prošle god, nisam znao da imenujem nijednu pesmu/izvođača, u rundi u kojoj su pustili jedno 5 pesama da se pogodi, periodi od kada su pesme su bili od kraja '80-ih do sredine '10-ih, jesu sve popularne stvari koje sviraju svugde, ali me po defaultu ne zanima ni najmanje ko je artist i kako se zove track)

Znamo, ipak ume čežnja za nekim nekad da posebno priraste za srce

Možda sam mislio da niie neki big deal pogađati trice u finalu gde su se 3/4 pobede overile rutinski, dvocifrenom razlikom (Uključujući onu i onakvu G1, "To set the tone," Blazersi kako su dve uzeli samo oni znaju). A mrzelo me da googlam i tražim razdaljinu trice kroz godine u NBA (Ovo što si sada rekao)

U tom krajnje izvesnom finalu... Tad trojka beše bila metar ipo bliže nego danas?

Naravno da nije... E moj rođače, sa kakvim ti neznanjem dolaziš u kafanu

Vidim juče vest da je Matteo Messina Denaro uhapšen posle 30g bekstva. Na momenat pomislim mora da mu to dođe neki rekord. A onda se setim da proverim koliko li su dugo begunci bili Bernardo Provenzano (1963-2006) i Salvatore Lo Piccolo (1983-2007) Hiding like a boss

Da, dobro, to sam možda zaboravio da kažem. Ja malo fantaziram kako bi bilo dobro da su neki kao neki drugi. A to pogotovo jer neke bendove i njihovu priču ne mogu da smislim, jer su sa svime u suprotnosti sa ovima koji su imali takav peak&burst, da je to fenomenalno (Nevezano za staž, ukupne godine nominalnog postojanja itd, zna se za njih - Te i te godine, ti i ti albumi, i to je to).

Kamo sreće da su mnogi bendovi eksplodirali i odradili ceo legacy za manje od npr 10god i ćao zdravo, ne baš da nestanu posle toga, nego samo turneje dok su u formi i ništa objavljivanje novih albuma (U idealnom svetu bi mi tako išlo, pošto ništa nije zauvek, pogotovo kreativni vrhunac autora muzičara). Win-win za publiku bi to bilo: Ne samo odnos kvalitet/godine postojanja, nego i ne bi morali da slušaju naredne albume koji su blago rečeno s' konja na magarca. Isto važi i za druge lumene, npr režisere (Jer nije svako Kubrick ili Ridley Scott ili ko još)