Marko

Bernardo Bellotto (1722-1780) je bio Italijanski slikar, istaknuti slikar urbanih pejzaža (Veduta) u XVIII veku. Rođen u Veneciji (Nećak i učenik velikog Canaletta), nakon nekog vremena provedenog u ujakovom ateljeu i slikanja rodnog grada, nastavlja dalje po Italiji, najpre u Rimu, a zatim i širom severne Italije. Otprilike (sredinom 1740-ih) kad Canaletto odlazi u Englesku, i Bellotto napušta Italiju i seli se u Drezden, (Gde ga poziva Poljski kralj i Saksonski vojvoda Avgust III, te postaje njegov dvorski slikar). Ali za razliku od svog ujaka koji se vratio u domovinu nakon 10-ak god, Bellotto se više nikad neće vratiti u Veneciju, pa ni u Italiju. U Drezdenu ostaje do sredine 1760-ih, (Avgust III umire 1763), a zatim kod poslednjeg Poljskog kralja Stanislava II, postaje dvorski slikar u Varšavi i tu ostaje do smrti. Glavna razlika između Canaletta i Belotta, mada su detalji podjednako realistično, precizno crtani, je u težim senkama, mračnijem i tmurnijem koloritu kod Bellotta. Zahvaljujući detaljnom slikanju arhitektonskih i generalno pejzažnih detalja, njegove slike su korišćene prilikom obnove Varšave nakon Drugog Svetskog Rata. Njegova dela, osim u Poljskoj i Nemačkoj, se mogu ponajviše videti u SAD, Italiji i Engleskoj.

Kako mrzim kad se ovako nešto desi, pa za to čujem na netu, izbaci me iz zone totalno. Valjda će čovek biti dobro (Intubiran, kritično stanje, a kolabirao u 1/4, i sad ne mogu da daju prognozu, užas)

https://i.imgur.com/ZOXnd7f.mp4

Tehnički gledano, ipak prošle decenije 😁 Ma kolika glupost bila, ja Salou i Daniloviću ipak u nekoj meri opraštam ovu izjavu. Ako se dobro sećam, beše to na onom skupu pre 3 god u Italiji posvećenom Jugoslovenskoj košarci: Ne samo da su neki bivši veliki sportisti skloni davanju ovakvih izjava, nego i kontekst i poenta samog tog skupa nije na nekoj objektivnosti, nego između ostalog i na tome "Kako je nekad bilo dobro, a ne ko sve ovo danas". Onaj ko im je postavio ovakvo pitanje je tačno znao šta radi, bar ja imam taj osećaj, jer takva pitanja ne dobijaju mnogi bivši asovi, bez obzira na vreme i mesto komunikacije sa medijima. Konkretno, teško je zamisliti nekakvo okupljanje, gde se bivšim velikim sportistima više gladi ego: U zemlji gde su obojica bili na vrhuncu svojih klupskih karijera, pravi se jedan takav skup, nabijen nostalgijom, prisećanjima i veličanjem prošlih era (Zli jezici bi rekli da nije ni čudo, jer nije samo do Yu, nego su još i Italijani u pitanju: Gde im je bila repka i liga '90-tih a gde je sada). Hoću reći nimalo neočekivano, jer je cela ta žurka bila ko stvorena za hot takeove, a ovaj je samo bio onaj over the top comment po kome se cela stvar pamti, a ne po nečem pozitivnom, kao što bi se valjda dalo pretpostaviti kada se organizuje ovakav skup. Šta znam, bar ja tako gledam na ovo.