Dragan

Mozes li da nadjes koliko je NATO oruzanih snaga bilo u okruzenju Rusije pre 24.2.2022. ? Sta mislis kojom vojnom tehnikom su u tom trenutku raspolagale drzave koje se granice sa Rusijom na istoku, ili na pr. Nemacka ? Mozes li da nadjes izjave pretnji prema Rusiji (kao na pr. sto zli gnom preti atomskim ratom), ili nagomilavanje oruzanih snaga na granici Rusije ? Koja je bila tendencija naoruzavanja u Evropi poslednjih 20 godina (broj vojnika i tehnike) ?

Grozno i sramotno omalovazavanje zrtava ovog rata i uzdizanje zlocinaca. Fuj ! Rashism

Ima li Srbija uopste neke rezerve i skladista gasa ? Kada pogledam ovde Srbija je na nuli (ili ne javlja podatke?) - https://agsi.gie.eu/

Ima cak i genijalaca koji su u fazonu, ako Ukrajina pobedi bolje nuklearni rat (ne mora cak ni da pobedi, dovoljno je da joj se salje oruzje, kojim bi mozda mogla da pobedi). Cak ih pustaju i na svim oficijelnim TV programima jedne zemlje (uz osmeh), u udarnim terminima.

To je B92 kakvog znam. 👍 Na svu srecu, zli gnom se vodi samo visokomoralnim idealima. Neka se pripremi NATO. Russia has now been "forced to demilitarise the whole of Nato"

I kajsije, kad su zrele su meke, oble i mirisljave. Sta tacno znaci za tebe bliskost, medjusobno poverenje, postovanje, podrska ? Postoji li neko zivo bice sa kojim si do sada uspeo to da ostvaris, ili bar delimicno ostvaris ? Roditelji, prijatelj, pas...

Sta ti zapravo hoces od te druge, zenske, osobe ?

Ovo ce verovatno biti ruski clan ekipe za mirovne pregovore. PS (hvala ras kass) Predsjednik odbora za obranu ruskog parlamenta rekao je da bi ruska demilitarizacija mogla potrajati 5-10 godina, dok bi dvije generacije, odnosno 20-40 godina, mogle biti potrebne za "denacificiranje" Ukrajinaca i "iskorijenjivanje bolesti". PPS

Ne znam da li se jos uvek tako kaze, nekada se govorilo "naivan kao francuska sobarica". 🙂

Ne daj se Ines Ne daj se godinama, moja Ines drukčijim pokretima i navikama jer još ti je soba topla prijatan raspored i rijetki predmeti imala si više ukusa od mene tvoja soba divota gazdarica ti je u bolnici uvijek si se razlikovala po boji papira svojih pisama, po poklonima pratila me sljedeceg jutra oko devet do stanice i ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu beogradsku padinu u večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines Dugo je pripremano naše poznanstvo i onda slucajno uz vruću rakiju i sa svega nekoliko rečenica, loše prikrivena želja tvoj je način gospodje i obrazi seljanke prostakušo i plemkinjo moja pa tvoje grudi, krevet i moja soba objesena u zraku kao narandža kao narandžasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba Proleterskih brigada 39 kod Prkovic pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih tramvaja lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva upotreba zajednicke kupaonice i molim vas, ako netko traži. Ne daj se Ines Evo me ustajem tek da okrenem ploču da li je to nepristojno u ovakvom času Mozart Requiem Agnus Dei meni je ipak najdraži početak raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih podataka naše mladosti koja nas pred vlastitim očima vara, i krade, i napušta. Ne daj se Ines Poderi pozivnicu, otkazi večeru, prevari muža odlazeci da se počesljaš u nekom boljem hotelu dodirni me ispod stola koljenom generacijo moja, ljubavnice. Znam da će još biti mladosti, ali ne više ovakve u prosjeku 1938. ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite i ta ce mi mladost teško pasti a bit će ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno a ponovo počinje kiša, kao što već kiši u listopadu na otocima more od olova i nebo od borova udaljeni glasovi koji se miješaju glas majke, prijatelja, kćeri, ljubavnice, broda, brata na brzinu pokupljeno rublje pred kišu i nestalo je svjetla s tom bjelinom još malo šetnje uz more i gotovo. Ne daj se Ines! Arsen Dedic

Deset sekundi zivota Sve je oko nas bilo kao u bajci. Jezero, Sunce, livada, zvuci G. gitare uz koje ona i ja plesemo poput dva leptira, ili mozda dva sumska vilenjaka. Jay Guru, jay... Proslo je tek nekoliko nedelja od kada sam upoznao tu cudnu devojku i ovaj nepoznati, a ipak tako blizak ritam mantri, koji je izazivao neocekivane reakcije - telo se pokretalo nekom svojom voljom, ponekad nezno, ponekad divlje, dok mi se u glavi dogadjao vatromet sa kineskih proslava, a pojam o mom sredistu dobijao maglovite obrise. Cinilo mi se da su prosle godine, ili da smo se oduvek znali, a sada se samo ponovno otkrili, prepoznali. I ta carolija ponovnog susreta nosila je u sebi puno radosti, razigranosti i neobicnosti. Izgledalo je kao da sam se ukljucio u struju visokog napona - nekoliko sati spavanja i malo hrane, uz puno aktivnosti postali su uobicajeni. Sve je oko mene, zapravo, bilo kao i pre. Sa jednim izuzetkom. Ja sam se promenio. Nezni nagovestaji ljubavi kucali su na vrata moje svesti. Zivot je postao interesantan. Majsko sunce blizilo se svom dugom zalasku a mi smo krenuli u grad. G. je pozurio biciklom da stigne pre nas i napravi veceru. Isli smo sumskom stazom pored jezera. Ona ispred, ja iza. Bosonogi. Bio sam zadovoljan danom, njegovom puninom, sobom i celokupnim Postojanjem. Ispunjavalo me je jedno osecanje koje bih svakom pozeleo pre nego utone u san - zahvalnost. Ali ni tu nije bio kraj. Iznenada se iz mojih grudi "otkinuo" belicasto-maglicasti, energetski oblak i zaplivao ka njoj. Trenutak kasnije ona se okrenula i zagrlila me. "Volim te" - rekoh. "Znam. Osetila sam" - odgovori ona. Poljubismo se. Posto smo se odvojili osecao sam kao neku elasticnu nit koja je spajala nase grudi. Posle par koraka sagnula se i uzela nezni, raskosni cvet, koji je otkinut lezao pored puta. Drzala ga je oprezno u ruci, poput kakvog ranjenika, a onda stavila ruku zajedno sa njim u moju ruku. I zazmurila. Posli smo dalje tako jedno pored drugoga, igrajuci se - ja iznenadjen, ona s poverenjem. Na trenutke smo oboje hodali zatvorenih ociju, poput slepaca, nesigurnih koraka, sve dok me strah ne bi naterao da proverim sledeci korak i otvorim oci. Ona je uporno zmurila, prepustajuci se mom vodjstvu. Tek sam tada poceo uvidjati sta znaci nekoga voditi - gledati za njega, govoriti mu o putu koji on ne vidi, blagim stiskom ruke, ili samo biti uz njega dok ga on prolazi. Priblizavali smo se sporo prvim kucama gradica. Smracivalo se. Pretvorio sam se u oci, gledajuci pomno put i pokusavajuci da kroz ruku prenesem to sto vidim. Ona utonula u svoj mrak, pratila je opusteno i hrabro moje nagovestaje koji su je vodili u nepoznato. Sumski put i njegove neravnine, smenio je prvo makadam, a zatim asfalt i semafori; moju pocetnu nelagodnost i razmisljanje o tome sta ce ljudi misliti o nama smenila je potpuna utonulost u gledanje i vodjenje. Bio sam ipak zahvalan sumraku i retkim ulicnim svetiljkama koji su nas skrivali od radoznalih pogleda. Kasnije sam primetio da vecina ljudi zapravo juri nekim svojim putevima, ni ne primecujuci sta se desava oko njih. Nakon 4 kilometra i oko sat vremena hoda, stigli smo u vrt male crkve u centru grada, koji je bio jedna od oaza za sve one koji traze mir. Stali smo pred mozaik Isusovog lika. Vec sam ranije primetio da nedostaje jedan zlatni kamicak na njegovoj odori. Sada sam znao da se taj zlatni prah rasprsio na nas, a blagost njegovog pogleda odjednom je postala tako prepoznatljiva i bliska. Zazmurio sam. Ritam naseg disanja gubio se u tisini veceri. A onda je vodoskok bljestave svetlosti projurio kroz moju kicmu i razlio se u glavi. Otvorili smo oci, cini mi se istovremeno i ja sam neverujuci u njenim ocima video - SEBE. Onda smo se zagrlili i opet me je iznenadio taj osecaj da grlim sebe. Jednostavno nisam mogao da ocenim gde prestaje moje a pocinje njeno telo. Cak mi ni gledanje nije u tome pomagalo. Izdajnicki je potvrdjivalo da je njena ruka moja. Srce mi je divlje smireno kucalo, disanje je teklo... A onda sam pogledao ka zvezdama i na moje veliko iznenadjenje video sam tamo opet sebe. One su treperile, kao da imaju oci i da ... one su se smesile kao da su saucesnici tog cudesnog dogadjanja. Nasmesi sam se i ja njima osecajuci jedinstvo sa svime sto me okruzuje. U meni je vladao duboki mir pracen (ili prouzrokovan) otsustvom misli. Sve je to trajalo nesto vise od desetak sekundi, ali je izgledalo kao da se nikada nece zavrsiti. Sa rukom u ruci trcali smo zatim ulicama, a cinilo se da polecemo put neba. Ko zna mozda zaista i jesmo ?

Nije bitno sta evropski politicari pricaju (trenutno), dok god Ukrajini salju oruzje i finansijsku podrsku. Kao Nemacka na pr. Nadajmo se da ce na kraju ipak biti:

Kad umrem, ostavite balkon otvoren. Dete jede narandže ( vidim ga s balkona ). Kosač žito žanje ( čujem ga s balkona ). Kad umrem, ostavite balkon otvoren. Federico Garcia Lorca

* * * Vecito hladni Polovi, samuju bezrazlozno Veseli zagor ne moze ih utesiti Licemerje, hladnoca srca Zaledice cak i ekvator Boriti se cisto i nevino Ne moleci nizasta Razoruzava protivnika Pa on i ne postoji Reci nesto, zasto Pa ipak postoji potreba Usmereni tok energije, ili dijalekticka bol Ukinuta realnost postaje mucenje Duh uvek tezi vecoj sreci Kada se zaustavi znaci da je nasao To je sva mudrost ali Da bi se do nje doslo Treba umeti cekati Utelovljeni ocaj nestaje Ali sreca jos visi u vazduhu Treba je samo ubrati `83. * * * Hteo sam u crkvi da potrazim Boga. Crkva je bila zatvorena. Bog nije bio kod kuce. * * * Svako od nas ide svojim putevima I retko nam se pogledi sretnu Uhvaceni u mreze misli Batrgamo se kao ribe na suvom `84. * * * Isti su mi dani i iste noci Kada spavam, kao da sam budan Kad sam budan, kao da sam mrtav Tezina besmisla vuce me u ponor Kud god da odem tuga ce moja samnom Svrha, gde je ? * * * Oprosti, nema kajanja Iako boli pogled unazad Dobro je Ubismo zivot u neznanju Laz osmehom caruje Bice borbe Dobro je `84. * * * Jaci nego ikad - osecaj da hodam po vrlo tankoj zici iznad ponora. * * * Zivot je nadanje, prijatelju moj I najlepsi tren samo je senka Onoga sto ce doci A doci ce onda Kada na dnu svoga bica Otkrijemo Tajnu Vecne Radosti I znam, negde u Vecnosti Ona nas ceka Tuzna zbog naseg beskrajnog lutanja I sprema darove Onima koji ce doci Ako dodju Zivot je nadanje ... `84.

Najnoviji podaci o popunjenosti skladista gasa (27.5.) EU 45.34 % (499 TWh) Ovo je sada dovoljno za 80 zimskih dana. Poljska 94.11 % UK 91.76 % Portugal 91.50 % Spanija 66.07 % Ceska 60.24 % Danska 54.31 % Francuska 49.94 % Italija 48.6 % Nemacka 47.46 % Letonija 39.83 % Slovacka 36.93 Holandija 36.44 % Belgija 34.11 % Austrija 31 %

115 Russian national guard soldiers sacked for refusing to fight in Ukraine Here’s a message from the 107th Infantry Regiment of the DPR basically telling the Russians they don’t want to go fight for the LPR Here’s the 3rd Infantry Battalion of the 105th saying something pretty similar

Sve ima svoje za i protiv. https://www.theonion.com/the-pros-and-cons-of-letting-children-die-1848983842 Nije sa Oniona, ali nije ni daleko - The Texas Tribune i stabilna budala. Addressing NRA in Houston, Donald Trump rejects gun regulations and calls for school safety overhaul Obraćajući se NRA-u u Houstonu, Donald Trump odbacuje propise o oružju i poziva na reviziju sigurnosti u školi Trump je govorio na događaju u Houstonu tri dana nakon pucnjave u školi Uvalde. Tajna služba zabranila je unošenje oružja u dvoranu tijekom Trumpova obraćanja. 🤔 NRA je potrošila više od 2 milijuna dolara na lobiranje političara u zakonodavnom tijelu Teksasa, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi, prema The Dallas Morning News . Najviši državni zastupnici, uključujući guvernera Grega Abbotta i potporučnika Dana Patricka, izrazili su otvorenost za mala ograničenja neposredno nakon masovnih pucnjava 2018. i 2019., da bi kasnije odustali od tih ideja. Godine 2021., tijekom prve zakonodavne sjednice nakon što je u masovnoj pucnjavi u El Pasu poginulo 23, zakonodavno tijelo Teksasa donijelo je zakon o nedopuštenom nošenju koji pojedincima dopušta nošenje pištolja bez dozvole ili obuke. Kao dio te remonta, Trump je rekao da bi zgrade trebale imati "jednu" točku ulaska, jake ograde i detektore metala. Svaka škola također treba naoružane časnike, a obučeni učitelji trebaju nositi skriveno oružje, dodao je. Trumpov prijedlog da školske zgrade trebaju imati samo jedan ulaz odjekuje pozivima američkog senatora Teda Cruza ranije ovog tjedna. Stručnjaci za škole i sigurnost kažu da je takva mjera nerealna, jer mnoge škole imaju tisuće pojedinaca kojima bi mogli biti potrebni sati da uđu i izađu iz zgrada. Kao rezultat toga, jedan ulaz također može predstavljati opasnost od požara.

Pesma trave Imaju trave jednu misao tešku kao kamen Jer one meni kažu: “Ne treba tvoja pesma. Lezi u nama. I sklopi ruke, gde bilo, pod glavu. I ćuti. Dugo ćuti dok ne zaboraviš govor. I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav, Što duboko ćuti. I digni oči polako sa brega U oblak, tako nemiran i beo, nezaustavljen u nebu. I spusti oči sa oblaka u sebe. I zaustavljen sam u sebi, Leži. I ćuti sa očima u sebi pod oblakom kraj brega. Zbunjen od mraka u sebi, pogledaj, i obično shvati (Obično, kao što nas vetar slučajno zaklati): Nad bregom nema oblaka. Breg ćuti sam, malo crn od sutona.” Ležim u travi visokoj i neodređeno mislim. Mrav jedan na mom kolenu kao na bregu čovek. Nemiran, mrav stoji. Ja ćutim. I to je moja pesma. Sasvim zamišljen, ležim u travi. Trave šume teško kao kamen. Stevan Raičković

* * * Putovanja za mene imaju neku carobnu privlacnost. Ona stvaraju tako zeljenu iluziju, da je je sve oko nas prolazno i nestvarno, a da smo mi, ti koji vecno trajemo. Cini mi se da dobijam moc, da shvatim i obuhvatim taj prostor kroz koji se krecem i cinim se sam sebi nekako vazan, jer se krecem cilju, a sve oko mene stoji beznacajno i nepokretno. `82 * * * Putnik je dugo isao stazom i na njoj nije sreo nikoga. Isao je njome nekad srecan, nekad tuzan, prolazio lepim i surovim predelima i vrlo je retko sumnjao u neophodnost putovanja. Tamo odakle je krenuo nije bilo nikoga i davno je vec zaboravio zasto je krenuo. Cinilo mu se da njegov put nema kraja i cesto mu je zbog toga bivalo tesko. Prosle su mnoge godine, njegova kosa dobila je srebrnu boju, pomalo se i umorio, ali je jos uvek zudeo za necim, sto mu je izmicalo na dan hoda ispred. Jednog dana, tacnije predvecerja, dok su se zvezde rojile na letnjem nebu, naisao je na jedan putokaz. Prenocio je u njegovoj blizini, nemirnih snova, da bi sa prvim zracima Sunca mogao procitati jednu rec napisanu na njemu: P O C E T A K Ostar bol prostrelio mu je srce i um, mozda je kanula i neka suza i on je seo u prasinu pored puta. Sedeo je tako, dok je Sunce prelazilo nebom i ko zna sta je mislio, sve dok jednog trenutka nije ustao i krenuo, zadovoljno pevuseci neku melodiju. `83. * * * Cini mi se ponekad, da u meni postoji nezna pticica, koja umiljato guguce i u kojoj je sve ono moje najvrednije. Veoma cesto je nisam svestan i mozda ponekad posumnjam u njeno postojanje, ali sada, u ovom trenutku, svesniji sam je nego ikad i moje srce je puno, njene bezgranicne veselosti i pesme. Sada kada je nazirem, jasno mi je da to nije obicna ptica. Njena krila su jaka i ona leti visoko, njene prodorne oci vide duboko, njena pesma je mudrost, srce joj je ljubav, oblik postojanja lepota, a ime istina. U casovima radosti ne treba razmisljati o tuzi, ali pitam se zasto je ona tako redak gost u mojoj kuci, koji su njeni nebeski putevi i kako da je zadrzim jos koji tren ? Izgleda, kao da je i pored svih svojih krasnih osobina, pomalo stidljiva i cudljiva, najvise voli svoju osamu i nebo, a ja sam je kao gordi hvalisavac nosio u kavezu, na vasar, da ljudi vide njeno sjajno perje. Mozda sada znam, mozda ona zna, da ce je odsad videti samo moji prijatelji, a ja cu je mamiti ljubavlju, da sto cesce obasja moj zivot svojom umilnom pesmom. `83. * * * Zar je druga osoba tvrdjava koju treba osvajati, puki objekat naseg interesovanja ? Ne, radije verujem u rajske vrtove - pa cak i ako su okruzeni zidinama, ocekujem od gospodara, da otvori kapije i pozove me unutra, a uz to jos, da spremi najlepse darove sa svoga poseda. * * * Postoji neka prepreka Nasa je stalna teznja da je savladamo Jer iza nje je nesto veoma znacajno Ako je predjemo uloge se menjaju Drzeci se za ruke mozemo je prevladati * * * Ceprkati po svojoj unutrasnjosti Kakve li bezobzirnosti Kajati se a zatim gresiti Kakve li zablude Biti optimista i ziveti Kakve li hrabrosti O svemu tome pisati Kakve li gluposti `83. * * * Uznemirujuca, gotovo panicna misao Povuci se na vreme, rastrgnuce te vlastite sumnje Zbaci okove i povoljne mogucnosti Odbaci sebicnost i mastanja Makar jednom voli bez ostatka I zivi bez straha u srcu Sve ce biti dobro `83.

Da ne bi ispalo da te "streljam" kao one ugrozene neutralce, samo o ovome. Treba uracunati da su prihodi (pre svega od energenata) te raspale privrede prakticno u rukama jednog coveka, koji vise od 20 godina koliko je na vlasti, nije nasao za shodno da ih upotrebi za dobrobit gradjana svoje drzave, vec ih je spucao u lojalnost nekoliko hiljada pretorijanaca (citaj jahte i vile, na mrskom, trulom, dekadentnom, materijalistickom Zapadu ) i traci u jednom besmislenom ratu. Upravo tako. Osim toga to sto prozivaju nas za rusofobiju je samo izgovor. Mama mi je predavala ruski, bila u Rusiji nekoliko puta, meni se ruski jezik izuzetno svidja, volim rusku knjizevnost, muziku, pesme ... Pitanje je, kakve veze ima ovaj zlocinacki rezim (kao i vecina rezima tamo do sada) zlog gnoma sa svim tim stvarima ? Smokvin list, koji uvek potezu diktatorski rezimi (koji su uglavnom proganjali te umetnike, kojima se sada dice) kada ne znaju sta bi drugo. PS Bio bih najsrecniji da ruski narod moze ziveti u miru i dobro, da ima demokratiju, pravo glasa i da doprinosi boljitku Evrope, ali za to se ipak mora sam izboriti.

Zaista interesantna anketa. Osim Bugarske i Grcke, svi ostali (pogotovo oni koji su osetili blagodati zivota pod ruskom cizmom) vecinom smatraju da je Rusija odgovorna ! Interesantno je uporediti i broj ovih neutralnih (btw imas neki konto na koji bi mogli uplacivati za te ugrozene neutralce, kojima preti streljanje od jednoumnika?) sa intezitetom ruske propagande u tim zemljama i parama koje su isle na konto raznih idolopoklonika zlog gnoma (Marine Le Pen, Matteo Salvinija, Schrödera, SPD, AfD; levaci u D su radili za dzabe iz ideoloskih razloga i naravno druga Orbana). Mnogi od njih bi postupali isto da mogu. Cenim da su oni u Juznoj Americi isto odusevljeni (Bolsonaro, Maduro, stabilna budala T...), no ipak je okean medju njima tako da ne mogu, sve i kad bi hteli, pod bratski zagrljaj majcice Rusije. A u KIni bi sigurno bilo 99.99% za odgovornost Ukrajine.

Mozda ima veze sa ovim ? France, Germany sold weapons to Russia after Crimea conflict As Germany faces criticism over its reluctance to send arms to Ukraine, a report claimed France and Germany sent arms worth millions to Russia which is likely to be used against Ukraine. ... A British newspaper reported the military equipment including missiles, guns and rockets which were sent to Putin's regime despite an arms embargo against Russia after the 2014 Crimean conflict. ... The report claimed Germany defended its decision as Russia had assured that it was meant for civilian use amid reports of ambiguity over the EU'S arms blockade policy against Russia. Kako ono bese - zaustavite isporuku oruzja... Ukrajini. Zbog mira naravno.

Nikad dosta ratova. Putin Ally Ready to Attack Poland: Better 'Take Back Your Weapons'

Znam da malo kasnim sa odgovorom na ovaj post, ali bolje ikad nego nikad. Moji utisci, stranca padobranca, nakon kratkog vremena provedenog ovde (ne znam vise kako sam se uopste ovde prijavio, verovatno na poziv nekoga, nakon egzodusa sa starog foruma, a trenutno privucen znatizeljom sta Srbi misle o ratu u Ukrajini). Ekipa, forumasi i moderatoti mi se svidja, sama struktura foruma manje, jer mi se cini dosta nepreglednim. Vi ste se verovatno vec navikli na nju, ali ja dolazim sa jednog drugog hrvatskog foruma, gde sam vec godinama (bio i moderator, iako Crnogorac). Radi se o - http://www.forum.hr/ Verovatno se radi i o broju clanova (300 : 3500) i razlici u godinama postojanja. Ipak mozda ne bi bilo lose razmisliti o preuzimanju nekih stvari koje dobro funkcionisu tamo, na pr. bas taj sistem, kako ih Devojka Luke naziva, babypdf, ili subpdf. O ratu u Ukrajini na pr, postoji samo jedna tema i na njoj se smenjuju i na neki nacin "ponistavaju" razne teme koje bi vise dosle do izrazaja, ako bi se napravile podteme (stanje na frontu, naoruzanje, sankcije, izbeglice, istorijski i politicki aspekti...). Tako bi svako mogao brzo da nadje sta ga vise interesuje i teme ne bi bile razvodnjene stalnim skakanjem sa jedne na drugu. Neke stvari u potpunosti nedostaju - na pr. Filozofija, Religija, Duhovnost, Seks, Ljubav, Roditelji i deca, Psihologija, Pravo ... To su tako siroke oblasti da je samo jedna tema o njima premalo, tj. dovodi opet do te papazjanije (na pr. ako bi se otvorila tema filozofija, onda bi na njoj jedan post bio o Kantu, drugi o etici, treci o logici, a cetvrti o Niceu... i onda u krug). Mogu da razumem da je pri ovolikom broju clanova nemoguce "popuniti" previse podforuma, ali osim preglednosti, moguce je da bi se time dobio i kvantitet, koji ovom forumu (i Srbiji - koji su jos veci srpski forumi ?) nedostaje (nije da je ovo pod moranje; razgovor ugodnog drustvanca za kafanskim stolom je isto ok), jer mi se cini da bi sa kvantitetom, forum dobio i jedan novi kvalitet i znacaj u drustvu (hrvatski forum na pr. se cesto spominje i u novinama i veoma je popularan, cak iako nije na liniji zvanicne politike, vec je vise "alternativan" i otvoren, poput ovog foruma).

O deci Vaša deca nisu vaša deca. Ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom. Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas, I premda su s vama, ne pripadaju vama. Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli, Jer ona imaju vlastite misli. Možete okućiti njihova tela, ali ne njihove duše, Jer njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snovima. Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas. Jer, život ne ide unazad, niti ostaje na prekjuče. Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele. Strelac vidi metu na putu beskonačnosti, i On vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko. Neka vaša napetost u Strelčevoj ruci bude za sreću; Jer, kao sto On ljubi strelu koja leti, isto tako ljubi i luk koji miruje... Halil Dzubran