Dragan

Dva suprotna pogleda na ovaj rat.

Jel` moze neko ovo da prevede ?

Interesantna analiza, zasto se jos uvek ne vidi ukrajinska kontraofanziva.

Problemi u raju. Kako ce Rusija funkcionirati kada joj ponestane avionskih veza ? Verovatno ce se voziti ladama naokolo. Овде Аерофлот паркира нове Аирбус А350 како би их канибализовао Док аеродроми у Европи јече под налетом путника овог лета, најновији сателитски снимци главног московског аеродрома Шереметјево откривају још једну драму: од рата у Украјини, све више постаје гробље авиона. „Економија одозго” је сарадња са ЛивеЕО-ом. У марту 2020. Виталиј Савељев је и даље био еуфоричан. „Са најсавременијим дуголинијским авионима на свету, подижемо нашу услугу на нови ниво и отварамо нове могућности у веома конкурентном пословању на дугим релацијама“, похвалио се тадашњи шеф руске државне авио-компаније Аерофлот поздрављајући први Ербас А350 на највећем московском аеродрому Шереметјево. Једанаест машина би требало да уследи до краја године, а још седам до 2023. године. Требало би да лете у Њујорк, Осаку, Сингапур или Хавану, да Аерофлот постану врхунски играч, посебно у саобраћају између Европе и Азије, који је тада још увек растао. Данас, 68-годишњак је руски министар саобраћаја - и није много остало од његових идеја, као што показују актуелни сателитски снимци са ЛивеЕО- а. Шереметјево је преживело период короне релативно неповређен . Саобраћај је смањен само за око половину. Али сада када аеродроми у остатку Европе раде пуном брзином током празничне сезоне и више пута премашују своје границе капацитета , на московском аеродрому су отворени само два на северу и онај за пословне путнике, који је пројектован за до 60 милиона путника. „Последњи од три путничка терминала Д, Е и Ф на југу аеродрома потпуно је затворен од средине марта“, јавља инсајдер. Према недавном снимку, на капији је много авиона. Али они су само наизглед спремни да прихвате путнике. Пажљивији поглед показује да су мостови за укрцавање путника враћени. Фотографија снимљена недељу дана раније не показује никакве промене. Јасан знак да су терминали угашени. Ту и тамо се виде промене, неке машине су измештене на другу позицију између два снимка. Стручњаци то, међутим, објашњавају тиме да авио-компаније морају редовно да премештају опрему, јер је то једини начин да стајни трап буде покретљив, а машине у функцији. Најмање два од седам нових авиона Ербас А350 којима управља руска државна авио-компанија Аерофлот такође су паркирана на улазима на југу. Ово показује детаљну анализу снимака. У ту сврху, ВиртсцхафтсВоцхе је измерио летелице и испитао их на типичне карактеристике као што су врхови крила који су савијени нагоре. Ни Ербас ни други стручњаци за авионе нису успели да идентификују машине са 100% сигурношћу на тренутним снимцима. Међутим, подаци Флигхтрадара24 показују да од седам авиона Аерофлота са актуелним званичним регистрационим кодовима РА-73151-7, три нису полетела најмање 90 дана. Како ствари стоје, најновији пример, са Ербасовим серијским бројем 466 и оригиналном регистрацијом ВП-БИФ, није чак ни превозио путника који плаћа откако га је Аерофлот преузео из фабрике у Тулузу, у јужној Француској, 24. фебруара ове године, на дан руске инвазије на Украјину. Чињеница да ови високотехнолошки млазњаци, за којима друге авиокомпаније тренутно жуде, само седе тамо указује на скривену драму. Дневни лист „Исвестија”, који се сматра блиским држави, пре неколико дана објавио је да министар саобраћаја Виталиј Савељев испитује правила по којима авиокомпаније у земљи могу да користе своје паркиране машине као донатори резервних делова. Уредба би требало да ступи на снагу почетком следеће године. Како потврђују инсајдери из ВиртсцхафтсВоцхеа, експлоатација је већ у пуном јеку. А један од првих авиона је А350. „Прво од ових око 300 милиона скупих чуда већ је канибализовано“, коментарише инсајдер. „И изгледа да ће друга два тренутно трајно паркирана ускоро доћи. Разлог за чин, који је суров са становишта љубитеља авиона, је чиста нужда. Резервни делови су били у дефициту од када су западне земље у великој мери забраниле испоруку авиона и њихових компоненти након напада на Украјину. Зато што за разлику од робе широке потрошње, софистицирани уређаји подлежу строгој контроли извоза и боравишта. „Увек знамо тачно где се налазе делови нових модела“, каже менаџер Ербаса. Стога је тешко заобићи ембарго преко неке врсте црног тржишта. Аерофлот и друге руске авио-компаније су овим санкцијама погодиле суштину. Јер, према статистици руског министарства саобраћаја, они су до сада 90 одсто путника превозили у машинама западне производње. Званично, 470 од 1.287 регистрованих цивилних пилота долази из домаћих фабрика – то је трећина. Али пошто су Тупољеви и Иљушини мањи и старији, користе се ређе. Осим тога, неки од модела произведених у земљи, као што је Сухојов Суперџет ССЈ100, не могу без западних делова, на пример у моторима. Према извештају државне новинске агенције Интерфакс, без нових правила за резервне делове, највише 300 од тренутно 800 страних авиона неће бити у функцији најкасније до 2025. године. То је углавном због строгих сигурносних правила. Да би се избегли ризици, сматра се да машина више не може да се покрене ако само један од стотина хиљада важнијих делова више не ради, чак и ако је присутан неколико пута, као што је рачунар на возилу . Канибализовани делови су добра замена. Али чак и то важи само у ограниченој мери. Уз унутрашњост три паркиране машине А350, четири активна брата и сестре могу, у најбољем случају, да издрже и до три године ако се млазњаци користе само неколико сати дневно, процењује хамбуршки стручњак за авијацију Хајнрих Гросбонгард. „Али то ће успети само ако се ништа значајно не догоди. Уско грло су првенствено компоненте које се јако троше као што су гуме, кочионе плочице и кочиони дискови. Али не само А350 намењен канибализацији чека тужна судбина. Четири млазњака који су још у употреби такође лете знатно испод свог потенцијала. Тренутно су скоро искључиво на линијама Москва-Краснојарск и Москва-Сочи – обе дестинације где Аерофлот може удобно да лети ујутру и врати се поподне. Сочи има двоструку функцију. С једне стране, црноморска метропола је једна од најважнијих дестинација за летење руских туриста јер се до других у Европи више не може доћи. Само 12. августа обављена су 64 лета са три највећа московска аеродрома до приморског летовалишта, које данас важи за неку врсту руске балерине. Али место одржавања Зимских олимпијских игара 2014. сада има још једну функцију: то је једино руско чвориште за међународне летове. Ради се скоро искључиво са малим супермлазним авионима руске производње. Иако имају ограничен домет, захваљујући локацији Сочија на периферији земље, могу доћи до многих места као што су Дубаи или Делхи. То не би било могуће ни из Москве ни из Санкт Петербурга. Тако је неколико страних путника принуђено да мењају воз у Сочију. То што руске авиокомпаније више не користе своје авионе Ербас и Боинг са знатно већим дометом, последица је санкција. С једне стране, ризикују да изгубе машине: после почетка ембарга, компаније нису вратиле машине западним лизинг компанијама како је тражено. Сада ризикују да закуподавци ухапсе и потраже их на основу налога локалног суда када одлете у иностранство. „Можете бити сигурни да су закуподавци у ФлигхтАваре-у или Флигхтрадар24 инсталирали алармне функције и да ће позвати своје адвокате на марш чим се један од њих појави изван руског ваздушног простора“, објашњава Гросбонгардт. Са добрим изгледима за успех. Два руска авиона су готово трајно задржана у Египту и Шри Ланки. На крају су могли да почну поново. Али било је близу. „Вероватније је да је, по налогу владе, у ионако мучан правни процес у кратком року додато неколико обрта и обрта“, спекулише један инсајдер. То се вероватно неће поновити у будућности јер су ЕУ и САД запретиле последицама, каже један менаџер лизинга: „Сада Русијом више није извесно, чак ни у неколико земаља које су још увек пријатељске , каже финансијер авиона. Али чак и ако се лизинг компаније не жале на авионе, санкције би ступиле на снагу. Руске авио-компаније не могу да буду сигурне да ће све потребне резервне делове добити у случају квара у иностранству. „А онда је већ крај терена када је ствар пукла гума“, примећује Гросбонгард. Чак и ако делови популарних модела као што су Боеинг 737 или Аирбус А320 и даље могу да лете тамо. Са широкотрупним авионима калибра Боеинг 777 и А350, логистика може бити веома тешка. На први поглед је запањујуће да Аерофлот сада користи водећу летелицу А350 на рути која је, као и слично дуга рута Франкфурт-Мадрид, типична за авионе средњег раздаљина а ла А320. Било би много смисленије користити га од Москве до Владивостока, рутом која је отприлике дуга као Франкфурт-Њујорк. Али та мера служи за заштиту А350. „Ако машине лете само четири сата дневно, трају много дуже и треба им мање резервних делова“, примећује инсајдер. Дуге линије унутар Русије сада се лете до пет пута дневно у сваком правцу са великим Боеинг 777-300ЕР. Ако више не могу да полете, то не само да би имало економске последице у централизованој држави као што је Русија, већ би такође оштетило политичку кохезију огромне земље. Уосталом, према садашњем реду вожње, Транссибирска железница траје скоро седам целих дана. ако би некадашње чвориште Шереметјево требало још неко време да остане паркинг и диспензер резервних делова. На пример, око јужних терминала паркирано је више десетина џамбо џет-ова којима управља руска теретна линија АирБридгеЦарго. Подаци Флигхтрадар24 показују да ниједна од машина Боеинг 747 није полетела последњих месеци. Прије рата, линија је редовно летјела до аеродрома Лајпциг/Хале и чак је тамо користила терминал за одржавање.

Glavno pitanje je, ako vec zamisljamo, kako bi Rusija izgledala da je onih 600 milijardi (pre rata) + ogromno bogatstvo koje je otislo na vile, jahte i bankovne racune mafijaskih pajtasa oligarha + svi resursi koji se trose sada na ovaj besmisleni rat, ulozeno u razvoj Rusije i za dobrobit naroda koji tamo zive ! Rusi bi davali jeftine energente (ili vec koja je trzisna cena), Evropa njima pare za dalji razvoj. Dobro i jednima i drugima, cak i neka medjusobna zavisnost ne bi bila problem, sa normalnim partnerstvom, bez ikakvog ulazenja u EU, NATO, bilo sta. I sada - pronadji gresku u ovom zadnjem pasusu !

Rusija (citaj zli gnom) je pre ovog rata i pored toga sto je deo dao pajtasima mafijasima, nakupio puno para. Posto je represivnim aparatom (policija, vojska, sudstvo) ugusio opoziciju kod kuce (zatvaranjem, ubijanjem) i ukinuo nezavisne medije i slobodu govora, pogledao sta jos moze da ga ugrozi i video naravno da to moze biti primer Zapadne demokratije (sto blize, to gore => jedan od razloga napada na Ukrajinu). Zapadne demokratije su zasnovane na pluralitetu misljenja, slobodi govora, pravnoj sigurnosti, borbi pozicije i opozicije (naravno i drugim stvarima, ali ove su bitne za ono sto je zli gnom iskoristio). I naravno svako drustvo, pa i Zapadna, demokratska, imaju svoje probleme i neresene interesne konflikte raznih drustvenih grupa. Znaci imas puno para i potencijalnog neprijatelja u susedstvu. Sta ces uraditi ? - podrzati materijalno opoziciju (koja je nacesce krajnja desnica i levica); mada su ovi sa krajnje levice dovoljno ideoloski zaslepljeni i blesavi da rade i za dzaba, protiv interesa vlastitog drustva - voditi informativni rat, sejati sumnju i potencirati probleme i neresene interesne konflikte u drustvu - ponuditi jednostavno resenje, tj. "cvrstu ruku", crno-belo populisticko resenje svih problema - ostaviti Zapadne demokratije da se glodju oko bacene koske, jel` sloboda govora i tolerancija Paradoks u svemu je ocigledan - ruski oligarsi i politicari salju svoju decu na Zapad da se skoluju i zive, imaju svoje vile i jahte i bankovne racune na mrskom Zapadu; ni jedan Trump, Salvini, Le Pen, Orban, Schröder, pa ni pickousti, ne bi zeleli ziveti u Rusiji. PS Naravno i vladajucim partijama na Zapadu su odgovarali jeftini energenti, sto je bilo dobro za ekonomiju. Ovisnost o ruskim energentima ne bi ni bila problematicna, da se Rusija ponasala kao normalni partner. Kako bi izgledala Rusija, da su te silne milijarde suficita (600 milijardi pre pocetka rata) + bogatstvo oligarha + ovo sto se sada trosi na besmisleni rat, bili upotrebljeni na dobrobit ruskog naroda ! To bi bila win-win situacija i za Rusiju i za Zapad. Ali avaj, zli gnom i njegovi poltroni zeljni moci.

Struja je ovde oko 0.20 Fr. (zavisi od kantona, doba dana, eko-mixa... ~0.17-0.25). Ne znam tacno, ali ako trosimo 4 kW na dan to je oko 120 kW mesecno, znaci oko 24 Fr mesecno. Poskupljenje od 100% bi znacilo + 24 Fr = jedna Pizza mesecno manje. Ako mozete da skupite nesto u Srbiji za nas koji propadamo na Zapadu. 😭

Ja mislim da bi najbolje bilo i za njih i za nas, da se predaju i da se sve vrati na staro. I posle da neko kaze Rusi nisu humanitarci.

Ovde u CH je stvar jednostavna. Prilikom ispunjavanja poreskih formulara (sve moze preko interneta) jednostavno stavis konfessionslos (nekonfesionalni) i ne moras placati taj porez. Mozes cak svake godine menjati tu rubriku, ako hoces.

Fake it till you make it 🤣

Podseca na ovu akciju - Posto su dobili zadatak da "nadju" 3 SIM kartice, oni stavili 3 SIMS igrice. I umesto da stave neki potpis koji je necitak, oni napisali "necitak potpis". 🤣

Slucaj resen. Teroristkinja sa 12. godisnjom cerkom upadne usred Moskve, podmetne eksploziv i izadju bez problema drugi dan. Zvuci totalno uverljivo. I bas izgleda da CCTV kamere nigde u okolini nisu radile. Yes how yes no. Pitam se samo zasto nema vise vesti i komentara o nekim drugim smrtima ? Na primer - Ukraine: civilian casualty update 12 July 2022 From 4 a.m. on 24 February 2022, when the Russian Federation’s armed attack against Ukraine started, to 24:00 midnight on 11 July 2022 (local time), the Office of the UN High Commissioner for Human Rights (OHCHR) recorded 11,544 civilian casualties in the country: 5,024 killed and 6,520 injured (+ od 12.7. do danas jos nekoliko stotina). Refugees from Ukraine recorded across Europe 6,657,918 Last updated 17 Aug 202

1. Nema te organizacije u kojoj tako "sistematski" i u toj meri dolazi do seksualnog napastvovanja, posebno dece. Evo mnogobrojnih primera skupljenih za katolicku crkvu (a u drugima sigurno nije bolje, samo jos vise nedostaje transparentnosti i informacija). Catholic Church sexual abuse cases Catholic Church sexual abuse cases by country 2. Najgore je sto takvi slucajevi bivaju prikrivani od strane crkve (da im kao ne bi naskodili ugledu, cak prebacuju sve na nepravednu "hajku" ateista) i nisu retki primeri kada su, umesto da svestenike predaju sudiji, njih samo prebacili na drugo mesto, gde su nastavljali i dalje da seksualno ugrozavaju i decu, pokrivani od najvisih instanci, cak i papa. Godinama, cak decenijama ! 3. Istovremeno, nude se kao neka moralna vertikala drustva, a pri tom su licemeri kakvih nema.

Ne znam ko je ovaj Dragan Sormaz, ali je dobro odgovorio ovom budalasu M.Djosicu. A komentari ispod su strava. @Devil In My Pants Slucajno naleteh na ovo na jednom drugom forumu, inace ne bih preziveo gledajuci sve te ludake (happy...).

Руска економија: неуспех у планирању, планирање до неуспеха Постоји ли начин да се заустави руска економија да не падне у катастрофу? Макроекономска и индустријска политика можда нису за задивљујуће читање, али су ствари од којих се праве велике силе. За метке и завоје потребне су фабрике, отпрема и биланс стања. Западне санкције никада нису биле осмишљене да задају брзи нокаут ударац. Уместо тога, најбоље је о њима размишљати као о средству кратког споја капацитета руске државе да жонглира захтевима освајачког рата са све већим економским последицама. После месеци самозадовољних и површних најава, Денис Мантуров је средином јула именован за потпредседника тима премијера Мишустина. Његов задатак је огроман: мобилисати све што може од руске државе и бизниса и интервенисати да спасе руску индустрију од најгоре кризе са којом су се суочили од 1990-их. Државне интервенције и контрола економских одлука имају дубоко испрекидану историју у Русији. Али то не значи да су тржишта увек боља; сломљена тржишта сигурно нису супериорна. Тржишта одређују робу потрошачима кроз цене. Санкције чине кључну робу оскудном, укључујући робу која је компанијама потребна за отварање нових фабрика и замену увоза. У овом случају, цене експлодирају и трговина између фирми и сектора нагло опада, остављајући компаније и потрошаче у тешкоћама. Није ни чудо што је Мантуров рекао новинарима да влада намерава да напусти „апсолутну“ тржишну политику и крене ка обезбеђивању „технолошког суверенитета“. Само држава теоретски може да обезбеди ресурсе и координацију потребне да се уклоне нагомилана уска грла која гуше привреду. Тржишта се не могу кретати довољно брзо да се позабаве проблемима који се појављују. Греси прошлости, јади данашњице На несрећу Мантурова и других кустоса политике, шта год да ураде, прогањаће га прошли греси. Дубоки недостатак дугорочног планирања Путинизма и политичке преференције за стагнацију скупо су коштали руску привреду – и државну ратну машину – у протекле двадесет три године. Чак и када је Русија цветала током 2000-их, влада је имала огромне буџетске суфиците, извлачила новац из привреде и није успела да да довољно приоритет дугорочним инвестицијама у инфраструктуру. Државна политика издвајала је чак 5-6% БДП-а годишње. Ако су нафта и гас покретали процват Русије од 1999. до 2008. године, овај непотрошен новац постао је ручна кочница која је трајно успоравала раст. Финансијска „разборитост“ државе била је луђачка кошуља за инвестиције и животни стандард већ више од једне деценије. Да би успешно изградила домаћу индустрију за сложене компоненте, влади је потребно много капитала, капацитет за увоз неопходних компоненти, трговинска политика која омогућава домаћој индустрији да полако напредује у ланцу вредности, и довољна потражња за било чиме што се производи. Данас Русија не може ефикасно да испуни ниједан од ових основних захтева. Не може лако да увезе много потребних компоненти или иначе плаћа премију за то. Систематски је слабила домаћу тражњу две деценије и у великој је рецесији трећи пут у последњих 15 година. Трошење трилиона рубаља за изградњу капацитета за замену безброј ствари које Русија увози из иностранства било је могуће пре 24. фебруара. Сада то ризикује већу инфлацију због огромних ограничења у снабдевању за било какву индустријску експанзију. Опрема за рударство, власнички софтвер који деле стране фирме које сада напуштају руско тржиште, генератори, индустријске пећи за печење, делови за авионе и аутомобиле — скоро свака потрошачка и одбрамбена индустрија се у различитом степену ослања на стране инпуте. Текући дефицити за значајно повећање производње неизбежно ће подићи цене оскудних добара потребних за изградњу нових индустрија са смањеном радном снагом и смањењем нивоа миграције радне снаге. То је савршена олуја која води до веће инфлације, пада потрошње, нижих инвестиција и нижих прихода док се држава бори да избегне или ограничи буџетске дефиците. Шта су они мислили? Ако је тачно да је најужи круг око Путина одлучио да изврши инвазију на Украјину 2021. године, нема доказа да је вршио било какве економске припреме за оно што је уследило. Можда ово одражава искрен шок да су западни партнери и савезници били у стању да успешно координирају различите мере санкција. Без обзира на унутрашње размишљање у Москви, ратне економске мере које је Дума усвојила у јулу стварају правно оправдање за прерасподелу ресурса из цивилне привреде у војне сврхе. Они се, међутим, не баве правом проблемом. Неуспех режима да планира економски је план за неуспех. Без јаких институција које би координирале инвестиције или одлучивале ко шта добија, алтернатива су руковања, бјесомучне кампање предузећа и стална акумулација предности државним фирмама или компанијама са лакшим приступом кредитима. Новац и кредит се могу створити и поклонити потезом оловке. Не можете да штампате компјутерски чип, ваздушни јастук или вагон. „Технолошки суверенитет“ је само последња реч за немоћне покушаје Русије да постигне економску аутономију. Није мала иронија да је совјетска економија била сложенија од свог руског наследника и да је боље одговарала том задатку. Упркос својим безбројним манама, још увек је поседовао институције способне да координирају политичке изборе и усмеравају инвестиције. Мантуров сада има задатак да поново створи делић тог капацитета уз упозорење да би могао да буде замењен кад год је то погодно. Русија и даље може да води рат са свим овим ограничењима. Али неадекватности руског политичког система и његовог разумевања економске политике постављају питање које се премало поставља: ако је цена победе уништење економије, може ли Русија да приушти победу?

Drago mi je da nisi bot. 🔝 Kao sto sam vec pisao, cena slobode se treba platiti. Nekoga ce pogoditi vise, nekoga manje, ali nada je da ce zli gnom izgubiti sredstva za dalji rat. "Blagi pad cena nafte" je dobra vest, a i nije tako blag - WTI Crude 123.70 (8.3.2022.) => 88.94 (19.8.2022.) = - 28% Opec Basket (koji je bitan za rusku naftu) 127.93 (8.3.2022.) => 95.73 (19.8.2022.) = -25%

Ja vas stvarno ne razumem. Ne valja vam kad benzin poskupi, ne valja vam kad pojeftini. 🤔 Opec Basket - 95.73 (-1.75%) WTI Crude - 90.60 (+2.84) Kako napreduje rusko oslobadjanje Ukrajine ? Sta kazu Zaharova i Peskova ? A evo i izvestaja koji si trazio: Reported events tonight: • Explosions at munitions depot, Timonovo, Belgorod • Fire/explosions at Stary Oskol Airfield, Belgorod • Explosions in Nova Kakhovka, Kherson • Explosions/UAV shot down near Belbek airport, Crimea • Air defence activity near Kerch strait, Crimea

Koliko Severnokorejaca je inace izaslo iz SK proteklih 50 godina ? I koliko bi ih zelelo ostati kada jednom izadju. PS I pored velikih para koje zli gnom trenutno jos dobija za energente, treba videti i stranu rashoda. - ratni troskovi - troskovi represivnog aparata za domacu upotrebu - troskovi odrzanja socijalnog mira (uskoro sve vise nezaposlenih) - troskovi proizvodnje drzavnih firmi - troskovi korupcije (oligarsi) - neophodne investicije u infrastrukturu na pr. kao i nemogucnost obnavljanja tehnologije (cak ni za koriscenje nafte/gasa), ili uvoz nekih drugih stvari.

Opec Basket - 97.44 $ (-2.60%) WTI Crude - 86.49 $ (-0.05%) Ako se ovaj trend nastavi, ili cene ostanu, uskoro ce zli gnom ostati bez para (ionako prodaju sa velikim popustom Indiji i Kini, a proizvodnja ipak kosta, da ne govorimo o buducim investicijama i nedostatku tehnologije).

Slobode nikad nije bilo a da se nije morala platiti neka cena. Ukrajinci placaju zivotima i razorenom zemljom, nije valjda da Zapadna Evropa nije spremna da izgubi deo svoga standarda ? Umreti od gladi sigurno niko nece, a mnoge stvari koje kupujemo su ionako nepotrebne. Jedan komentar: 🙂 "Ne znam tko je to rekao da će Rusija bankrotirati. Neće. Samo će znatno osiromašiti, a nema ništa lošeg u skromnom životu. Ljudi koji žive skromno puno manje brundaju. Švabe se bune. Jesi li čuo da se netko buni u Sj. Koreji? Njima je dobro jer žive skromnim životom." Ruski BDP "Per capita: 2013 - 16 000$ 2021 - 12 000$ 2022 - 11 000? 10 000? Ukupni: 2013 - 2 292 mlrd $ 2021 - 1 775 mlrd $ 2022 - 1 500 mlrd? 1 400 mlrd?" Зашто Русија штети себи замрзавањем снабдевања гасом Руска економија је већ претрпана ценом агресивног рата против Украјине, текућом пандемијом и растућом инфлацијом. „Доживљава најгору рецесију у последњих 30 година“, примећује Сергеј Гуријев, професор економије на Париском институту за политичке науке и бивши главни економиста у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД). Он очекује да ће се ситуација додатно погоршати у другој половини године. Међународни монетарни фонд (ММФ) такође очекује пад бруто домаћег производа за 8,5 одсто у 2022. години, док друге прогнозе још више наводе пад. ... Укупан економски значај пословања са сировинама је порастао због потешкоћа у другим секторима, каже Гуриев. Према Међународној агенцији за енергетику, 2021. године 45 одсто прихода руског државног буџета долазило је од пословања са нафтом и гасом. У априлу је удео поново порастао за 66 одсто. Истина је да гас није толико важан као нафта“, каже Гуријев. „Али ако би Русија зауставила свој извоз гаса у Европу, изгубила би важан извор прихода. ... Извоз нафте, с друге стране, могао би да има јачи утицај на руску политику, очекује Гуријев. Планирани нафтни ембарго, који је већ на снази у САД, а у Европи ће уследити од јануара, могао би тешко да погоди државни буџет. „Ако Путину понестане новца, биће му тешко да регрутује војнике“, очекује он.

Potrosnja gasa (EU) u septembru 2021. je bila oko 12 TWh za ceo mesec, a u oktobru oko 45 TWh. Jedna interesantna karta Ukrajine - BIP po regionima.

Potrosnja gasa u EU 1.11.2021. - 28.2.2022. je bila 604 TWh. Popunjenost skladista gasa u EU 15.8.2022. 834 TWh ( 75.06% ). Na linku gore mozes za svaku zemlju da vidis potrosnju proslih godinu dana (sasvim desno imas i podatke i dijagrame). U principu, jos ako se nesto ustedi, Evropa moze vec sada da prezimi bez ruskog gasa. UK - 100 % Portugal - 100 % Poljska - 99 % Danska - 92 % Francuska - 87 % (114 TWh) Ceska - 81 % Spanija - 81 % Belgija - 80 % Italija - 77 % (149 TWh) Nemacka - 77 % (188 TWh) Slovacka - 74 % Holandija - 71 % (100 TWh) Rumunija 66 % Hrvatska - 65 % (3.1 TWh) Austrija - 60 % Madjarska - 58 % Najveca popunjenost je bila u jesen 2021. oko 75%, a najniza na prolece 2022. 25% (sto je veoma malo u odnosu na prethodne godine, jer je zli gnom vec spremao ucenu za rat). ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Може ли индустрија ипак преживети зиму без руског гаса? Бенџамин Мол би требало да осети задовољство када чита најновије извештаје многих немачких индустријских група. Мол је професор економије на „Лондонској школи економије и политичких наука” и у марту је са својим колегама испитивао могуће ефекте руске забране увоза енергената на Немачку. Резултат у то време: Ефекти на економију би били тешки, али изводљиви. Аутори су морали да поднесу оштре критике. Кључни подаци из индустрије нагласили су да компаније не могу да замене довољно гаса и да ће можда морати да зауставе производњу. Почетком априла, шеф БАСФ-а Мартин Брудермилер упозорио је да би забрана увоза нафте и гаса из Русије могла да „баци немачку економију у најгору кризу од краја Другог светског рата”. „Потпуно апсурдна тврдња“, каже Мол данас, „да је то делимично било тешко лобирање.“ У ствари, све је више најава компанија да желе много да уштеде на гасу – или бар да су у могућности да то ураде у хитним случајевима. „Високе цене гаса стварају огроман притисак за прилагођавање“, каже Мол. ... Ецономист Мол сада види индустрију на правом путу да преживи зиму са мање или чак без руског гаса. Али: „Адаптација захтева време. Много више би било могуће да је индустрија почела да ради у потпуности у марту уместо да лобира." ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ Овако функционише удаљавање од руског гаса Подаци Асоцијације европских оператера преносних система гаса показују: Прошлог октобра, гас са истока – односно из Русије – био је најважнији за снабдевање ЕУ. У међувремену, Русија је тек трећи најважнији извор снабдевања. Испоруке течног гаса у Европу су се континуирано шириле током месеци. То показују стварне количине испоруке. У ЕУ је 1. октобра стигао течни гас у количини од 1866 гигават сати. 7. августа било их је преко 3000. Испоруке са истока пале су са 3550 на 1250.

Grafikoni cijena nafte Opec Basket - 100.04 $ (-3.06%) WTI Crude - 87.21 $ (-2.46%) Dobar trend i u pogledu sankcija, a i za Evropu / svet. Zalihe gasa u EU na 74.74 % (14.8.)

Jedan deo je svakako politicke prirode, ali to ne vidim kao neko taktiziranje (mozda je bilo kod D na pocetku), vec vise kao sporost demokratskog nacina odlucivanja. Radi se i o pitanju finansiranja. Drugi deo je tehnicke prirode. Treba vremena da se Ukrajinci obuce na Zapadnim sistemima. Treba vremena prebaciti tesko oruzje, a za njega je potrebno organizovati i odgovarajuci lanac snabdevanja. Osim toga mnoge drzave su bile u mirnodopskom modusu i tek polako pokrecu vecu proizvodnju. Na srecu, USA je imala rezerve i bila voljna da isporuci (mada bih rado video razoruzanje sirom sveta). Iako navijam da EU i Evropa postanu jaci u svakom pogledu, trenutno vojno bez Amera ne bi bilo dobro po Ukrajinu.

Udarna vest: nuklearna velesila osvojila jos jedno selo i uspela za 6 meseci da pomakne liniju fronta za 20-30 km ! Uputstvo za tumacenje informacija: - svako napredovanje Ukrajinaca i unistavanje ruske tehnike i vojske je - dobra vest. - svako napredovanje ruske vojske je - losa vest.