FrediB

Najsigurniji sled dogadjaja. Nikad se prosecni srbenda nece opametiti.

Poceo je sustinski jos 2014. dakle mnogo pre ruske invazije na Ukrajinu. I vec 8 godina Srbija ne uvodi sankcije, te po svemu sudeci nece ni sada ni ubuduce.

Bas me zanima dokle ce EU, SAD & co. da trpe takvo ponasanje i to ne u nekom tamo Avganistanu ili Somaliji nego bukvalno usred Evrope. Tako se prica vec 10 godina. Kad ono corak, na opstu radost svih prokrastinatora.

BAUK DESNICE KOJI KRUŽI EVROPOM – objavljeno u dnevniku „Politika“ 30.11.2022. „Bauk kruži Evropom – bauk komunizma. Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka, rimski papa i ruski car, Meternih i Gizo, francuski radikali i nemački policajci.“ Kako je komunistički bauk odavno sišao sa scene, ovaj početak „Komunističkog manifesta“ bi se danas mogao ironično prilagoditi duhu vremena i poslednjoj političkoj modi, ovako nekako: Bauk kruži Evropom – bauk desnice (tvrde, radikalne, ekstremne i sl.). Sve sile stare Evrope sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka – novinari, profesori, mislioci, političari. Iako rimski papa ćuti a Meternih, Gizo i ruski car su opravdano odsutni, policajci su srećom tu. To je nova policija, policija uma, koja kontroliše medije, globalne društvene mreže i digitalni prostor, određuje šta je istina i ko je (ne)podoban da se oglašava u javnom prostoru. Na globalnoj sceni je obilje tekstova i analiza u kojima se izražava strašna zabrinutost i strah zbog „normalizacije“ desnice – reč je o osudi političkih procesa kojima desnica postaje sve prihvatljivija sve većem broju glasača. Populistička desnica (kako je nazivaju) u usponu je u Italiji, Švedskoj, Francuskoj, dok je u Mađarskoj već odavno na vlasti. Na drugoj strani velikog mora „trampizam“ narušava političku harmoniju i, o užasa, ugrožava demokratiju. Još je grđa situacija u onim nezapadnim državama koje tvrdoglavo odbijaju da budu usrećene liberalnim vrednostima koje su, kao što i vrapci znaju, univerzalne. Liberalni, demokratski, prosvećeni, progresivni, tolerantni – rečju fini svet – zgrožen je onim što se dešava u političkoj areni. Desni populizam kvari i mlado i staro igrajući na kartu jeftinih, prizemnih emocija i konzervativnih predrasuda čije je vreme odavno prošlo – porodica i porodične vrednosti, nacija, vera, tradicionalna seksualnost i primitivna, binarna podela muško-žensko. Naravno, igra ta desnica i na strah od inovernih imigranata. Može li se napraviti crnji i reakcionarniji inventar populističkih predrasuda od ovoga koji sam upravo naveo? Koliko god me gori deo moje duše vukao ka ironiji i sarkazmu, koliko god bih uživao da nastavim sa sprdnjom i persiflažom, ovde ću se, iz obzira prema gore pomenutom finom svetu, zaustaviti i pokušaću da budem ozbiljan. Trenutak je da se podsetimo kako briga za liberalne vrednosti funkcioniše u stvarnosti, kada maske spadnu i kada se ogoli licemerje promotora tih vrednosti. Na primer, kako je moguće da se tolerišu najcrnji nacizam i rasizam koji su odavno na sceni ne samo u savezničkoj Ukrajini već i u nekim NATO državama? Kako to da su liberalni korifeji danas najglasniji zastupnici cenzure i gušenja slobode govora … u ime demokratije? Da li je problem seksualnih manjina zaista mnogo veći problem od globalnog siromaštva? Kako to da su brižni liberalni humanisti podržali sve brutalne intervencije koje su potom pokrenule reke izbeglica nad čijom sudbinom se danas liju gorke, liberalne suze? Kako to da liberalni humanisti vide probleme svuda u svetu, a ne vide jad i čemer građana koji žive pored njih, u enklavama siromaštva, droge i kriminala? Kako to da u liberalnom svetu uvek ima novca za finansiranje ratova, a nema za zdravstvenu i socijalnu zaštitu? Kolumna je suviše kratka da bi se napravio detaljan spisak liberalne hipokrizije. Na svim ekstremnim stranama političkog spektra uvek je bilo i biće mračnih političkih pojava i likova. Ali njihov broj raste i oni se pomeraju s margine samo kada humanisti cinično ignorišu probleme ogromnog broja svojih sunarodnika. Istorija nas uči i da liberalnim humanistima ne smeta baš svaka desnica. Brutalna, kompradorska desnica latinoameričke vrste je uvek prihvatljiva. Liberalnim humanistima smeta samo suverenistička desnica. Njima smetaju one partije koje prete (verovatno u prazno ali svejedno) da će svoje države iskrcati s globalističkog broda ludaka koji plovi u propast. Reč je o desnici koja pokušava da se odupre normalizaciji nenormalnog i patološkog – poput seksualnog ili ekološkog ekstremizma, poput gušenja slobode govora, slobode izbora ili kontrole privatne sfere. Tragično, pogotovo za nekoga ko je uvek naginjao levo, suverenistička desnica je poslednja, nejaka brana od orvelovske kontrole društva na koju se poslušno navikavamo. To se odnosi i na slobodu kretanja, slobodu da sami vaspitavamo svoju decu ili da sami odlučujemo o tome hoćemo li se npr. vakcinisati ili ne. Tragično je i potonuću levice, njen kukavičluk, kompromiserstvo pa i korumpiranost. Levica je, korak po korak, prešla na stranu svojih političkih neprijatelja i identifikovala se s njihovim ciljevima. Živimo u vremenu u kojem svi imaju zaštitnike i zastupnike osim onih koji naporno rade ali žive u siromaštvu iz koga im nema izlaza. Njihov broj se dnevno uvećava, ali ovo je već neka druga tema.

Katar npr. ima para kao pleve, ali to uopste ne pomaze istom niti njegovim stanovnicima da se makar malo uzdignu iznad nivoa orijentalne despotije, teokratije, zatucanosti, robovlasnistva i srednjeg veka.

U satrapijama i despotijama, sve se moze ako si sultanov...pardon preCednikov is*rdak.

Zbog tog famoznog kosmeticarenja vrlo verovatno moze i reprezentacija da leti nazad kuci sa SP pre zavrsetka 3. kola, sto se nikome do sada nije desilo. Cak se i tamo vlast redovnije menja i smenjuje nego u Maloj Rusiji na Balkanu.

Ne valja to nikako, ja im samo kazem da mesaju babe i zabe i da relativizacija nije argument vec obicno brkljacenje. Pa neka se misle.

U Srbiji je vecina (i otvorenih rusokolonasa i ''neutralaca'') u fazonu whataboutizma: ''a mala Milica Rakic'', ''a 100000 iracke dece'', ''a Indijanci'', ''nesto vam ne vrede podjednako svi zivoti''...

bItNo dAsE gRaDi aNeDaSe KrAdE kOuVrEmE djIlAsA

Vecina naroda dobrog misli (ako se taj bezumni proces moze nazvati razmisljanjem) suprotno: CIA, BND, MI6 a neki spominju cak i MOSSAD.

Tom ''austrougarskom kaplaru'' kako ga taj nikogovic zove je bezmalo citav svet dosao na sahranu i u njegovo doba je ova teritorija (ne mogu reci zemlja ili drzava) bila najbliza civilizaciji i najvise uvazavana u svetu. A sa izuzetkom Slovenije, gotovo nijedna druga zemlja nije ni bleda senka onog sto je bila u doba ''austrougarskog kaplara''.

Puna kapa za Ukrajinu i slicne. A kakva je bila Poljska 1989. danas je jos i super, pre svega ekonomski.

Ti sto su protiv su 100% iz Madjarske, Nemacke, Austrije, Grcke i jos par zemalja u kojima je puno ''neutralaZa''.

Sloveni su i Poljaci, pa su ekonomski gledano jedna od najuspesnijih prica u ex-komunistickom bloku i to zahvaljujuci ogromnim ulaganjima Evrope i SAD od 90-ih do danas + naravno strateski polozaj. E isto ceka i Ukrajinu ako otera i pobedi Z-lotvore.

Da, da. Pljuju ih skoro isto kao i Ukrajince, te tek nesto manje od ''ustasa'', ''alija'', ''iptara'', ''milogoraca'' i ''drugosrbijanaca''.

Cini ti se, sada je svetsko prvenstvo prioritet, a kada se ono bude zavrsilo, opet ce se fokusirati na rusku agresiju na Ukrajinu i urlati navijajuci za putlera.

Cak su i za te normalne Ruse izmislili pogrdni izraz - ''drugorusi''. I oni im smetaju i to samo zato sto nisu ludacki orijentisani i sto ne plesu u taktu putlera & co.

Sto vise bude ludovao, to ce biti sve popularniji u npr. Srbiji.

Razmisljanje jedno 85% Srbije in a nutshell: Jeste, a kad ga pripreme u tim misijama, nauče jezicima i manirima, da bajno sriče o demokratiji, pa ga u lepo odelo obuku i namirišu, daju kožnu akten tašnu, lakovane cipele i bele rukavice, pa ga još pošalju privatnim avionom da nam isto tako lepim jezikom, krasnorečivo, ispostavi ultimatum da ako želimo i mi da budemo tako lepi, pametni i savršeni, deo porodice naprednih (pazi slična reč kao kod nas!) evropskih naroda i bla, bla, truć...moramo dobrovoljno i nasmejani potpišemo da se saglašavamo sa OTIMAČINOM najskuplje srpske nekretnine - KOSOVOM Jel bar taj nešto uradio da se 95% polomljenih srpskih nadgrobnih spomenika širom Kosova popravi, kako bar rodbina i udovice ne bi morale na svake zadušnice da tumaraju po groblju tražeći i opipavajući koji je njihov, ili da se bar uhvate počinioci!? Zamisli, moderna i savršena evropa nije uhvatila ni jednog jedinog skrnavitelja srpskih crkava i grobova od 1999 a ima najjaču vojnu misiju (bazu) upravo na toj teritoriji...pa gde su ti normalni briselski političari, komesari i njihova želja da čestito rade svoj posao i napreduju u karijeri, i bar popišu sve ovo!?! Ili si naivan ili zlonameran...a opet ni jedno ni drugo nam ne treba To da je Brisel na oko lepši od Beograda verovatno stoji, nisam bio, i polemisaćemo dobre volje ovde na forumu o svim lepim stvarima koje ima i prihvatiću lično sve ono dobro...ali i taj beogradski smog i gužve koje ovde često prozivam su mi draže od nalickanih EU licemera! Nama koji smo stručni u svojim oblastima je ovde svaki dan borba, to je apsolutno tačno, i stvarno je teška nekad, ali smo tu gde smo i muški se borimo, ne odstupamo! A vi koji ste preko bolje bi pomogli kad bi uložili ovde u nešto pametno u šta se razumete, pa se malo i vi zajedno sa nama uključili u tu borbu, a ne samo da nam solite pamet! Na kraju nije ni zapadna evropa do takvog "blagostanja" došla samo radom već i vekovnim kolonijalnim kriminalom, pohlepom i neretko pljačkom!! Znaju i vrapci na grani šta se krije iza tih lepih manira!

Nece, to su ionako nasi celicni prijatelji koji nas makar nisu boNbardovali i koji se kao lavovi bore za srBsko Kocobo.

Jos jedno sirenje mrznje, lazi i negativne propagande prema ''Zapadu'' (citaj Evropi) i promovisanje anticivilizacije, citaj ''evroazijstva'' iliti ''drugoevropejstva'', sto bi rekao drug Abu Cirjak: Завештавање владике Данила: повратак изворном европејству Ваше преосвештенство, српски народ, по ко зна који пут, се налази на прекретници. Затиран духовно и физички у току последњих педесет година, он се ипак некако усправио и опет је у стању да одлучује. Очигледно је да ће се југословенска криза решити, на овај или онај начин, а после нам свима предстоји пут у Европу. Како Срби улазе у Европу? Који је критериј нашег европејства? Никада не смемо заборавити да смо ми, Срби, већ одавно у Европи (ovako je govorila i drugarica Mira Cvetokosa 🤣), али морамо бити свесни у којој – јер, на жалост, постоје две Европе и два европска духа – западни и источни. Заједничка колевка им је, свакако, Балканско полуострво. Овде се родила европска култура – прво у паганској Атини, а затим у хришћанском Цариграду (Константинопољу). Морамо знати да је хуманизам старе Хеладе искључио дивљаштво приношења људских жртава још у Тројанском рату, дванаест векова пре Христа. Последња је на жртву принесена кћи цара Агамемнона, Ифигенија. После овога, Грцима је требало осам векова да стигну до високе просвећености Периклове и Платонове Атине, када је постигнут такав степен човечности да је најтежа казна за атинског грађанина био прогон из града–државе... (laz, zna se da su Spartanci bacali ''slabu'' decu sa litice u ponor bez dna, a da su i oni i Atinjani i ostali drzali robove) Ми, православни Словени, смо преко Цариграда, наследници те племените духовне целине, крунисане Јустинијановим троплетом: вера израилска, култура хеленска и римска вештина државотворства. Сваки православни народ зато живи у троуглу наслеђа: Атина, Цариград, Београд; Атина, Цариград, Москва; Атина, Цариград, Букурешт; а дај Боже да буде и Атина, Цариград, Пекинг или Вашингтон... ( ) Никад се, међутим, не сме заборавити да је база ових троуглова на Балкану... Тачно је да су нас Турци прекинули у расту и уназадили, али нису успели да нам пресеку корене. Бог нам је подарио Карађорђа, и двоглави орао ромејско–немањићки опет је полетео у вис, на крилима вере и културе. Дакле, то су наши европски корени. Али, шта је са оном другом Европом, коју сада на сва уста хвале као земљу сваког изобиља? Какви су њени почеци? На жалост, средњевековна, франачка Европа, Европа Карла Великог, није знала грчки, оригинални језик хришћанске теологије, и произвела је јерес филиоквизма (погрешно учење о исхођењу Светог Духа). После пада старог Рима, скоројевићке франачке династије окупирале су културне латинске грађане који су увек своје погледе упирали ка Новом Риму, Константинопољу ( ), где је царовао законити наследник римског престола. Цар Јустинијан, са својим кодексом, био је симбол јединства свих православних хришћана – и Грка, и Латина – у једној истој вери, без филиокве додатка. Тек пошто су франколатини у XI веку успели да убаце свог човека Немца, на папски престо, силом су наметнули своју јерес православном латинском Риму... Та јеретичка, полуварварска Европа касније је дошла до грозота инквизиције, јер теолошки није разликовала нестворени Огањ Божанске Љубови и створену ватру овога света, мислећи да је та ватра овог света у паклу и да у то име може спаљивати. Дакле, питање њиховог погрешног веровања врло је битно јер догматика увек се проверава етиком. Тако је, ето, седамнаест векова после Перикловог доба у коме полиција није ни тукла, ни хапсила грађане (aha, 100%) дошло до тога да у франачкој Европи самозвани Христов „намесник” папа разбуктава инквизиторске ломаче. Због тога се западноевропска интелигенција разочарала у хришћанство и створила завереничко друштво „слободних зидара” – масонерију. Сасвим је природно да из такве традиције касније ниче безбожна француска револуција, а да за њом долазе отворени сатанисти – какав је, на пример, Карл Маркс. Али, не треба да заборавимо да и западни Средњи век има позитивних момената. Позната је „Велика повеља слобода” енглеског краља Јована... Тачно је да је у Енглеској постојала Magna Carta Libertatum, али ми те слободе видимо само као одјек ромејских законика (aha, 100%) – Јустинијановог пре свега. Јерес филиоквистичког папизма затворила је западну Европу у провинцијалне оквире једног латинског језика. Највећи теолог средњевековног Запада, Тома Аквински, је имао, рецимо, јако уско поље за своје сумирање теологије – није знао грчки, изворни језик Евангелија и Светих Отаца. Све што је у Европи добро, долази из ромејске Византије, а све што не ваља је „домаћи производ”, ( ) плод полуварварског инквизиторског духа (савремени Његош би рекао: „Трагови им смрде ломачама”...). Дакле Срби, као наследници племенитих ромејских завета, не могу и не смеју ићи у обезбожену Европу, која је директни потомак свог франачког, јеретичког папизма. Ујединење православне и неправославне Европе може бити само плод Истине и Љубови – дакле, једина нада за остварење тога је повратак у заједништво првог миленијума хришћанства када су и Стари и Нови Рим били стубови исте, неделиве Православне Цркве. ( ). Да ли то осећају западни интелектуалци? Како да не! Велики француски културолог Андре Малро је, рецимо, Србију видео као „пробуђену Византију”. А Виљем Батлер Јејтс је у песми „Пловидба за Византију” изразио чежњу освешћеног интелектуалца Запада за повратком коренима европске духовности. Још у XIV веку то је осећао и горостасни Данте који је припадао противпапској, монархистичкој странки, јер је он знао за ромејску равнотежу између Цара и Патријарха оличену у двоглавом орлу Јустинијанове Византије. Прошлост Србије је повезана са ромејским наслеђем. Свети Сава, као велики духовник, али и српски дипломата суочио се са избором између Истока и Запада. Колико је то било судбоносно по Србе? Ми Срби имамо, преко Кирило–методијевског превода са грчког оригинала, апостолско Предање из прве руке, па је зато Свети Сава – сапрестолник апостолима и светитељима Велике Цркве од Истока. У Савино доба дивљи франачки крсташи освојили су и опљачкали Цариград. Ромејска Византија преживела је само у две мале области, али је Свети Сава ишао да буде рукоположен за архиепископа у ромејској Никеји, а не у папском Риму, иако је тада Рим у политичком смислу био оно што су данас Уједињене Нације и Међународни монетарни фонд. Тиме нам је Свети Сава показао пут вертикалне слободе, а то је веза једне аутокефалне Цркве са небеским Јерусалимом директно. Тако је српска нација постала пунолетна: независна на политичком плану кроз свога Краља, и у духовном смислу – кроз Патријарха. Тако у ромејском симболу двоглавог орла ми сви православни народи имамо у своме Краљу или Цару оличено ромејство (римство) као закониту државност, а у Патријарху имамо своје канонско јерусалимство, као апостолско прејемство, као пуноту католичанске Церкве свога језика. Нама не треба странац тутор, ни у Држави, ни у Церкви. Свети Сава се определио за политички понижену и ослабену Византију јер је у њој видео несаломив дух Православља, а окренуо је леђа наизглед свемоћном Риму, одакле су већ смрделе прве ломаче, наговештаји Аушвица и Јасеновца. На тај начин, поставио је основе будућности Србије чији је успон водио ка цару Душану. У XIV веку, Душаново царство представљало је најмоћнију државу у тадашњој Европи. Чак је и папа гледао на Душана као Предводника свих хришћана у борби против Турака. Нажалост, остале државе га нису подржале у тој борби и то је било катастрофално – не само за Србе, но и за целу Европу. Наша традиција је, очигледно, сва обасјана Христом и Његовом Лепотом. () Али, зар не мислите да живимо у сасвим друкчијем времену и да савремени светски процеси теку у другом правцу? Обезбожена стварност данашњег човека, лишена вертикале, биће крунисана „новим светским поретком” у коме ће новац заменити Бога... Закључак: истинско Европејство је истинско Христијанство, а то је Православна католичанска Церква, Тело Христово, Евхаристија. Међутим, Протестантизам и Папизам – то су карикатуре Православља. Екуменизам није успео да спере ту карикатуралност Европе западне, него ју је још погоршао својим млаким синкретизмом. ( ) Разговор водио: Владимир Димитријевић Погледи 1994. године

E, nemoj samo kojekavi reciklati dSS-a, SPOdoba i ostali desnicari (Z-veri, beznadje, SS Avetnici) da menjaju radikalskog ludaka jos jednim (radikalskim) ludakom. Nikad, jer u Srbiji desnicar = prorus, a ko je prorus, taj automatski nije normalan. Nije ovo neka Ceska, Poljska ili slicno pa da je desnica procivilizacijski nastrojena, niti ce biti.

Vecina to ionako i voli, pali se na sam pomen ''brace'' , prema tome eto im.

Radikalsko je to seme, nepogresivo ga privlace orijentalne despotije i kojekakvi degenerici kao muvu balega.