Yoyogi

Pojma nisam imao. Ja sam kod njih radio dok su bili AT&T (kupio ih AT&T 1991. spin-off 1. januara 1997). Bila je odlična, konzervativna firma, školovanja koliko hoćeš. Dok su bili zastupništvo u Srbiji, "Nacional", imali su ofis na Novom Beogradu u Goce Delčeva kod početne stanice 16. Tada su imali Unix servere, to je prestalo. U Bosni su bili glavni, Unis ih je zastupao. NCR Corp. will begin construction on a $90 million campus in Belgrade, Serbia, in April, according to a report by See News quoting Serbian prime minister Ana Brnabic. Upon completion in 2021, the 323-square-foot campus in Block 42 of the New Belgrade municipality will serve as a regional center for the company. NCR currently employs a workforce of 3,100 in Serbia, and expects to increase that number to 3,600 by year-end.

Čitao sam pre 15 godina da je NCR otvorio centar u Beogradu sa 8 ljudi da pojačaju podršku za evropski vremenski teatar.

Šta je problem? Da te šarene laže i ikonice opet rade na nečemu pola veka starom, čim nešto zapne, komandna linija, Unix, 50 godina star. Sve na njemu radi, i Android i iOS Apple. Iste komandne linije iz 1975. iste komande, sve isto. Sve vaše bankarske transakcije za slanje novca rade na IBM COBOL programima iz 1972. Ceo svet. Paypal se u to uključio a programi isti. Poštanska štedionica u Srbiji je samo jedan od miliona primera kako to i dalje radi po svetu.

Evo, do penzije imam još neke godine , ceo radni vek proveo u IT. Rolls Royce, Unisys, A&T, IBM. Kao programer, sistem inženjer, support manager. Ono što je bilo važno, kada se desi nešto bitno je i danas isto, nije se promenilo 40 godina. Komandna linija, crni ekran sa belim slovima, ništa GUI. root password. Još kažeš "set TERM=vt100" kao DEC vt100 iz 1975. Onda ideš kroz hex & binary guts. Učite vi šta hoćete, kičma Unix je i dalje tamo gde je bila pre 40 godina. Čak i na najnovijoj opremi.

To bi bio plan B. Prvo da vidim šta će prijatelj iz Bg da mi kaže. Ne ide mi da sedim za ekranom i da čitam tu finu literaturu niti mogu zamislim da uveče u krevet nosim kindle. Mora da bude klasična knjiga. Nije mi ni hitno, ne radim neki rad ili za ispit, može to da pričeka.

Da si numerisao postove sada bih ti rekao gde je moja preporuka. Ne može preciznije nego "pri dnu strane 6". DELL XPS13 9300. Baterija je 52 sata rada, work hours (ne samo da PC stoji nekorišćen). Ima "touch screen". Ja sam od toga bežao međutim "digital natives" kao moja ćerka za drugo i ne znaju, kao sa iPhone, pipkaju i štipkaju ikonice. Korišćenje touch screen ne ostavlja otiske prstiju, ne prlja ekran. 1GB SSD. Na DELL sajtu, ta bi top konfiguracija koštala 3,000 dolara. Imam preko firme poseban odnos sa DELL pa je bilo 35% popusta. Posebno doplaćena on-site podrška 3 godine (300dolara) je važna: DELL ili ne DELL, svi se oni prave (HP, Acer, Lenovo, Asus, Apple...) na istim proizvodnim trakama, isti ljudi, u FoxConn fabrikama u Kini. Nešto crkne, šta ćeš? 2014. sam kupio DELL laptop i posle mesec dana je crkao klasičan disk. Pozovem ih, sutradan prvo pošalju disk pa kada tehničar vidi na svom planeru da je disk isporučen, dođe kod mene u kuću da sve reinstalira. I to je bio laptop kupljen u Australiji, garancija za ceo svet, kvar se desio u Japanu, nije bilo nikakvih pitanja i podpitanja i ništa nisam platio. Obavezno da se uzme i "Recovery media", USB stick sa Win 10. Pre nego što je tehničar došao, iz call centra su me zvali i rekli da ne vide da sam kupio fizički DVD sa Win 10. Prvo sam to morao da kupim (15 dolara, kreditnom karticom u istom tom pozivu, stiglo sutradan). Kada je tehničar došao da zameni disk, Win 10 je trebao da se reinstalira i tu je proveo 3 sata. Asus je odličan, uvek je jeftiniji jer nije top ime, kao što je nekada Compaq bio isto dobar a od IBM PC jeftiniji 15%.

Pročitao sam "The Karamazov Brothers" od Dostojevskog, na engleskom. Nije bio neki veliki užitak. Možda 40%. Kao da nije isti pisac čiju sam "Zločin i kazna" čitao na srpskom. To me je ponukalo da prijatelja, direktora izdavačke kuće u Srbiji zamolim da mi nađe i pošalje sabrana dela Dostojevskog, na srpskom. "Može", reče on, možda za neku nedelju, naći ćemo. I on se čudio (i sam je književnik i izdavač) , kako može ta najfinija svetska literatura da se čita na jeziku koji nije ruski ili srpski.

Sletanje na Surčin

"Asari", clam shells. Mogu da ase kupe po supermarketima, kao što je danas bilo. Kako ih moja supruga (Thai) napravi danas, sa utucavanjem ljutih papričica, basil, beli luk, u avanu, da prste poližeš. Viljuška uz tanjir je da da proporciju a same se školjke kao ispijaju, kao iz malih rakijskih čašica Istorija: to je festival branja školjki. Na to smo išli u Mikawa bay (Japan, Aichi prefecture) svake godine. Spektakl, ove godine nema, zbog virusa. Te školjke struja nanese, nije uvek isto mesto ali su tu negde, u blizini. Ovo je alatka koja ti treba Ko bi rekao da su ove ženske profesionalci u svojim dnevnim poslovima, office ladies To su te školjke, u Americi ih koriste za "clam chowder" supe. Bele su za roštilj, tamnije za clam chowder kremaste čorbe Moraju da odstoje 24 sata u kofi morske vode, da ispljunu pesak iz sebe. Onda se spremaju.

Odeš na sajt www.beograd.com I tamo imaš live cam, 24x7. Ima tab "Beograd uživo". Ja ga često držim u drugom ekranu, nekad me izbaci. Vlasnici sajta su ekipa srpskih Amerikanaca, imali su dobru prođu (od donacija kupili nove servere) za vreme bombardovanja a sada je ovako. Opet, mogu da privirim u moj rodni grad. Malo me je začudilo, sa ove distance, koliko je Avala u stvari blizu grada.

Tajvan ramen kućna verzija. Supa je u stvari čorba sa susamom. Jakog je ukusa, kao čorba iz paprikaša. Ispod su ramen nudle. Komad mesa je monolitan, obično je mleveno meso ali začinjeno i već prženo. Jaje je kuvano i dimljeno. Ko se zatekne u kineskom restoranu, neka pita da li to prave . Jelo su izmislili Kinezi u Japanu pa odneli recept na Tajvan i zadržali ime.

Lale su početkom maja, već su prošle. To je obavezni dnevni izlet. Nabana no Sato, Nagoya. Koliko ih samo ima vrsta. Uz svaku leju stoji slika i naziv (i na latinsklom) Koliko god da su lepe i impresivne u ovoj množini, nemaju miris Noćno gledanje. Dođe se oko 17h, prvo se pogleda po suncu, onda banja (u sklopu kompleksa), večera i onda je pao mrak : Eno vrapca, tamo je

Iskače mi ova reklama. Ama, da nije to to? Nije valjda da ona ovde pravi biznis?

Da, eno ih, postuju besmislene vanlajnere sa malih ekrančića.

Tako je! Neka Mods sklone postove koji sramote sajt, uključujući i mnoge tvoje. Za razliku od iskrenih članova, koji se bune gde su, ti si uzeo da si ti sam Amerika, da svoj jad i sramotu zataškaš.

Moderacija se povukla iza horizonta. Pitam se što je neko trajno banovan , šta god da su radili to je ništa prema onome što ekipa radi na Americi i rasplinjuje se po svemu. Šteti ugledu sajta. Ako je ovako, što je iko ikada bio banovan? Pozovite nazad Jonhhy Clasha, on je bezazlen prema ovome što se dešava.

To znači "milk bread"? Baš tako ovde i piše, "milk bread" na pakovanju. Supermarket u Nagoji, Japan, danas.

To si baš morao da me uvrediš? A ja sa tobom lepo pričao. Mašina za hleb, koju sam dobio na poklon (neželjeni) od firme za 15 godina službe 2015, ostala je kao nepotrebna u kući iz koje smo se iselili pre dva meseca. Ona je među ovim ruinama Moje razočarenje tobom možeš da otkloniš samo ličnim izvinjenjem.

Opet o školi u Japanu. Biće posle još jedan post o ishrani u školi. Pravilo je, ZABRANJENO je decu dovoziti u školi ili odvoziti. Moraju sama da idu. Pridružuju grupi se na uglovima svojih ulica. Stariji razredi vode sve ostale, to im je dužnost Rain or shine Čak i prvaci moraju da idu sami do škole i nazad do kuće Stariji, srednoškolci, sme bicikl ali ne moped. Njihove škole mogu da budu dalje od kuće a opet nema razvoženja dece. To je ok po lepom vremenu, po lošem - isto. Sami đaci moraju da idu do škole i da se vrate Uz sve ostale stvari, time država demonstrira da je bezbedna da i najmlađi članovi društva mogu svoje dužnosti da ispunjavaju bezbedno. Nikakvo čudo posle da Japanci, Koreanci, Singapurci, Thai, Kinezi veruju svojoj državi i pridržavaju se njenih uputstava, ako do toga mora da dođe. Nekome izgleda kao drill? Rezultat je: među omladinom droge nepoznate, alkoholizam mladih nepostojeći, tučnjave nikada viđene, trudnoće u 16-oj samo iz stranih filmova. Do pre virusa, moja ćerka je izlazila sa društvom kao na Terazije, ručak, zezanje, večera sa njima, vrati se kući a da nisam imao trunke zabrinutosti gde je, šta radi, da li je bezbedna. Kada su imale 12 godina, ove dve devojčice (moja ćerka je desno) odoše same u Australiju. Promenile su 4 voza, uključujući i shinkansen, let je bio iz Osake do Cairns. 10 sati leta. Zemaljsko osoblje, odvede ih do aviona, preda ih australijskim stjuardesama koje ih odvedu do njihovih sedišta, daju im crtanke i krejone. Pitanje je, da li be te australijske gospođe znale same da urade put koji su ove dve devojčice same uradile. Verovatno ne bi. To je to, samostalnost i samopouzdanost dece u bezbednom raju.

Rekoh gore, nekoliko postova iznad, u rerni, standalone , koju sam kupio kada je ćerka trebala da napravi mafine za neku školsku stvar. Jeste, rerna je, samo je to moja srpska inicijativa, ne uobičajenost. Služi ta rerna i za musake, punjene paprike, irish pie, sve ne-japanske stvari.

Tražio sam po tvom implicitnom nagovoru. Rerni po kućama i dalje nema, ovo su industrijske pekare koje to ispručuju. Taj hleb je više ličio na patišpanj za tortu. Mislim, nije to ono na šta si mislio. Opet, pogledaću boutique pekare, da li oni imaju pravu stvar.

Badgeru i ostali, počeo sam da tražim taj Hokkaido Bread i ima ga u supermarketu. Stoji sa upakovanim slajsovima pizza, hot dog, peciva koja stoje po nedelju dana. To nikada nisam ni pogledao. Ima ga sa plavim pasuljem, sa sušenim grožđem, sa komadićima pomorandže. Na stolu, ukusniji je od tosta. Ovaj je sa pomorandžom Pogledaću premijerne privatne pekare da li ga imaju. One se zatvore baš kada i moje radno vreme.

Free, "Hearbreaker" album, 1973. Tek sam danas dodao DVD/CD player na PC. Slušam sa njega. Oduvek sam uživao u glasu Paula Rodgersa. Ovo im je bio poslednji album. Gitarista Paul Kosoff je umro od srčanog udara na letu New York - Los Angeles. Posle su napravili "Bad Company". Gledao sam ih u Beogradu 1975, kao mlađi maloletnik. Ova pesma je bila hit na "Studio B", naravno da je bila kvalitetnija od tada popularnih "Sweet", "Slade". Bila je u top 10 singlova u UK te 1973.

Pa nisu ovi obrađivali Rej Čarlsa nego Humble Pie. Rock verziju.

To je pesma od Humble Pie, Steve Marriott je bio gitarista. Imao sam je na albumu "Live at Fillmore East" izdatom 1971. Edit: izgubilo se na šta mislim, "I don't need no doctor".