Yoyogi

Nutanix je respektabilna firma, moj konurent koje se Sales plaše. To što su usporili, nije zbog inferiorne tehnologije nego Hyperconverger Nutanix has asked staff in EMEA and elsewhere "outside of the US" to take two weeks of unpaid leave as it continues to contain costs during the COVID-19 coronavirus pandemic. Ako neko ne zna, EMEA = Europe, Middle East, Africa. U to potpada i Srbija.

Istina manja stvar od VMware ali je opet masovno koristi cela planeta. Istina, uglavnom individualci, nije corporate strength. Tako treba. Videće možda i drugi da to u Srbiji može.

Našao sam neku knjižaru na netu, imaju izdanje od 20 knjiga Rad Beograd iz 1981. na stogodišnjicu smrti Dostojevskog. Imaju to i drugi samo su korice knjiga druge boje. Jedni od njih kažu da je Milosav Babović. Poslao sam mejl to j knjižari da mi to potvrde i kako da uradimo plaćanje i slanje u Japan.

Sasvim moguće da su poslovi takvi. Ovi u Bugarskoj nisu. Ono što je isto je da strana IT firma može da dođe u velikom obimu. Na šta je VMware išao je tradicija iz dana socijalizma da se matematika ukucava u glavu učenicima i sve vezano sa matematikom, tehnikom, proizvodnjom (jer se marksistički verovalo da se višak vrednosti stvara u proizvodnji ma kako besmislena i nekvalietna bila a ne na tržištu) i da se sve vezano za proizvodnju glorifikuje, dovelo je do generacija tehnički obrazovanih ljudi. Ima takvog kadra i u Rumuniji, nekako je odlučeno da sedište bude u Bugarskoj a Rumuni raspoloženi za rad u Sofiji su dolazili kako je ko hteo.

Budućnost posla u IT. Kada je VMware otvorio R&D u Bugarskoj 2007, bilo je 200 programera. Danas pogledam sajt VMware Bulgaria, ima 800 ljudi. Tu se pravi VSphere. Besplatni doručak, napitci, snekovi, gym, zdravstveno, kao Google. Mora da su i pare dobre. Kako se sve što može izmešta u "Cloud" ili virtualizuje, takvih firmi i poslova će biti sve više i više. Koga ne mrzi, neka google "vmware bulgaria", ima "careers". Svetska klasa. Kao što je NCR otvorio evropski centar u Beogradu sa 3,500 zaposlenih, nije nemoguće da dođe i neko kao VMware. Stvarno, šta bi tada bilo? Verovatno bi usisali sve kao i u Bugarskoj koji znaju C++. Još u Bugarsku dovode Zapadnjake, nije bilo dovoljno.

Drugi aquapark za danas, Nagashima Resort. Ima ih 10 u krugu od sat vremena od Nagoya, tačno da provedeš odmor po njima. Mi idemo vikendima, menjamo. Sada je još važnije imati ih, kada nema putovanja u inostranstvo.

Nemam ja ništa da se ne složim sa tvojim postom. Što ti pričaš pravi svaku tehniku upotrebljivom. Ono što sam rekao, postoji "podpovršinska struja" IT koja to omogućava svima iznad da urade šta im treba. Vidim, pomenuo si toster a 10 linija mašinskog koda čine tu bezazlenu napravicu upotrebljivom, domaćicama. Po bankama sam proveo 20 godina, velike banke, kroz IBM gde sam nekada radio. Nije mi nepoznato kako banka funkcioniše u IT domenu.

Gde ćeš na 42C nego u "Grčku". Opet Laguna Gamagori, na sat vremena vožnje od nas. (Japan, Aichi Prefecture) Voda, slatkovodna, kristalno čista, a na 100m od Pacifika. Topla, možda 35C. Neko bi rekao da i ne osvežava. Odemo na rivu. Ovo je kopija mediteranskog mesta, ovaj deo je više kao Italija ili Španija A tamo, moja obavezna stanica za ručak, gyros ili kako ga ovde zovu, po Turcima koji vode ovaj lanac radnji, doner kebab. Mediteranski baš. Lepo proveden porodični dan.

Bez toga što ti kažeš i najbolji microcode je neupotrebljiv. Moja firma je svetski lider u bigdata. Netflix, streaming, Disney, Apple, Google, Facebook, svi to koriste. Ja i ne znam šta se na toj opremi vozi, to znaju oni iz njihovih biznisa i programeri. Kao i vi ovde, mislim da FaceBook tu nalazi materijal za ogromne statistike i interne veze šta ko radi, ocenjivanje, rangiranje i naplaćivanje reklama. Te mašine nemaju file system niti baze podataka. Stalno vidim "Hadoop" u tim okruženjima. To bi moglo da se nadoveže nao ono što si rekao. Podučava li iko Hadoop? Verujem da nekome ko predaje te kurseve nije lako da napravi laboratoriju sa dovoljno opreme i masom podataka makar dovoljnih za pravo isprobavanje i testiranje i učenje. Ono što ja kažem je prvi layer da omogući svima iznad da im radi ono što im treba. Imao sam slučaj, Walt Disney Singapore, narezuju po 10,000 DVD odjednom i bug u microcode (data lake machine x 200 nodes) im zaustavio proizvodnju. Bug je bio, izvor (big data) je mogao da kontroliše različiti stepen kompletnosti na targetu ali do 1,000 uređaja za narezivanje. Onda su oni dodali još 9,000 narezivača i počelo je da štuca. To je popravljeno u microcode na neograničen broj target uređaja. Različiti filmovi, nije bio samo jedan isti, odjednom. Bilo je tada i po štampi, da isporuka DVD-ja sa "Frozen" animiranim filmom ima da kasni 7 dana. Eto, microcode bug zaustavio šta god da su na gornjem layer zamislili i napisali programe i procedure. Nije to vrsta posla koju diplomac traži, možda i ne zna da to postoji, pre je firma koja traži takve programere, ako su pripravnici, onda gleda šta su učili na faksu i koliko lako će moći da nauče baš ono što treba.

U moje vreme i FON i ETF i PMF su podučavali kao početak mašinski jezik, asembler pa onda Fortan. Da mi toga nije bilo, nikada ne bih ušao u microcode avionskih motora. I u microcode SCSI servera. Danas, data mining, data science, net programming, sve ono što milioni Indusa imaju. Ne znam, posle faksa, naći dobru firmu koja će da te nauči ono što nema po knjigama i fakultetima.

U Indiji ima 17 "scheduled languages". Sa različitim kulturama. Noćna mora za svaki indijski state-wide marketing. Sve mora 17 puta drugačije. Indija, tamo engleski govori 10% stanovništva. I oni koji ga govore, to je najgori mogući akcenat, nervira svakoga. Filipini, neutralan akcenat engleskog, oni imaju 1.2 miliona (sada možda 2 miliona) osoblja u call centres. Pola od toga je outsorce od indijskih kompanija koje su preuzele call centre osiguranja, banaka, telcos iz Amerike, koje znaju da je njihov engleski akcenat užas i sub-contract to the Philipines. Kod mene u firmi, primećujem da su članovi tima išli na kurseve, privatno, svesni koliko bilo koga nervira kada ih čuju, da , to postoji, da neutrališu indijski akcenat. Došli su sa drugom komikom, da sve što kažu izgleda kao pitanje. Groteskno, oni to ne znaju. Nisu oni ni glupi ni inferiorni. CEO WiPro, indijska kompanija, je priznao: "We can't get the accent right".

Pogledah po netu, tu ima izdanja na srpskom ali sa različitim prevodiocima. Ima li neko izdanje koje je sa dobrim prevodom (da su znalci to rekli) koje da tražim? Upravo prevod na srpski je bitan, na engleskom toga ima svugde. Što sam video, uglavnom je rasprodato. Nema veze, valjda će biti opet.

Nikada nisam probao borsc. U Thai, zbog velikog broja turista is bivšeg SSSR, ima ga po stotinama restorana. Pitam Ruse, porodica sa dvoje dece sedela do nas, da li naručuju borsch. Ne, kažu, to ionako ne bi bilo dobro. Ta reklama sa jelovnikom na ruskom je više da kaže da jela neće biti prezačinjena i ljuta. Zato su došli sa decom, on reče. Za sam borsch, reče da je to nezgodno spremati kod kuće, retko se po kućama sprema, ako im se baš jede, odu u specijalizovan restoran (u Rusiji) koji zna kako se to radi. Moje shvatanje, kao otprilke svako u Srbiji voli da jede ćevape ali ih ne spremaju po kućama. Našao sam jedan ruski restoran, "Matryoska" u Nagoji, ako se zateknem nekada blizu, baš ću da odem da naručim to jelo. Izgleda lepo.

Ono što su druge generacije prodavale vikendice duž Ibarske magistrale za 5,000 EUR može da uzme drugi tok? Moguće.

Moja kulinarska literatura je ono što znam (naški) da skuvam i 3 knjige Jamie Olivera. Retko imam šanse, možda jednom mesečno da nešto spremim. Prava literatura je "soft", supruga koja zna da spremi 400 Thai jela (licencirani Thai chef mada ima ekonomski fakultet). Ćerka koja je sa 90 došla na 120 Thai jela koja zna da spremi. Skoro 8 meseci zbog ovog virusa, svaki dan svi kod kuće, svaki dan porodični ručak, porodična milina i idila. Treba mi 3 koraka do stola na kojem je trpeza zbog koje ljudi idu kolima u Thai restorane jednom godišnje, pa i rezervišu stolove. Kada smo svi (iz firme) po svojim kućama, pokazao sam mom direktoru (Sydney, Australia) ovo što vam pričam. "Far out, don't show me that again! Salivating, concalss back to back, no time to eat, now you are showing me that feast!"

"Gang of Four", "Paralyzed". Punk band koji je otišao u psihodeliju Imam posebne emocije za ovu numeru. Ima i Live verzija.

Voleo sam ih, imam CD "12 gold bars". Mislim, ni jedan bend nije imao ime koje ga tako lepo identifikuje. Uvek slično, posle 2-3 takta, odmah se znalo da su to Status Quo. Kao klinac, počelo je sa "Paper Planes".

Bio sam dugo banovan, nisam ovo mogao da kažem kada se desilo. Firma je uvidela da nije bilo pada produktivnosti, čak naprotiv, uspona, kada 90% ljudi radi od kuće. Američka IT firma, jedna od najvećih u IT industriji. Rekoše lideri, razmatraju "remote work 2.0" gde će, eufemistično rečeno, razmotriti firmin real estate footprint. Na parketu, otkazati masivne skupe zgrade koje su po gradovima (160 zemalja) "landmark" i redukovati ih na samo neophodno. Nerečeno ali su to svi razumeli, pre nego što firma pomisli na "reduction in work force" (otpuštanja), prvo da skinemo te real estate troškove. Moj tokijski ofis je na 400$ mesečno po zaposlenom, renta. To uključuje sve, od radnog stola do čišćenja, WC-a, liftova, klime. Penn Station, New York, je i više od toga. Hong Kong još više. Ispada nepotrebno. Od rada od kuće se useravaju real estate firme ali to nije moj biznis. To je u Japanu, legendarne gužve po vozovima i dugi sati rada po ofisima, maltene kao nova atomska bomba, da promeni te navike.

Moja mašina za veš, Toshiba, kupljena 2003. godine i danas radi posle 5 preseljenja. Ima 3 dugmeta: 1. Start dugme 2. Odaberi koliko vode 10, 20, 30, 40 litara (zavisi koliko je mašina puna) 3. Go washing Mogao sam da nađem i komplikovaniju i skuplju. Ovom i dete može da upravlja a rezultat je isti.

Stari post. Leo Fender je 1960. smislio da zameni ovaj stand-up bas mnogo zgodnijom bas gitarom. Otuda ime toj gitari "Fender Jazz Bass". Džezeri su to brzo prihvatili, rock'n roll je bio tek u povojima. Posle, možda, 90% rock'n roll je bilo baš sa tom bas gitarom. Fender Jazz Bass

U Sidneju, Australija, 1992. kada smo kupovali veš mašinu, reče mi prodavac: "Stalno vas vidim i opslužujem, odakle ste vi, svi imate isti naglasak i svi tražite Gorendže?". Tada je Gorenje imalo firmu Gorenje Pacific, jedine mašine za veš koje peru toplom vodom (ostale hladnom). Mi tada nismo shvatali da opšte raspoloživi praškovi za pranje rade isto dobro i sa hladnom vodom.

I jeste. Pa to je cas nastave, to sam bas i hteo da pokazem. Ta Fender Jazz Bass gitara je "Japan made, for japanese market". To je bitno, tu ima nepoznavaocima te sitne precizne mehanike mnogo delica koji mogu da se slome ili pokvare. I nema delova (delica) ako nisi lokalni. Mi ostajemo u Japanu doveka. Kada sam registrovao serijski broj te gitare na Fender sajtu, smesta su rekli da je ta bas gitara 1960 classic, maloserijski napravljena 2017. i da Fender Japan odgovara za njenu tehnicku ispravnost i za podrsku ako treba delova. Idemo na sledece pesme. Cerka tvrdi da su bas sekvence iz video igara (japanskih, Nintendo) najkomplikovanije sto bas gitara moze da odsvira. Da joj verujem, dok napreduje, ja sam srecan otac.

Pistolse sam prestao da pratim kada je Johnny Rotten osnovao Public Image Ltd. Eto, znaci ima jos restlova koji kruze. U knjizi Toni Parsonsa "Nase nezaboravljene price" cija se radnja desava na dan i noc kada je umro Elvis Prisli (16, avgust 1977.) , jedan karakter kaze "Sta mislite, da nece mozda Dzoni Roten da dozivi 40-setu (tada je imao 21 godinu) pa da onda nesto prica?". Eno ga Dzoni, jos je ziv i danas (rodjen 1956.) vrlo podgojen ali ziv. Taj dan (16. avgust 1977.) sam bio u Herceg Novom i isao stopom kuci. Jedan koji me je povezao, beogradski gospodin, Porsche iz onih prvih zaobljenih verzija, pita me: "Cuo si za tragediju?". Rekoh: "Elvis Prisli?". Da, to. Koji je to velikan bio, rece on. Pa nastavi i nastavi, nisam hteo da mu protivurecim da je ta muzika meni bila jako meka, klimao glavom i jos dodavao podatke koje sam znao, neki su mu bili novi.

Prvi put vidim ovu obradu. Bio sam (kao maloletnik) na koncertu (Norveska, Trondheim University) gde je, kazu, premijerno izvedena "I did it my way" od Franka Sinatre. Mislim da je neko (mozda i ja) postavio prosle godine.

Nije obrada, ćerka na času bas gitare. Legendarna pesma Led Zepellin: Whole Lotta Love Ovo je 5-čas. Svi su 30 minuta. 1. Čas - Stand By Me, John Lennon 2. Čas - Smells Like Teen Spirit, Nirvana 3. Čas - Paranoid, Black Sabbath 4. Čas - Whole Lotta Love, Led Zeppelin 5. Čas - Whole Lotta Love, Led Zeppelin Fender Jazz Bass je kupljen u januaru ali onda su došla zatvaranja škola i restrikcije pa je ova škola (odmah uz matičnu prodavnicu muzičkih instrumenata) počela da radi tek 1. jula 2020. Prvi čas je bio i kao prijemni ispit, da vidi nastavnik odakle da počne. Sa njega je posle 30 minuta izašla sa gotovom "Stand By Me". Nastavnik je prostro A3 list sa sekvencama (eno ga i ovde na stolu ispred nje), ona je odmah uhvatila, nije joj reč teorije rekao. Videlo se da 4 godine klavira ima upotrebnu vrednost i za ovaj instrument. Nastavnik ima razne Apps da pesmu uspori, da izbaci neki instrument ili glas. Časovi su skupi, 100 EUR mesečno za 3 x 30minuta. Valjda što njemu, kada mu kaže koju pesmu hoće sledeći put, treba bar sat vremena da je skine sa tog sajta, odštampa sekvence i uvežba do mere da može da podučava.