Yoyogi

Ako stojiš na nečemu pouzdanom, kao što stojiš, retko koja zemlja će biti bolja od te gde si. Nađi istu takvu samo topliju (Florida, na primer) gde ti je sve poznato, zakoni i jezik isti. Proputuj do Thai (najduža geografska distanca na planeti koju ima da savladaš) da ti doope vidi put. Nemoj da skačeš kao žaba u bunar.

Napravio sam pesto po tvom receptu. Tajna je bila u orasima, to nisam znao, dodao sam i 30g pinjola. Pre dodavanja u blender, orahe i pinjole sam "tostovao" u tiganju bez ulja. Fantastičan ukus. Istina, samo sa ovu večeru i sutra meni za ručak. Opšta stvar za pastu, bilo koju, u vodu u kojoj će se kuvati testo, dodati 50ccl ulja. Kada voda provri, dodati 2 supene kašike soli. Tek onda pastu. Pre ceđenja paste, tu vodu sačuvati u 2-3 papirne čaše. Onda je dodati pre ubacivanja testa da se voda izgubi (a testo se u međuvremenu nje napije). Tako budu kremaste kao u restoranu, to mi je jedan chef rekao. Hvala za recept, ko kaže da se od Foruma ne može najesti.

Mubarak je pao tek kada je naredio da se isključi Internet u Egiptu. Ne znam šta bi bilo od 5. oktobra da je Internet bio rasprostranjen kao danas. "Occuppy", besmislen pokret protiv Wall Street, sve preko tvitera i FB. Isto i "Žuti kišobrani" pokret u Hong Kongu. Pa i ovi protesti građana "1 od 5 miliona" izvetriše i ništa nije bilo. To mislim, sa svojim istomišljenicima na FB grupama i sledbenicima na Twitter (ni na jednom nemam nalog) svi misle da su jaki. Kao veganci u Australiji pre 3 meseca, organizovali se pa išli da sklanjaju ograde i otvaraju vratnice da krave mogu slobodno da izađu sa farmi na puteve i ulice. Bilo je krivičnih prijava protiv njih.

Ratchadaphisek je centar Thai noćnog života i Thai-oriented prostitucije. Ne samo Thai, Koreanci, Japanci, to je zapadnim turistima malo poznato. Masaža do masaže, ima možda 5,000 ženskih koje rade u tom kraju. Ima ih nekoliko stotina u samoj zgradi (i u zgradma okolo) koje su sponzori tu instalirali za svoj ekskluzivan pristup. Stanovi su počev od 25kvm, to je očigledno za izdavanje ili nečiji rezervni položaj. Tu ima dosta hotela, robnih kuća, restorana, shopping malls, Forune City za elektroniku, još jedan znak da je lokacija dobra. Tu sam prvi put bio u ANA hotelu, posle se zvao "Grand" (u susedstvu je bila američka ambasada, zbog nje smo tu službeno odsedali), sa prozora sam video ovu zgradu, nisam znao šta je. Poseidon, "Entertainment Complex", možda najveća javna kuća u gradu.

Nije ovo nešto mnogo različito od ostalih mesta masovne posećenosti. Na bekpekere isto tako gledaju i u Rimu, Parizu, Barceloni. Na obične turiste tamo gledaju kao na insekte (jedan mi je postovao sliku sa Ramble, Barcelona, "Tourists go home!"). Razlika je u tome da, ako neko dođe da živi u te gradove, velika je verovatnoća da će tokom vremena naći nekog lokalnog prijatelja. To u Thai ne postoji. Ljudi žive po 20-30-40 godina tamo, govore jezik i nemaju jednog jedinog Thai prijatelja, čak ni oni oženjeni lokalnim ženama.

Kako ne možeš? Ja sam 100% vlasnik svog stana. Po zgradama, ne možeš biti vlasnik stana u prizemlju, za celu zgradu je da mora biti 51% stambenih jedinica Thai vlasništvo. Nema toliko Thai koji bi te stanove kupili pa se građevinci snalaze tako što osnivaju mikimaus firme koje kupe stan pa onda stranac kupi firmu i tako dobije njenu imovinu. Rusi to masovno rade, masovan je timeshare među njima. Ono što nikako ne možeš je da budeš vlasnik zemlje, zemljišta. I u Thai himni stoji da svaki pedalj njihove zemlje pripada samo njima.

Pattaya, sa Phratamnak vidikovca (brdo koje razdvaja Pattaya Klang i Jomtien) 2004: 2018: Odatle se ne vidi Jomtien, tamo je izgrađeno još više, treba da se ode na Pattaya Tower da se vide obe strane, nisam bio 15 godina, otići ću ovog leta, baš i mene zanima pogled. U Bangkoku se gradi 30,000 stanova godišnje.

Ja imam dugi vikend skoro svakog meseca, ako neki mesec nema onda sledeći ima dva. 15 dana državnih praznika strateški raspoređenih u duge vikende.

Nije to ni iz čega, tako je od kada postoji nacija. Zemlja na vulkanima, ima bar pola miliona onsena (banje sa toplom vulkanski zagrejanom vodom) ušlo u genetski kod. Čisto da lakše poveruješ, to rade ne samo ljudi nego i majmuni, imaš na ovom linku: Snow Monkey Park Thai se tuširaju najmanje jednom dnevno a ženskoj pokloniti parfem je uvreda kao da si joj poklonio sprej osveživač daha.

Svaki dan kupanje, stavljam glavu na panj. Bez kupanja ne može da se zaspi. Bez večere može, bez kupanja ne može. Nije to samo kupanje. Posle sapuna i šampona na hoklici, 15 minuta u toploj kadi da probije znoj, kao sauna, to raznese stres i nervozu.

Praznih stanova ima na milione. Kupuju ih Thai da ih drže kao kolateral ako traže kredit za biznis, nerado ih izdaju, ne vole da iko u njih ulazi. Nešto kao parkirana ušteđevina koja na papiru vredi kao imovina. Stanovi, polovni, su praktično neprodavljivi. Što bi neko kupio tvoj useljavan stan kada se okolo gradi na desetine hiljada novih. Manji stanovi, jeftiniji, tu Thai instaliraju svoje ljubavnice, "mia noi". Balon nekretnina je pukao 1997. kada je 380 solitera ostavljeno (napušteno) da se gleda kroz njihova rebra. Pola ih je srušeno, pola ih je dobilo amnestiju (da se zgrada napuštena 5 godina dovrši inače mora da se sruši). Ima ih još 10-ak koji stoje kao aveti. Kompleks u kome je moj stan, bio je navodno ceo prodat mesecima pre nego što je završen. 1,300 stanova. Na dan kada je zvanično završen, od 1,300 stanova, na prodaju je oglašeno 1,100 njih. Sve špekulanti, kao tapkaroši za bioskopske karte. Oni su platili 500 EUR depozit i onda traže 1,000EUR da nekome ustupe prodaju. Pošto u stan niko nije nije kročio nogom, to je prihvatljiva praksa. Zadnjih 10 godina, kupuju masovno Kinezi, pre svega oni. Mnogi ni ne znaju gde im je stan koji poseduju ali stan je, zvanično i stvarno, prodat i na nečije je ime. Rusi su posle Kineza sledeći najmasovniji kupci ali oni su Pataja, Hua Hin, Puket. Skandinavci u Hua Hin, preko zime 60,000 njih se stušti u mesto koje crkava pod tolikim pritiskom. Ove dve zgrade u blizini hotela Dusit Thani, Hua Hin, stanovi su 300 hiljada EUR. Noću, nikada ni jednog svetla, misliš da nisu ni priključeni na električnu mrežu a na samoj su plaži U parkingu postoje, kao boksovi, male sobe, 2x2, sa visokim duguljastim horizontalnim prozorčetom, kao da su špajz. Pitam portira šta je to. Kaže, to ti je ostava, skladište a, onda namignu, nagnu glavu kao da mi govori nešto u poverenju, "tu vlasniku stana odmara njegov vozač Mercedesa dok on gore u stanu boom-boom svoju švalerku".

Ima tih priča, verujem da su istinite. Nije ova tvoja prva koju sam čuo. Probaj da u Thai živiš legalno, onda neke zavrzlame. Može, legalno, da se tamo živi. Mnogi to rade (možda 300 hiljada njih), plaćaju neku cenu za poniženja i da ne čiste sneg negde na nekim severima planete.

Joooj, ovo da vam kažem. U Japanu, naparfimisanost se smatra teškom nepristojnošću. Maltene kao da prdiš i puštaš gasove iz tela. Tvoj parfem ulazi u tuđi životni prostor (kao u vozu), nepozvan. Nikome ne treba tvoj miris, makar bio i parfem. Svako se kupa svaki dan, svako čist i bez emisije telesnih mirisa. Ne postoje dezodoransi da se kupe u radnjama u Japanu. Ima, u brazilskim radnjama, njihovi se "macho" muškarci koji narcisoidno održavaju svoje telo a opet se ne kupaju često, kamoli svaki dan.

Te se zgrade ruše, na 40 godina i prave nove. Novi Beograd bi po tome bio u trećoj novoj fazi izgradnje svih zgrada iznova.

Jašar ne zna, pojma on nema, on je googlator, copy/paste, ne zna ni gde je Tajland. "Mogu samo da zamislum kako je u npr yoyogijevom Japanu gde ako samo slucajno podrignes - svi te gledaju kao da si babaroga! Toga recimo u Jugoistocnoj Aziji nema: navuces na sebe shorts i majicu, sednes na skuter i picis! E to je sloboda! " To je netačno. Za SEA (South East Asia) te gledaju kao nekoga na koga se nije vredno ni popišati. Njihovi osmesi su kao oni koje pas, čuvar kuće, daje strancima. Ako si bio u SEA, džaba si bio, ništa nisi shvatio.

Ne čitam izgooglane stvari i copy-paste.

Al' si ga naš'o. Pa druga rečenica je da to dolazi od Boga u kojeg ko zna koliki deo čovečanstva ne veruje. Šta ćemo sa time? To i kažem, besomučno googlanje da se nađe istomišljenik ga na kraju i proizvede ako i ne u prvih 5 rezultata, onda u 10 miliona mora biti bar neko da se citira.

Na osnovu tih slika ti bi mogao da uopštiš da su strana piva zapravo preplavila Japan. Ima o Internetu i o znanju sa njega poseban topik. Za njih niko nije čuo niti bi ih pio osim ako je neko iz te zemlje pa ga hvata nostalgija. Stoje na otvorenom, čak ih ni ne hlade, nisu sa onime što se normalno prodaje, maltene kao suveniri Ja sam kupio nekoliko puta Singha, da obradujem ženu, reče mi da ne kupujem više, da nije nizašta. Tako i ta kanadska, talijanska, q zna koja još.

Nikad čuo za kanadsko pivo osim toga Moosehead koje su imali u tom baru za IT Club members u Sidneju. Što bih ja i znao šta se sve nalazi na rafovima?

Marlboro iz paklice sa trafike i svojeručno motanje duvana u cigaret papir.

Ako to uporediš sa proizvodnjom cigareta, gde se marke kao Marlboro prave u zilionima komada i sa ustaljenim kvalitetom a elektronske cigarete prave male firme u tiražima koji nisu ni promil dela promila onih velikih i sa neustaljenim kvalitetom, dođeš do propitivanja poređenja golfa i ferarija. Ferari nema šta da traži u tome. Pre će biti da je ostao golf naspram onih skalamerija bez karoserije što su ljudi pravili kao samohodne radne mašine (sekače cigle, na primer), koji nisu trebali ni da se registruju.

Žene vole sex isto kao i muškarci. Baš me zanima odakle tvoje mišljenje dolazi.

Pa ti i ja smo se ponosili time da nikada nogom nismo kročili na sport forum. Ti si čak i tražio da oni (sport forum) imaju svoje banove koje ostali članovi ni ne trebaju da vide. Šta se promenilo? Nisi mi čestitao na dobijanju Olimpijade 2020. u Tokyo a sad ja treba da skačem u vis .

To bi promenilo look & feel sajta? Mislim ostavite to, nepotrebno.

Čitam Milovana Danojlića, pisca koga i lično poznajem. U krug, da nekako održim srpski jezik a on je i politički vrlo zreo. Sve njegove knjige imam, kako koju izda, stigne mi. Jednom u dve godine pročitam opet pripovetke Milovana Glišića, on je Valjevac, tvrde, tamo je najčistiji i najbolji srpski jezik pa i naglasak, ako baš hoćete.