melankolic

Na vrhuncu ludila još nije. Čekaj kad krene invazija na Grønland ili napad na Kolumbiju i Kubu. Mislim da će im trebati mnogo više ludaka da sve ludosti započnu. Za to vreme, na domaćem terenu povlači Nacionalnu Gardu iz gradova gde nisu dobrodošli, gubi New York od socijaliste kojeg sada kao prava bully-pussy hvali, a uskoro kreće i okretanje republikanaca od ludaka. Doduše, neki Civil War je uvek moguć ali ne treba sumnjati da će protivnici fašizma sedeti kod kuće i čekati da ih hillbillii pokokati.

Kaže drug Krasnov da će ga impičovati ako republikanci ne dobiju midterms. Panika se oseća u klozetima od zlata.

Nema sve to toliko veze sa Rusijom nego sa Kinom. Kina je najveći kupac venecuelanske nafte i ima čak neke poslove sa nalazištima nafte u toj zemlji. Kina se cilja a ne Krasnovu-prijateljska Rusija. Inače, lik je objavio da će instalirati grupu ljudi iz USA koji će for free voditi Venecuelu a svi njihovi troškovi će biti pokriveni “trgovinom venecuelanskom naftom sa drugim zemljama”.

To da li Maduro ima sina iz prvog braka koji je narko-mafijaš, šurnjaju koja je učestvovala u trgovini ljudima i sl. je jednom drugu Krasnovu najmanje bitno jer je to lik koji je imao posla sa maloletnicama na ko zna kakvim bunga-bunga žurkama gde droge nije manjkalo (s tim u vezi, ne znam da li MAGA-imbecili objavljuju cenu kg kokaina na USA tržištu? Čitam samo da ljude odvode u zatvore bez ikakve konkretne optužnice). Ono što je važno treba čitati kroz Krasnovljeve izjave o naftnim poljima Venecuele koje će obezbeđivati američka vojska, da Machado neće dobiti podršku gileadske administracije jer, šatro, nema podršku naroda Venecuele i da će Gilead voditi Venecuelu dok se “ne steknu uslovi” (što znači da će tražiti nekog klovna kao što je onaj iz Brazila da im vodi zemlju i koji će im dati i naftu i minerale na tacni a što će Gilead korupciono dobro nagraditi). Uostalom, zar to nije Deep State objavila u onom njihovom pamfletu o “američkom svetu” diljem američkog kontinenta? A za Madura je, kako stvari stoje, namenjena sudbina Epstina u bruklinskom zatvoru. Nikakvog tu suđenja neće biti.

Sve je to drug Krasnov izdogovarao sa svojim drugarima iz Kine, Rusije i Saudijske Arabije- gileadskim neokolonijalistima ceo američki kontinent plus deo pacifičkog regiona a Putleru Evropa, Kinezima okruženje, Saudijcima Bliski Istok i sve ima da savršeno fercera.

Bla, bla, truć… Nego, je l’ postoji neki primer da su bezbednosne i vojne jedinice jedne države kidnapovale predsednika druge države i sudile mu u svojoj državi po svojim zakonima? Molim samo da se ne pominju neka plemenska suđenja. Valjda je Gilead Zvezda danica demokratije.

Sva sreća pa stanovnici zapadne hemisfere imaju sreće da im se nude “for free” streaming servisi, poput “Pluto TV” i “Plex”. Tamo imaš, recimo, skoro pa sve serije i filmove iz ‘80-ih i to bilo kao kanale vezano za određene studije (Paramount, Universal …) ili pojedinačne kanale serija (pa ti npr. vrte po ceo dan seriju koja je malo starija “Kojak”, inače seriju koja je obeležila moje detinjstvo ali i “Dinastiju”). Na drugim servisima mogu da se nađu legendarni filmovi iz ‘80-ih poput “Beskrajne priče”, “Gunisa”, “Lavirint” i sl. Dakle, stvar je samo u tome da li ćeš prihvatiti da ti neko u 5 sezona servira neku reciklažu ‘80-ih pomešanu sa “IT” Stevena Kinga ili ako si pravi fun te dekade krenuti da iznova gledaš legendarne serije i filmove. Da se razumemo, moja najveća zamerka ST je da je sve moglo da se “spakuje” u mini seriju a ne ovako da se igraju CGI što uopšte nije tipično za ‘80.-e.

“Eddington” od Ari Astera, fantastičnog reditelja mlađe generacije, bukvalno -do sada- bez ijednog loše snimljenog filma, i u produkciji moje omiljene producentske kuće “A24”. Joaquin Phoenix u glavnoj ulozi i prisutan negde, po mojoj slobodnoj proceni, u 80-90 % trajanja filma (iako u traileru navode i Pedra Pascala i Emmu Stone ali minutaža svih pa i njih je znatno manja). JP odlično izneo ulogu šerifa malog mesta u New Mexicu. Tačno se vidi da ga Ari Aster ubacuje u različite uloge, prvo sa “Beau Is Afraid” pa onda sada u “Eddington”. Dve naočigled različite uloge ali jasno se vidi da je reditelj iskoristio njegovo ludilo iz “Gladiatora” i preneo je u moderno doba. Što se samog filma tiče, moram priznati da je prva polovina filma prilično usporena i na momente dosadna (što je reditelju moguće i bila namera) a onda kada šerif “flipne” kreće obrt u ritmu filma, vrlo sličan “No Country for Old Men”. Ne bih da govorim o radnji filma jer ćete sve pronaći na netu ali onako ispod same radnje stoji zapravo jedna refleksija stanja američkog društva na mikro nivou i kako se od bukvalno jednog incidenta na nekoj žurci “čaša preliva” i kreće požar. A sve kreće od pandemije korone koja je bila prelomna tačka na kojoj su pale sve maske. Uglavnom, ako krenete da gledate ovaj film, budite strpljivi i videćete kakve kvalitete vam donosi drugih sat vremena. Topla preporuka od mene.

Kakvo je stanje s omladinom, jesu li u kafićima, cede juice i “produženu” dok penzosi potpisuju?

Po nekim davnim (a i ne tako davnim) projekcijama Latinosi će premašiti (ako već i nisu) % belaca u USA i zato oni tako paničare, pozivaju na uvećanje nataliteta, pozivaju Skandinavce (i to će sigurno biti po genskom modelu koji oni prihvataju) i Južnoafričke belce da ih nasele. Sve je to bagra jedna rasistička i svaki njihov potez (kao onaj da je Kenedi JR ukinuo sredstva Američkom udruženju pedijatara jer su mu se, šarlatanu, usprotivili) treba tako posmatrati.

Ako me dobro služi sećanje, KosSrb su večito bili tas na vagi kada se odlučivala sudbina demokratije u Srbiji- od rušenja autonomije Vojvodine, preko isključivanja KosAlb iz svih pokrajinskih institucija i učešća (zajedno sa srbijanskim regularnim i paravojnim snagama na Kosovu) u etničkom čišćenju, da ne zaboravim i glasanjem za SMrada na svim republičkim i pokrajinskim izborima, do najurivanja Đinđića posle 5.10. pa sve do današnjih dana kada su angažovani oko kontrastudentskih marševa, ranije oko blokada puteva i mostova i napada na policijske snage Kosova. Uglavnom, dobra su valuta kojom se zadovoljavaju interesi nacionalističke i centralističke garniture u Beogradu, samo je pitanje da li dobrovoljno (za bilo kog Vođu iz Bg-a) ili pod ucenom. P.S. Videh pre neki dan snimak gde je srpska novinarka s Kosova pitala Kurtija, nešto u stilu, zašto se nije obratio na srpskom građanima KM kada je bio u poseti, a on je odgovorio da kao što on može da drži konferencije za novinare i daje izjave na srpskom tako i KosSrb mogu da nauče albanski jezik jer se tako razvija jedinstvo među narodima. Posle toga je pametnica zaćutala. P.S#2 Živo me zanima koliko se novca građana Srbije od nezavisnosti (a i pre toga) izdvojilo za Kosovo a koliko se novca vraća, recimo, Vojvodini?

Završnica S01 “Pluribus”-a odlična. Može biti i refleksija eskapizma od masovne histerije i potpunog gubitka empatije i individualnosti, slepo poslušništvo, idolopoklonstvo i emocionalna otupelost, “mi” umesto “ja”. Scena epileptičke inicijacije u “Pluribusu” pomalo podseća na glavnog lika iz “Clockwork Orange” samo što su inicijatori različiti. Tokom gledanja serije stalno sam se pitao zašto to dvoje ljudi odbija da se povinuje masama i postanu blenasto srećni u svojim malim životima? Zašto prolaze kroz nezamislive fizičke patnje i mentalne lomove a ovamo im se nudi sedacija od svih boli? I onda shvatih da su samo ljudi koji ne žele da izgube sebe i svoju individualnost. Jer, čemu živeti ako do poslednjeg daha nisi svoj?

Preporuka za gledanje jednog izuzetnog dokumentarca sa Netflixa “1975: godina koja je promenila SAD”. Film kao film se ne bavi samo ključnim događajima te 1975. godine nego fenomenom američke porodice, odnosom individualno vs. kolektivno (kojim se, između ostalog, često bavimo u političkim sučeljavanjima na temi o USA), novim viđenjima razvoja američkog društva, Novi Holivud … Konzervativci i/ili alt-rightisti će reći da je reč o tipičnoj “leftističkoj” propagandi ali je dobra analiza psihologije mase, rušenja mitova o američkoj dominaciji na planu demokratije, ljudskih i manjinskih prava sa sve aktuelnim povratkom retrogradnim idejama u modernoj SAD (paralela Regan- Tramp) i kako Amerika zapravo nikada nije raskrstila sa svojom mračnom prošlošću iz doba aparthejda ali i lomovima ličnosti unutar svakog pojedinca i očekivanjima društva (pitanjima “američkog sna” i anksioznim poremećajima uzrokovanim prevelikim očekivanjima).

“The Madness” je moja preporuka sa Netflixa. Serija je, čini mi se, prošla neopaženo a zaista mi se svidela. Inače, ko voli horror-anime topla preporuka je serija “Dorohedoro”. Nisam siguran da je ima srpski - lokalizovan Netflix ali uvek ima opcija da se dođe do sadržaja.

Odgledao “One Battle After Another” i moram priznati da su mi utisci vezani za ovaj film pomešani. Pre svega, PTA nije reditelj koji me na bilo koji način oduševljava. Prvo to sa ubacivanjem komedije situacije u neke ozbiljne teme mi je malo ispod statusa nekoga koga (neki) smatraju jednim od kultnih reditelja svoje generacije. Nekako je u njegovim filmovima sve previše ubrzano gde neki drugi reditelji (poput Nolana ili Finchera npr.) zastanu i daju posmatraču na obradi situaciju, sliku, ali i dijalog. Film, doduše, u svoje prve 2/3 zaista nosi posmatrača i sve je na svom mestu, uloge su odlično podeljene i situacije realne ali onda se neko poput mene zapita zašto baš svi likovi (sem Benicia) imaju neku problematičnu ličnost, kako je moguće da se jedan čovek (Sean Penn) baš za sve pita dok revolucionari odrade toliko pljački on jedini (tako je barem nama predstavljeno) predstavlja bukvalno “državu u državi”, lik koji se za sve pita i vodi istragu ovog slučaja iako radi kao neki vojnik graničar? Onda Di Kaprio koji kao da je Peter Selers iz “Party” a ovamo osvaja srce žene koja kao da je Sarah Conor iz “Terminatora”. I povrh svega, na neke nepoznate načine, Sean Penn im je uvek za petama, u sekundu prati svaki trag koji vodi do begunaca a onda ga “preveslaju” njegovi kkk-ovci. Ono što, međutim, impresionira su scene jurnjave kolima po pustinji po onim slide-putevima i korišćenje kamere koja je fascinatna, dijalozi su prilično dobri i Benicio koji je (kao i obično) fenomenalno izneo svoju ulogu. Negde pri kraju filma, kada shvatiš koliko je godina prošlo od njegovog povlačenja u ilegalu (a da niko iz FBI i drugih službi) nije ni pokušao da mu uđe u trag iako su mu uhapsili ženu koja je celu grupu (pa i njega) ocinkarila, zapitaš se od čega je taj čovek, samohrani otac, sve ove godine živeo. I onda ona završna scena sa ćerkom od čije je me je patetike i naivnosti spopala mučnina. Sve u svemu, precenjen film kao i skoro svi njegovi filmovi.

Ne pitate se kao što se ne pitaju ni Crnogorci, Albanci (iz Albanije) koji su pred vratima EU, Česi i Poljaci koji da su ostali uz Ruse bi živeli kao Belorusi, pa i Norvežani koji i dalje referendumski nisu većinski za EU iako bi nas primili već sutra. Stvar je u tome da je i poziciji i studentskoj i svakoj drugoj opoziciji EU “deveta rupa na svirali”. Govore “čekajte da rešimo naše probleme a onda ćemo o Evropi” ili neki drugi “Evropa podržava Vučića i ne treba nam takva”. Dok se svi vi nećkate kao kakva lepa mlada (a nikome napolju nit’ je lepa, nit’ je zanimljiva) drugi idu napred i pored svih geopolitičkih previranja. A jesu li i oni što napadaju strance u Nišu neki drugi ljudi ili ipak neki Naši koji samo primenjuju druga sredstva a koja Mi ne bismo? Treba prvo pogledati sebe u ogledalo i ljude oko sebe, čuti šta “narod” priča i kako ljudi međusobno komuniciraju, šta su za njih ideali svakog pojedinca u društvu a ne neka opštamestašenja po kojima su se studentski političari privoleli ljudima. Ja sam odavno rekao, kada svako krene od sebe samog i kaže “od sutra neću nizašta da tražim vezu jer će moje vezašenje nekog drugog uskratiti za posao, lečenje i sreću u životu”, onda će stvari doći na svoje mesto, pa i to da “srpska snalažljivost” bude negativno a ne pozitivno konotirano.

Prosto je činjenica da ljudima nisu smetali ni oni panoi o “nedavanju” ispred Skupštine, razni drugi bilbordi večnog bratstva i prijateljstva s Rusima, kao što im u Novom Sadu ne smetaju ofarbane novoizgrađene fasade zgrada na Limanu i one zastave “Istočne BiH” i Srbije u Limanskom parku. Onda ne čudi što 10-ak (ili koliko već dugo) meseci zaobilaze onaj geto nastanjen krimosima. Ljudi su ili uplašeni za svoju bezbednost (odlična je bila ona pokazna vežba sa Belivukom za kojeg tvrdim da je bio samo primer šta sve može da se desi običnom čoveku od ovakvih likova) ili ne talasaju jer im je bitniji posao i koji odlazak preko “grane” da se truckaju busom 20 sati i provedu u Milanu ili Veneciji 2 sata nego da se hlade na betonu na stiroporu. Uzgred, živeti u večitoj iluziji da je Kosovo deo tvoje zemlje je poseban primer masovne hipnoze nezavisne od SNS-a.

“Children of Men” Alfonsa Cuarona iz 2006., aktuelan film u kontekstu migrantske paranoje / ksenofobije a urađen na zanatski vrlo sofisticiran način, kamera koja kao da (u)vodi posmatrača u svaki događaj, bez lutanja i artističkog prenemaganja. Od nekih drugih stvaralaca, preporučujem filmove kineskog reditelja Bi Gana (ja sam pronašao “Kaili Blues” i “Long Day’s Journey into Night”) ili film još jednog Kineza Wei Shujuna “Only the River Flows” iz 2023.

Ne znam otkud toliki hype u Srbiji (a i šire ali u Srbiji ograničenoj drugim streaming servisima, posebno) povodom ove serije? Mislim, odgledajte “American Psycho” ili “The Silence of the Lambs” mnogo su kvalitetnije scenaristički urađeni a to da je neko patološki sociopata i ubica i da to niko ne primećuje, to mi je malo tanko. Ono, kao, on ostvaruje mračni predmet želja osoba s kojima je u kontaktu i na kraju završi na tako predvidiv način je baš naivno. Da se razumemo, Claire Danes obožavam još od “Homelanda” i ta joj uloga baš stoji, ostali B-produkcija.

Evo u vestima neonacisti iz AfD-a u zvaničnoj poseti Gileadu. Sve ide po planu po onom njihovom specijalnom izveštaju. Čitam da drug Krasnov traži od svih onih iz nekoliko evropskih zemalja koji bi da putuju u Gilead da moraju da dostave svoje postove poslednjih 5 godina na društvenim mrežama na uvid inkvizitorima i onda će oni da odluče da li će tu osobu pustiti u svoj Raj na Zemlji ili neće… ako i puste osobu da uđe u zemlju niko joj ne garantuje da je SS-odredi neće uhapsiti.

Tačno. Irci su izvesno vreme bili skoro izjednačeni sa Afroamerikancima i robovali ovima što im drug Krasnov diže spomenike.

Bilo je itekako nasilja prema onima koji su gradili, posebno prema Azijatima koji su gradili pruge po nepristupačnom terenu a onda beli “naseljenici” i “investitori” preuzeli sve zasluge na sebe. Još bi oni krstarili kočijama po bespućima da nije bilo “imigracije”.

Kad neko krene da priča na tu temu, ja se uvek setim onog dijaloga iz “The Good Shepherd” u kojem učestvuju CIA “pastir” Matt Damon i Joe Pesci koji je neki Italijan od kojeg ovaj prvi traži neku uslugu. Uglavnom, Pesci mu kaže, parafraziram, mi Italijani imamo porodicu i Crkvu, Irci domovinu a Jevreji tradiciju, a šta vi imate? Na šta mu Damon odgovara “Sjedinjene Američke Države a vi ste svi u prolazu”. To je TO što je konačno došlo da vlada svim drugima, pa može Trampovka da to zove doseljenicima, naseljenicima, migrantima i imigrantima, ali svi su oni (including her self) po ovim zlodusima istrebljivača i genocidaša “samo u prolazu”. Vešto su sve te “u prolazu” iskoristili da im daju vlast u ruke a sada će da kusaju govnastu kašu negde u Paragvaju.

Eilin Higins, demokrata, pobedila na izborima za gradonačelnika Majamija. 30 godina i eto ti demokrate na čelu Majamija. Šta kaže Floriđanka, je l’ Dan žalosti među respubljikancev?

https://n1info.rs/biznis/boris-tadic-vucic-stavio-interes-rusije-iznad-interesa-gradjana-srbije-ostavio-bih-mogucnost-nacionalizacije-u-opticaju/ Evo ga i ovaj što je prodao NIS za kikiriki i oprostio sve Ruskoj stranci, pardon, SPS-u.