Pletilja

Nikad, a promenila sam 2 firme tokom profesionalnog rada, nisam sklapala prijateljstva sa kolegama. Jedan jedini put mi je mkolega sa posla dosao na kucni prag i to da bi mi doneo maline koje sam kupila od njega na pijaci, zahvalila sam se i nisam ga pozvala u kucu. Tek kad sam otisla iz firme, pri susretu sa bivsim kiolegama poceli smo da se pozivamo u privatne posete i to traje i danas. Kolege ne mozete da birate, prijatelje, da. Sve ostalo komplikuje odnose i na poslu i privatno.

Meni ovo lici na mobing. 2005, kada se sincic direktora fabrike vratio sa skolovanja iz inostrnstva (o trosku fabrike, takvi su ugovori menadzera bili tada), poceo je da nas deli u klanove, miljenike i one druge. Dopala sam u one druge jer sam komentarisala glupe i neprofesionalne odluke pomenutog balavca, ne od hominem, vec sa pozicije nekoga ko te odluke treba da sprovodi. I tako, nakon par meseci, osvanem jednog dana bez i jednog radnog zadatka, neprimento, bila sam potpuno izolovana, moj deo posla je mic po mic, prebacivan na druge. U razgovoru sa starijim kolegama, saznajem da se i njima to radi, bukvalno, kao da ne postojimo. Epilog: napravljen je spisak starijih od 50 godina i ponudjena otpremnina, ja sam otisla. Dakle, osvrnite se oko sebe, da li ste jedini koji radi nesto besmisleno ili se takva praksa sprovodi u celoj firmi? Mobing nije samo maltretiranje zaposlenog, mobing je i ovo sto smo mi prosli, potpuno ignorisanje i oduzimanje referade.

Ni manje ni vise, Kacavendi orden oktobarskih zrtava iz Shumarica, orden pobijene dece....lepo je govorila moja baka, kad se vaska napije krvi, izadje na celo pa tako i ovi, siti, napiti, besramni..... https://nova.rs/vesti/politika/ssp-srpska-pravoslavna-crkva-da-povuce-odluku-o-dodeli-ordena-kacavendi/ A i ja, cudim se kao da sam od juce: dvehiljaditih, na decijoj onkologiji nisu imali cime da lece decu a preko puta - obnova svetosavskog hrama, bas tad i bas tako grandiozno....ako ovo ovde, u Srbiji, nije 10 krug Pakla, ne znam sta je.

Ovi momci se ne biju, ne kradu, neguju lepu umetnost, sastavljaju kraj sa krajem jer su im plate nikakave, nemaju svoju zgradu....a vidite ih: proslava 100 godina beogradske filharmonije.....popeli se, odsvirali kao da su na koncertu.....nista drzavna zastava, obezbedjenje cobri i tako to....

Vi ste moj heroj, maca takodje.

Prposhan.....ova rec mi je izletela dok sam opisivala karakter maceta nadjenog na ulici..."mace je pametno, radoznalo, prposhno.." to znaci da je hrabro, preuzima inicijativu za igrom, ima stav....ne pamtim kad sam tu rec poslednji put cula, tak, izletela je sama od sebe.

A propos Kronosove ponude da se razgoliti....sredjujem mamine albume, gledam svoju fotografiju iz vremena kada sam imala 2 godine, haljince, mashne, lakovane cipelice ali sacuvaj boze kakva je to moda bila, danas bi mi roditelje hapsili zbog decije pornografije, veca masna nego haljinica. PS. Bila sam debeljuca.

Saucestvujem....udala sam se u familiju gde su svi, bas svi, imali neke alergije, ko na orah, ko na hemikalije, na grinje, meni dopao muz alergican na suncevu svetlost. Pa se to preslikalo na naseg sina. Odu njih dvojica na fudbal, sunce, znoj, trava.....vrate se sahreni kao cureca jaja, belo samo ono ispod shorceva i atletskih mjica, ne da je shareno, svaka vlat trave ostavila otisak, otok od milimetra. Srecom, zalihe sumeceg kalcijuma su nam uvek bile pune. Na kampovanje smo nosli antishok terapiju, srecom, osim jednog ujeda ocele, nista se strasno nije dogodilo. Zato sto je pcela ujela mene.

Bilo je politike, neosporno. Tata - rusofil, mama anglofil, ja - hipi devojka, brat - anarhista. Toliko smo znali da se posvadjamo oko svetske i domace politike u nasa 4 zida da je komsinica upadala da nas spasava, mislila je da cemo da se pokoljemo. Inace smo bili fina porodica. Jedan deda - sa Aleksom Dunducem u Rusiji rusio carizam. Drugi deda presao Albaniju. Prvi zavrsio na Golom Otoku, drugi dobio kolonizaciju u Hrvatskoj pa ja imam sta da pamtim, Dravu, slavosnke hrastove sume, sanke s 2 dedina konja, jedan se zvao Tile a drugi Cvetko. Toliko o Jugoslaviji, konclogoru, nazvati konja Tiletom i nije biloo tako opasno, vise onako, pustanje pare. Imma zeta Amerikanca, ako sam dobro zapamtila, 12 ili 14 generacija rodjena na tlu USA, demokrate po porodicnoj tradiciji. Nije mu to struka ali covek je citao Marksa, poznaje istopriju Evrope, Balkana, pricamo o svemu pa i o kapitalizmu i socijalizmu. I to su dobri razgovori bez gledanja preko nisana jer smo iz 2 sveta. Svesni oboje da postoje istorijske uslovljenosti u kojima provodimo svoje zivote i da je vaznije od svega, misliti svojom glavom i u datim okolnostima sacuvati slobodu duha, biti svoj. A to se moze ako se hoce.

Bice da je onima u Rusiji, Ukrajini, Gazi dosadno pa se igraju rata......

Jedan, koji se izjasnjava kao Juzni Sloven, s razlogom: https://radar.nova.rs/kultura/dorde-kadijevic-mi-smo-sami-sebe-pojeli/

Kom kapitalizmu, ima ih razlicitih? Vredjate. U zemlji u kojoj sam provela mladost imali smo FEST, imali smo letnje filozofske skole, besplatno obrazovanje, besplatne sportske aktivnosti, prilika da istrazujes svoju individualnost, nisam zivela na Golom Otoku ako razumete. I priicno je ocigledno da govorimo razlicitim jezicima i zivimo i razlicitim dimenzijama: ja sam postirala tekst o ponizavajucoj nagradi za zivotno delo jednog umetnika a vi, bar vas 3 je skocilo kao opareno da brani kapitalizam. To nema veze sa kapitalizmom, ima sa kulturom, kako licnom tako i javnom, sa humanoscu, ljudskim pravom na dostojanstvo a ima veze i sa zahvalnoscu zajednice za postignut kvalitet, znacaj....i tako to. Ja vise necu reagovati jer je vise nego ocigledno da sa nekim pojmovima vi, vas troje gore, ne raspolazete a ja to vase nikad necu prihvatiti jer je surovo i, iskreno, ponizavajuce za moju pretstavu sveta, i kad kritikujem, radim to iz zelje da bude bolje. Vama je dobro, onda nista....

Nikad to nisam radila ali, mama je imala resenje za vrela beogradska leta: veliki frotir prekrivac, namocen u hladnoj vodi, dobro ocedjen (u 4 ruke) pa okacen na francuski prozor.... Danju mogu sve da podnesem jer postujem pravila, obavim sta treba u jutarnjim casovima, nosim pamuk i lan, kackete, slamne shesire, bocicu sa vodom...i kad prodje leto, imam sta da vidim: sva sam bela osim skocnih zglobova, stopala i shaka, nesto kao moje babe koje su radile u bastama. Tropske noci mi skracuju zivot, ne podnopsim kozu mokru od znoja, vlaznu posteljinu, galamu sa ulice jer niko ne spava...tada je jedini spas tusiranje u 2, 3, 4 h pa dremka do jutra.

....mantra liberalnog kapitalizma.....sto manje ponosa/dostojanstva/slobode.....vise razmeksalog mozga i zarobljenog uma...ima ko da misli umesto vas....

Drzava treba da "izdrzava" umetnost kao oblast ljudske delatnosti, da iz budzeta odvaja za kulturu i to rade sve drave na svetu svesne zancaja te delatnosti za stanje duha jednog naroda. Uostalom, posete muzejima, galerijama, koncertima klasicne muzike je ozbiljan izvor prihoda za gradove koji imaju umetnicka blaga, cuvaju ih i ponose se njima. Ponos, sta to beshe? Ah, da, to je ono sto ne donosi profit.