Pletilja

Hvala Baby, sad mi je jasnije, sa 30% se frljao jedan nas ek.analiticar pa mi je bilo cudno mada, ovih dana cudima nikad kraja.

Pametniji ste i obrazovaniji od mene pa molim malu pomoc na ovu temu: Koji deo USA duga je otkupljen od strane EU drzava, cula sam podatak da se radi o cca 30% i da li u toj stavci ima pregovarackog/ucenjivackog potencijala u odnosima USA i EU? Zahvaljujem.

Studenti su, verovatno instinktivno, ponudili gradjanima elementarni oblik demokratije - plenume. Pa su gradjanima porucili sa vidovdanskog protesta da su grdjani na potezu da ih slede. Pa su osnovani zborovi gradjana u gradovima. Pa su, cast izuzecima, ti zborovi utjhnuli kao jaganjci. Dakle, nije sve do studenata, ima i do gradjana. Mnogo.

Yes, imam srece sto mi je cerka povukla na ocevu stranu, beo ten, plave oci, svetlosmedja kosa.... kao da je 14 generacija rodjenih u USA. Da mi je sin otisao u USA, onako kosmat, maslinastog tena i okat, ne bih mirno spavala. I ovako brinem, zavadice mi decu, jedno je u USA, drugo u EU....Sto se mene tice, bauk fasizma kruzi svetom...a liberalna javnost sveta kupila kokice i iz prvog reda gleda sumrak civilizacije.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji Juna 1919 osnovano je Drustvo naroda/Liga naroda ciji je pravni institut bio Stalni sud za medjunarodno pravo a sa ciljem da se izbegnu sukobi izmedju drzava jer su posledice prvog svetskog rata u istoriji bile zastrasujuce. Nakon Drugog sv. rata, Ligu naroda nasledjuju Ujedinjene nacije a prethodni pravni instrument postje Medjunarodni sud pravde, sud koji treba da resava nesporazume medju suverenim drzavama. Temeljni dokument je Povelja UN. Od 1946 UN imaju"Plave shlemove", svoju organizovanu vojnu strukturu medjunarodnog sastava koja stiti postovanje medjunarodnih zakona rata i stiti civilno stanovnistvo tokom pregovora za resavanje konflikta. Ne bih da raspredam o drugim organizacijama UN koje su, na medjunarodnom nivou podrzavale razvoj nerazvijenih svetskih podrucje (poljoprivreda, zdravstvo, zastita svetske bastine, umetnost, zastita manjina i zastita ranivih grupa kao sto su deca i zene, invalidi). Temelj svih tih organizacija i pravnih institutaa je Povelja UN cijim potpisivanjem i pristupanjem UN se drzave odricu dela svog suvereniteta za racun medjunarodne zajednice. Nipodastvati tako dugu istoriju i znacaj najplemenitije zamisli u istoriji covecanstva je sumanuto i neodgovorno i pri tom ne apostrofiram autora gore kvotovanig teksta jer je njegovo a i moje misljenje potpuno nebitno, bitno je da li ce se zajednica naroda na planeti konacno dogovoriti ko ce da placa struju i vodu u zgradi na Ist Riveru jer je to bio razlog zbog kojeg je , navodno, poceo da kopni znacaj i uloga UN. Zakljucak: pravicemo mi nove UN od blata ako covecanstvo prezivi klimatske promene, nestajanje prirodnih resursa, biljnih i zivotinjskih vrsta jer nismo mogli da se dogovorimo sta nam je ciniti zarad opstanka. I dok se busamo u prsa kako smo suvereni, na svetskoj sceni imamo klovnove i patuljke bolesnih mozgova koji otimaju, ne delic suvereniteta nacionalnih drzava, vec sve sto znaci suverenu vlast jednog naroda i samo je pitanje, nakon Venecuele, ko je sledeci.

Nismo gledali isti Utisak. Ono sto sam ja sinoc cula i videla je jako dobra i argumentovana analiza trenuitnih desavanja na svetskoj politickoj sceni, od flagrantnog krsenja Medjunarodnog javnog prava i prakticno ukidanja medjunarodnog poretka kakvog poznajemo do procene da je u toku trilateralna podela interesnih sfera imedju USA, Rusije i Kine. Sta tu nije tacno? Da je EU u najgorem polozaju jer je propustila da u vreme ruske agresije na Ukrajinu reaguje na konstruktivan nacin a ne da se zaglibi izmedju 2 velike vojne sile i da je dozvolila preveliki uticaj kineskog kapitala u svim evropskim poslovima, sta tu nije tacno? Najmanje se govorilo o Rusiji osim u kontekstu da mocne nacije mogu da rade sta hoce sto je, takodje, tacno. Emisija je i otvorena citatom Trampove izjave nakon kidnapovanja Madura da je jedino ogranicenje njegovih odluka njegovo licno shvatanje morala i njegov um. Dakle, tema je imperijalna politika svetskih mocnika koja nasu civilizaciju vraca nekih 250 godina nazad u istoriju, brise sve tekovine 20 veka, ponistava sve zrtve koje je covecanstvo polozilo na oltar borbe za pravdnije i humanije drustvo i opet da pitam: sta tu nije tacno? Ni "M" od nekakvih mitova nisam ni cula ni videla vec pametnu i tacnu procenu katastrofe koja nas ceka koliko danas. A nije da nisam kvalifikovana da pisem ovo sto pisem: ispit iz Medjunarodnog javnog prava sam polozila kod prof Branimira Jankovica ocenom 10. Moja najdraza desetka. I moje najvece razocarenje i tuga sto sam dozivela da sve sto je bilo progresivno u svetu bude zbrisano a svet doveden do ovog besramnog stanja u kojem "Jaci - tlaci". Sta u ovoj citiranoj tvrdnji nije tacno?

Nedavno, ima tome nepuna 2 meseca, odlucila sam da se povucem sa drusttvenih mreza jer sam dozivela potpunu mentalnu iscrpljenost. Privatno, izgubila sam 2 drage osobe, njihov odlazak, koliko god da je bio i ocekivan s obzirom na nase pozne godine, ostavio je prazninu koju sam , u kontekstu mog angazovanja u politickim dogadjajima u Srbiji, popunila besom nemocnog, neslobodnog bica, osecajem da sam, verovatno prvi put u zivotu, u poziciji zrtve, izgubljena u bespucima stvarnosti, pesnik bi rekao "Mene sve rane moga roda bole". Osecala sam se izranavljeno, porazeno, nesto slicno nekakvoj cudnoj drustvenj smrti bica. Svi parametri mentalne higijene su me upucivali na zakljucak da se menjam na ruzan nacin, umesto da negujem vrline, prepustila sam se svojim manam, nekad sa takvim sladostrascem da sam bila (onaj zreliji, odraslijii deo mene) zapanjena. Mrzeti je nekako slatko, daje osecaj moci. A to je varka jer sam, zapravo, gubila moc nad sobom. Pa sam odlucila da se sklonim, da ne sirim to zlo i da se, prvo, obracunam sama sa sobom. Vratila sam se praksi Thai Chi Chuana, dodala sam lagane vezbe dva puta nedeljno po pola sata sa fizioterpeutom koji je brinuo da tokom vezbanja ne povredim vec rasklimatanu kicmu, hodala sam satima sa rancem na ledjima po okolini grada, odamarala se na meni dragim mestima u prirodi. Kod kuce sam se vratila praksi da uvek imam u pozadini instrumentalnu muziku koju volim. Vratila sam u kuci zapostavljeni red na svakom milimetru prostora, oslobodila sam se nekoriscenih stvari tako sto sam ih poklanjala i eto, mislim da sam danas malo jaca, malo jasnija sama sebi. U redu je sto ja sama ne mogu nista da promenim koliko god da sam ubedjena da sam na pravoj strani, u redu je sve dok vladam sobom, dok negujem u sebi mir, stalozenost, bez emotivnih excesa. Mozda ja, kao jedinka, necu dobiti bitku dobra i zla koja se kao nocna mora nadvija nad vrstom kojoj pripadam, bitku koja nam je nametnuta. Ali verujem da mogu da pobedim u bitkama koje ja biram, to je u mojoj nadleznosti i zato biram da pobedim zlo u sebi, za pocetak. Damas se osecam kao kap vode sa kojom pocinje i najvece more i nalazim u tom osecaju svoju moc: sve dok sam ja sama jasna, bistra, doprinosim jasnoci i bistrini onog opsteg a gde ce to opste, globalno, da zavrsi, to je vec u nadleznosti neceg sto je vece od mene.

Jedino sto mi se dopalo u Bugoniji su oni maksi dzemperi Andomedijanaca, bicu razocarana ako Oskar za kostim ne ode u ruke kostimografa, cool dizajn i moguci novi must have trend. Jos neko vreme cu, pre odlaska na spavanje, proveravati da mi se Ema Stoun nije teleportovala ispod kreveta, onaj zeleni pogled ledi krv u zilama. Ocekivala sam nesto bolje od Pluribusa, jos jednog ceda/serije 2025 koji se bavi vanzemaljcima a koji me je razocarao, takodje. P.S Ako zelite nesto bolje od Yorgosa:

Povlacenje sa drustvenih mreza mi je donelo potrebno smirenje, oslobodilo jako veliki deo dana za teme na koje sam zaboravila proteklih godinu dana. Citala sam i tako, potpuno izmestena iz vlastitog zivota, posvecena do srzi svakodnevnoj politici, politika danju, citanje nocu, iskljucivo SF klasici, rezultat, potpuna iscrpljenost. Ne ulecem u biblioteku sa spiskom naslova, redosledom citanja bekrajnih ciklusa SF autora. Ulazim bez ikakve ideje, mirna, pustam da me knjige odaberu, tako je najbolje. I tako, pronasla me je Elif Shafak, Istambulsko kopile, 2007 Originalan naslov je Istambulski bastard, cini mi se da je bolje da je takav naslov ostao i u prevodu, kopile je ruzna, teska rec pa sam imala potrebu da je sklonim od tudjih ociju, donela sam je kuci. Poglavlja se zovu Cimet, Ruzina vodica, Vanila, Peceni lesnici, Suve smokve, Voda....Kalijum cijanid... Genocid koji je pocinjen 1915 nad Jermenima u Turskoj, sudbine prezivelih, odnos Turaka prema toj istorijskoj cinjenici, zene i njihove sudbine na obe strane danas, u savremenoj Turskoj, jermenskoh dijaspori u USA....porodicne tajne i tragedije, jedno zensko pleme u Istambulu i Pasa Peti, macak, jedino musko u tom plemenu. Bez patetike, tecno, sharmantno, Shafakova gradi zenske likove koje ne mozete a da prigrlite koliko god da su tragicni, groteskni, smusheni, iz svakog izbija neka iskonska snaga i mudrost da se prezivi u muskom svetu. Poslednja rec, ipak, pripada zeni. I ne, ovo nije prica sa feministickim stavom, ovo je prica o tome koliko smo u stanju da povredjujemo jedni druge i da granice ne smeju da se predju, nas svih radi. Da se Zemlja zaklela Raju da se sve tajne doznaju i da presuda ne dolazi uvek sa Neba, kao kisa, nesto je i do nas. Elif Shafak je bila zabranjivana u Turskoj, zamalo osudjena zbog knjiga koje je pisala i objavljivala i takva, savrseno se uklapa u svet koji je stvarala za nas, citaoce. Meni je knjiga prijala, preporucujem je.

O tome sam pisala, niko iz mog okruzenja ga ne poznaje, nije ga citao, slabo je zastupljen i kod nasih izdavaca, samo je kod Carobne knjige kompletan. Murkok je dobio prestizne nagrade u vreme kada je objavljivao sagu o Erliku ali je, ocigledno, pao u zaborav kod citalaca na racun bulumente novih autora u cijim delima nema ni blizu toliko izmastanih svetova bliskih najnovijim otkricima u sferi kvantne fizike, nauke. Volel bih da jos neko sa teme obrati paznju na Murkoka, potrebno mi je i drugo misljenje, mozda moj dozivljaj sage o Erliku nije objektivan.

https://nova.rs/kultura/laslo-krasnohorkai-ovencan-nobelovom-nagradom/ Prvo sam naisla na prevod sa madjarskog jezika govora ovogodisnjeg laureata Nobelove nagrade za knjizevnost i to sto sam procitala vise je licilo na nekakvo bulaznjenje. Srecom, nasla sam i ovaj tekst kojem nemam sta da zamerim.

Poziv koji se ne odbija mi je stigao pocetkom ovog meseca, promocija nove izdavacke kuce i njihovog naslova registrovanog pod 001. Jos uvek klimava na nogama nakon ozbiljnog bronhitisa, namontirala sam se najbolje sto sam mogla i otisla, jedva disuci, na drugi kraj grada posvadjana sama sa sobom, "sta mi je ovo trebalo, ovo moze i da me ubije". Zavrsicu ovaj lament zakljuckom da mi je bas ovo trebalo, ovaj susret sa grupom mladih entuzijasta, osnivaca nove izdavacke kuce, vratili su mi veru u to da zivot ne ide unazad vec da, bez obzira na okolnosti, buducnost pripada mladima i hrabrima. Evo o kome i o cemu je rec: Karmela, izdavacki kolektiv, osnivaci su mladih ljudi, koji, ako sam ih dobro razumela, zele da demokratizuju sferu izdavacke delatnosti, unutrasnja organizacija im se zasniva na plenumskim principima (pali vam se lampica?), meni su delovali kao andjeli tipa Sv Djordje a azdaha kojoj su namerili da smrse konce je Nekultura licno. Mladi su, lepo vaspitani, deluju neoptereceno predrasudama nas bivshih (65+) i ako mene pitate, svet pripada njima. U ediciji Srce sveta, knjiga 001 objavljen je, dvojeznicno, srpsko/ruski naslov Moje otkrivanje Amerike, Vladimira Majakovskog. Po recima profesorke Panaotovic, prevoditelke, radi se o pseudoputopisu jednog od najvecih ruskih pesnika, anfanteribla ruske kniizevnosti koji je, gle cuda, posetio Ameriku 1925 godine. Zasto pseudoputopis, zato sto je u njemu toliko toga precutano iz licnog dozivljaja samog pesnika da tek predgovor prevoditeljke otkriva svu dramu slovenskog genija koji ce, koju godinu kasnije, izvrsiti samoubistvo u 37 godini zivota. U eri u kojoj dodela Nobelove nagrade za knjizevnost pokazuje svu blaziranost naseg kvaziintelektualnog doba, ova kjniga vraca veru kako u pisanu rec, tako i u znacaj koji izdavacka delatnost moze da ima u kreiranju ne samo novih uvida u istoriju knjizevnosti vec i u kreiranju novog sveta. Moj naklon dragi mladi ljudi iz Karmele, sa nestrpljenjem ocekujem vas naslov 002. P.S. Mene je susret sa Karmelom izlecio od melanholije i bronhitisa a vi kako hocete... https://tekstura.blog/2025/10/25/novom-svetu-svetionik/?fbclid=IwY2xjawOny8RleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZBAyMjIwMzkxNzg4MjAwODkyAAEesRSxs_zG8CmALC-Q39iDOsEl0CJCd1tFm4tFAGcUjDHlzQPaCwoBwncqvOY_aem_FRDeoPelMsVBJ0PT7s4DLw

Laguna je objavila novog Aberkrombija, "Djavoli", radujem se novom susretu sa njim, tako majstorski pisane dijaloge i likove retko srecem. Murkok je drugaciji, naracija ne opcinjava kao kod Aberkrombija, likova je manje i u funkciji su price o nesrecnom princu, antijunaku koji mene potseca na mit i Prometeju. Na stranu neverovatna masta pisca, narocito u kontekstu istorijskog vremena u kojem pise sagu, imedju redova je duboko humana potka o borbi dobra i zla kako u liku glavnog junaka, tako i u zajednici ljudi i bica "viseg reda". Mozda mi je Murkok blizi zato sto ja i danas volim bajke, bile su i ostale moje sigurno mesto na koje uvek mogu da odem kada mi zivot postane nepodnosljiv.

Majkl Murkok, saga o Erliku, procitala sam 4 naslova, planiram 5 deo a kod Carobne kniige je u pripremi i 6. Sta da kazem, zbrisao mi je iz pamcenja cak i Aberkrombija kojeg sam opsesivno citala celo prolece. Zasto Murkok? Zato sto je njegova masta ogranicena njom samom, posle Tolkinovog opusa, samo je Murkok mogao da me ponese u tako fantazmagorican svet kao sto je svet albino princa, Erlika. Kad sam pogledala godine prvih izdanja, zapanjila sam se jer su to rane sedamdesete, poznajem taj period (ne poznajem cim do pre 2 meseca nisam ni znala za Murkoka) i u tim godinama pisati o multiverzumu, o kosmosu kao Carstvu slucaja, simbiotickom odnosu Erlika i Olujnika....zvuci mi kao prorocanska knjizevnost Zila Verna. Elem, Murkok je pre R.R. Martina pisao o albino dinastiji orodjenj sa zmajevima, mozda se varam jer ovog potonjeg sam davno citala i bolje ga znam kao koscenaristu poznate serije u kojoj smo gledali Deneris Targerijan i njene zmajeve. Volela bih da mi neko objasni zasto je Murkok manje popularan i neuporedivo manje prevodjen i izdavan kod nas od mnogih danas izvikanih autora, zasto ni ja a ni oboje moje dece, a svi citamo kao manijaci i volimo SF zanr, nismo culi pre za ovako dobrog pisca? kako god, prekosutra, u toku Noci knjige, kompletiracu sve sto je kod nas prevedeno od ovog jos zivog autora koji ima zavidan opus a tako ga malo ima kod nas. Zasto? PS "Elrik i Munglam su tada videli da ih predvodi, ne pridruzujuci se njihovom orgijanju, nesto nalik na lesh na zivom kosturu konja, u opremi jarkih boja, s plamenim macem u ruci i zlatnim shlemom na glavi" Olujnik, deo drugi...ako ovo nije slika kralja onih zombija iz Igre Prestola, ne znam sta je. Mozda gresim, da je Martin plagirao Murkoka neko bi to vec objavio...

Sad bih vam rekla sta da radite i sa kokardom i sa shajkacom.... I, sad mi je dosta. Odlazim sa ono malo drustvenih mreza (dve, sa ovom ovde) jer necu da ucestvujem u milenijumskoj zaveri planetarnih razmera. Drustvene mreze prozdiru socijalnu energiju, ispiru mozgove, spinuju i ubijaju istinu. Imala sam svoje misljenje i pre 1997 kada sam usla u virtuelni svet. Nista nisam promenila za sve ove godine piskaranja, kidanja zivaca i dushe. Ostajte mi zdravi, svoji, mozda se sretnemo u nekom drugom filmu...