Pletilja

Danas, posle bas zahtevnog treninga sa tegicima od 500 gr, dok smo pijuckale kapucino i suncale se, g dja Zlata (77) je ispricala bezobrazan vic i ja sam se kikotala prvi put posle 3 godine. Posle sam prepesecila 9,5 km, nahranila labudove na grdskom jezeru i uzivala u zalasku sunca. Milina od zivota.

Elif Shafak: Drugi naslov knjizevnice koja mi je zarobila srce. Uvodne recenice su brutalne, odlozila sam knjigu i progutala knedlu velicine bejzbol loptice. Pobogu! Verovala sam Shafakovoj, prvi njen roman koji sam procitala, Istambulsko kopile, ukazao je na autora koji zna sta radi, pise dobro, pise o vaznim temama na tako naizgled lak i jednostavan nacin, verova sam joj i nakon nekoliko dana, vratila sam se ovom cudnom naslovu. Ukratko, ako ste se ikada osetili kao marginalna, skrajnuta, neprihvacena osoba, kao drustveni bogalj, ova knjiga je lek. Za one druge, roman je opomena, nauk da je svaciji zivot vredan postovanja. Bez obzira na ruznocu sveta u kojem junaci knjige zive, roman je lisen patetike, naprotiv, na trenutke je zabavan, ohrabrujuci, lekovit. Meni je knjiga dosla u ruke u pravom trenutku i znacila mi je. Srecom, Eli Shafak neumorno pise i ja ostajem u drustvu njenih junaka, sa njima mi je dobro. Zaboravila sam kako se pravi spojler, na YOUTUBU imate intervju bas povodom promocije ove knjige i videcete kako je Elif slatka, pametna i hrabra.

Ako nije lose za sam proces, pisite nam iskustva i koliko je koncept efikasan. Otvorila sam lapptop prv i put nakon 48 h...nisam ispratila neke idiotske izjave svetskih drzavnika* sto je iznenadilo moju cerku koja ocekuje da pricamo na te teme. Sorry, ne bavim se ludacima vec neko vreme i nista mi ne fali. Naprotiv, bolje spavam, citam dobre knjige, vezbam sa mojim vrnjakinjama 2 puta nedljeno sa mladom fizioterapeutkinjom blistavog osmeha, i nisam vise najstarija, imamo u grupi g dju Zlatu, 77 godina. Ukratko, bavim se sobom a ne sudbinom covecanstva. Kad me pozovu oni u cije namere ne sumnjam, bicu u dobroj formi da dam svoj doprinos a dotle, ne dam da mi budale, pokvarenjaci i manipulatori uniste zivot. Jesam ona kap vode kojom pocinje i najveci okean i tu bistrinu cuvacu kako znam i umem. Ja tako.... * Hana Arendt: "Kada politicari lazu, cilj nije da im se poveruje u laz vec da niko ni u sta vise ne veruje". A to se radi na drustvenom mrezama. Data baze koristim sve u 16 kad god mi nesto treba ali da neku budalu ubedjujem da nije u pravu nije moj problem vec njihov.

Ajd da i ja nesto izjavim za dnevnik: Tokom 2025 presla sam 560 km, tako kaze moja aplikacija. Koju aktiviram kad izdjem iz kuce i deaktiviram kad se vratim sa mojih mini maratona. Pod uslovoim da mi telefon ne ostane kod kuce na punjacu ili zaturen negde jer, ne izlecem iz stana po planu i programu vec u trenutku kad zidovi pocnu da me gushe i da se obrusavaju na moju sirotu glavu. Bila sam ubedjena da je to potreba mog organizma, zdrava potreba koja mi je ostala od prethodnog zivota kada sam bila aktivna i po 20 h na dan. Hat, medjutim, sto bi rekla braca Madjari, danas, u emisiji "360 stepeni"kod Shovljaskog, reditelj Srdjan Golubov izjavi da je "Kretanje najvisi oblik slobode", ko ga poznaje, zna u kom kontekstu je to receno, on je i profesor na FDU. Kaze, ima neceg mitskog u hodanju. I tako, ne hodam ja sto hocu nego sto moram, hodam da bih se osetila slobodnom. U neslobodnoj zemlji, medju porobljenim ljudima koji nisu svesni da su roblje, neki jer su lenji da misle, neki jer su pokvareni do srzi pa im pokvarenost ne smeta a neki su jednostavno glupi. Statistike pokazuju da nam se prosecni IQ rapidno smanjuje, planetrno. Sta je sledece? Pa to, da krenem peske za Mongoliju.

Imam samo jedno pitanje: zasto je dete od 4 godine radi operacije 3 krajnika uvodjeno u totalnu anesteziju? Moj sin je rodjen Juna 1978, Marta 1980 pedijatar je predlozio operaciju 3 krajnika. Objasnio nam je da ce maleni dobiti dozu gasa "smejalice" i da ce u tim uslovima operacija biti brzo obavljena. I zaista, dete mi je relativno brzo vraceno iz operacione sale, kenkavo, uznemireno ali zivo. Ostala sam sa njim na decijem odeljenju lokalne bolnice nekoliko sati, nismo prenocili u bolnici. Sutradan, 24 h nakon intervencije dete nije imalo nikakvih posledica, vratilo se normalno disanje i 3 krajnik mu se nije vratio mada je i to bila mogucnost s obzirom na mladost pacijenta. Kada i zasto je promenjen protokol ove jednostavne intevencije i zasto se deca u toj dobi izlazu riziku totalne anestexije? Pitam zabog Eme koje vise nema.

Kraj trece epizode Viteza....pravi RR Martin, twist u poslednjoj sekundi. Neko je gore napisao da je kao kad sretnes dragog prijatelja posle mnogo godina. Nemam zamerki, uzivam... Kucu zmaja, nisam mogla da gledam dalje od prve epizode, svelo se na cedjenje suve drenovine, tako nekako...

Hvala Baby, sad mi je jasnije, sa 30% se frljao jedan nas ek.analiticar pa mi je bilo cudno mada, ovih dana cudima nikad kraja.

Pametniji ste i obrazovaniji od mene pa molim malu pomoc na ovu temu: Koji deo USA duga je otkupljen od strane EU drzava, cula sam podatak da se radi o cca 30% i da li u toj stavci ima pregovarackog/ucenjivackog potencijala u odnosima USA i EU? Zahvaljujem.

Studenti su, verovatno instinktivno, ponudili gradjanima elementarni oblik demokratije - plenume. Pa su gradjanima porucili sa vidovdanskog protesta da su grdjani na potezu da ih slede. Pa su osnovani zborovi gradjana u gradovima. Pa su, cast izuzecima, ti zborovi utjhnuli kao jaganjci. Dakle, nije sve do studenata, ima i do gradjana. Mnogo.

Yes, imam srece sto mi je cerka povukla na ocevu stranu, beo ten, plave oci, svetlosmedja kosa.... kao da je 14 generacija rodjenih u USA. Da mi je sin otisao u USA, onako kosmat, maslinastog tena i okat, ne bih mirno spavala. I ovako brinem, zavadice mi decu, jedno je u USA, drugo u EU....Sto se mene tice, bauk fasizma kruzi svetom...a liberalna javnost sveta kupila kokice i iz prvog reda gleda sumrak civilizacije.

Na Pariskoj mirovnoj konferenciji Juna 1919 osnovano je Drustvo naroda/Liga naroda ciji je pravni institut bio Stalni sud za medjunarodno pravo a sa ciljem da se izbegnu sukobi izmedju drzava jer su posledice prvog svetskog rata u istoriji bile zastrasujuce. Nakon Drugog sv. rata, Ligu naroda nasledjuju Ujedinjene nacije a prethodni pravni instrument postje Medjunarodni sud pravde, sud koji treba da resava nesporazume medju suverenim drzavama. Temeljni dokument je Povelja UN. Od 1946 UN imaju"Plave shlemove", svoju organizovanu vojnu strukturu medjunarodnog sastava koja stiti postovanje medjunarodnih zakona rata i stiti civilno stanovnistvo tokom pregovora za resavanje konflikta. Ne bih da raspredam o drugim organizacijama UN koje su, na medjunarodnom nivou podrzavale razvoj nerazvijenih svetskih podrucje (poljoprivreda, zdravstvo, zastita svetske bastine, umetnost, zastita manjina i zastita ranivih grupa kao sto su deca i zene, invalidi). Temelj svih tih organizacija i pravnih institutaa je Povelja UN cijim potpisivanjem i pristupanjem UN se drzave odricu dela svog suvereniteta za racun medjunarodne zajednice. Nipodastvati tako dugu istoriju i znacaj najplemenitije zamisli u istoriji covecanstva je sumanuto i neodgovorno i pri tom ne apostrofiram autora gore kvotovanig teksta jer je njegovo a i moje misljenje potpuno nebitno, bitno je da li ce se zajednica naroda na planeti konacno dogovoriti ko ce da placa struju i vodu u zgradi na Ist Riveru jer je to bio razlog zbog kojeg je , navodno, poceo da kopni znacaj i uloga UN. Zakljucak: pravicemo mi nove UN od blata ako covecanstvo prezivi klimatske promene, nestajanje prirodnih resursa, biljnih i zivotinjskih vrsta jer nismo mogli da se dogovorimo sta nam je ciniti zarad opstanka. I dok se busamo u prsa kako smo suvereni, na svetskoj sceni imamo klovnove i patuljke bolesnih mozgova koji otimaju, ne delic suvereniteta nacionalnih drzava, vec sve sto znaci suverenu vlast jednog naroda i samo je pitanje, nakon Venecuele, ko je sledeci.

Nismo gledali isti Utisak. Ono sto sam ja sinoc cula i videla je jako dobra i argumentovana analiza trenuitnih desavanja na svetskoj politickoj sceni, od flagrantnog krsenja Medjunarodnog javnog prava i prakticno ukidanja medjunarodnog poretka kakvog poznajemo do procene da je u toku trilateralna podela interesnih sfera imedju USA, Rusije i Kine. Sta tu nije tacno? Da je EU u najgorem polozaju jer je propustila da u vreme ruske agresije na Ukrajinu reaguje na konstruktivan nacin a ne da se zaglibi izmedju 2 velike vojne sile i da je dozvolila preveliki uticaj kineskog kapitala u svim evropskim poslovima, sta tu nije tacno? Najmanje se govorilo o Rusiji osim u kontekstu da mocne nacije mogu da rade sta hoce sto je, takodje, tacno. Emisija je i otvorena citatom Trampove izjave nakon kidnapovanja Madura da je jedino ogranicenje njegovih odluka njegovo licno shvatanje morala i njegov um. Dakle, tema je imperijalna politika svetskih mocnika koja nasu civilizaciju vraca nekih 250 godina nazad u istoriju, brise sve tekovine 20 veka, ponistava sve zrtve koje je covecanstvo polozilo na oltar borbe za pravdnije i humanije drustvo i opet da pitam: sta tu nije tacno? Ni "M" od nekakvih mitova nisam ni cula ni videla vec pametnu i tacnu procenu katastrofe koja nas ceka koliko danas. A nije da nisam kvalifikovana da pisem ovo sto pisem: ispit iz Medjunarodnog javnog prava sam polozila kod prof Branimira Jankovica ocenom 10. Moja najdraza desetka. I moje najvece razocarenje i tuga sto sam dozivela da sve sto je bilo progresivno u svetu bude zbrisano a svet doveden do ovog besramnog stanja u kojem "Jaci - tlaci". Sta u ovoj citiranoj tvrdnji nije tacno?

Nedavno, ima tome nepuna 2 meseca, odlucila sam da se povucem sa drusttvenih mreza jer sam dozivela potpunu mentalnu iscrpljenost. Privatno, izgubila sam 2 drage osobe, njihov odlazak, koliko god da je bio i ocekivan s obzirom na nase pozne godine, ostavio je prazninu koju sam , u kontekstu mog angazovanja u politickim dogadjajima u Srbiji, popunila besom nemocnog, neslobodnog bica, osecajem da sam, verovatno prvi put u zivotu, u poziciji zrtve, izgubljena u bespucima stvarnosti, pesnik bi rekao "Mene sve rane moga roda bole". Osecala sam se izranavljeno, porazeno, nesto slicno nekakvoj cudnoj drustvenj smrti bica. Svi parametri mentalne higijene su me upucivali na zakljucak da se menjam na ruzan nacin, umesto da negujem vrline, prepustila sam se svojim manam, nekad sa takvim sladostrascem da sam bila (onaj zreliji, odraslijii deo mene) zapanjena. Mrzeti je nekako slatko, daje osecaj moci. A to je varka jer sam, zapravo, gubila moc nad sobom. Pa sam odlucila da se sklonim, da ne sirim to zlo i da se, prvo, obracunam sama sa sobom. Vratila sam se praksi Thai Chi Chuana, dodala sam lagane vezbe dva puta nedeljno po pola sata sa fizioterpeutom koji je brinuo da tokom vezbanja ne povredim vec rasklimatanu kicmu, hodala sam satima sa rancem na ledjima po okolini grada, odamarala se na meni dragim mestima u prirodi. Kod kuce sam se vratila praksi da uvek imam u pozadini instrumentalnu muziku koju volim. Vratila sam u kuci zapostavljeni red na svakom milimetru prostora, oslobodila sam se nekoriscenih stvari tako sto sam ih poklanjala i eto, mislim da sam danas malo jaca, malo jasnija sama sebi. U redu je sto ja sama ne mogu nista da promenim koliko god da sam ubedjena da sam na pravoj strani, u redu je sve dok vladam sobom, dok negujem u sebi mir, stalozenost, bez emotivnih excesa. Mozda ja, kao jedinka, necu dobiti bitku dobra i zla koja se kao nocna mora nadvija nad vrstom kojoj pripadam, bitku koja nam je nametnuta. Ali verujem da mogu da pobedim u bitkama koje ja biram, to je u mojoj nadleznosti i zato biram da pobedim zlo u sebi, za pocetak. Damas se osecam kao kap vode sa kojom pocinje i najvece more i nalazim u tom osecaju svoju moc: sve dok sam ja sama jasna, bistra, doprinosim jasnoci i bistrini onog opsteg a gde ce to opste, globalno, da zavrsi, to je vec u nadleznosti neceg sto je vece od mene.

Jedino sto mi se dopalo u Bugoniji su oni maksi dzemperi Andomedijanaca, bicu razocarana ako Oskar za kostim ne ode u ruke kostimografa, cool dizajn i moguci novi must have trend. Jos neko vreme cu, pre odlaska na spavanje, proveravati da mi se Ema Stoun nije teleportovala ispod kreveta, onaj zeleni pogled ledi krv u zilama. Ocekivala sam nesto bolje od Pluribusa, jos jednog ceda/serije 2025 koji se bavi vanzemaljcima a koji me je razocarao, takodje. P.S Ako zelite nesto bolje od Yorgosa:

Povlacenje sa drustvenih mreza mi je donelo potrebno smirenje, oslobodilo jako veliki deo dana za teme na koje sam zaboravila proteklih godinu dana. Citala sam i tako, potpuno izmestena iz vlastitog zivota, posvecena do srzi svakodnevnoj politici, politika danju, citanje nocu, iskljucivo SF klasici, rezultat, potpuna iscrpljenost. Ne ulecem u biblioteku sa spiskom naslova, redosledom citanja bekrajnih ciklusa SF autora. Ulazim bez ikakve ideje, mirna, pustam da me knjige odaberu, tako je najbolje. I tako, pronasla me je Elif Shafak, Istambulsko kopile, 2007 Originalan naslov je Istambulski bastard, cini mi se da je bolje da je takav naslov ostao i u prevodu, kopile je ruzna, teska rec pa sam imala potrebu da je sklonim od tudjih ociju, donela sam je kuci. Poglavlja se zovu Cimet, Ruzina vodica, Vanila, Peceni lesnici, Suve smokve, Voda....Kalijum cijanid... Genocid koji je pocinjen 1915 nad Jermenima u Turskoj, sudbine prezivelih, odnos Turaka prema toj istorijskoj cinjenici, zene i njihove sudbine na obe strane danas, u savremenoj Turskoj, jermenskoh dijaspori u USA....porodicne tajne i tragedije, jedno zensko pleme u Istambulu i Pasa Peti, macak, jedino musko u tom plemenu. Bez patetike, tecno, sharmantno, Shafakova gradi zenske likove koje ne mozete a da prigrlite koliko god da su tragicni, groteskni, smusheni, iz svakog izbija neka iskonska snaga i mudrost da se prezivi u muskom svetu. Poslednja rec, ipak, pripada zeni. I ne, ovo nije prica sa feministickim stavom, ovo je prica o tome koliko smo u stanju da povredjujemo jedni druge i da granice ne smeju da se predju, nas svih radi. Da se Zemlja zaklela Raju da se sve tajne doznaju i da presuda ne dolazi uvek sa Neba, kao kisa, nesto je i do nas. Elif Shafak je bila zabranjivana u Turskoj, zamalo osudjena zbog knjiga koje je pisala i objavljivala i takva, savrseno se uklapa u svet koji je stvarala za nas, citaoce. Meni je knjiga prijala, preporucujem je.