Pletilja

https://nova.rs/kultura/laslo-krasnohorkai-ovencan-nobelovom-nagradom/ Prvo sam naisla na prevod sa madjarskog jezika govora ovogodisnjeg laureata Nobelove nagrade za knjizevnost i to sto sam procitala vise je licilo na nekakvo bulaznjenje. Srecom, nasla sam i ovaj tekst kojem nemam sta da zamerim.

Poziv koji se ne odbija mi je stigao pocetkom ovog meseca, promocija nove izdavacke kuce i njihovog naslova registrovanog pod 001. Jos uvek klimava na nogama nakon ozbiljnog bronhitisa, namontirala sam se najbolje sto sam mogla i otisla, jedva disuci, na drugi kraj grada posvadjana sama sa sobom, "sta mi je ovo trebalo, ovo moze i da me ubije". Zavrsicu ovaj lament zakljuckom da mi je bas ovo trebalo, ovaj susret sa grupom mladih entuzijasta, osnivaca nove izdavacke kuce, vratili su mi veru u to da zivot ne ide unazad vec da, bez obzira na okolnosti, buducnost pripada mladima i hrabrima. Evo o kome i o cemu je rec: Karmela, izdavacki kolektiv, osnivaci su mladih ljudi, koji, ako sam ih dobro razumela, zele da demokratizuju sferu izdavacke delatnosti, unutrasnja organizacija im se zasniva na plenumskim principima (pali vam se lampica?), meni su delovali kao andjeli tipa Sv Djordje a azdaha kojoj su namerili da smrse konce je Nekultura licno. Mladi su, lepo vaspitani, deluju neoptereceno predrasudama nas bivshih (65+) i ako mene pitate, svet pripada njima. U ediciji Srce sveta, knjiga 001 objavljen je, dvojeznicno, srpsko/ruski naslov Moje otkrivanje Amerike, Vladimira Majakovskog. Po recima profesorke Panaotovic, prevoditelke, radi se o pseudoputopisu jednog od najvecih ruskih pesnika, anfanteribla ruske kniizevnosti koji je, gle cuda, posetio Ameriku 1925 godine. Zasto pseudoputopis, zato sto je u njemu toliko toga precutano iz licnog dozivljaja samog pesnika da tek predgovor prevoditeljke otkriva svu dramu slovenskog genija koji ce, koju godinu kasnije, izvrsiti samoubistvo u 37 godini zivota. U eri u kojoj dodela Nobelove nagrade za knjizevnost pokazuje svu blaziranost naseg kvaziintelektualnog doba, ova kjniga vraca veru kako u pisanu rec, tako i u znacaj koji izdavacka delatnost moze da ima u kreiranju ne samo novih uvida u istoriju knjizevnosti vec i u kreiranju novog sveta. Moj naklon dragi mladi ljudi iz Karmele, sa nestrpljenjem ocekujem vas naslov 002. P.S. Mene je susret sa Karmelom izlecio od melanholije i bronhitisa a vi kako hocete... https://tekstura.blog/2025/10/25/novom-svetu-svetionik/?fbclid=IwY2xjawOny8RleHRuA2FlbQIxMQBzcnRjBmFwcF9pZBAyMjIwMzkxNzg4MjAwODkyAAEesRSxs_zG8CmALC-Q39iDOsEl0CJCd1tFm4tFAGcUjDHlzQPaCwoBwncqvOY_aem_FRDeoPelMsVBJ0PT7s4DLw

Laguna je objavila novog Aberkrombija, "Djavoli", radujem se novom susretu sa njim, tako majstorski pisane dijaloge i likove retko srecem. Murkok je drugaciji, naracija ne opcinjava kao kod Aberkrombija, likova je manje i u funkciji su price o nesrecnom princu, antijunaku koji mene potseca na mit i Prometeju. Na stranu neverovatna masta pisca, narocito u kontekstu istorijskog vremena u kojem pise sagu, imedju redova je duboko humana potka o borbi dobra i zla kako u liku glavnog junaka, tako i u zajednici ljudi i bica "viseg reda". Mozda mi je Murkok blizi zato sto ja i danas volim bajke, bile su i ostale moje sigurno mesto na koje uvek mogu da odem kada mi zivot postane nepodnosljiv.

Majkl Murkok, saga o Erliku, procitala sam 4 naslova, planiram 5 deo a kod Carobne kniige je u pripremi i 6. Sta da kazem, zbrisao mi je iz pamcenja cak i Aberkrombija kojeg sam opsesivno citala celo prolece. Zasto Murkok? Zato sto je njegova masta ogranicena njom samom, posle Tolkinovog opusa, samo je Murkok mogao da me ponese u tako fantazmagorican svet kao sto je svet albino princa, Erlika. Kad sam pogledala godine prvih izdanja, zapanjila sam se jer su to rane sedamdesete, poznajem taj period (ne poznajem cim do pre 2 meseca nisam ni znala za Murkoka) i u tim godinama pisati o multiverzumu, o kosmosu kao Carstvu slucaja, simbiotickom odnosu Erlika i Olujnika....zvuci mi kao prorocanska knjizevnost Zila Verna. Elem, Murkok je pre R.R. Martina pisao o albino dinastiji orodjenj sa zmajevima, mozda se varam jer ovog potonjeg sam davno citala i bolje ga znam kao koscenaristu poznate serije u kojoj smo gledali Deneris Targerijan i njene zmajeve. Volela bih da mi neko objasni zasto je Murkok manje popularan i neuporedivo manje prevodjen i izdavan kod nas od mnogih danas izvikanih autora, zasto ni ja a ni oboje moje dece, a svi citamo kao manijaci i volimo SF zanr, nismo culi pre za ovako dobrog pisca? kako god, prekosutra, u toku Noci knjige, kompletiracu sve sto je kod nas prevedeno od ovog jos zivog autora koji ima zavidan opus a tako ga malo ima kod nas. Zasto? PS "Elrik i Munglam su tada videli da ih predvodi, ne pridruzujuci se njihovom orgijanju, nesto nalik na lesh na zivom kosturu konja, u opremi jarkih boja, s plamenim macem u ruci i zlatnim shlemom na glavi" Olujnik, deo drugi...ako ovo nije slika kralja onih zombija iz Igre Prestola, ne znam sta je. Mozda gresim, da je Martin plagirao Murkoka neko bi to vec objavio...

Sad bih vam rekla sta da radite i sa kokardom i sa shajkacom.... I, sad mi je dosta. Odlazim sa ono malo drustvenih mreza (dve, sa ovom ovde) jer necu da ucestvujem u milenijumskoj zaveri planetarnih razmera. Drustvene mreze prozdiru socijalnu energiju, ispiru mozgove, spinuju i ubijaju istinu. Imala sam svoje misljenje i pre 1997 kada sam usla u virtuelni svet. Nista nisam promenila za sve ove godine piskaranja, kidanja zivaca i dushe. Ostajte mi zdravi, svoji, mozda se sretnemo u nekom drugom filmu...

Maloletni sin, 16 godina, prevoznika Jacimovica strajkuje gladju uz oca. Dete. Ne oglasava se sluzba za socijalni rad, neka komisija, agencija, sta god, za zastitu porodice, maloletnih, nista? Nije dovoljan put kroz pakao koji to dete prolazi uz oca stradalnika, treba da ozbljno ugrozi i inace osetljivo psihofizicko zdravlje mladih godina koje ima? Koliko je jos patnje potrebno da se javnost podigne na noge, da Srbija stane? ... Crkni Srbijo, smradna lesino, raspadas se jeduci samu sebe! i necu nikome da se izvinjavam zbog napisane gadosti, JAVNOST ove raspadnute mrcine od "drzave" zasluzuje sve najodvratnihe reci koje postoje. Dobro ste procitali, javnost, ne AV, on je jedan, po svim pitanjima nenadlezan idiot, sta je sa ostatkom od par miliona punoetnih, nadleznih? Ne trebju mi vasi lakovi, ne treba mi nicija podrska ni za sta, ja sam po mnogo cemu bivsa, izadjite na ulice, pomozite dobrim ljudima koji vise nemaju kud. Vi imate moc da ovu agoniju prekinete, molim vas....

U sport se ne razumem i ne mesam se u te teme. Ovo nije sport. Ovo je nasilje, razbojnistvo. Sta god da eventualna istraga pokaze, dokaze, ovo nije smelo da se dogodi: https://www.evrsac.rs/vrscani-brutalno-pretuceni-u-vranju-huliganska-senka-nadvija-se-nad-prvu-ligu-video/ Jelenu Rankov poznajem licno. Sta vise, 2 puta nedeljno vezbam u njenom studiju u sportskoj hali Milenijum, vazbamo jedna Vesna, 65 godina i ja, 75, samo nas dve i Jelena. Jelena to ne mora da radi, ima dovoljno svog posla kao fizioterapeut fudbalskog i kosarkaskog tima ali nas je uzela pod svoje jer misli da svojim znanjem moze da nama, babama, pomogne da jos malo pozivimo bez bola i invaliditeta. Jelena zna bezbroj vezbi bas za nas, kruzi oko nas dve dok vezbamo kao andjeo cuvar, uvek nasmejana, pazljiva, brizna. Jelena Rankov je majka 2 male devojcice, supruga, sestra i posvecena cerka ostarelih roditelja. Uvek nasmejana, dobra kao hleb. Ovo sto su joj uradili je zlocin, slomljeni prst ce zarasti ali ce modrice na Jeleninoj dobroj dusi trajati dugo, znam, jer je Jelena jos jedan dobar covek u ovoj razvalini od srpskog drustva kojeg nismo uspeli da sacuvamo i odbranimo.

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo sto nije ubijeno dete neke fine gospodje vec samohrane majke koja je najveci deo zivota provela radeci kojekuda za crkavicu pa nije stizala da cita finu literaturu, ide u pozoriste i tako to. Dijani je Srbija unistila zivot i pre pogibije deteta. Mi, nacitani, zbrinuti, mi smo je ostavili na cedilu svojim cutanjem, necinjenjem, brigom da nasa guza bude sita i napita i najmanje sto toj zeni dugujemo je da joj ne trazimo crno ispod nokta. Ne odobravam ovo skandiranje, skaredno je i ne priulici nikom. To je Srbija danas, to smo mi.

A sto da ne? Manje vise, mi smo ocajni u globalu tako da i nije neka razlika, da nije Dijana, bio bi neko drugi. Sto se njene pretnje tice, ima rezona: u tom delu gusto naseljenog Beograda, u svim tim stanovima ima beba, male dece, bolesnih, umornih, nesrecno zaljubljenih....nikome nije do cetnicke muzike i srbovanja. Sta je sa merenjem dozvoljenih decibela buke, ako se dobro secam, to je zakonom regulisano? Pisem iz vlastitog iskustva, 30 godina moj grad trpi teror ugostitelja i netalentovanih urlatora. Ne jednom sam bila izazvana da im isecem kablove mastodontskog ozvucenja zbog kojeg, u letnjoj sezoni, moram da zatvaram prozore jer mi tehno i drugi balkanski ritmovi remete rad srca. O etickom kontekstu ovog divljastva ne bih, daleko smo mi od te teme.

I OVO je radjalo, vaspitavalo i ovo je nakakva majka.... https://www.facebook.com/reel/2280439382473601

Svetski dan crnih macaka....pesma samo za njih.... Uvek sam bila protivnik oblacenja pasa i macaka, ruzan pokusaj da ih antropomorfizujemo i od njih pravimo blese negirajuci ono sto one zaista jesu. Ovo je digitalna umetnost sa kojom mogu da se pomirim jer nagovetava magicnost, lepotu ovih divnih bica...bez obzira koje su boje: https://www.facebook.com/watch?v=1187519839941140

Sve ste u pravu, smatrajte da ste lajkovani mada, zvanicno, ne mogu da vam dam lajk, mnogo je ruznih reci. P.S. Bolje da ne znate kako ja psujem ispred tv, zapanjim se od sebe same jer nemam pojma odakle mi sve te psovke. I to ide na racun rezima jer nas menja, postajemo nesto sto nikad nismo bili, vulgarni, agresivni, bespomocni, kvare nas i zato, moraju da odu sto pre, dok ne izgubimo dushu i ostanemo trajno nesposobni za pristojan zivot.

Stati imenom i prezimenom, svojom zivotnom pricom, pred javnost a narocito u ovako otrovnoj javnosti je, verujte, herojski cin i zato, naklon do zemlje za Dijanu Hrku. Pitam se, gde su ostale porodice poginulih koje cute vec godinu dana, njihovo cutanje je uvreda za zrtve. Dijana Hrka je Srbija, ojadjena, obespravljena, izgubljena u koordinatama sveta. Ona je nalicje rezima, istina bacena u lice upeglane, "snadjene" Srbije koja nece stati uz nju, nju i samo postojanje Dijane Hrke - vredja. "Posla majka da pronadje sina"....ko smo mi, sta smo postali i sta je ostalo od nas, naroda koji je, koliko juce, imao svoje mesto u civilizovanom svetu? Znate sta? Dajte mi 5 bagera, dajte mi 5 potomaka srpskih vojvoda iz I sv rata i pocisticu kakilend/cacilend za pola sata. Kad ima volje, ima i nacina. O tome se radi. Evo i par ideja sta posle: https://www.facebook.com/natasa.subotin.9 E, onda ta i takva ja, gledam sinoć Beograd na ekranu i mislim ovako: Tri su stvari neupitne: 1 - Majka 2 - mrtvog 3 - deteta. Kakva majka, kakvo dete, zašto mrtvo, kakva nadstrešnica, čije pare, koja stranka, Rusija, Amerika, Kosovo, Vojvodina, Dositej, Sava, damo, ne damo, blokada, antiblokada, Srbi, Antisrbi, i vaše prepodobno mišljenje o bilo čemu od svega nevedenog su nadalje savršeno jebeno nevažni, jer ni na koji način ne pobijaju te tri činjenice: Majka. Mrtvo. Dete. A dalo bi se diskutovati ima li teže i gore ljudske patnje od te. I vi stojite pred tim i tome se cerite u lice. Podjebavate, sprdate, ponižavate, izrugujete. Guranjem prsta tačno i direktno u aktivno krvareću ranu. Prostačkim lumperajem koji, razume se, poziva na velikosrpstvo. I onda ista ona ja s početka statusa, karikaturalni ambasador dobre volje, koji bi da razgovara i razumeva i apeluje na pristojno i dobro u svakom ludaku na ulici, od jutros ne mogu da smirim grč u želucu i smatram: 1. Da vas treba vilama i motikama razvijati iz tog brloga kojim ste zaposeli jedan glavni grad. Vilama i motikama. 2. Da vas treba imenom i prezimenom, ponaosob svakog prisutnog sinoć, identifikovati i posložiti na spisak. 3. Onda vam prirediti sve vrste stubova srama u naseljima iz kojih ste izmileli. Jer niste baš svakog dana, celog dana, tako kuražni u gomili i iza dupeta kordona. 4. Tek negde na petom mestu vas treba analizirati, psihološki secirati i razumevati. Na nekoj psihijatriji, u eksperimentalne i edukativne svrhe. 5. A na četvrtom mestu vam treba prirediti neku verziju kultne završne scene iz "Inglourious basterds". One u kojoj Aldo (da parafraziram) kaže: "Kad ovaj rat prođe i ti napraviš neki fini dogovor za sebe sa novim vlastima i nabaviš sebi neko ušuškano gnezdo i ugodan život, skinućeš tu SS uniformu, oprati ruke od svega i živeti dalje kao da se ništa nije desilo. E, vidiš, to poslednje ne mogu da svarim. Pa ću ti dati nešto što nećeš moći da skineš." I onda mu fino, galantno ureže svastiku na čelo. Da vam nikakve buduće okolnosti ne omoguće da se operete ili nedajbože neokrznuto izvučete iz onog sinoć. Žgadijo.

https://www.facebook.com/watch?v=817146104033176

"Majka, predugo traje, utihnuce...." Nece. Neka traje koliko treba, dok traje, dok stojimo, hodamo, cekamo pravdu, mi se menjamo, polako prezdravljamo, cistimo se od otrova kojim su nas trovali decenijama. Nije uzalud ovih godinu dana, promenili smo se i danas smo bolji ljudi nego pre 1.11:52......