Pletilja

I OVO je radjalo, vaspitavalo i ovo je nakakva majka.... https://www.facebook.com/reel/2280439382473601

Svetski dan crnih macaka....pesma samo za njih.... Uvek sam bila protivnik oblacenja pasa i macaka, ruzan pokusaj da ih antropomorfizujemo i od njih pravimo blese negirajuci ono sto one zaista jesu. Ovo je digitalna umetnost sa kojom mogu da se pomirim jer nagovetava magicnost, lepotu ovih divnih bica...bez obzira koje su boje: https://www.facebook.com/watch?v=1187519839941140

Sve ste u pravu, smatrajte da ste lajkovani mada, zvanicno, ne mogu da vam dam lajk, mnogo je ruznih reci. P.S. Bolje da ne znate kako ja psujem ispred tv, zapanjim se od sebe same jer nemam pojma odakle mi sve te psovke. I to ide na racun rezima jer nas menja, postajemo nesto sto nikad nismo bili, vulgarni, agresivni, bespomocni, kvare nas i zato, moraju da odu sto pre, dok ne izgubimo dushu i ostanemo trajno nesposobni za pristojan zivot.

Stati imenom i prezimenom, svojom zivotnom pricom, pred javnost a narocito u ovako otrovnoj javnosti je, verujte, herojski cin i zato, naklon do zemlje za Dijanu Hrku. Pitam se, gde su ostale porodice poginulih koje cute vec godinu dana, njihovo cutanje je uvreda za zrtve. Dijana Hrka je Srbija, ojadjena, obespravljena, izgubljena u koordinatama sveta. Ona je nalicje rezima, istina bacena u lice upeglane, "snadjene" Srbije koja nece stati uz nju, nju i samo postojanje Dijane Hrke - vredja. "Posla majka da pronadje sina"....ko smo mi, sta smo postali i sta je ostalo od nas, naroda koji je, koliko juce, imao svoje mesto u civilizovanom svetu? Znate sta? Dajte mi 5 bagera, dajte mi 5 potomaka srpskih vojvoda iz I sv rata i pocisticu kakilend/cacilend za pola sata. Kad ima volje, ima i nacina. O tome se radi. Evo i par ideja sta posle: https://www.facebook.com/natasa.subotin.9 E, onda ta i takva ja, gledam sinoć Beograd na ekranu i mislim ovako: Tri su stvari neupitne: 1 - Majka 2 - mrtvog 3 - deteta. Kakva majka, kakvo dete, zašto mrtvo, kakva nadstrešnica, čije pare, koja stranka, Rusija, Amerika, Kosovo, Vojvodina, Dositej, Sava, damo, ne damo, blokada, antiblokada, Srbi, Antisrbi, i vaše prepodobno mišljenje o bilo čemu od svega nevedenog su nadalje savršeno jebeno nevažni, jer ni na koji način ne pobijaju te tri činjenice: Majka. Mrtvo. Dete. A dalo bi se diskutovati ima li teže i gore ljudske patnje od te. I vi stojite pred tim i tome se cerite u lice. Podjebavate, sprdate, ponižavate, izrugujete. Guranjem prsta tačno i direktno u aktivno krvareću ranu. Prostačkim lumperajem koji, razume se, poziva na velikosrpstvo. I onda ista ona ja s početka statusa, karikaturalni ambasador dobre volje, koji bi da razgovara i razumeva i apeluje na pristojno i dobro u svakom ludaku na ulici, od jutros ne mogu da smirim grč u želucu i smatram: 1. Da vas treba vilama i motikama razvijati iz tog brloga kojim ste zaposeli jedan glavni grad. Vilama i motikama. 2. Da vas treba imenom i prezimenom, ponaosob svakog prisutnog sinoć, identifikovati i posložiti na spisak. 3. Onda vam prirediti sve vrste stubova srama u naseljima iz kojih ste izmileli. Jer niste baš svakog dana, celog dana, tako kuražni u gomili i iza dupeta kordona. 4. Tek negde na petom mestu vas treba analizirati, psihološki secirati i razumevati. Na nekoj psihijatriji, u eksperimentalne i edukativne svrhe. 5. A na četvrtom mestu vam treba prirediti neku verziju kultne završne scene iz "Inglourious basterds". One u kojoj Aldo (da parafraziram) kaže: "Kad ovaj rat prođe i ti napraviš neki fini dogovor za sebe sa novim vlastima i nabaviš sebi neko ušuškano gnezdo i ugodan život, skinućeš tu SS uniformu, oprati ruke od svega i živeti dalje kao da se ništa nije desilo. E, vidiš, to poslednje ne mogu da svarim. Pa ću ti dati nešto što nećeš moći da skineš." I onda mu fino, galantno ureže svastiku na čelo. Da vam nikakve buduće okolnosti ne omoguće da se operete ili nedajbože neokrznuto izvučete iz onog sinoć. Žgadijo.

https://www.facebook.com/watch?v=817146104033176

"Majka, predugo traje, utihnuce...." Nece. Neka traje koliko treba, dok traje, dok stojimo, hodamo, cekamo pravdu, mi se menjamo, polako prezdravljamo, cistimo se od otrova kojim su nas trovali decenijama. Nije uzalud ovih godinu dana, promenili smo se i danas smo bolji ljudi nego pre 1.11:52......

N1 upravo emituje razgovor sa nasom "Velikom Dushom", mahatmom, Gagijem, glumcem koji se izjasnjava kao student i upravo stize u Indjiju sa grupom koja je jutros krenula iz Bg. Gagi kaze da je 16 ubijenih gradjana palo za slobodu......milina je i slusati ga i gledati.

Anketna komisija je obavila sizifovski posao mesecima analizirajuci dostupnu dokumentaciju i javnosti podnela kredibilan izvestaj koji je stigao gde treba, u instance EU. Ako su opozicione stranke uspele da, prekp svog legitimnog clanstva u EU partijskim asocijacijama omoguce da se taj izvestaj cuje gde treba i kao reziltat bas tog izvestaja imamo, konacno, pozornost evropske javnosti, ne vidim ni jedan razlog da se studenti ogradjuju od anketne komisije, naprotiv, svako je radio ono sto najvise moze za zajednicki cilj, istinu o ubistvu 16 gradjana od strane drzave. Anketna komisija je uradila ono sto sami studenti nisu jer im nedostaje kako strucnost, tako i prohodnost u evropskim institucijama i posteno bi bilo da to priznaju. Cinjenica da su neki clanovi anketne komisije i clanovi opozicionih stranka ili simpatizeri ni malo ne umanjuje efekte jednog ozbiljnog, strucnog rada za dobro svih nas, da citiram Djindjica, "nije vazno koje je boje macka, vazno je da lovi miseve".

Amaterska Google pretraga kaze ovako: Novi Pazar - Valjevo 218 km + Valjevo - Beograd 92 km = 310 km + Beograd - Novi Sad 104 km = 414 km Mahatma Gandi je 1930 organizaovao "Mars soli", krecuci se po Indiji od 12 Marta do 6 Aprila presap, zajedno sa istomisljenicima, 388 km i to se smatra najduzim gradjanskim protestnim marsem u modernoj istoriji. Zabelezen je kao takav i ko hoce da zna, zna. Sesnaiest mladih ljudi iz Novog Pazara ispisuje ne samo srpsku vec svetsku istoriju borbe za slobodu i pravdu. Vesnici novog vremena? Od nas zavisi, ni Gandi nije pobedio sam.

Razmisljam, zapadne nekom sirotom istoricaru, tamo negde oko 2050, da pise o "Bici kod Cacilenda"...? Da li je moguce da smo na to spali da nam istorija belezi i takav toponim kao bitnu istorijsku cinjenicu a da su medju politickim akterima bili i Caciji kao relevantan fator? Mislim, mitologizovali smo bitku na Kosovu polju, njene moralne pobednike i stvarne gubitnike, mit o Caru Lazaru i Carstvu Nebeskom i nakon svih slavnih bitaka za slobodu i krst casni spali na Cacilendsku odbranu i bitku za izlozbu Expo? Da l moze gore? Moze.

Nakon 28 godina na svetskoj mrezi, juce se dogodilo to da CEO DAN nisam otvorila laptop, nisam procitala naslove na portalima i stranicama koje pratim, nemam pojma sta je obelezilo dan.... Hodala sam od jutra do mraka, pokisla od glave do pete, sedela tako mokra na obali jezera i zurila u mirnu vodu. Laz. Osecam da je sve oko mene smisljena i masovno plasirana laz i ja necu u tome da ucestvujem. Zato sto nemam vise vremena. Sto necu da dozvolim da mene, koja sam celog zivota tragala za istinom i platila cenu tog traganja danas obmanjuju oni koji nisu dostojni ni cipele da mi obrisu jer lazu, manipulisu, izvrcu, zatrpavaju, kvare, ubijaju ono sto mi je najvaznije, istinu. Dosta mi je svega. I zato moram da odem od ljudi jer vise ne mogu da ih podnesem. Tisina, to je ono sto mi treba, da cujem kisu koja pada, da se naslonim na drvo, da osetim miris opalog lisca u shumi, gledam pokislu pticu na grani bora kako otresa kisu sa perja....i da cutim, ceo dan. Necu da mislim, hocu da budem i zato hodam do iznemoglosti....

Dobro dosli, dragi Ironside, bas ste nedostajali......

https://www.facebook.com/watch?v=4351959275084253

Da je pucac neki fini dekica pa da poverujem, ovaj uhapseni je foto robot Cacija, ima dil sa rezimom za debele pare, mozda mu malo umanje nadnicu jer je previsoko pucao u coveka, dogovor je - pucaj u noge, teba nam ziv za sliku iz bolnice.... Ko zna, mozda nam se sprema uvodjenje vanrednog stanja jer nemaju odgovor na 1 Novembar.

Definitivno, Krasnoharkai nije pisac po mom ukusu. "Satantango" sam procitala i malo je falilo da od autora zatrazim dnevnicu u eurima za vreme i strpljenje koje mi je bilo potrebno da izadjem na kraj sa pricom koja nema ni pocetak ni kraj. Da sam urednik, ovo delo bih skratila za najmanje 50 strana da bih sacuvala atmosferu i utegla pricu. Sad sam zaglavljena sa "Melanholijom otpora", fabula je cvrsca, likovi odredjeniji ali, brate, recenica je toliko dugacka, sintaksa tako besmislena da je citanje ubistveno dosadno. Iz postovanja za napor pisanja tolikih stranica, citacu je do kraja mada, okolnosti se komplikuju: primerrak knjige iz ovdasnje biblioteke je raksupusan, sve stranice su izvrljane grafitnom olovkom, ima cak i komentara na marginama sto me upucuje na zakljucak da je naslov privukao paznju brojnih citalaca i pre nego sto je autor nagradjen Nobelovom nagradom. E, sad, moju kritiku treba uzeti sa zadrskom, mene je pregazilo vreme, Fosea i sad Krasnoharkaia ja ne razumem osim kao sliku ovog naseg iscasenog vremena koje , takodje, ne uspevam da razumem i opravdam. Zanimljivo, i Fose i Krasnohakai imaju roman sa naslovom "melanholija'.....Krasnoharkai je objavio svoju "Melanholiju otpra" 1989 a Fose svoju "Melanholiju" 1995....ukratko, izgleda da melanholija zaista ubija...citaoca.