Сандро Лаки Ђентиле

Ја бих на Пижонову екипу чешће долазио него на ову, као што и јесам. Човек је имао само осовину на десној страни у лику Нинкова и Лазетића, остало је све било прилично танко, и риљало се до изнемоглости, али су сви у сваком тренутку давали све од себе, и сигуран сам да бисмо освојили титулу да није дошао Кратко Останић. Динамо Тбилиси је и даље најбоља утакмица којој сам присуствовао у новије време. Овде тога нема, није то засићење, него гардисте и другаре баш заболе да се цимају. Свака Звездиној деци част, али немају због тога тапију на џиберско понашање, у чему предњаче Жуло и Гишка. Већ су људи све исписали, нема сврхе да се понављамо. Свака част за прошлу сезону и један делић ове, али већ дуже време играмо ужасан фудбал. Да не помињем да се стварају разне идиотске мантре, данас сам буквално од човека са којим сам гледао утакмицу чуо "И овај Марин ми је нешто изашао из воље" (кад се расправљао са неким, ваљда Савићем). Мислио сам да сам у зони сумрака.

Билијев останак је a must, што би рекао наш народ, човек је доказао да је озбиљан трпач и под великим притиском, искочио у најбитнијим утакмицама, а био је и најбољи играч у несрећном финалу купа, када други базен нису могли да погоде. Осим ако не будемо имали шутера истог или бољег квалитета по цени коју бисмо њему дали (а нешто сумњам у то), треба учинити све да остане. Познаје породични концепт, клуб, град и све остало, а није небитно ни што по овом интервјуу делује као заиста нормалан дечко и неко коме су људски квалитети на нивоу.

Нека је са срећом, Маик. Хвала што си био део три историјске сезоне.

Добра ноћ и Христос Воскресе. Да наставимо и у паштети како смо кренули.