Сандро Лаки Ђентиле

Лузерска екипа у којој све зависи од два-три егоманијака. Ту тренер мора бити егоманијак већи од свих, али и зналац, да би функционисало. Пошто тако нешто нећемо добити, од ове екипе нема ништа. Ни сада, ни икада, а поготово кад се ломи за трофеје. Срећа у несрећи што је то јасно већ сад. Здравље је најпрече од свега, нема смисла губити га на дебиле којима милиони капљу док се људима скраћују године живота. Што би рекао Боки Миловановић, пријатно.

Готово је ово. А понадао сам се, јебо ме покојни отац.

Ово је ужас, опет дајемо вештачко дисање.

По мени, данас нешто тешњи пораз, али ће у АБА бити доста апријатно и ружно, поготово ако се не врати Лаза. Камо среће да не будем у праву.

Ноко, а пре тога прајм Кузмић су били последњи јасно дефинисани први центри. То је било пре пет година. Вечито се негде крпиш и онда се питамо где је искорак.

Видех сад на неким мрежама да нас је неки летачки штрајк успорио и да чекамо лет преко Милана, има ли неко неку информацију?

Mени ће Душко увек бити Скелетор. Елем, опет мучење. Знао сам да неће бити лако са новим тимом и оваквом домаћом основом, али нисам очекивао да кренемо са 1-3. Не видим начин да победимо Виртус због њихове чврстине доле, осим ако их наравно не убијемо шутем за три, а мрзим што се морамо искључиво на то ослањати ако хоћемо икога да добијемо.

Мрзим мртви Жалгирис и начеститам се мајкама три говнара Нове године, али наш је пораз.

Боље да смо изгубили са 15.

Гидра машина, за њега нема умора.

Очекивања на минимуму и ове сезоне, поготово евролигашка. Утисак је да нећемо играти много одбране што је у старту рецепт за пропаст. Но, добро, с обзиром да немамо четворку, другу двојку и имамо стаклене бекове, овако нешто је и очекивано. Што се мање будемо ложили, то ће нам боље здравље бити. Што би својевремено рекао мој бивши шеф "Ово је курац, Душан".

Одбрана је мисаона именица. Жалгирис нас решава дупло лакше од Макабија.

Не би то било то без Питера Денде, реално.

Мислим да се односи на здравље, али је јако несрећно склепано и преведено, па испада као да су финансијски услови. Ако се уопште исплати тумачити ове италијанске инсајдере.

Мислим да за вешћу нема ни потребе, паклени возач би требало да има уговор за следећу сезону.

Земара продужио и званично. Док пишем, видим, Божја нога бржи.

Надам се да неће бити неког кијамета. Једва чекам да видим како ћемо се пошибати са Виолом, макар и у овим бувљак дресовима.

То се потпуно слажем, треба имати неки план за будућност, а не овако од данас до сутра. Ту је много велики посао урађен двогодишњим потписом са Шахбазом, као и три године за Бразилца, који ће 99% бити ту и наредне сезоне. Ако вратимо Топа, могла би бити изузетна три плеја неко време код нас.

Неће да може то са младима, за сваку екипу од пет младих и више би се после пар пораза викало "Не може се са шиљокуранима на осмаке" и "Парадајзом се не креће на Русију". Спој младости и искуства са превагом на искуство је најбољи рецепт, и супер је што овај пут имамо формиране играче и од старта говоримо да се ложимо на резултат, бар нема одступнице у виду бедастих оправдања касније (дакако ће их бити ако недајБоже извисимо, али то је друга тема). Да комплетирамо још те две позиције, па у салу.

Погледах и другу и трећу, плава нијанса ми је супер, али је коље онај провидан грб, а бела ми је ужас, прошла је била одлична, ове шаре сад су као са фолклора.

Не знам за другу и трећу, али овај први дрес ми је грозан, црвено је некако исецкано белим, баш бедно, не памтим да ми се неки дрес мање допадао у скорије време. Но, чији је бољи, није наш. Идемо даље.

Никад нисам био Јокићев воршипер, нити апологета, стога његово отказивање не може ни да ме повреди толико. Од самих почетака се видело да дечко не доживљава националну припадност на потребан начин нити има осећај за репрезентацију који је изградио њен култ у прошлим деценијама. То што он прича Америма може да окачи мачку о реп. Први пут када није излазио на терен "да се забави", како је својевремено говорио, већ са ставом човека који је дошао да победи, у стилу играча из најбоље ере, дошла је и титула. Јесам навијао да је узме, јер се дефинитивно видела промена, али нисам од тога правио национални празник. Овде су се новинари, кликбејтери и друштвене мреже утркивали ко ће пре да објави сваку смешну и ником потребну статистику и свако ново обарање рекорда који не занимају 99% људи осим ако оду на квиз. Сад их, разумљиво, нема да напишу неко слово критике због оваквог односа према репрезентацији, ма какав савез био (а труо је до корена). Људи су овде већ паметно написали пре мене - све је ОК, свако има право да игра или не игра по свом нахођењу, али не смеју се после оваквих ствари његове стазе посипати ружиним латицама и са одушевљењем извештавати о весељу уз тамбураше, пијуцкању пива са коњем и превртању гума. Човеку коме репрезентација не значи ништа не сме се давати толики простор ако желимо да оживимо култ какав је некад донео резултате, нити га треба чекати са кићеном буклијом ако се до 2030. године једном смилује да уложи надљудски напор и пропусти месец дана лета. Надам се да се од сада завршило са том смешном праксом и да ће се сада сва снага усмерити на подршку и промоцију момака који је много више заслужују. Свакако нисмо у најужем кругу фаворита, али није ова екипа без ђавола, ако кликну неке ствари и ако повуку они који треба када треба, можемо се доста радовати уз њих. Од мене нико неће добити ружну реч. А најбољи кошаркаш на свету нека се одмара, заслужио је, свакако га нећу мрзети, али кад се буде гледао НБА, има тридесетак других екипа за које ћу навијати пре Денвера. И то је моје право. Он о свему овоме неће размишљати ни тренутак, а то више није ни битно. Није ништа изгубљено, нити треба плакати за просутим млеком, само се више не освртати за њим. Има ко ће поново изградити култ, а то су они којима овај дрес значи нешто. Наравно, треба то урадити и са новим савезом, поготово у светлу катастрофа у млађим категоријама које доживљавамо, али има ко хоће. Само се треба сетити ко је увек био ту. Између осталих и велики Стеван Јеловац, који се увек одазивао за шири списак, а никад није добио шансу на неком такмичењу. Постоје неке ствари веће и од супермакс уговора, ергела, хиподрома, таљења са влашћу, и породичног напушавања Џека Николсона. Постоји осећање да си херој једне нације. Зато ће у мојој књизи Лука Дончић увек бити већи, без обзира на све резултате, које ни једног тренутка не покушавам да оспорим. Сваком своје, а време ће показати чије је важније.

Написах и на нашој теми, упецао сам се, загонетка је била из Тексаса у Подгорицу, па су многи пренели да је Боби у питању, а ја написао. Мекинли Рајт долази.

Није Боби, упецао сам се, извињавам се свима. Неки Американац, загонетка је била из Тексаса у Подгорицу, "инсајдери" пожурили да напишу Боби, па сам мислио да имају потврду. Мекинли Рајт је у питању.

Боби Марјановић у Будућности, потврдио Мишко.