Сандро Лаки Ђентиле

Ивановић је пред први меч рекао да свако има своје адуте, те да су они нешто квалитетнији у нападу, а ми у одбрани. Онда смо у првом полувремену примили 60 поена и чудили се како их сере. Кад је и несрећни Анђушић убацио прву тројку, знао сам да, макар дубили на глави, не можемо добити. Поред одбране која је рецепт, као што се видело у свим дербијима које смо добили, отворене шутеве морамо убацивати, а да би се то десило, најпре морамо да их узмемо (у вас гледам, Бентиле и Недовићу), с тим што овај други мора да иде и на продор који нико не може да му брани, то је ваљда јасно. Вилдоза мора да игра, макар и са једном препоном, уместо Џонија, који физички не може. Ако не, пар акција за Холанда, па га вади напоље ако лелемуда у одбрани, нешто би погодио, у то сам сигуран. Петрушеву да се доведе неки психолог и објасни му коју игру игра. Пантер, Нанели и Ледеј не смеју да остану потпуно сами више од по једном на утакмици шта год се десило, нека шутирају други ако морају, али не можеш им дати простор да се размахну. Све ово што сам навео види и Филип Вишњић, а зашто у првом полувремену нисмо постојали на терену, то је за анализу. Чувена домаћа основа мора да се појави на утакмици да би се иста добила, навођено је као предност то што "они знају како се освајају трофеји". Време је да то и покажу.

Опет прединфарктно стање. Нећу рећи ништа ново, дошли смо потпуно неспремни на утакмицу, са гомилом психички лабилних играча и спуштених гаћа као да треба да играју против Бостона лично. Паламуди се о томе како нема тајни, мој покојни отац види да ова екипа Партизана живи и умире од шута за три, а у првом полувремену сам на шуту није остао само Караичић. Чувена домаћа основа игра као да је директно из печењаре пристигла на утакмицу, млада звезда у успону не може да да три зицера као да му брани Дејвид Робинсон или Хаким лично. Смајлага се шета као по корзоу и куца како му падне на памет. Што каже чувени коментар, срамите се, честитке. Заиграмо добро, треба да окрећемо моментум, у два наврата Добрић и Петрушев сами као духови бацају ерболове, уопштено говорећи, мислим да нам је у кључним моментима недостајало стрпљење и још неки расположен играч. Факу јесте магија и Стоктон лично за боранију са којом игра, али мора ту бити још неко да мало повуче. Она петорка са Деспотом, Џонијем, Пефијем и Луком је буквално, али буквално за затвор. Имам утисак и да би Бентила требало више користити. Недовић је био баш ужасан, а Лазића и Мартина, чини се, није било довољно. Нисам паметан, надам се да ће моћи да се издигну, не пада ми на памет да се предам што се очекивања тиче, али мало ћу одморити, још два оваква прва полувремена и опет ћу имати здравствене проблеме због идиота.

Ја бих платио коме год треба, само да га више не гледам. Надам се да је и војник Срна завршио своју мисију.

Са овим тимом и тренером ће нам нека Викторија Плзен дати 3-4 комада на Рајку. Остале да не помињем.

Тек од понедељка се заседа очигледно, по угледу на ЕЛ. Не гледају мејлове и саопштења пре тога.

Од суспензије ништа неће бити, сви добро знају, отуд и бусање. Нисам веровао у ову екипу после тешких пораза, мислио сам да је ово гори распад од свега у последњих неколико година (а није да нисмо навикли да губимо тесне утакмице), штавише, размишљао сам да ли је икад било горе сем кад су нам носили кошеве. Онда се деси овако нешто, и опет направи највећег верника од мене. Сигуран сам хиљаду посто да ћемо се пробудити и одиграти како треба. Ја сам синоћ видео да смо бољи и јачи, и то су видели и момци. Биће прави кад треба, у то не сумњам нимало. Хвала оној дилеји и у моје име, што ми је још једном дочарала против чега се клуб намерио и зашто подршка не сме да изостане ма колико ми то лоше утицало на здравље, и у име наших играча. Не само што су још једном видели како не треба и како не сме, већ се надам да су добили мало горива за оно што долази. Хвала и највећем Србину што више нема маски око тога ко је какав. Само тежак рад, дисциплина, тренинг и терен. За ЕЛ је нажалост касно, али за све остало није. И то је једино важно. 160 км до Пионира више нису никаква препрека. Идемо даље.

А да ја вас питам, шта је са 500 милиона непријављених Кинеза, ко је извршио приватизацију у Словачкој и где је Исусова рука? Ћутимо, а? Ћутимо!

Апсолутно. Постоји оптимизам због мотивације Факуа и чињенице да смо више пута побеђивали у Минхену, али после прошле недеље ми се ентузијазам свео на минимум. Што је још занимљивије, одиграли смо добро прву четвртину и онда буквално као да су нам се поквариле батерије. Има још наде и шансе, али после онаквог почетка са Душком, мислио сам да су бар такве утакмице прошлост, у којима губимо без икакве жеље да буде другачије. Друго полувреме је буквално било "они даду кош, ви скидате гаће".

Овима што га рекламирају...

Не могу да верују да ови наши из клуба могу и у овој ситуацији нешто да искундаче. On the other hand, ја нисам тако сигуран, ко се опече о млеко, дува и у јогурт. Ваљда ће бити и нека најава...једном.

Ђаво увек дође по своје и за неког ко је 50 година у кошарци, а тек нешто мање у Удби и политици, газда је фрапантно несвестан те чињенице. Нас тренутно за гузицу уједају почетни порази и срамотно брукање са приправником на позицији тренера и натуршчицима на позицији помоћника. Ма колико се ложио на крвава колена, не може се очекивати помак са цирка пет бескорисних играча, без икакве сврхе у тиму и могућности да му помогну на овом нивоу. Да су двојица од њих макар пристојни друга би се песма певала, али срамота са Радуљицом је морала доћи на наплату. Кад се ту убаце и несрећни Холанд, Џони, Пефи, Куз и остали од којих не добијамо ништа, превише је то да би се нешто извукло на крк и на лудило двојице-тројице (ајде, и четворице сада доласком Факуа) заиста евролигашких играча. Последњих месец и нешто се хемија урушила, најпре су три говнара украла победу против Барселоне, а затим организација почела да заврће уши због Кампаца, али и наша игра се у свему томе негде изгубила. Знам да је немогуће одржати се у истом ритму целе сезоне, али уместо да постајемо све бољи и сигурнији, нама се сада дешавају и ствари за које сам бар досад био сигуран да неће, а то су комплет распади у игри (кулминација је 4/4 вечерас, иако је већ од краја друге било очигледно да неће све бити како треба). Нека се игром, хијерархијом и хемијом у тиму бави онај ко треба. Људи примају масну лову какву већина нас не може ни да одсања, а многи од нас годинама због њих доживљавају прединфарктна стања и угрожавају здравље. После масе протраћених сезона, из ових или оних разлога, закључак је јасан. У самом клубу је трулеж, организација је лоша, кумовско-буразерске везе раде и све то нема малтене никакве везе са тренером и играчима. Међутим, кад се деси оваква срамота као синоћ, време је и да се на њих мало упери рефлектор и прича о њиховом ужасном залагању и изгледу на терену. О конкретним ситуацијама је све речено, само још фали да почну да се свађају између себе и са тренером, па да каламбур буде комплетан и то баш пред одлучујуће мечеве. Људи кажу "Никад не знаш какве те је судбине спасла твоја несрећа". Мени се у новембру десило нешто лоше што ме је натерало да гледам свет другим очима, па и да променим однос према праћењу кошарке. Не знам шта ће се десити надаље, пратићу и навијаћу, али се више никад нећу потресати као раније, због сопственог здравља, а и зато што сам на тежи начин схватио да има и много битнијих ствари. Оно што ме боли је што је стварно било шансе и што се донекле осетила другачија енергија него до сада, чак је било и изгледно да се направи тај корак даље, поготово са Кампацом. Међутим, није се десило, опет су лоше околности преовладале, и опет бих се вратио на фамозни почетак сезоне који јесте главни камен спотицања. Ипак, време је да се каже да смо, упркос свему, могли у топ 8, али нисмо заслужили због сопствене глупости. Упркос постојању теорије, рекао бих да је све то сада ипак СФ. Штета, идемо даље. Окрећемо се обавезама у Винстон Јуба лиги.

Partizan - Spartak (sreda) Crvena zvezda - Borac (četvrtak) FMP - Metalac (sreda) Mega - Vojvodina (četvrtak) Полуфинала су у петак, финале у суботу. Ми идемо на Партизан.

Обично сам најопрезнији могући скептик, нарочито са таквим већ уписаним победама, али се потпуно слажем. Под једним условом, да пре тога узмемо и Левицу. Иначе...

Је ли још неком било чудно да смо на крају кренули из предњег поља, ја сам био у фазону Софронија "Нешто се овде збива што ја не разумем". На срећу, успела је демаркација и некако смо одрадили напад.

Могуће да нисам лепо видео, јесам био фокусиранији на руке.

Такође, не знам је ли неко споменуо и пресмешан фаул Петрушева на шуту за три, оно контакта није видело. Наравно, техничка је посебна прича, за тридесет година активног праћења кошарке онако нешто нисам видео. Додуше, чујем да сада и по НБА свашта свирају. Иначе смо одиграли добру утакмицу и, након што смо одбили онај први напад у трећој (кад смо за 30 секунди примили 6 поена после губљења лопте код које су тројица наших била на скоку), стварно сам мислио да је могуће све привести мирно крају. Међутим... Сад једно по једно. Задар, Ниш па Алба. Ако бисмо изашли као победници у сва три, имали бисмо добру базу да се уз Кампаца и Хасана дигнемо кад највише треба.

Такође, и поред свега доброг, Петрушев је могао да поспреми и два зицера при крају, онај један против Хола са ниског поста који је шутнуо од беде уз фаул, и онај други још лакши, у трку, кад би 2+1 значио један посед разлике и могућност да се потом брани последњи напад. Истини за вољу, не би нам дали да га одбранимо, али треба поменути и то.

Имали смо и пар идиотских одлука (типа Куз који након тоталног поништења Дејвиса прво прави дебилски фаул, а потом маши два бацања), неколико машених отворених тројки (падају ми на памет Добрић и Бентил), неколико пропуштања да се изабере најбоље решење (из страха, шта ли), што нас је, у садејству са скандалозна три говнара, довело овде где смо. Шутерски канал, повреда Луке и остало су само вишње на шлагу. Не могу да кажем да нисам много задовољнији него после Виртуса, има овде још енергије, има још и шансе, па и тимског квалитета да се нешто уради. Међутим, треба да се буде на сто посто, без права на грешку, а то је лакше рећи него учинити кад си у оваквом каналу са самопоуздањем и кад те немилице краду на сваком кораку. Ипак, ако су ме у нешто уверили у оној серији, то је да се свако може добити. Што би рекао друг Раја, ја знам да у нама постоје скривене снаге. Сад, хоћемо ли их искористити, другови пионири, то је питање од милион долара. Ојела нам се гуза, али идемо даље. Хтео сам да рентујем, па се ово негде успут претворило у оптимизам. Да пребринемо приправника па да падне Макаби.

Мораћу да се подсетим, могуће онда да је само неку утакмицу паузирао па се то на њу односило, у сваком случају сећам се да је изговорена та реченица. Каква штета што већине тих утакмица нема сем по издрнданим ВХС-овима.

То се сећам, Шпанија 1997, рекао је да зато није могао да се прикључи тиму. Мада, мени је можда и хајлајт тог првенства Ђорђевићева трица против Хрвата, при чему Добросав пола сата виче "Саша Обрадовић", чак је у једном тренутку рекао "ево Обрадовића и у загрљају супруге", да би се ресетовао тек негде после пет минута и почео да говори Ђорђевић.

Са оваквом игром, рекло би се да је и Бентилу прилично гарантовано хлађење, уколико Мартин буде здрав и може да игра.

Ако ме сећање не вара, извесни Генерал је присуствовао извесним партијским конвенцијама, тако да не бих рекао да се Прворођени пригрлио тек у последњим годинама. Додуше, тада није било отворених прозивања навијача који тиме изражавају незадовољство као сада, али еволуира се, ништа спорно. А манир је био ту и пре 2015, сећам се гифова "јутро после", након што су Шарић и Блесингејм одрадили своје, те позивања да се "сви унормалимо" пошто је потом и Нолан Смит деловао на исти начин. Интересантно како вече пре ником није било до нормалности. Мада, добро, то ипак не може да се пореди са закуцавањем последњег ексера у сандук, силовањем гурбета и осталим репертоаром којем су агресивнији љубитељи Бодлера тад били склони.

Ако добијемо +15 вечерас, онда треба ставити озбиљну лову на нас да освајамо ЕЛ, после онаквих пражњења унаказити Реал би био прави подвиг, да не кажем чудо. Било како добити би била права песма, али откад је Дука код нас, навикао нас је да можемо против сваког. Тако да ја вечерас очекујем тешку борбу и неизвесну утакмицу, а генерално је оваква Звезда све што сам желео. Клуб који у најмању руку свакоме скупо продаје кожу и никад се не предаје. У осталим вестима, наша војска напад чека, спремила је малог Топа, ал' изгледа не за наш клуб. Срамно је што није могуће испратити јуначине на терену фронт офис кадром сличних квалитета. Али, та прича је већ испричана.

П...ће, п...ће к... на Балкану.

То "нелак" сам први пут чуо код Цаковића и Каровића, мада сам прошле године једном од Огњановића у НБА текми чуо "недобар потез", е то је конструкција.