Сандро Лаки Ђентиле

Ако је тачно да се ништа неће објављивати до објаве ЕЛ (ако узмемо да она стиже 29. јуна, и то ако погледају мејл да их подсети да је тај датум), онда нас чека још много нагађања. Ја сам на неке "оцвалије" играче који се помињу заиста слаб и много их волим, стога не бих волео да ми кваре утисак о себи тако што ће нас чашћавати присуством у немогућности да физички испрате захтеве такмичења. Ок је да постоји један, па да се то некако пегла кроз друга решења на тој позицији, али баш би било неозбиљно потрошити неколико места на њих само јер су домаћи. Надам се да ће Душко створити јасну концепцију и од почетка знати шта жели. Следеће сезоне неће моћи да се користи изговор да "није он селектирао екипу".

Јасно ми је да тако делује, мада бих слично мислио и да се игра у Пиониру, а да Партизан почне да води, мислим да би се и тада свакако посегло за убацивањем свега и свачега у терен. Видећемо, надам се да ће се причати само о оном најважнијем, што је, наравно, кошарка. Свакако ми није била намера неко тригеровање, нарочито не вазда коректних форумаша. Увек сам и писао да је Партизан фаворит у мајсторици и под идеалним условима, пре свега због шута и Арене.

Узор вечерас треба да нам буде Петар Цветковић - да константно дишемо у врат. Што дуже то будемо радили, и били у егалу, шансе су више на нашој страни због нервозе и, надам се, бољег физичког стања. Знају и они да нас могу добити на лудило и крк-о-рук, тако да од првог минута очекујем атмосферу на нож и наших десет фаулова за пет минута. Очекујем и да словеначки дуо одрађује посао на ситно од почетка до краја, тако да не видим сценарио у коме можемо добити без прекида, пражњења трибина и слично, јер ће, ако будемо повели мало више, наступити распасој. Надам се и да ће наша шира клупа на крају пресудити, али се ипак плашим да нас Цибона не кошта превише. Борбу нам, ипак, нико не може одузети, и, ако будемо максимално фокусирани (сем Бентила, од њега је превише то очекивати), имамо много шансе, јер смо, верујем, боља екипа. Дакле, већ сам писао, без отворених тројки и лаких кошева, па макар било и сто бацања (осим ако су на Пантеру). Да се пошибамо, па шта буде.

Најпре честитке момцима на победи, одбрана из уџбеника синоћ, плус винтиџ Факу и Кобра партије, само нашим глупостима није било више, већину меча смо се ми питали шта и како. Поред некошаркашких ствари (судије, прекиди), брине ме и наше трошење синоћ. Први пут сам видео да и ми приметно дишемо на шкрге, Факу је све дао да преузме одговорност и одвуче нас до победе пошто се Недовић није појавио. Били смо бољи и можемо да победимо, међутим мора много тога да се поклопи, а играче са празним партијама попут Недовића и Бентила не смемо имати. Поред тога, треба рећи да мислим да немамо главу за фајт као 2015. кад смо први пут, поред квалитета, имали и екипу која на њихове стандардне провокације не одговара мекано, коју су предводили Калина, Јака и Ђенка. Павловић ће да провоцира? Ок, звекнућу му тројку у лице. Креће да бије? Ок, не повлачим се, али и не реагујем бурно. Тако и Јака који је знао да их чува као својевремено Здовц или Зоки Радовић Дражена кад крену да претерују. Нисам сигуран да ова екипа има то, сем пар играча попут Лазе, нажалост. Са друге стране, ако се гледа сама игра, рекао бих да смо у много бољем моменту. Имамо чиме да одговоримо, фокусирани смо, у ритму, имамо ротацију за парирање, знамо шта можемо да очекујемо од 20,000 господе са трибина, ништа нас не сме изненадити. Сигуран сам и да смо боља екипа, само то треба показати и борити се против навлачења судија, кога ће сигурно бити. Одбрана мора бити на синоћњем нивоу, без отворених тројки и без лаких кошева, па макар дали 100 бацања. Само је битно да у прве две четвртине не губимо 10-20 разлике, да бисмо до краја били у егалу, онда ће све бити другачије. Можемо, то је најбитније. Промене одлука, дупли челенџи, шта год, гледајмо себе, и нека момци покажу ко су и од чега су, и људски и играчки.

10 дана, подгревање ионако запаљиве атмосфере, што лако може да пређе у татисање и веће провокације 😀

Не бих се ја залетао са заказивањем Арене унапред, иако имамо велике шансе, и ми се питамо за четврту. Реално смо засрали што нисмо добили Г2 (рачунам да је Г1 свакако била немогућа мисија после онакве прве четвртине), али шта је ту је. Они и даље имају довољно квалитета да нам загорчају живот, нарочито се то синоћ видело у првом полувремену, где сам имао утисак да сваку нашу мини-серију експресно врате, и да сваки напад амортизују, што тројкама, што на други начин. Ипак се видело да играмо много паметније и смисленије, што је резултирало бољим партијама скоро свих наших битних играча (сем Кампаца који ме је појео са бацањима, а то нам је и генерално проблем). Наравно, идеално би било ако би могло да се ова следећа одради са мање стреса од почетка, али бојим се да нису ово такве утакмице. Оно што смо малтене сви овде писали, да нам треба само један високи на нивоу да бисмо деловали знатно избалансираније, се показало као тачно, нарочито кад у игру уђу двојица, да је Мартин био на вишем нивоу у нападу, могпи смо и раније да решимо, али нећу да грешим душу, затварао је и борио се колико је могао. Морамо боље и за три од почетка, на полувремену смо имали мислим 2/13, што је скандал, да нису ушле неке у другом, тешко бисмо и ово породили, а камоли се одвојили, али морало је нешто да се врати. За још ефикаснију игру, осим истих или бољих партија Неде, Луке и Петрушева, Факу мора бити у зверина моду да бисмо константније држали висок темпо, што би њих натерало да раније липшу. То је лакше рећи него учинити, али за нас је сутра још један do or die меч, па ком опанци, том и Џери. Или јеси или ниси. Ми смо синоћ видели да можемо да будемо.

Мој брат који је играо кошарку, а сад је тренер млађих категорија у локалном клубу, и целе утакмице проводи анализирајући игру и причајући о њој, синоћ се отприлике на сваких пет до десет напада саблажњавао на ту будалу у првом реду и ишчуђавао како су њега ставили поред Вујовића и Моке у фотељу (мада га и Мока нервира). После кад га једно време није било, опет се свако мало враћао на њега и говорио како је сигурно отишао да се поправи. Мени је било занимљиво пошто не знам ни ко је та дијабола, само сам се бринуо да ментол Весић није негде у хали, да сам њега видео, знао бих да губимо. Елем, одлична утакмица, нарочито у другом полувремену, после фрустрирајућег првог, где сам имао утисак да ништа не можемо да одбранимо. Бацања су и даље велики проблем, а требају нам и овакве две Луке, као и Лазаревић. Идемо даље.

Да додам само да је и Петрушева једном приликом синоћ извозио на јефтину финту и дигао се без проблема сам на шут као маторци на баскету.

Само један функционални високи и друга би се песма певала. Не тражим чак ни Кузмића из прајма, Мо Фаје би био довољан. Да видиш да хоће да изгине кад треба. А не Филип "разматрам опције" Петрушев, Лука "мало примам" Митровић" и Хасан "не могу да положим преко Пантера" Мартин.

Од улаза Марковића је све кренуло. Осетио сам се као да ме је неко ударио мотком у главу. Онда се десило оно са Лазаревићем и псовао сам га као никог никад у животу и како сам научен да никад у животу не смем. Молићу за опроштај, јер није он крив. Сами смо све препустили. Имали смо утакмицу у егалу и својим глупостима смо је предали њима у руке. Глупости судија на страну, наше су много веће. Што смо имали шансе, то нам је. Ако и узмемо ту једну, у шта сумњам, другу нећемо, јер немамо играче са херцом какви су били Ђенка у прајму, Јака и Калина. О тренерима обе екипе нећу јер бих зарадио Киншасу. Било је лепо 8 година. Небојша, да се не љубимо. Јебо те Радуљица.

Више сам мислио да је потпуни нон-фактор у већини утакмица. Елем, стрмоглав пад какав смо имали се кажњава и од много слабијих екипа. Заправо, оно није ни био пад, ми смо почели на самом дну, па смо се после као усправили, али толико смо имали неких глупих и погрешних појединачних одлука да је просто чудо како смо и били у позицији да се потпуно вратимо у текму. Од почетка храбро и јако, па да видимо шта и како.

Ивановић је пред први меч рекао да свако има своје адуте, те да су они нешто квалитетнији у нападу, а ми у одбрани. Онда смо у првом полувремену примили 60 поена и чудили се како их сере. Кад је и несрећни Анђушић убацио прву тројку, знао сам да, макар дубили на глави, не можемо добити. Поред одбране која је рецепт, као што се видело у свим дербијима које смо добили, отворене шутеве морамо убацивати, а да би се то десило, најпре морамо да их узмемо (у вас гледам, Бентиле и Недовићу), с тим што овај други мора да иде и на продор који нико не може да му брани, то је ваљда јасно. Вилдоза мора да игра, макар и са једном препоном, уместо Џонија, који физички не може. Ако не, пар акција за Холанда, па га вади напоље ако лелемуда у одбрани, нешто би погодио, у то сам сигуран. Петрушеву да се доведе неки психолог и објасни му коју игру игра. Пантер, Нанели и Ледеј не смеју да остану потпуно сами више од по једном на утакмици шта год се десило, нека шутирају други ако морају, али не можеш им дати простор да се размахну. Све ово што сам навео види и Филип Вишњић, а зашто у првом полувремену нисмо постојали на терену, то је за анализу. Чувена домаћа основа мора да се појави на утакмици да би се иста добила, навођено је као предност то што "они знају како се освајају трофеји". Време је да то и покажу.

Опет прединфарктно стање. Нећу рећи ништа ново, дошли смо потпуно неспремни на утакмицу, са гомилом психички лабилних играча и спуштених гаћа као да треба да играју против Бостона лично. Паламуди се о томе како нема тајни, мој покојни отац види да ова екипа Партизана живи и умире од шута за три, а у првом полувремену сам на шуту није остао само Караичић. Чувена домаћа основа игра као да је директно из печењаре пристигла на утакмицу, млада звезда у успону не може да да три зицера као да му брани Дејвид Робинсон или Хаким лично. Смајлага се шета као по корзоу и куца како му падне на памет. Што каже чувени коментар, срамите се, честитке. Заиграмо добро, треба да окрећемо моментум, у два наврата Добрић и Петрушев сами као духови бацају ерболове, уопштено говорећи, мислим да нам је у кључним моментима недостајало стрпљење и још неки расположен играч. Факу јесте магија и Стоктон лично за боранију са којом игра, али мора ту бити још неко да мало повуче. Она петорка са Деспотом, Џонијем, Пефијем и Луком је буквално, али буквално за затвор. Имам утисак и да би Бентила требало више користити. Недовић је био баш ужасан, а Лазића и Мартина, чини се, није било довољно. Нисам паметан, надам се да ће моћи да се издигну, не пада ми на памет да се предам што се очекивања тиче, али мало ћу одморити, још два оваква прва полувремена и опет ћу имати здравствене проблеме због идиота.

Ја бих платио коме год треба, само да га више не гледам. Надам се да је и војник Срна завршио своју мисију.

Са овим тимом и тренером ће нам нека Викторија Плзен дати 3-4 комада на Рајку. Остале да не помињем.

Тек од понедељка се заседа очигледно, по угледу на ЕЛ. Не гледају мејлове и саопштења пре тога.

Од суспензије ништа неће бити, сви добро знају, отуд и бусање. Нисам веровао у ову екипу после тешких пораза, мислио сам да је ово гори распад од свега у последњих неколико година (а није да нисмо навикли да губимо тесне утакмице), штавише, размишљао сам да ли је икад било горе сем кад су нам носили кошеве. Онда се деси овако нешто, и опет направи највећег верника од мене. Сигуран сам хиљаду посто да ћемо се пробудити и одиграти како треба. Ја сам синоћ видео да смо бољи и јачи, и то су видели и момци. Биће прави кад треба, у то не сумњам нимало. Хвала оној дилеји и у моје име, што ми је још једном дочарала против чега се клуб намерио и зашто подршка не сме да изостане ма колико ми то лоше утицало на здравље, и у име наших играча. Не само што су још једном видели како не треба и како не сме, већ се надам да су добили мало горива за оно што долази. Хвала и највећем Србину што више нема маски око тога ко је какав. Само тежак рад, дисциплина, тренинг и терен. За ЕЛ је нажалост касно, али за све остало није. И то је једино важно. 160 км до Пионира више нису никаква препрека. Идемо даље.

А да ја вас питам, шта је са 500 милиона непријављених Кинеза, ко је извршио приватизацију у Словачкој и где је Исусова рука? Ћутимо, а? Ћутимо!

Апсолутно. Постоји оптимизам због мотивације Факуа и чињенице да смо више пута побеђивали у Минхену, али после прошле недеље ми се ентузијазам свео на минимум. Што је још занимљивије, одиграли смо добро прву четвртину и онда буквално као да су нам се поквариле батерије. Има још наде и шансе, али после онаквог почетка са Душком, мислио сам да су бар такве утакмице прошлост, у којима губимо без икакве жеље да буде другачије. Друго полувреме је буквално било "они даду кош, ви скидате гаће".

Овима што га рекламирају...

Не могу да верују да ови наши из клуба могу и у овој ситуацији нешто да искундаче. On the other hand, ја нисам тако сигуран, ко се опече о млеко, дува и у јогурт. Ваљда ће бити и нека најава...једном.

Ђаво увек дође по своје и за неког ко је 50 година у кошарци, а тек нешто мање у Удби и политици, газда је фрапантно несвестан те чињенице. Нас тренутно за гузицу уједају почетни порази и срамотно брукање са приправником на позицији тренера и натуршчицима на позицији помоћника. Ма колико се ложио на крвава колена, не може се очекивати помак са цирка пет бескорисних играча, без икакве сврхе у тиму и могућности да му помогну на овом нивоу. Да су двојица од њих макар пристојни друга би се песма певала, али срамота са Радуљицом је морала доћи на наплату. Кад се ту убаце и несрећни Холанд, Џони, Пефи, Куз и остали од којих не добијамо ништа, превише је то да би се нешто извукло на крк и на лудило двојице-тројице (ајде, и четворице сада доласком Факуа) заиста евролигашких играча. Последњих месец и нешто се хемија урушила, најпре су три говнара украла победу против Барселоне, а затим организација почела да заврће уши због Кампаца, али и наша игра се у свему томе негде изгубила. Знам да је немогуће одржати се у истом ритму целе сезоне, али уместо да постајемо све бољи и сигурнији, нама се сада дешавају и ствари за које сам бар досад био сигуран да неће, а то су комплет распади у игри (кулминација је 4/4 вечерас, иако је већ од краја друге било очигледно да неће све бити како треба). Нека се игром, хијерархијом и хемијом у тиму бави онај ко треба. Људи примају масну лову какву већина нас не може ни да одсања, а многи од нас годинама због њих доживљавају прединфарктна стања и угрожавају здравље. После масе протраћених сезона, из ових или оних разлога, закључак је јасан. У самом клубу је трулеж, организација је лоша, кумовско-буразерске везе раде и све то нема малтене никакве везе са тренером и играчима. Међутим, кад се деси оваква срамота као синоћ, време је и да се на њих мало упери рефлектор и прича о њиховом ужасном залагању и изгледу на терену. О конкретним ситуацијама је све речено, само још фали да почну да се свађају између себе и са тренером, па да каламбур буде комплетан и то баш пред одлучујуће мечеве. Људи кажу "Никад не знаш какве те је судбине спасла твоја несрећа". Мени се у новембру десило нешто лоше што ме је натерало да гледам свет другим очима, па и да променим однос према праћењу кошарке. Не знам шта ће се десити надаље, пратићу и навијаћу, али се више никад нећу потресати као раније, због сопственог здравља, а и зато што сам на тежи начин схватио да има и много битнијих ствари. Оно што ме боли је што је стварно било шансе и што се донекле осетила другачија енергија него до сада, чак је било и изгледно да се направи тај корак даље, поготово са Кампацом. Међутим, није се десило, опет су лоше околности преовладале, и опет бих се вратио на фамозни почетак сезоне који јесте главни камен спотицања. Ипак, време је да се каже да смо, упркос свему, могли у топ 8, али нисмо заслужили због сопствене глупости. Упркос постојању теорије, рекао бих да је све то сада ипак СФ. Штета, идемо даље. Окрећемо се обавезама у Винстон Јуба лиги.

Partizan - Spartak (sreda) Crvena zvezda - Borac (četvrtak) FMP - Metalac (sreda) Mega - Vojvodina (četvrtak) Полуфинала су у петак, финале у суботу. Ми идемо на Партизан.

Обично сам најопрезнији могући скептик, нарочито са таквим већ уписаним победама, али се потпуно слажем. Под једним условом, да пре тога узмемо и Левицу. Иначе...