Bul-Kathos

Šta znači biti angažovan u vremenu krize? Angažman poprima različite oblike – od otkazivanja javnih događaja, preko blokada fakulteta, poziva na potrošački bojkot, zakonskog štrajka i obustave rada, do samoorganizovanih akcija pripreme hrane ili odbrane od deložacija. Opseg angažovanosti kreće se od privatnih inicijativa i profesionalnog rada, do političkog delovanja i kolektivnih pokreta. Dok se na fakultetima, radnim mestima i ulicama borimo za pravednije društvo, pitanje da li smo samo posmatrači ili aktivni učesnici u oblikovanju zajedničke budućnosti postaje nezaobilazno. https://rifdt.ifdt.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/2501/bitstream_14073.pdf?sequence=4&isAllowed=y

Sampion reciprocnih trgovinskih ugovora bio je drzavni sekretar Cordell Hull, koji je uz Ruzveltovu podrsku ispred Stejt departmenta sklapao bilateralne trg. ugovore i zaobilazio Kongres s obzirom na zaostravanje svetske sutuacije u drugoj polovini tridesetih. Kongres je proklamovao Akt o tim ugovorima 1934. Nesto slicno se dogadja i danas, pa su SAD kao revizionisticka sila (i tada, kao i sada) ponovo pocele da praktikuju protekcionisticke carine, ne da bi ostvarile samo ekonomske, vec u velikoj meri politicke dobitke. S obzirom na opadanje multilateralnih institucija, bice sve teze i teze saradjivati doskorasnjim modelom u novoj eri starog imperijalizma.

https://oko.rts.rs/drustvo/5086449/asteroid-yr4-s-nadimkom-ubica-grada-juri-ka-zemlji-i-stize-22-decembra-2032-strah-i-njegove-sluge.html RTS nas podseca da ima jako talentovane autore. Asteriodu YR4 se sa svakim novim merenjem povecavaju sanse za udar na zemlju, pa je tako na Torino skali od 0 do 10 dobio oznaku 3, iako postoji i sansa da se vrati na nulu. Nadam se samo da ono prorocanstvo Maja nije promasilo predvidjanje u godinama pa umesto 2032, zapravo pogresno inerpretirano 2022.

Ovo sada se neće rešavati na izborima. Zapamtite, ko iz opozicije pristane na izbore ili započne da se ponaša u tom smeru, taj je izdajnik. U ovom političkom trenutku, sa ovakvom konstelacijom snaga, istraživanjima itd. Bukvalno scena iz Kuma 1, kada Marlon Brando crta veliku strategiju za Alfreda Paćina.

Ne samo da ima veze sa inostranstvom, nego referendum figurira kao jedina opcija upravo zbog tog inostranstva. I pri tom, ne misli se tu samo na Vašington, već i na Moskvu i Peking. Da citiram Nikolasa Burnsa, ambasadora SAD u Pekingu, Trampova administracija izgrađuje veze sa predstavnicima vlasti u inostranstvu, ne sa reprezentativnim i formalnim instititucijama; u slučaju Srbije to su Vučić, Mali i Đurić. Ukoliko protiv Vučića u zemlji protestuje duže vreme deo ogorčene javnosti, kad tad će se pojaviti sumnja u to koliko je on politički legitiman za bilateralne razgovore, ne isntitucionalno, već politički. Putin takođe održava lične veze sa predstavnicima vlasti, tako da i u odnosima sa Moskvom Vučiću će biti upitan politički legitimitet. Za CCP mislim da je jasno i bez neke argumentacije.

Ovo nije prvi put da se o Grenlandu promišlja kroz prizmu američke bezbednosne politike sa namerom kupovine teritorije. Ovo je logičan korak iz perspektive američkih strateških razmatranja usled mogućeg sloma bezbednosne arhitekture u evroatlantskoj oblasti ukoliko dođe do velikih ustupaka Rusiji u Ukrajini. SAD su već kupile neke delove Grenlanda, a za vreme Drugog svetskog rata su i iznajmljivale određene baze. Kada se stvarala ''Velika regija'' SAD 1940. Grenland je uvek zauzimao visoko mesto u razmatranjima političkih odlučioca. Na kraju, više od dve petine američke teritorije je dobijeno kupovinama Aljaske, Lujzijane, Floride, tako da nema mesta čuđenju ovoj nameri.

@Drug Crni 😄

Štivo koje obećava ''Osnovi reforme izbornog sistema - slučaj Srbije'' [...] Proporcio nalni izborni sistem sa zatvorenim listama i celom zemljom kao jednom izbornom jedinicom redak je u komparativnoj praksi i primenjuje ga, uz manje ili veće varijacije, tek nekoliko zemalja širom sveta, ali u Srbiji je prošle godine dočekao svoj jubilej, budući da je primenjen u ravno deset uzastopnih parlamentarnih izbornih ciklusa. [...] PDF: https://rifdt.ifdt.bg.ac.rs/handle/123456789/3929

Ras je skorpija izgleda, bice to sve okej ako je verovati horoskopskim tumacenjima 😄

Mislim da ce Rasovo i Jokarino prijateljstvo biti bromance Novak&Kirjos vol.2

Naravno da nije izolacionista, kao sto bilo koji drugi americki predsednik ne moze da bude izolacionista. Sjedinjene Drzave od trenutka kada su postale svetska sila od 1899. odn. 1917. godine nikada sebi nisu smele da dozvole da budu u spoljnopolitickoj izolaciji i ostanu van ucesca u glavnim tokovima svetske politike. Argument Trampovih kriticara da ce sa njegovom administracijom SAD uci u nekakav izolacionizam nije nista drugo nego odasiljanje signala kako evropskim saveznicima, tako i geopolitickim suparnicima, da je za zapadnoevropske demokratije bolje da podrze demokratsku predsednicku administraciju. Drugim recima, SAD nisu nikada bile u izolacionizmu, jer nije u njihovom nacionalnom interesu da ne ucestvuju u svetskoj politici u smanjenom obimu. Ovo je velika tema pa bih se ovde zaustavio i spomenuo samo da su tokom perioda 1918 - 1939. koji velika vecina naucnika i analiticara potencira kao najlepsi primer americkog izolacionizma, SAD potisnule uticaj Britanije u jednom pravom finansijskom ratu koji su medjusobno vodile ove dve anglofone sile. Prva Trampova administracija se najvise bavila americkim odnosima sa Kinom, pri cemu su evropski poslovi zanemareni samo u odnosu na nivo dotadasnjih evro - americkih odnosa pa se stvorio privid slabljenja medjusobnih veza. Zaboravlja se da je Trampova administracija, kao glavni garantor i pokrovitelj, nastavila jos jace da forsira ekonomsko - politicku inicijativu Tri mora masovnim finansiranjem projekta, ciji je glavni cilj geopoliticki i geoekonomski kontejnment Rusije, ali i razbijanje dotadasnjih tesnih bilateralnih ekonomskih veza Nemacke i Rusije. Novi Trampov mandat nece uvesti Sjedinjene Drzave u ''novi'' spoljnopoliticki izolacionizam jer tako nesto nije nikada ni postojalo u americkoj istoriji. Jedino sto se moze referisati na izolacionizam jeste vojna komponenta, odn. americko vojno ucesce van svojih granica ili vojne intervencije - ratovi u razlicitim regionima sveta ali ne i globalno politicko - ekonomsko delovanje. S obzirom da su SAD glavna i najvaznija snaga NATO saveza, sanse da se dodje do nekakvog ''izolacionizma'' su veoma slabe, odn. nepostojece. Americi je u najvisem mogucem interesu da utice na dinamiku politickih odnosa medju drzavama clanicama. Bajden je povukao trupe iz Avganistana pa se nisu culi glasovi kako je Amerika usla u izolacionizam. To je imalo mnogo vise razloga u geopolitickim promenama u medjunarodnom sistemu a gotovo da nije imalo veze sa izolacionizmom.

Jedino je izvesno da ni jedan ni drugi neće moći da kopira čuvenu Reaganovu izjavu o mladosti svog protivkandidata : )

Iz mog ugla, najvažnija teza koja se iznosi ovde jeste, da što je država suverenija (na čemu insistira Srbija posebno u skladu sa Balancing Actom na kojem počiva njena spoljna politika) ona ima manje moći i bezbednosti jer je izložena većem broju rizika, dok države sa manje suvereniteta, koje im je ograničeno članstvom u EU ili NATO recimo, imaju mnogo više bezbednosti i moći. Ako posmatramo osnovne postulate u spoljnim politikama bilo koje države, upravo su bezbednost (politička, ekonomska i socijetalna) i moć glavni ciljevi kojima države teže. Druga vrlo važna stvar koja se uočava jeste da se održivost jednog od četiri stuba - Rusija, percipira kao sve slabija u spoljnopolitičkim razmatranjima Srbije. Na kraju, Srbija je ugostila prvu damu Ukrajine i ministra spoljnih poslova D. Kulebu, što ne samo da je direktna poruka i impuls koji je upućen međunarodnoj zajednici i Rusiji, nego je i izdaja tzv. srpsko-ruskog ''prijateljstva''. Prodaja oružja Srbije Ukrajini je najvažnija činjenica, pa se to maskira javnim diskursom srpskih vlasti o značaju Putina kako se ne bi uzbunila domaća javnost. Treća važna stvar jeste balansiranje snaga i rivalitet u regionu Zapadnog Balkana, kao što je Constantin primetio na primeru genocida i njegova upotreba za stigmatizaciju suparnika. Primećuje se da opozicija vrlo slabo ili uopšte ne kritikuje spoljnu politiku Srbije pod Vučićevim režimom, ali to je posebna tema i opet ukazuje na to da postoji neki kontinuitet koji ne zavisi od toga koja politička opcija je na vlasti u Srbiji.

Zavisi od političke i ukupne snage predsedničke figure. Istraži potpredsedničke uloge Waltera Mondalea i Richarda Cheneya. Ovaj potonji je maksimalno koristio preorogative koje mu je pružala funkcija i najverovatnije je najmoćniji ikada i nalazi se u rangu sa potpredsednikom Georgeom H. W. Bushom. I izvesni Joe Biden se smatra donekle markantnim potpredsednikom.

Ovde si na tragu nečega, samo što ja ne bih to nazvao seljačkim realizmom, već realizmom ljudske prirode, koja je univerzalna i uvek stremi ka preživljavanju u svetu anarhije (čuveni Tomas Hobs i -rat svih protiv svih-). Jer kad se podvuče crta, seljaci ili poljoprivrednici, kao i ostali slojevi ljudskog društva ipak žele da obezbede egzistenciju i svaka tema za njih je od životnog značaja. Međutim, ovo je ogromna tema, zato i jeste predmet nauke i izučava se na fakultetima ili departmanima određenih fakulteta. Ja sam prokomentarisao činjenicu da određeni deo forumaša govori sa nipodavštavanjem o većini ljudi u Srbiji, pri čemu ti forumaši kada govore o nekim temama, velika većina njihovih napisanih stavova je i te kako podložna reviziji jer nema utemeljenja u nauci ili je u najmanju ruku upitna, a ovde se iznosi kao apsolutna činjenica ili relativna istina. Na kraju, mislim da je suludo da ja sada ovde ulazim u polemiku sa nekima od njih, pogotovo od trenutka kada sam shvatio da takvi forumaši i ne veruju u društvene nauke, opovrgavaju postojanje utvrđenih naučnih normi, ali kada im ide u prilog onda se pozivaju na neku literaturu ili knjige, što je apsurd sam po sebi. Pri čemu se za odbranu stavova koriste informacije sa društvenih mreža poput ruskih ili ukrajinskih kanala sa telegrama i slično. Ovde je problem što svako u Miršajmerovim (kao i u tekstovima bilo kojeg drugog) izlaganjima pronalazi ono što ide u potvrđuje predetermisane stavove i onda na osnovu toga donosi zaključke. Ja recimo non stop podvlačim tezu koja ima logike u Miršajmerovom stavu, a to je - da je Rusija želela imperijalni rat i osvajanja novih teritorija, ne bi započela rat sa vojnom snagom koja je nedovoljna za održavanje strane okupacije. Nemačka je protiv daleko slabije Poljske u okupaciju krenula sa preko milion vojnika, dok je Rusija započela agresiju sa mnogo manje ljudi, što na samom početku izaziva sumnju da je rat u Ukrajini osvajački rat. Ovo je samo jedna teza za polemiku. Za nastavak i kritiku Miršajmerovih stavova mogu u nekom periodu uskoro. Da bi se razumeo njegov stav, preporučujem Tragedija politike velikih sila, koja onda upućuje na nove - stare autore i nove - stare poglede na temu velikih sila.

touche

Jürgen Habermas https://granta.com/europes-mistake/ Western governments want to avoid formal participation in the war. What I’ve found disturbing from the very beginning, however, is the lack of perspective; they are providing Ukraine with endless reassurances of unlimited military assistance up to that threshold, but without declaring their own political goals. Officially, they are leaving everything else up to the Ukrainian government and its fortune in the arms of the Ukrainian soldiers. This failure to publicly articulate political goals is all the more incomprehensible the more the course of the war reveals how the geopolitical constellations are changing to the disadvantage of the United States, a superpower in decline, and of the EU, which is incapable of acting internationally. That is why, in the run-up to the Munich Security Conference, I recalled in another article in the Süddeutsche Zeitung – ‘A Plea for Negotiations’ – that, by providing the military aid that ultimately makes the prolongation of the war possible, the West has assumed a shared moral responsibility. Quite apart from the Ukrainians’ determination to resist the invasion, the West’s logistical support and weapons systems mean that it shares moral responsibility for the daily casualties of the war – for all the additional deaths and injuries and all the additional destruction of hospitals and critical infrastructure. It would not be a betrayal of Ukraine, therefore, but a clear normative requirement, if the United States and Europe were to insist on exploring all avenues for a ceasefire and a face-saving compromise for both sides. I’ve not spoken out against effective support for Ukraine. What I criticize is the failure of the West to develop its own perspectives and to reflect on its own goals in providing military assistance, as well as its failure to accept shared moral responsibility for the victims of the war.

Upravo je administracija Bila Klintona naterala Ukrajinu da se odrekne nuklearnog naoružanja. To onda može biti samo greška Ukrajine što je sledila američke upute. Mearsheimer tvrdi u tom trenutku 1993. godine, citiram, ''Bill Clinton is wrong'' u smatranjima da je za bezbedonosnu arhitekturu najbolja opcija da samo Rusija poseduje nuklearno (taktičko i strateško) oružje. Otuda i sledi njegov narativ da je Zapad kriv sto ce doci do rata. NATO sirenje na istok svakako nije posmatrano sa odobravanjem u Rusiji, ali je Ukrajina crvena linija, kao sto je Kuba bila Americi. @attolini sad sam proverio, Security dillema je objavljena na prolece a Mearsheimer leta te godine. Nema medjusobnih citata : )

https://birn.rs/milioni-evra-izvuceni-na-javnim-konkursima-za-mlade-i-decu/

Izgleda da je te 1993. godine mišljenje™ nekih™ ljudi™ (komisija) bilo pozitivno ne samo prema ovom Dž. Miršajmeru, (koji je sve, samo nije naučnik 😞 ), nego i prema tamo nekom B. Pozenu, ''naučniku'' koji se bavi neorealizmom, gle čuda, isto kao i Džon Miršajmer. Opasna je ta komisija. Američka svetska zavera iz senke.

Niko ne spori legitimne ratne (mirovne) ciljeve Ukrajine. Svaki međunarodni akter ima pravo na svoje spoljnopolitičko i bezbedonosno opredeljenje. Ali, mora da bude spreman na posledice svog delovanja, jer u sistemu anarhije niko neće pomoći ukoliko nema interesa. Ukrajina nije deo zapadne bezbedonosne arhitekture još uvek formalno, iako pojedini stratezi smatraju da jeste de facto. Da bi postala punopravni član, moraće da bude spremna da žrtvuje puno toga. Ukrajina nije pristala da bude nova Belorusija i to je sasvim legitimno i svaka čast stanovnicima Ukrajine koji se bore za svoju slobodu i svoj opstanak. To je makar deo i srpske istorije, borba za egzistenciju i preživljavanje. Srbija bi među prvima trebalo da razume položaj Ukrajine. Međutim, Srbija je platila visoku cenu u ljudskim životima, materijalnom razaranju i gubitku suvereniteta na svojoj teritoriji za suprotstavljanje velikoj sili u svom neposrednom susedstvu. Nisi izabrao prave predsedničke ličnosti iz američke istorije u pogledu strateškog promišljanja, da si spomenuo Theodora Roosevelta ili Jimmya Cartera, hajde i Wilsona, zašto da ne, pa i da te uzmem za ozbiljno™, kao što ti meni reče onomad. Spoljna politika Franklina Delana Roosevelt-a, pa i mnogih drugih kasnijih predsedničkih administracija sve do dan danas, je direktan i neposredan proizvod nezavisnog istraživačkog instituta čiji predsednik je danas Richard Haas. Da nije bilo ovog think tanka ne bi postojao svetski poredak uspostavljen nakon Drugog sv. rata, niti bi mnogi američki politički donosioci odluka uspeli da steknu vrhunske diplomatske i spoljnopolitičke veštine. Ono što ovaj think tank pošalje u javnost, predstavlja najavu određenih odluka američke administracije. Imamo primer da SAD nisu postale deo Društva naroda upravo iz razloga jer bi morale da svojom vojnom i političkom moći održavaju kolektivnu bezbednost daleko od Zapadne hemisfere. Da li je ulazak Ukrajine u NATO raison d'etat interes SAD, s obzirom da Rusija posmatra Ukrajinu kao deo svoje interesne sfere i crvene granice za čiju povredu je spremna da pokrene rat, kao što se na žalost dešava. Da li bi SAD bile spremne da ratuju direktno sa Rusijom ključno je pitanje koje se nalazi iza horizonta događaja.

Čovek je ikona nauke o međunarodnim odnosima zato što je arhitekta posebnog pravca u nauci (poput Edwarda Halletta Carra, Kennetha Waltza i da ne nabrajam dalje), ali eto, neki forum u Srbiji (koji sebe smatra za višu intelektualnu klasu u odnosu na većinu stanovnika Srbije) smatra da radi za Rusiju (pri tom, ne mislim samo na ovaj post iznad tvog, bilo je i snishodljivih reči odmah na početku rata). Dovoljno je pogledati njegov citatni indeks na google scholar-u. Tu se može naći i njegov rad o Ukrajini još iz 1993. godine gde tvrdi da je jedini način da Ukrajina ''preživi u međunarodnom sistemu'' njeno nuklearno naoružavanje (politika velikih sila u oblasti nuklearnog naoružanja je inače druga oblast njegovog naučnog rada). Da ne pričamo o tome da Miršajmer u zapadnom javnom prostoru od 2008. godine upozoravajuće govori o opasnosti mogućeg ruskog napada na Ukrajinu. Do sada nisam video da ga je neko relevantan opovrgnuo, ne samo u Americi nego i šire. Jedini koji mu se suprotstavljaju jesu razni foreign policy analitičari ali ne iz naučne branše već iz privatnog sektora. Što je i razumljivo, jer da bi se opovrgnuo njegov stav, mora se preorati™ čitava naučna oblast realizma u IR, neorealizma, čiji je on proponent, kao i najnovija oblast neoklasičnog realizma. A takvih eksperata je malo u javnosti, ne zato što ih nema, nego zato što bi i oni na tragu takvih naučnih analiza došli do sličnih ili istih zaključaka kao i Džon Miršajmer. Mnogi na forumu greše u pogledu američke politike prema ratu u Ukrajini. Američki cilj, kao i uvek od kada su SAD postale deo sistema svetske politike od 1899. godine, a pogotovu od Svetskog rata, jeste balancing u odnosima velikih sila. Posebno kada u sistemu postoji više od dve svetske sile. Samim tim, američki cilj nije ponižavanje Rusije, već stvaranje ravnoteže snaga u trouglu sa Kinom i ne dozvoliti jače vezivanje Rusije i Kine. Rusiji se otvara prostor baš onako kako je i računala, s obzirom da sada sve intenzivniji faktor u Americi na temu spoljne politike postaju Predstavnički dom Kongresa, Senat, kao i javno mnjenje, koje se umorilo od rata u Ukrajini. Krajnji cilj Amerike jeste što bolja geopolitička pozicija na terenu kako bi se za zelenim stolom stvorio odgovarajući poredak. https://www.foreignaffairs.com/ukraine/redefining-success-ukraine Da li su i ova dvojica na platnom spisku Gazproma? Richard Haas je direktor vodećeg think tanka u Njujorku. https://time.com/6329188/ukraine-volodymyr-zelensky-interview/