Bul-Kathos

jasno sve što kažeš. mene prevashodno zanima razvoj svega ovoga u nekoj bližoj budućnosti s obzirom na to da će sasvim sigurno kreirati geopolitičke posledice i uticati na odnose velikih sila i na regionalne dinamike. pošto nisam stručnjak za muško - ženske odnose sa pozadinom iz psihologije, možda će neko napisati koju reč. sa druge strane, tvoj stav je vrednosan i legitiman, daje drugačiju perspektivu i siguran sam da postoje ozbiljne empirjske činjenice koje idu njemu u prilog.

ne videh da postoji neka dating tema. ovaj proces je izgleda prešao tačku bez povratka. što se više žene koncentrišu ka maloj grupi atraktivnih i visoko funkcionalnih muškaraca, to veći deo muške populacije ostaje isključen iz tradicionalnih obrazaca dating-a i partnerstva. tu je i onaj film adolesence. tehnološki napredak omogućava jeftine i emocionalno responsivne partnerke robote, pa da li može da nastane strukturalni pritisak na žensku selektivnost i na samu društvenu reprodukciju. šta kažu psiholozi na ovu temu? : )

toliko o mom poznavanju domace kinematografije. bio sam ubedjen da je ovo neka stara pesma. ponela me je AI obrada pesme "jesen u mom sokaku" koju slusam ucestalo ovih dana, pa sam iz nekog meni nepoznatog razloga ovu postavio. sve sto sam do sada slusao u dzez i bluz stilu od starih pesama je prejako.

Vrlo važan tekst formalno najobrazovanijeg predsednika jedne države na svetu, Aleksendera Stuba, čija knjiga o međunarodnom poretku se pojavljuje tokom naredne godine. https://www.foreignaffairs.com/united-states/wests-last-chance

već postoji ozbiljan upgrade u poslednje dve godine u pogledu spoljnih pritisaka, od strane svih posebno od SAD, najvažnije velike sile za balkan, koje su promenile retoriku, pa više nije stav da bi "srbija trebalo da ..." već je stav da "srbija mora da ...". čak i kina, koja se poslovično ne meša u srpsku politiku, jer njoj ne odgovara nestabilnost u srbiji, paradoksalno, želi da se stabilizuje politička situacija preko pritisaka eu, sad i rusije. međutim, problem je što ti pritisci nemaju za cilj da smene vučića, već da preoblikuju njega i prirodu njegove vlasti, kao i spoljnu politiku srbije ekvidistance u pogledu prema rusiji i kosovu. ovo je ključno. sve dok se ne profiliše jaka protivnička figura vučiću, tako će se odvijati situacija, jer spoljni akteri ne vide kome bi mogli da daju bezrezervnu podršku. u međunarodnom javnom prostoru će izgledati kao da postoji spoljna podrška za smenu vučića, ali zapravo jedina prava snaga koja to može da izvede jeste jak politički protivnik u srbiji. zato je važno da se što pre takav akter pojavi u srpskom političkom prostoru inače svi spoljni pritisci će samo štetiti stanovništvu, ali ne i režimu. opozicija je fragmentisana i politički neupotrebljiva, a zapad ne želi da se kocka sa haosom na zapadnom balkanu.

pakao od ovih AI reinterpretacija starih pesama. povratak u budućnost.

tako sam i mislio. hvala ti što mi nećeš oduzimati vreme.

u redu. ja ću se držati analize, ti se drži ironije. svako radi ono što ume i za šta je sposoban. moja poenta se ne menja i ostaje ista. politički procesi u srbiji ne zavise od emocija niti od željenih ishoda, već od kontrole resursa, institucija i terenskog rada. ako želiš ozbiljnu raspravu, možemo ući u konkretne pokazatelje i trendove. ako ostaješ na nivou doskočica, onda nemamo šta da diskutujemo, jer po definiciji nismo na istom nivou. tvoj izbor.

ispisao si milion postova i preneo ne znam koliko vesti ali i dalje ne vidim suštinsku poruku koju pišeš ovde već duže vreme, jer ti se sve svodi na želje i na tome šta će biti posle. svi mi bismo voleli da vidimo zločince i kriminalce u zatvoru, ali takav narativ ne dobija izbore jer nama niko ne garantuje da će se po zasluzi i pravdi "ćorkirati" odgovorni. imamo loše iskustvo sa postmiloševićevskom pravdom. ne postoje garancije da će se pravda sprovesti. imaš nekoliko dubokih pogrešnih pretpostavki o realnoj strukturi moći u srbiji. kod tebe se polazi od iluzije da je politička atmosfera u urbanom opozicionom mehuru jednaka političkoj realnosti u ostatku zemlje i da je euforija na društvenim mrežama indikator stvarne izborne snage. u praksi, vlast kontroliše ključne poluge sistema, nacionalne i većinu lokalnih medija, administraciju, javna, kao i privatna strana preduzeća subvencionisana od države, finansijske tokove, klijentelističke mreže i značajan deo lokalnih odbora. ti resursi formiraju stabilnu, ukorenjenu infrastrukturu koja ne zavisi od trenutnog raspoloženja na većim protestima i sada već simboličkim protestima gde se pojavljuje po 50-100 ljudi. napisao sam već jednom, ali ću ponoviti. studenti i protestni pokreti imaju energiju, ali bez organizacije, novca, lokalnih mreža i kapaciteta da isprate izbore na terenu, oni ne predstavljaju snagu koja može da promeni odnos snaga na nacionalnom nivou. njihova uloga je simbolička za sve koji su protiv režima, urbani impulss koji može da utiče na ton javne rasprave. međutim, to ne utiče na distribuciju mandata. ideja da „lista naših junaka studenata“ predstavlja ozbiljan faktor promene počiva na potpunom potcenjivanju izborne geografije Srbije i na pogrešnoj pretpostavci da se politička moć izvodi iz moralne pozicije. politička moć se generiše iz organizovanih resursa. tvoj stav koji personalizuje čitavu političku dinamiku kroz figuru „ludaka“ promašuje suštinu. sistem vlasti nije zasnovan samo na jednoj ličnosti, već na široj mreži interesa koja obuhvata biznis, bezbednosne strukture, partijske kadrove, lokalne elite i medije. u takvom sistemu smena jedne osobe bez promena u strukturi moći neće dovesti do promene sistema za koji se zalažemo. politička promena ne nastaje tako što se vlast „poziva na crtu“, već tako što se izgradi paralelan sistem kapaciteta koji može da preuzme institucije, što trenutno ne postoji. volim da citiram dačića kada ga je u pauzi za reklame u emisiji na rts-u uhvatila kamera kada kaže da su svi iz opozicije amateri. opozicija bi trebalo da se budi svakog jutra i da ide na spavanje sa tom izjavom u mislima. ideja da će vlast raspisati izbore kada je uhvaćena u defanzivi takođe je pogrešna. onaj ko kontroliše tajming izbora bira trenutak koji mu najviše odgovara, procenjuje zamor protivnika, stanje u međunarodnom okruženju, ekonomsku situaciju i kapacitet opozicije da se organizuje. oslanjati se na narativ „čekamo ga na crtu“ znači ostati u psihološkom prostoru željenog ishoda, ali to nije realnost političke strategije. kada sve ovo spojimo, tvoj navedeni stav ne predstavlja analizu nego čistu projekciju. u pitanju je željena slika iz uskog gradskog i digitalnog mehura, koja ignoriše činjenične odnose moći u državi. u realpolitici, presudno pitanje uvek je ko kontroliše institucije, resurse i kadrove. dokle god odgovor ostaje nepromenjen, politička dinamika ostaje stabilna, bez obzira na entuzijazam studentskih grupa ili intenzitet postera na društvenim mrežama. čak i da nastupi jedinstveni opozicioni blok sa studentskim pokretom na presudnim izborima, to neće biti garancija za kolaps režima. stav da će neki ljudi, sa kredibilnim imenom i prezimenom na studenstskoj listi u katastrofalnim izbornim uslovima nešto promeniti u izbornom ishodu je amaterski. kada je počeo studentski protest prošle godine, u dva posta sam napisao razvoj događaja do kraja 2025. i nažalost bio u pravu. niko nije ni reagovao, ali su zato ovde visoko kotirani postovi sa "gotov je", jer eto, odgovaraju generalnom stavu forumaša. da forum dopušta kritiku i analizu podjednako svih strana mnogo bi lakše ljudi razumeli zašto su neke situacije, poput toga da će štrajk glađu dovesti do raspisivanja izbora, uzaludan posao i zašto se procesi odvijaju kako se odvijaju. @fancy fensi, možeš ti mene da banuješ koliko hoćeš, ali i ti i ja znamo da mojih 200 postova nose neuporedivo veću analitičku težinu nego deset hiljada postova tvojih meklaudova i onog drugog, koji je toliko bitan da mu ni avatar nisam zapamtio. vi mešate analitički okvir sa pripadnošću političkim opcijama i podržavanju zapada na jednoj strani ili rusije na drugoj. meni je to dovoljno da razumem koliko niste u materiji. ali dobro, tako je to kada se iz perspektive sportskog novinara i informatičara analiziraju međunarodni politički procesi.

@McLeod Hvala ti Meče na opširnoj analizi. Zaista nisi morao da se trudiš meni nešto da dokazuješ.

posto ovo pises ko zna po koji put. rusija nikada nije bila i nikada nece biti samo azijska sila. ona je dominantno evro-azijska sila. ali izgleda da ti ne znas da u geopolitickoj paradigmi postoji taj region, koji je u strateskom smislu vazniji od same azije, posebno sjedinjenim drzavama. kao sto je indo-pacifik vazniji od azije. zato ne umes da artikulises. jedan jedini put kada se rusija sukobila sa kinom, koja takodje nije samo azijska sila, bio je vojni okrsaj 1969. nakon cega su diplomatski podelile bezbednosne zone uticaja i obe strane shvatile da nemaju interesa da se sukobljavaju. kada vec uzimas geopolitiku u usta, morao bi da znas da definises sta je regionalna sila, kao i u kom regionu se nalazi. naprotiv, ti pausalno iznosis tvrdnju, ali ne navodis cinjenice koje dokazuju tu tvrdnju. promasio si ceo region. od 2014. ona definitivno vise nije samo regionalna, jer je projektovala i sprovela svoju vojnu moc i van postsovjetskog prostora. vise evropskih zemalja percipiraju rusiju kao izravnu pretnju, sto je jos jedan pokazatelj. da bi neka sila bila velika, pored vojne i ekonomske snage, mora da ima populaciju, sto ona nema zaista u odnosu na ostale dve, ali iako ona jeste najslabija u tom trouglu, nju kina i sad percipiraju kao veliku. s obzirom da je obama 2014. odbio da isporucuje smrtonosno oruzje ukrajini, on je rusiju oznacio kao veliku silu, jer velike sile po definiciji ne ratuju, u suprotnom, vodio bi se svetski rat. bajden i tramp vol. 1. su prodavali ukrajini smrtonosno oruzje tek kada je rat u ukrajini sveden na klasicni proksi rat, karakteristican za sukob velikih sila na teritoriji trece drzave i kada je postalo ocigledno da rusija nema nameru da osvaja celu ukrajinu, kako su interpretirala liberalna glasila i zapadne vlade na pocetku. tek tada su kongres i senat dali podrsku za prodaju takvog oruzja. na kraju, rusija je nuklearna sila prvog reda koja je jedina vodila pregovore sa sad o smanjivanju broja raketa, zbog cega se ona smatra velikom silom od strane relevantnih akademskih i analitickih autora, ali i nekih zapadnih lidera. ovu cinjenicu potvrdjuje sam tramp vol. 2. koji vodi direktne pregovore sa rusijom, ali iskljucuje evropske vlade i ukrajinu. ovo nema veze sa prirodom trampove administracije, jer je ocigledno da se nijedna druga drzava ne moze pitati bilo sta za prekid rata u ukrajini.

Izvini, ne kritikujem te, ali od tebe sam ocekivao nesto opsirnije o ovoj kupovini s obzirom na to da smisleno pises o naoruzanju sa nekim utemeljenim podacima. Jednom sam ti poslao i poruku da mi napises ako mozes odakle crpis podatke, cisto da proverim sa svojim izvorima. Nisi spomenuo prirodu ugovora sa Ukrajinom, kako medjunarodni odnosi uticu na smanjenje trzisne cene za Ukrajinu, plus klauzule samog ugovora koji se sastoji iz kredita, grantova i jos nekih mehanizama odlozenog placanja. Srbija, sa druge strane nema ratni i saveznicki status Ukrajine, sto znaci da kupuje na otvorenom trzistu, bez vojnih grantova. Srbija je takodje kupila i sve one logisticke elemente i infrastrukturu koju Ukrajina vec poseduje i koju ona nije platila ovim transferom. Srbija je platila softverske module i pocetni paket naoruzanja, sto znacajno dize cenu za prve tri godine ugovora. Ne znam tacne podatke, trebalo bi da se istrazi koliko je skupa jedna platforma za Rafale. Ukrajina kupuje po boljim cenama jer ona predstavlja vaznu determinantu spoljne politike EU, dok je Srbija trzisni kupac.

Filozofski fakultet u Nisu vs. novi fakultet za srpske studije

jos koja rec o studentsko - gradjanskom pokretu. da bi ovaj pokret postao politicka snaga koja nece samo uzdrmati rezim, vec i faktor koji moze da nanese ozbiljnu stetu, potrebno je da postoje infrastruktura, glavni, regionalni i lokalni lideri, pravni timovi, ekonomska podloga i mozda najvaznijiji faktor, povezanost sa delom sistemske elite (finansijske, bezbednosne i upravne) sa kojom bi mogao da se napravi savez. sve to ja ne vidim, niti se pokazuje neki trend koji bi mogao da upucuje na takav razvoj procesa. ovo su najvazniji faktori, dok su ideoloska komponenta i povezanost sa proevropskim i proruskim akterima manje bitni. rusko-evropski faktor, kao i slicna pitanja koja proizvode polarizaciju, je u ovom trenutku samo linija razdvajanja u opozicionom bloku, ciji ishodi u delovanju se vide i na ovom forumu. kljucne eu institucije nece reagovati protiv vucica jos uvek, ovo sto rade neki evroposlanici su mrvice. tek kada lideri fra i nem pocnu da menjaju ton, mozemo zapoceti pracenje novog trenda, do tada nista. stavovi lidera baltickih zemalja, svedske, poljske i drugih manjih aktera nevazni su. nemacki min. ino. poslova je bio neutralno (ali ipak) prorezimski nastrojen juce i danas, jer nije postavio u srediste pitanje regularnosti izbora, vec je govorio uopsteno o izborima.

ako preslikas film na medjuljudske odnose, moze se doci do zakljucka da on nudi neku vrstu vodica i playbook-a. knjiga je dosta bolja kao i uvek kada film nastane na osnovu knjige. wess mitchell (autor "velike strategije habsburske monarhije") ga je cak ubedljivo pretvorio u doktrinu americke spoljne politike.

Negde sam procitao review za Badlands Predatora, u fazonu kao "da je Dizni" radio film. E, upravo tako. Negde tamo u nebeskim bespucima Apolo Krid fejspalmuje. Animirani Killer of killers i nezavisni Dark Ages Predator su svetska klasa za ovo.

Povodom teme da ce se nastaviti studentski protesti, ove skolske godine se to nece desiti. Ako se i desi, bice to neki nesistemski protesti. Mogucnost za tako nesto je nestala onog trenutka kada su prvi studenti krenuli da polazu ispite i dobijaju refundirane skolarine. Deo studenata je otisao na privatne fakultete a deo studenata je za nastavak normalnih studija. Cak i kriticari moraju da uzmu u obzir cinjenicu da studenti ne mogu da "malo polazu ispite" a "malo da protestuju", a da pri tom ne izgube kredibilitet. Evropska unija ce nastaviti strategiju stabilokratije, jer ce radije podrzati okvirnu predvidljivost srpskog rezima nego rizike nestabilne promene. SAD ce odrzavati regularne odnose sa rezimom (pogotovo sada kada se pokazalo da je Trampova administracija spremna na politicku trgovinu oko sankcija ruskim kompanijama na primeru Madjarske) jer ce zeleti da sto vise suzbijaju energetski, ekonomski i politicki uticaj Rusije i Kine. Rusija ce biti pod sosptvenim pritiskom ekonomskih problema pa ce njen uticaj i dalje biti ogranicen i minimalizovan, bez obzira na to sto ce vucicev rezim i dalje ruski uticaj koristiti kao politicki leverage u javnom diskursu. Realizam.

304

jbg nije mi "podesen" AI na basket pa zato ovako izgleda odgovor i zato je u kafani Јокићево питање са слободним бацањима је као вечита расправа у кафани: сви виде да га бију, само судије изгледају као да гледају у плафон и размишљају шта ће за вечеру. Ево неколико разлога који се најчешће наводе у озбиљној кошаркашкој анализи: 1. Стил игре Јокић игра „меко“ на изглед: много фине ноге, пасеви, флоатери, контакт прихвата, не симулира падове. Судје често награђују агресију и спектакл, а не техничку елеганцију. Он не „продаје“ фаул као што раде неки играчи који уђу у тело, избаце главу, руке и вичу као да их је ујео орао. 2. Игра кроз контакт, не од контакта Јокић не бежи од контакта, већ га апсорбује. Његова маса и баланс чине да изгледа као да га није ни дотакло, чак и када би половину лиге оборили на под. Судје често „кажњавају“ играче који делују непробојно. 3. Наратив и видљивост Гианис, Ембиид, Шеј… они играју у стилу „у напад као тенк“. Код њих је контакт очигледан. Плус, NBA воли „звезде које иду на линију“. Јокић је суперзвезда, али није шоуман, већ шахиста. 4. Историја свировања NBA традиционално више свира фаулеве играчима који нападају обруч са вертикалном експлозијом. Центри који играју леђима, са пуно финте и кретања „испод радара“, историјски имају мање слободних (у прошлости, Тим Данкан је био исти пример). 5. Јокић ретко прави „скандал“ Не видиш га да три минута урла на судију. Систем често, ма колико га волели, „награђује“ оне који праве притисак. Али суштина је једна: Јокић игра кошарку као уметност, а судије понекад свирају као да су на стажирању у циркусу. Није жртва, већ играч чија доминација не долази из гурања, већ из мозга и руке. Кад неко побеђује игру интелигенцијом, свету треба времена да то препозна и награди.

srbija i dalje nema odgovora na ovakve odluke kurtija. s obzirom na politiku nepriznavanja i stava da je kosovo sastavni deo srbije, logicki kontraproduktivno bi bilo da se uvedu neke reciprocne mere, poput poostravanja uslova za lecenje kosovskih albanaca u vranju i nisu, ili poput tranzitnih taksi specificno za transport albanskih firmi kroz srbiju. ovo sto kurti najavljuje direktno se suprotstavlja americkoj politici u open balkan projektu, cime se potvrdjuje kako je on definitivno ponisten i bez politickog legitimiteta, dok sa druge strane kurti pojacava politicki oslonac na tursku. od 1. novembra na kosovu je trebalo da vazi zakon o strancima (srbima) koji je trebalo da nalozi prijavu boravka za osobe koje nemaju kosovska dokumenta, kao i za vozila koja nisu registrovana pod kosovskim tablicama, ali je usled pritiska medjunarodne zajednice odlozen proces za 15. januar. trenutno istrazujem temu medjunarodnih dugova u arhivu jugoslavije, pa je vrlo zanimljivo citati kako su kosovske institucije pozajmljivale finansijska sredstva od mmf-a, medj. banke za obnovu i razvoj i svetske banke, a kada je trebalo da se sve to vrati, svi sa kosova su se pravili ludi i prebacili duznicku odgovornost na vlasti u beogradu kao posledicu ustavnih amandmana 1989. godine. zanimljivo je citati i kako su hrvatski i slovenacki predstavnici mudro cutali na ovu temu, jer su i sami pozajmljivali na republickom nivou od medj. institucija a potom ocekivali da sfrj kao supergarantor sve dugove regulise na saveznom nivou.

i dalje nas na sajmu docekuje seseljev lik na ulazu🫠

Vrlo zanimljivo viđenje, posebno ovaj deo o Pinčonovoj antisistemskoj filozofiji. Nisam čitao roman, pa mi film verovatno zato deluje površnije nego što zapravo jeste. Tvoja interpretacija mu daje mnogo dublji okvir nego što sam u prvi mah video. Ali i dalje mi je estetski i narativno nekako mlak (ostajem pri prvobitnom stavu :))), ali sad mi je jasnije zašto ga neki doživljavaju potpuno drugačije. Hvala ti na objašnjenju jer je ovo nova perspektiva. A što se Šona Pena tiče, čovek zaslužuje poseban orden, tu nema dileme

Mogu neke nove informacije da se saznaju u filmu. Na primer, u filmu je predstavljeno kako Margaret Tacer apsolutno podrzava rusenje zida u Berlinu, pa kaze nesto u stilu "tako je kauboju" u sceni kada Regan izlaze svoj cuveni govor. Medjutim, u realnosti i Britanija i Francuska su zazirale od nemackog ujedinjenja. Tacer je non stop upozoravala americke odlucioce na novu nemacku "realnost" i izazove po tadasnji evropski poredak, ukoliko do ujedinjenja zaista i dodje. Ali ko ce obracati paznju na takve sitnice.

Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD Pet znakova neuzvraćene trampove ljubavi Dragan R. Simić i Dragan Živojinović https://vreme.com/vreme/pet-znakova-neuzvracene-trampove-ljubavi/

simbolika moci