DJ_Vasa

Ma ne to, mislio sam na nekog zapadnog staratelja, nekoga ko bi nacoše i FSB vratio nazad u kanalizaciju. Slažem se, a to se desilo zato što su samo eliminisali ludake. To što su pojedina društva na nivou pećinara nije njihov problem.

Pročitao sam ga kad se i pojavio zbog posla. Šteta što ne postoji u papirnom obliku jer je papir za brisanje izvesnog dela tela postao skup. A kad vidim ko ga je pisao, razmišljam da napišem neki priručnik za pilote ili nešto o operaciji rožnjače pošto nisam niti pilot, niti lekar, što me odlično kvalifikuje za ovakve publikacije.

Ako bi sada poslali čika Eskobara da malo zavrne mošnice ovim budalama, sliku onoga ko to uradi bih uramio.

Evo linka koji radi: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019-07/Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika_latinica_0.pdf Da se ne lažemo, rečnik može da se okači na izvesno mesto koje se vidi na slici:

Očigledno je da su se zeznuli po mnogim pitanjima. Šta da ti kažem, umeju da greše.

I meni je pretila veća opasnost od onih što su tražili topovsko meso, a uspeo sam da ih izbegnem. Zbog toga mi je izuzetno drago jer mi ideologija koja podrazumeva 'ubij, zakolji, da komšija _____________ (upisati po želji) ne postoji' nije ni najmanje bliska. Šteta je što NATO nije odradio posao do kraja, u smislu međunarodne uprave ili starateljstva, pa da se neki čika u SAD pita i kad ovi reše kolika će biti maksimalna dozvoljena brzna na magistralnom putu ili kolike će biti kazne ako se gazi cveće u parku.

Oni se zapravo tu mnogo i ne pitaju jer ovde postoji jedna papirološka zavrzlama. O jeziku se obično izjašnjava Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Taj odbor je osnovan pri Institutu za srpski jezik SANU, ali je u pitanju outsourcing. Evo šta piše na njihovom sajtu, tj. kakav je sastav: Оснивачи Одбора су три академије наука и уметности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), Институт за српски језик САНУ и Матица српска, факултети из Србије, Републике Српске и Црне Горе на којимa се студира и изучава српски језик, те Српска књижевна задруга. Одбор представља стручно тело које обједињује највећи број институција и појединаца од струке, који су постигли готово једногласан став о најважнијим питањима у вези са статусом српског језика у Србији и на целокупном српском говорном подручју. Spisak članova dotičnog odbora je maltene kao telefonski imenik. Ne znam koliko se sastaju u praksi i koliko ih učestvuje u odlučivanju. Ono što su napisali deluje sasvim pristojno.

Postoji taj oblik, a uzet je iz hrvatskog jer kod njih postoji prevoditelj. Mi u zezanju kažemo prevodilica, što je kolokvijalizam u okviru branše.

Ne znam šta pišu mediji, ali znam kako sebe nazivaju, šta im piše u reklamnim materijalima i sl.

Ali primer jeste nezgodan jer je upotrebljena imenica koja inherentno označava osobu ženskog pola, baš kao i majka ili tetka. Lako je napraviti razliku između učitelja i učiteljice jer su obe reči izvedene od glagola učiti, ali ne bi bilo prirodno upotrebiti reč sestrac, sestran ili nešto slično. Svodi se na evropsku crkvenu tradiciju, gde su u ženskim manastirima sve sestre, a u muškim braća, a časne sestre koje su pomagale bolesnima su zapravo dale ime celoj profesiji u nekim evropskim jezicima. Isti problem se ne javlja kod spomenutog učitelj/učiteljica, košarkaš/košarkašica i mnogih drugih parova. Sa drugim jezicima ima dosta jake veze jer su mnoge reči dospele kalkiranjem, tj. doslovnim prevođenjem. Upravo zato i kažemo da kompjuter ima miš (= mouse), a ne recimo daljinski upravljač. Zato kažemo i neboder (od skyscraper) ili da je neko filmska zvezda (movie star) i još mnogo toga drugog. Ne znam za Hrvate u celini, ali mogu da ti opet kažem za ove što se bave mojom profesijom da im mnoge jezičke pojave idu na živce, dok su se mnogi nervirali u poslednjih 20-30 godina jer su više morali da uče sopstveni jezik od stranog. Mislim da ni primer sa Vesnom nije dobar. Posada obično čita gotov tekst dok je u avionu, ali u intervjuima koje je dala mogla je sebe da nazove kako hoće. To što joj u dozvoli piše kapetan je samo naziv čina, ali nije joj zabranjeno da kaže za sebe da je kapetanka. I u konkursima za posao piše da se traži npr. profesor hemije, ali ako žena dobije to radno mesto, ona će za sve ostale biti profesorka. I toj profesorki piše u radnoj knjižici i diplomi da je profesor hemije, ali se zna da ćemo joj se obratiti sa profesorka ako želimo da upotrebimo titulu.

Nije problem advokatica, što sam ranije i napisao, a taj se oblik ustaljuje. Isto važi i za mnoge imenice koje sam ranije naveo. Ako neko hoće da kaže za sebe da je npr. specijalistkinja kardiologije, migrantkinja i slično, takođe nije problem. Problem jeste kad te neko tera da samu sebe zoveš advokaticom, ronilicom ili pilotkom ili da tako nazivaš sve ostale žene koje se time bave. To što neko za sebe kaže 'Ja sam advokatica Maja Jovanović' ne znači da je njenoj koleginici zabranjeno da na sopstvenoj kancelariji napiše 'Marija Petrović, advokat'.

Pa ne bih baš rekao. Tzv. rečnik novogovora su smislile dve umišljene autorke koje blage veze sa jezikom ni mozgom nemaju. Tačno je da se vremena menjaju, ali ko su one da nameću pomenutoj Vesni da bude pilotka, onima što su završile Vojnu akademiju da budu majorke ili poručnice, mojim koleginicama da su prevodilice, plus da drugima to nameću? Možeš li da prokomentarišeš upotrebu jezika, tj. oblika koji iskazuju ravnopravnost, u nekim rečenicama koje si sama pisala? Evo ih nekoliko: „Jos jendna stvar, losi istocno evropski djaci su medju boljim djacima u Americi.” (= učenici i učenice) „Desantis nema nikavo pravo da koristi pare poreskih obveznika iz Floride i raseljava migrante iz Teksasa.” (= migrante i migrantkinje) „Ja tebi ne dugujem nikakvo objasnjenje, pogotovo sto te ne smatram dobrim sagovornikom. Ne smatram te ni inteligentnom ni glupom, nego samo malicioznom”. (= sagovornicom) „Amerika koju danas poznajes je postala kolonizacijom raznih kraljevina, a starosedeoci su manje vise sterani u rezevate (gde su mahom i danas)” (= starosedelice?) „Evo za ljubitelje slobode govora, tip koji je u trci za parlament u Floridi je banovan sa drustvenih mreza.” (= ljubitelje i ljubiteljke) Pre nego što ih sama prokomentarišeš, biću slobodan da to uradim i lično: sve imenice u boldu si ispravno upotrebila. Imenica đak se može upotrebiti za osobe oba pola, što važi i za imenice migrant, sagovornik, starosedelac i ljubitelj. Pretpostavljam da nisi mislila da isključiš učenice, ljubiteljke, migrantkinje i ostale. Iz svih rečenica se jasno vidi šta si htela da kažeš, tj. na koga se pomenute imenice odnose. Niko ne može reći da si imala nameru da oštetiš bilo koga. A da li su ti sve imenice upotrebljene tako da budu rodno senzitivne? Jesu, isto koliko i moje ukoliko kažem da si npr. stručnjak za svoju oblast, poznavalac onoga čime se baviš itd. Da li sam te uvredio ovim imenicama? Ne verujem. A da li bi ti sebe nazvala stručnjakinjom ili poznavalicom? Ne verujem ni u to.

Meni se čini da će ravnopravnost više nametati neke neprijatnije teme, kao što je npr. svinjarija u Svinjformeru, dok će idiotluci koje prosečan govornik ne bi mogao sam da stvori više izazivati podsmeh. To što je ona napisala da je fankinja je samo povod jer i sve ostale teme na forumu imaju digresije, a sama reč je okazionalizam, tj. nešto što se pojavljuje retko i brzo nestane. Ne bih se složio za ovu drugu konstataciju jer već sam naveo da nijedna koleginica neće za sebe reći da je prevodilica ili tumačica, linkovao sam onu Vesnu Aleksić, koja za sebe kaže da je pilot, a u drugom članku sam našao i da kaže: „Kada sam prvi put ušla u avion, znala sam da je to moj životni poziv i da ću jednog dana biti kapetan u srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji.” Ovo nije pisao njen direktor, već ona sama. Ne znam kako joj ide danas jer sam samo slučajno pročitao o njenom poslu, ali valjda zna kako će nazivati samu sebe, odnosno svoju profesiju. Nadam se da ne moram da kopam po internetu kako bih ilustrovao slučajeve mnogih žena koje su se iskazale u svojim profesijama, ali koje za sebe koriste konsonantske oblike. Napominjem ovo konsonantske (advokat, pilot, kapetan) jer deklinacija nema veze sa prirodnim rodom, dok je gramatička podela na muški, ženski i srednji samo nesrećni konstrukt iz doba latinskih gramatika. Ne znam da li se pomenuta Vesna oseća diskriminisano, ali za svoje koleginice garantujem glavom da se tako ne osećaju. Upravo sam pitao i sopstvenu suprugu da li bi za sebe rekla da je ronilica, gnjurka/gnjuračica ili eventualno vatrogasica kad bi se time bavila, na šta je odgovorila da joj to kretenski zvuči, a da bi ženu koja bi je tako nazvala okarakterisala kao kretenušu. Inače, i ona je iz moje branše. Nisam je pitao za celu temu, ali odgovor je takav kakav je i bez ikakvog ulepšavanja. Nije ni problem da se time bavimo. Što se mene tiče, vrlo rado ću odgovoriti na sve što mogu i daću svoje stavove, ali zaista ne mogu da ozbiljno shvatim dve glupače koje izmišljaju nazive koje niko živi ne bi upotrebio, a prvenstveno vatrogasice ili gnjurke. Sa hemičarkama, medicinskim sestrama, apotekarkama, prodavačicama, kompozitorkama, forumašicama, glumicama, pevačicama, muzičarkama ili književnicama nikad nisam imao problem. Alergičan sam na budale, a reč je namerno izabrana jer se završava na -a i menja kao i književnica, ali se odnosi na osobe oba pola. U ovom slučaju, pod budalama podrazumevam svakoga ko mi nameće da koristim jezik koji niko ne upotrebljava, a u prvom redu nekvalifikovane persone koje pišu jezičke priručnike za okačiti mačku o rep.

Nisu ti baš zgodni primeri. Što se tiče medicinske sestre, izraz i profesija potiču od časne sestre jer su se časne sestre bavile negom bolesnika u srednjovekovnoj Evropi. Naš termin je samo doslovan prevod onoga što se pojavilo u drugim evropskim jezicima. Pretpostavljam da je kod nas došao iz nemačkog i da je nesrećno izabran u odnosu na npr. englesko nurse. U nemačkom je slična situacija, uz molbu da me ispravi neko ko ga bolje poznaje. Medicinska sestra je Krankenschwester, a medicinski tehničar je Krenkenpfleger, što je otprilike negovatelj bolesnih. Pretpostavljam da se i kod njih može reći Krankenpflegerin (-in je nastavak za ženski rod), ali ne znam koliko se koristi. Francuski je to bolje rešio tako što imaju oblike infermier i infirmière. Problem je u tome što je zanimanje bilo inherentno žensko, pa se to odrazilo u više jezika. Psihološkinja čak i nije problem i naziv se ustaljuje, kao što su se ustalili i doktorka, negovateljica, tužilja ili teniserka. Nikad nisam čuo da se kaže da je npr. Marija Petrović teniser, već isključivo teniserka. I to je jezik, tj. njegova priroda. S druge strane, ako ne postoji česta ili opravdana upotreba naziva za ženu koja radi u vatrogasnoj brigadi ili se bavi ronjenjem, ne vidim svrhu da se izmišlja naziv samo da bi se poštovala forma. Isto tako, spomenuo sam i ranije, ali zasta ne poznajem nijednu koleginicu koja se bavi prevođenjem, samim tim i jezikom, a koja bi se nazvala prevodilicom ili tumačicom. Neke će za sebe reći da su istovremeno i profesorke jezika, ali ne i prevodilice. Ne znam da li žena koja je specijalizovala ginekologiju insistira da sebe anziva ginekološkinjom, ali ako ne insistira, ne vidim svrhu da se tako naziva. Čudo je jezik, nema simetriju baš uvek.

Ovde se slažem jer sam izraz 'rogobatan' implicira estetski kriterijum, što nije validan argument. Svako od nas može da kaže da mu se ne sviđaju reči kao što su npr. patlidžan, kašika, đurđevak, putarina ili diploma, ali sve one se koriste i u formalnom i u neformalnom jeziku. Problematično je nametanje neprirodne tvorbe i reči koje se nisu same izborile za svoj položaj, da se tako izrazim. Mnoge reči su spontano ušle u jezik, kao npr. profesorka, doktorka, predsednica, šefica itd. Primećujem da se advokatica pojavljuje sve češće i mislim da će se lako primiti. Nije mi poznato da je bilo ikakvih intervencija da se sve one uvedu, a koriste se svakodnevno i samo pobliže markiraju vršioca (i vršalicu, ovaj vršilicu) radnje. Ne vidim svrhu da se izmišlja ženska varijanta imenica kao što su npr. vatrogasac, gnjurac i mnogih sličnih, osim da se tera mak na konac. A kako će afirmisati ravnopravnost? Ukoliko se izmisli reč vatrogasilica, čime će to doprineti njihovoj ravnopravnosti u službi? Ako govorimo o imenicama koje nemaju veze sa profesijom, ne vidim ni koja je svrha da kažemo npr. „Ovu stazu će koristiti rekreativci i rekreativke”. Oni koji su smislili taj zakon o idiotskoj upotrebi jezika, na koji ću se vratiti kasnije, gledali su samo da uzmu pare. Malo veći problem je ona svinjarija sa silovateljem objavljena u Svinjformeru ili to što gotovo svakodnevno čitamo da je neki alkoholičar premlatio ženu. Cela priča se praktično svodi na to što si naveo u prvom citiranom odeljku. Kad već spominješ hrvatski, koji je dosta toga već primio, vidi se da je i tamo nemoguće na silu navoditi neke pojmove. I kod njih se kaže sudski tumač za neki jezik, a evo i na brzinu jednog linka, gde se vidi da je koleginica po profesiji sudski tumač, a ne tumačica. Pa upravo je Arsenije rekao da je u pitanju famozni detalj koji može da pomogne, ali ne znam kako, naročito kojekakve vatrogasilice. Tačno je da se žene pitaju, ali pitanje je koje žene. Rekao sam čime se bavim, a u prevodilaštvu (i u nastavi jezika) ima oko 90% žena. Ne poznajem nijednu koleginicu koja će za sebe reći da je prevodilica ili tumačica, već sve do jedne kažu za sebe prevodilac ili sudski tumač. S druge strane, one koje su u nastavi za sebe kažu da npr. Marija Petrović, profesor engleskog jezika, ili pak Marija Petrović, profesorka engleskog jezika. Niko ih ne tera da se predstavljaju kao profesor ili profesorka, ali je evidentno da koriste oba oblika. Ne verujem da bi ijedna htela da joj neka budala odozgo nameće kako će nazivati sopstvenu profesiju, koja je čak i potpuno zasnovana na jeziku. Nije mi poznato da ih je iko pitao. Pre nekoliko godina sam čitao tekst o jednoj ženi koja je stekla čin kapetana u civilnoj avijaciji, a na brzinu sam našao i tekst o njoj. Sama za sebe kaže sledeće: „Uvek sam znala da ću postati pilot.” Isto tako, juče sam već spomenuo da postoji mnoštvo natpisa gde piše npr. Marija Petrović, advokat, specijalista oralne hirurgije, sudski veštak, astrolog itd. Svaka od njih ima pravo da napiše na svojoj firmi da je advokatica, specijalistkinja, veštakinja (ako sam pogodio) ili astrološkinja, ali zaista nisam primetio takve natpise, tj. bar ne u većem broju. Niko im ne brani da sve navedeno napišu ili kažu u bilo kom kontekstu, bar koliko je meni poznato. I ne razumem kako mnoštvo oblika koje se uvodi nije jezičko pitanje. Tu postoje mnogi elementi jezika, a prvenstveno morfologija, odnosno tvorba reči, zatim semantika, pragmatika, sociolingvistika i tome slično. Vidim da spominješ i nekakvu rodnu deklinaciju, što naprosto ne postoji. Postoji nekoliko vrsta deklinacije u srpskom koje se označavaju brojem (prva, druga itd.) i prema osnovi, npr. na -a, -e, na konsonant i sl. Imenice kao što su devojka, sudija, vucibatina, pijanica, učiteljica ili olovka se menjaju po padežima na identičan način, ali nisu istog roda. Ne znam šta ima u vama ukorenjenog, ali jezik je takav kakav jeste, razvijao se hiljadama godina, tvorba je takva kakva jeste i ne može se izmišljati tako da sve bude u istom kalupu. Voleo bih da se nađe neko toliko mudar da sve ovo uvede i u kongruenciju i da mi prevede rečenicu Advokat i direktorka su ručali u restoranu (nisu ručale) ili Marija, Zorica, Milena i Zoran su sedeli u kafiću (nisu sedele). Molim lepo, ovde takođe nema ravnopravnosti, ali kongruencija je malo veći problem. Da se vratim na idiotski zakon, koji sam nešto ranije spominjao. Kada su ga doneli, primetili su da nešto ne štima, pa su odložili upotrebu na tri godine i sve odjednom stavili pod tepih. Ovde sada nije ni toliki problem da li će se reći nastavnik ili nastavnica, već nešto drugo. Neformalno sam čuo da je neko tim idiotima i idiotkinjama (da budemo politički korektni) stavio pod nos tekst koji ću navesti po sećanju, a koji je 'preveden' na novogovor, dok je ispod njega bio i normalan tekst: V1: U anketi je učestvovalo 268 ispitanika i ispitanica. Na prvo pitanje pozitivan odgovor je dalo 48% ispitanika i ispitanica, a negativan 52% ispitanika i ispitanica. Kod drugog pitanja se pokazalo da nema ovakve simetrične raspodele, pa je na prvo pitanje pozitivan odgovor dalo 89% ispitanika i ispitanica, a negativan samo 11% ispitanika i ispitanica. Svi ispitanici i ispitanice su negativno odgovorili na treće pitanje. V2: U anketi je učestvovalo 268 ispitanika. Na prvo pitanje pozitivan odgovor je dalo 48% ispitanika, a negativan 52% ispitanika. Kod drugog pitanja se pokazalo da nema ovakve simetrične raspodele, pa je na prvo pitanje pozitivan odgovor dalo 89% ispitanika, a negativan samo 11% ispitanika. Svi ispitanici su negativno odgovorili na treće pitanje. Ko hoće, neka broji reči ili pogleda na ekranu koji je tekst duži. Zamislite da je ovako napisan ceo tekst. Na desetak strana, koliko ima u originalu, razlika bi bila uočljivija, a tekst veoma težak za čitanje. Vidim da se pojavio i priručnik za novogovor, mada prvi put u životu čujem da jezički priručnik piše neko kome jezik nije struka. Predgovor je pisala Zorana Mihajlović, koja je završila ekonomiju, mada taj deo i nije toliko bitan, budući da nije u pitanju tekst iz njene oblasti. Autorke su izvesna Hristina Cventičanin Knežević, koja je završila sociologiju, i Jelena Lalatović, koja je završila opštu književnost. Ovi podaci se mogu naći na kraju publikacije, ali i tu su neke stvari vešto prikrivene. Kod ove druge koleginice u publikaciji piše da je osnovne i master studije jezika i književnosti završila na Filološkom fakultetu, što samo po sebi nije tačno jer studije jezika i književnosti kao takve ne postoje. Tamo se mogu završiti npr. engleski, srpski, francuski jezik i književnost, ali ovako kako je napisano, odmah pali crvenu lampicu jer nije napisala šta je zapravo po struci, a pisano je u maniru prikrivanja završenog smera, sa čime sam se u praksi susretao. Jednostavnom pretragom se može videti da je završila opštu književnost. Ukratko, tzv. jezički priručnik su pisale dve nekompetentne osobe. Sociologija je sociologija, tako da je jasno da je u pitanju druga nauka, a što se tiče opšte književnosti, taj smer nikada nije podrazumevao bilo kakvo ozbiljno lingvističko obrazovanje, tj. upoznavanje sa suštinom jezika, bilo da govorimo o srpskom, bilo o stranom jeziku ili jeziku uopšte. To je otprilike kao kada bi se od ortopeda tražilo da operiše srce, ili od aviomehaničara da popravi automobil. Ovom trilingu nedostaje još samo klovn na koricama kako bi ugođaj bio potpun. Sve ove gluposti me podsećaju na ostale vrste nametanja u jeziku, kao npr. da se piše ćirilicom i slične budalaštine.

Nisu. Urednici obično traže neke druge sitne konvencije, npr. crtice umesto navodnika ili tako nešto sitno, ali ne i budalaštine. Sasvim druga priča su neknjiževni tekstovi za NVO idiote.

Mislim da je bila u časopisu Pogledi, a to joj baš ne služi na čast.

Ovde mislim na upotrebu jezika u Srbiji, gde zvuči sasvim neprirodno. Čak i kada je jezik bio formalno jedan, nikada se nije govorilo npr. sudac okružnog suda u Smederevu, kupiću hleb i vrhnje, lijepo vreme i slično. Naravno, ovde govorim o zvaničnoj upotrebi jezika i o standardu.

Jeste, plus zločini po Bosni, plus otvorena saradnja sa onima što prave svinjarije po Ukrajini, plus što je pionir vređanja rumunskog naroda, plus saradnja sa najšovinističkim publikacijama kod nas... Jeste, to je taj kreten.

Ovde zapravo i nemam šta da mu verujem ili ne verujem jer ništa nije ni rekao. To da će se uskladiti sa viznom politikom ne znači da će je u potpunosti preuzeti, a to što će da bude pouzdan partner je samo obična floskula. Ako se uvedu vize npr. stanovnicima Kiribatija, to će biti usklađivanje, ali mi se čini da Kiribaćani ovde baš nešto često i ne dolaze. Formalno jeste usklađeno, ali u praksi ne znači ništa.

Biću slobodan da kažem da sam stručan za jezik jer sam od prevođenja zaradio dosta novca, a u slobodno vreme volim da čitam o jeziku, plus znam kako neke stvari funkcionišu u praksi. Kao prevodilac mogu da naučim dosta toga o operaciji mrežnjače, delovima aviona, dejstvu nekog leka, o sudskoj praksi Teksasa i o mnogim drugim stvarima. Ovde imamo nekoliko problema za koje mogu da okrivim pisce prvih gramatika koje sežu do latinskih, strukturu jezika, sisače evropske sise i mnoštvo budala i pajaca, ili da to izrazim politički korektno, budalaša/budalašica i pajaca/pajacica. Što se tiče famozne kategorije roda, mi i dalje koristimo prastaru klasifikaciju na muški, ženski i srednji, kao npr. kod imenica kovač, devojka ili pile. Podela na ova tri roda je veštačka i rezultat je konvencije. Imenice koje sam naveo imaju tzv. prirodni rod, u smislu da je krojač muškarac, da je devojka žena, a kod pileta ne znamo pol. S druge strane, ako pogledamo morfologiju, tj. način promene imenica po padežima, evo jednog problema: imenice kao što su magarčina, devojka, sudija, vucibatina, bekrija. Nemanja, Milica i slično se identično menjaju po padežima, pa kažemo npr. u genitivu magarčine, bekrije, sudije, devojke itd. što važi i za ostale padeže jer će biti identični u svim oblicima. Ako stavimo nešto ispred padeža, reći ćemo te magarčine, tog bekrije, te devojke itd. Šta ovo govori? Govori da su padežni oblici isti bez obzira na prirodni rod, tj. da se kaže bekrija, bekrije, bekriji, bekrijom i devojka, devojke, devojci, devojkom. Nastavci su isti, ali ćemo reći sa tim bekrijom i sa tom devojkom. Koliko se sećam gimnazijske gramatike, pisane u doba kada se jezik zvao srpskohrvatski, deklinacije su se delile po brojevima i morfemama, npr. -e deklinacija ili -a deklinacija. Kategorija gramatičkog roda se kod nas u gramatici meša sa prirodnim jer uvek kažemo taj bekrija, ali ta devojka. Postoji i reč devojčurak, što se menja po tzv. muškoj, ili realnije, po konsonantskoj deklinaciji. Jasno je da se imenice iste grupe menjaju po padežima na isti način, ali ako pogledmao logički, prva se odnosi na muškarca (bekrija), a druga na ženu 8devojka). Iz istog vremena datira i podela rodova koja se koristi u ozbiljnijim engleskim gramatikama, prema kojima engleski ima pet rodova - muški (man), ženski (woman), srednji (book), opšti (teacher) i zbirni (cattle). Za nas je zanimljiv opšti (common gender), u koji spadaju imenice kao što su teacher, writer, pharmacist, singer i mnoge druge. U engleskom je sasvim normalno reći Mary is a teacher/writer/pharmacist/singer isto koliko i John is a teacher/writer/pharmacist/singer. Isto tako, engleski ima i mehanizam kako se neutrališe prirodni rod, pa se može reći npr. A good teacher should love their students. Nemački jezik relativno lako pravi ženski rod. Olaf Šolc je aktuelni Bundeskanzler, a Angela Merkel je pre njega bila Bundeskanzlerin. Kod njih je dosta dodati ovo -in i stvar je rešena. Arapski ume da bude još precizniji, pa tako u drugom licu jednine imamo dve zamenice, i to تَ /anta/ (muški rod) i تِ /anti/ (ženski rod). Arapske zemlje su svakako poznate po poštovanju ženskih prava i tu su negde na nivou Nemačke. Pretpostavljam da se ironija dovoljno jasno vidi. Hajde da u priču uvedemo i sisače/sisačice evropske sise, kao i budale i pajace oba pola. Budalaštine o rodno senzitivnom jeziku su se pojavile prvo u Hrvatskoj, a onda je to došlo i kod nas. Cela priča po svemu sudeći potiče od nemačkog, čija se morfološka struktura ne može kopirati. Kao što piše u postu na koji odgovaram, jezik je živa stvar, a to su lingvisti odavno primetili. U našem primeru, to znači da se reči po potrebi stvaraju i da se njihovo značenje menja. Ko god je čitao delo Gospođa ministarka zna da je naslovni lik, tj. Živka, samo supruga ministra u jeziku tog doba. Kada je pisana ova komedija, ministarka je označavala samo suprugu ministra, ali se značenje reči promenilo, pa je sasvim normalno reći ministarka toga i toga Marija Petrović. Isto tako, prirodnim razvojem jezika i društva su se pojavili oblici kao što su učiteljica, profesorka, doktorka, savetnica i mnoge druge. Jezik je naprosto prihvatio ove oblike i normalno se koriste. Isto tako, verujem da će jezik prihvatiti i mnoge druge ukoliko se ukaže potreba. Moja profesija je takva da se prevodilaštvom većinski bave žene, ali svaka koleginica koju poznajem se predstavlja kao Marija Petrović, prevodilac ili Marija Petrović, sudski tumač. Isto tako, na osnovu kontakta sa mnogim ženama iz drugih struka, sve se predstavljaju kao Marija Petrović, advokat, Marija Petrović, specijalista oralne hirurgije ili Marija Petrović, sudski veštak. Evidentno je da nisu u pitanju seljanke iz neke zabiti u Africi ili Aziji, već visokoobrazovane i emancipovane žene. Budalaštine sa rodno senzitivnim jezikom su nastale zbog alavosti na fondove EU od kojekakvih NVO i državnih institucija koje uzimaju pare da bi kao fol unapredile rodnu ravnopravnost. U pitanju su sisači (i sisačice, da budemo politički korektni) novca koji ne bi umeli da zarade novac na neki normalan način, osim da muzu tuđe pare. Nije sporno da će se neke reči primiti u jeziku i da će postati njegov svakodnevni deo, kao što su npr. profesorka, doktorka i slično, ali čini mi se da se u jeziku neće zapatiti sledeći oblici: - Moja ćerka je završila DIF i radi kao trenerka/trenerica. - Dobar dan, ja sam Marija Petrović, i radim kao prevodilica. - Mico, otkud tebi cigarete? Nisam znao da si pušačica. - Sestra mi je upravo diplomirala. Sada je psiho(g)loginja/psihološkinja/psihologistica, samo da smislim kako se kaže ono kad završiš psihologiju. - Nisam siguran da li je potrebno vaditi zub, ali pitaćemo koleginicu, ona je oralna hirurguša. - Čujem da se Maja zaposlila kao vatrogasica. - Ona mnogo voli vodene aktivnosti i hoće da se oproba kao gnjurka/gnjurica/ronilica. - Ćerke su mi diplomirale. Jedna ima zvanje spinster (kod nas je to sada bačelor), a druga je postala mistres/metresa. - Moja školska je otišla na Vojnu akademiju. Sada nema činove i obična je vojnikuša, ali za koju godinu će biti prava oficiruša. - Kerovi i keruše su rasturili demonstracije. - Milka voli prirodu. Ona je pecarka i lovka. (= bavi se pecanjem i lovom) - Zaposlila se u kazinu i radi kao krupijašica. Ako se bavimo tzv. ravnopravnošću sa jezičke strane, čudno mi je da ne postoje i sledeći oblici: - Pera je postao sudijac, neće da ga nazivamo sudija jer se to menja kao imenica ženskog roda. - Prošao sam pored Plavog mosta, a ispred auta mi je izleteo neki prostitutac. - Porodila sam se u Nemačkoj. Doktor i dedica (muška babica) su bili divni. Ukratko, smatram da će jezik regulisati potrebe sopstvenim mehanizmima, a te budalaštine o ravnopravnosti koju će jezik afirmisati mogu da se okaće mačku o rep. Koga zanima arapski, može lako da se informiše o tome koliko ume da se precizno izrazi po tom pitanju ako nas zanima upotreba jezika, a koga zanima kako to funkcioniše u praksi, neka obuče minić, skine maramu i prošeta se tako po Saudijskoj Arabiji, nekoj selendri u Egiptu ili Libiji. Cela ta priča u srpskom je sviranje k***, odnosno p***.

Ja ne znam šta će da bude krajnji ishod. Vesti su veoma šture, a evo koje mi rečenice deluju najbitnije: Izvor: https://rs.n1info.com/vesti/vucic-srbija-ce-se-do-kraja-godine-uskladiti-sa-viznom-politikom-eu/ Pojma nemam šta da mislim. U vesti se eksplicitno spominju oni koji dolaze iz Azije, ali i Rusi i Ukrajinci. Šta će da se desi u praksi, takođe pojma nemam. Verujem da je i sagovornicima zvučao kao Pitija, tj. da će se povijati kako vetar duva. Možda nekada dajem prognoze i predviđanja za budućnost, ali ovoga puta zaista ne znam šta da kažem.

Nisam našao detalje u našim vestima, a u tekstu koji je linkovao Erwin se spominje i Rusija. Evo izvoda iz članka:

Ovo bi moglo da znači uvođenje viza sa svakoga ko ima ruski pasoš, a osim toga, i za pasoše još nekih zemalja. Znam da je bilo problema sa državljanima nekih drugih zemalja koji su ovde mogli da dođu bez problema, a posle toga nastavljali u EU na malo alternativnije načine.

Ima li nekog zakonskog mehanizma da se to reši? Ako se ispostavi da su izbori pokradeni u mestima X, Y i Z, valjda bi trebalo da se ponove. Nadam se da ta Trivićka ima pokriće za ono što tvrdi kao DOS što je svojevremeno imao inače će od sebe napraviti budalu.