DJ_Vasa

Ovo prezime je na ruskom Zvereva (Зверева), a akcenat je na prvom e. U rečima gde postoji jo (ё), akcenat je takav da je uvek na ё i izgovara se (j)o. Na primer, Gorbačov je u originalu Горбачёв, i izgovor je otprilike garbaĆOF pošto se finalno v obezvučuje.

Da, i jedni i drugi govore srpski kao i njihove komšije. Pošto su praktično stalno upućeni na komunikacijus a Srbima, jezik nauče odlično. Imao sam i ja jednog drugara u vojsci iz Banata, a i dalje smo u konaktu. On je čak i bio neko vreme u Rumuniji, a srpski govori identično kao ja. Dobar primer je i Marinika Tepić, koja je i studirala rumunski, a čuli smo da joj je srpski perfektan.

Ima ih i biće ih u rukovodećem kadru. Ionako mnoge čeka uspešan desant na stanove koje plaćaju poreski obveznici.

Ovo je malo duža priča, ali pokušaću da odgovorim koliko mogu. Naime, vlaški koji se govori u istočnoj Srbiji ima dva dijalekta – ungurjanski i caranski, a Vlasi istočne Srbije se dele na tri podgrupe, u koje spadaju Ungurjani, Carani i Munćani kao prelazna grupa. Da bi situacija bila komplikovanija, tu je i gotovo izumrli cincarski ili aromunski, koji neki podvode pod vlađki, a neki ne. Osnovna razlika između vlaškog iz istočne Srbije i cincarskog jeste u jezičkom uticaju kome su bili izloženi. Vlaški koji se govori u istočnoj Srbiji je pod velikim uticajem srpskog, a cincarski pod uticajem grčkog jer su Cincari poreklom sa severa Grčke. Ni vlaški ni cincarski praktično nisu kodifikovani, praktično ih nema i javnoj upotrebi, mada je vlaški dostupan kao izborni predmet u nekoliko škola. Što se tiče poslednje rečenice u kojoj piše da praktično nisu kodifikovani, to znači da ipak postoji prilagođen pravopis, ali ga oni sami retko poznaju, dok u retkim prilikama kada ga koriste u pisanoj komunikaciji na internetu, koriste i rumunski pravopis. Evo jednog linka gde možeš da vidiš kako izgleda pravopis vlaškog u Srbiji: https://recnaroda.co.rs/vlaski-jezik-u-skolama-vuorba-vlaha-in-skuolje/ Ovde se vidi da je u pitanju hibrid između srpskog i rumunskog pravopisa: Pră podatkurj karje are Savjetu Vlahilor în Sîrbije, predmjetu „Vuorba vlaha ku elemjenturlji dî kultură“ în okrugu lu Branićeva sî îvacă în škuoalje în Kućiva, Crnića Mikă, Petroucu la Mlaua šî în Žăgubica. Označio sam boldom slova rumunske abecede, a naša slova ć, š, ž i slično ćeš lako prepoznati. Prepoznačeš i reči iz srpskog kao što su savjetu ili predmjetu, što ukazuje na uticaj srpskog. Što se tiče međusobnog razumevanja, to zavisi od toga koliko svaki Vlah kao pojedinac poznaje sopstveni jezik. Naime, oni u govoru dosta koriste srpske reči, delove rečenica ili čak cele rečenice, a ne znaju ga svi podjednako, dok ga mnogi namerno i potiskuju jer ga smatraju nedovoljno prestižnim. Moja supruga ima koleginicu čiji su roditelji Vlasi, ali ona sama kaže da je nisu učili jeziku i da ga donekle razume zahvaljujući ostatku porodice, premda ga ne govori. Naprosto, roditelji su smatrali da joj je srpski potreban za obrazovanje, posao i slično, plus imaju negativan stav prema svom jeziku. Upravo od nje sam čuo dosta podataka koje ovde pišem, a pošto je koleginica po struci, verujem da je opis tačan. Da ne zaboravim i da odgovorim na postavljeno pitanje – ukoliko Vlah dobro poznaje sopstveni jezik, razumeće se sa Rumunima otprilike koliko i mi sa nekim ko govori nestandardnim dijalektom. Dodatno će mu pomoći ukoliko je slušao ili čitao medije na rumunskom, koji su relativno lako dostupni jer ako ništa drugo, mogu da slušaju bar radio. Što se tiče prisvajanja i identiteta, kod Vlaha postoje čak tri struje – jedni smatraju da su autohton narod, da govore jezik sličan rumunskom i da su im Rumuni najbliži rođaci. Drugi smatraju da su Rumuni i da govore rumunskim jezikom, a treći su 'posrbljeni', da se tako izrazim, a često se etnički izjašnjavaju i kao Srbi. Koliko znam, prva i treća struja su dominantne, mada ima sve više i onih koji pripadaju drugoj, a pošto se neki školuju i u Rumuniji, približavaju se rumunskom identitetu. Stigli smo i do pitanja identiteta jezika, tj. da li je to dijalekat rumunskog ili je odvojen jezik. Vlasi sopstveni jezik nazivaju română ili rumanješte (ako sam pogodio izgovor), tj. baš kao što Rumuni nazivaju svoj jezik. Doduše, u tekstu koji sam linkovao postoji i oblik vlaha, mada je to politički naziv na liniji sa opredeljenjem vlasti da su oni poseban narod. Evidentno je da vlaški koji se kod nas govori ima razlike u odnosu na rumunski, ali da ga mnogi smatraju dijalektom rumunskog. Ovo je već političko pitanje koje postoji u mnogim slučajevima, kao npr. što se jezik koji je rasprostranjen u Indiji i Pakistanu naziva hindu ili urdu, u zavisnosti od države, iako su suštinski gledano jedan jezik. Ista priča je i sa srpskohrvatskim, što ne moram da objašnjavam. Postoje i situacije da jedan te isti dijalekat može biti nazvan na dva načina u zavisnosti od nacionalne pripadnosti. Kada bi onaj iz Vranja i onaj iz Kumanova razgovarali u dijalektu, razlike ne bi bilo, ali prvi će svoj jezik nazvati srpskim, a drugi makedonskim. Nije mi poznato da postoje apslutno dokazani podaci o njihovom poreklu, ali čitao sam da su neki doseljeni iz Rumunije, a da su neki autohtono stanovništvo. Pošto je imenica vlah / Vlah mogla da se odnosi i na stočare, bez obzira na poreklo, ali i na narod, to je malo problematično. Postoje neke jezičke odlike koje se vezuju za određene dijalekte rumunskog, ali s druge strane, oni jesu dugo bili odvojeni od uticaja Rumunije i često su živeli u nepristupačnim predelima. U međuvremenu su poprimili ne samo jezik okruženja, već i imena i prezimena. Ponekad se mogu prepoznati po karakterističnim prezimenima, kao npr. Barbatesković, Dinulović, Jepuranović ili Liculović, ali često imaju česta imena i prezimena po kojima se ne mogu prepoznati. Kao primer mogu da navedem pevača Đorđa Marjanovića. Kao što se vidi, ovde ima dosta da se kaže, a mnogo toga je nerešeno ili nepoznato.

E, kad si ovo već spomenuo, htedoh da pitam koliko je tamo poznato da u Srbiji žive Vlasi? Ovo pitam jer sam od jednog prijatelja nedavno čuo anegdotu o Vlasima i Hrvatima koji su turistički boravili u Srbiji. Taj prijatelj je tokom proleća otišao na nekoliko dana u istočnu Srbiju, i to onaj deo uz Dunav koji ima turističke atrakcije. U nekom kafiću je sedeo za stolom pored nekih hrvatskih turista koji su pitali konobara za preporuku gde da jedu i šta da naruče. Konobar im je spomenuo neki restoran u kome se nude vlaški specijaliteti, spominjao vlašku kuhinju i slično, a ovi su počeli da se snebivaju i rekli da nisu želeli nikoga da uvrede, da Srbe nikada nisu nazivali Vlasima i slično, a konobar ih nije baš razumeo o čemu pričaju jer je mlad i ne zna da se 'Vlasi' u Hrvatskoj koristi u drugom smislu. Prijatelj se priključio razgovoru kako bi pomogao konobaru, pa je njima objasnio da su Vlasi narod koji tu živi, a konobaru da tako zovu Srbe u Hrvatskoj. Posle toga su se svi zajedno smejali, a konobar, inače i sam Vlah, odmah je demonstrirao da imaju i svoj jezik tako što je sa kolegom progovorio nekoliko rečenica na vlaškom. Inače, jezik je srodan rumunskom, ali ga koriste isključivo kada razgovaraju međusobno i kada znaju da je sagovornik Vlah koji nije zaboravio svoj jezik.

Ma nije, nego htedoh da kažem da se to vidi iz aviona.

Za zamajavanje. Zašto pitaš?

Pa dobro, ipak je to tradicija, ali malo izmenjena u skladu sa vremenom. Magarci su seli za volane i isterali kamione sa parkinga.

I bacaše petarde, zapališe gume, a posle toga na rešetku staviše drvo i uključiše sirene...

Ima i tu pristojniju verziju, naći ćeš na 0:40: Doduše, smetnuo sam sa uma zurke i mahinalno sam tako napisao. Čulo se i u Beogradu zurka za frizuru, mada tako više niko ne govori.

Kaj bolan zboruvaš? (zezam se)

Sve si odlično napisao, ali sad si me podsetio sa nečim što je u vezi sa temom. I moja škola je bila zbratimljena sa zagrebačkom, a i mi smo se zezali po pitanju govora. Bilo nam je lako da skinemo ponešto zagorskog jer je ekavski, baš kao što mi govorimo, a nije bilo problema da pravilno upotrebimo 'bum ti rekel', 'kaj delaš', i tome slično. Ni Zagrepčanima nije bio problem da kažu lepo ili vreme, ali nikako da pogode kada i kako da koriste bre. Doduše, najbolje zezanje je bilo kad napravimo neku mešavinu, pa kažemo kaj bre delaš. Zagrepčani su generalno bili bolji gitaristi od nas, na čemu im skidam kapu.

Teško da je mogao, osim u teoriji. Naprosto, imaju neku svoju projekciju koliko mogu da odvoje novca i vojnih sredstava i to je to. Kada bi stav da Francuska, Italija ili Nemačka ne moraju da se brinu bio tačan, onda bi iz toga sledilo da ne moraju da daju ni dinara Ukrajini. Evidentno je da te zemlje jesu indikretno ugrožene i da zbog toga daju to što daju, a da je zaista i potrebno, u količinama koje su moguće i u skladu sa viđenjem situacije. Voleo bih i ja da vidim kako se okupator povlači bežeći koliko danas, ali za to će morati da prođe vreme.

Zapad je uradio koliko je mogao i radi koliko može jer mora da vodi računa i o sopstvenim interesima. Ako gledamo donacije u vojnoj opremi, svaka zemlja mora da ima zalihe za sopstvenu odbranu. Ista ta oprema zahteva i logistiku, kao što su rezervni delovi, obuka onih koji je održavaju, koji njom rukuju i slično. Ako je u pitanju novac, budžet se planira prema mogućnosti i potrebama, a pošto je privreda dobila udarac usled korone, ne može tek tako da uleti u još jednu krizu. Ako gledamo bezbednost, bilo kakvo učešće neke treće zemlje bi moglo da bude povod za nuklearni rat, a onda bi sve otišlo u tri lepe. Osim toga, ukoliko se u nekoj zemlji poveća broj onih koji smatraju da ne treba davati novac, to ima posledice i po stavove političara. Teško da bi to moglo tek tako da se uradi. Estonija ima relativno malu granicu sa Rusijom, nema neke planinčuge i čuke kuda bi šverc bilo čega lako išao, umeju da čuvaju granicu, a ne znam ni koliko bi ta manjina imala želje da pravi gluposti kada već rade za evre i mogu da putuju po Evropi. Još ako su koncentrisani u nekim selima, to bi bilo kao kec na 11 da ih neko neutrališe.

Ne. Reč ulica postoji u skoro istom obliku u ostalim slovenskim jezicima. Na ruskom je улица, na ukrajinskom nešto slično, bar koliko sam čuo sa njihovih TV kanala koje sada imamo, na češkom je ulice itd. Koliko se sećam natpisa po zgradama u Turskoj, oni za to koriste sokak. Tačno je da je na mađarskom utca, što se vidi na svakom natpisu, ali mađarski ima dosta slovenskih reči.

E, odličan primer! Sad si me podsetio čuvenih Azrinih stihova: Moja pjesma miruje a furala bi furke, Llijepe dekle moderne ne padaju na žurke...

Koristi se i danas za naselja koja su negde između sela i grada, bar koliko uspevam da čujem. Inače, reč je mađarskog porekla, a izvorni oblik je város (izgovara se sa š na kraju).

E, i ja sam sa babom išao u varoš, a ako bi nešto kupila, govorila je da je pazarila to i to. Njena deca, tj. majka i ujak, nisu koristili te reči, pa me zato podsećaju na nju. Pa, imam dvadeset, ali pomnoženo sa dva i dodaš neki kusur Zbog posla sam ranijih godina kupio i nekoliko rečnika slenga, od toga dva srpsko-srpska (Dragoslav Andrić i Petrit Imami) i tri englesko-srpska (Borivoj Gerzić, Boris Hlebec i Svetislav Goncić). Zanimljivo je da su mi više koristili za srpski, tj. za stariji sleng.

Sleng (možemo da kažemo i žargon) se najbrže menja u svakom jeziku i obično je vezan za neku generaciju. Znam da su posleratne generacije, pri čemu mislim na II svetski rat, za nešto što bismo danas nazvali super govorili da je krvavo. To nikada ne bih upotrebio, ali ujak mi je pričao da se tako govorilo kad je bio mlad. Ljudi tvojih godina su govorili diskać za disko, ali to danas niko ne bi rekao. Danas se od starijih može čuti samiška, u smislu samoposluga, što je neko nedavno upotrebio i ovde na forumu, ali mlade generacije to ne koriste. Dok su funkcionisale Robne kuće Beograd, za svaku lokalnu robnu kuću se govorilo da je robnjak, ali danas niti postoji dotična firma, niti su robne kuće nešto rasprostranjene. Evo i još nekih reči iz slenga koje su se nekada koristile, a prepoznaju ih samo stariji korisnici: gilje – cipele prdekana – zatvor, robija murkan – pandur hasati – jesti has - hrana, jelo njupati, njupa – isto kao prethodno kidaj, kibaj – beži čuka – sat šab me gabri – baš me briga, postalo naročito popularno jer se koristilo u seriji Bolji život Sleng ume da bude vezan i za neki grad, pa je tako npr. novosadski poznat po tome što koristi gari u smislu drugar ili gornjak za jaknu od teksasa. Sećam se da je za vreme SFRJ bilo više mogućnosti da čujem i zagrebački sleng, pa se sećam da npr. fuš znači dodatni ili honorarni posao, dok kod nas fuš ili fušeraj znače loše odrađen posao. Nisam znao za ovo kit, a ako dobro shvatam, to je kao guy ili dude na engleskom. Ako imaš još neke primere tadašnjeg zagrebačkog slenga, bilo bi super da se podsetimo ili da naučimo.

Ne znam zašto bi bio problem kada bi se u Ukrajini bolje živelo. U delu Evrope koji je bio pod sovjetskom okupacijom se već odavno živi bolje, pa nikom ništa. Ako misliš da bi stanovništvo zbog toga bilo nezadovoljno, to im je ionako uzalud kad ne smeju ni da pisnu, plus nemaju koga da biraju jer su im opozicionari uglavnom ili u gulazima, ili su pobegli u inostranstvo. Ako bi kojim nesrećnim slučajem osvojio bilo koju baltičku državu, to bi bila teška šamarčina za NATO jer bi se onda postavilo pitanje čemu on služi ukoliko ne brani svoje članice.

Mislim da u celoj jednačini ima dosta nepoznatih da bi se predvideli dalji koraci i razvoj događaja. Ako krenemo od zapadnih zemalja, mnogi birači bi mogli da se zapitaju zbog čega su njihovi političari džabe krečili, tj. zbog čega su dali silan novac i vojnu opremu da bi se tek tako povukli, a sankcije su delom oštetile i njihove firme koje su se jednostavno povukle ili prekinule trgovinske odnose. Svi koji su aktivno podržavali Ukrajinu bi morali da progutaju mnogo knedli dok to objasne. Što se tiče Moldavije, njen okupirani deo se graniči sa Ukrajinom, što okupatorima smanjuje logističke mogućnosti i direktnu vezu sa glavninom vojske, a to bi se moglo ostvariti jedino ako Ukrajina bude potučena baš do kraja i postane ruSSka teritorija, što na sreću ne deluje toliko izvesno. Pretpostavljam da je status quo održan jer moldavska vojska nije dovoljno jaka da ih protera, a od Ukrajine se u ovom trenutku ne bi moglo tražiti da se angažuje u sadejstvu sa moldavskom vojskom i da stave okupatore u obruč. Što se tiče ostalih zemalja, svako ozbiljnije angažovanje bi podrazumevalo otvaranje još jednog fronta, za šta su potrebni novac, ljudstvo i tehnika, a neki novi front bi podrazumevao i preraspodelu trupa, što bi ostalima olakšalo odbranu.

To su specifični slučajevi, ali generalno ga nešto mnogo i ne govore. Ako gledamo opštu populaciju, ni jedni ni drugi ga nešto mnogo ne znaju. Ima jedno istraživanje o tome koliko opšta populacija poznaje engleski, može da bude zanimljivo: https://www.ef.com/assetscdn/WIBIwq6RdJvcD9bc8RMd/cefcom-epi-site/reports/2023/ef-epi-2023-english.pdf Ne znam kakva je politika zapošljavanja po bankama, ali mi je čudno da osoba koja sigurno nije iz doba kada je u školi mogao da joj se zalomi samo ruski, nemački ili francuski ne zna ni da bekne, dok je druga na nivou Dačića.

Čuo sam od njih samih da im je em loša nastava (pročitaj, prevedi, analiziraj gramatiku), plus nisu imali prilike da mnogo slušaju engleski jer i ono malo filmova koje su imali na TV su bili sinhronizovani. To se donekle promenilo sa internetom, mada i retko imaju prilike ili potrebe da ga koriste, pri čemu mislim na običan svet. Tamo gde dosta letuju domaćini brzo nauče ruski, a vole da ga koriste sa svim Slovenima jer njima to dođe isto. Poskupelo. Devedesetih su na granici žickali cigarete i jedni i drugi, u fazonu da prvo pitaju za cigarete, pa tek onda za pasoš.

Da ispoštujem zakon i ne spominjem ime, lepo je što ga zakon tako tretira na sudu, ali u ratnim uslovima je to malo drugačije. Vojnik na koga klinac uperi oružje nema baš mnogo vremena da mu zatraži ličnu kartu. Čak i da je svestan njegove starosti, pretpostavljam da mu ne bi bilo pametno da mu kaže bucu-buci-buc, štipne ga za obraz i uruči mu plišanog medu i lizalicu.

Moja greška, loše sam razumeo Kronosa, a ovo što si napisao je baš lepa priča.