DJ_Vasa

Postoje teme o svim ex-YU republikama, ljudi su pisali i pišu šta tamo valja ili ne valja, a slično postoji i za dijasporu. Retko posećujem takve teme, ali to je stvar ličnog interesovanja. Vidim da su drugi kritikovali npr. zakone o oružju u SAD, one što ih u Hrvatskoj nazivaju katolibanima i tako to, a što potpuno razumem. Normalno je da će pomenuti američki zakoni imati veći uticaj na život onoga ko je u SAD ili da će dotični katolibani imati uticaj na onoga ko živi u Hrvatskoj, ali ne i na mene. Svakako me neće odstreliti neki redneck jer sam mu upao na posed, a ni ovi katolibani mi ne mogu ništa jer deluju na teritoriji druge države. S druge strane, zaista nemam ništa protiv da oni koji žive u HR, BiH, CG, SLO, MKD, SAD ili negde drugde pišu šta tamo valja ili ne valja. Razumem da ti smetaju neke stvari u zemlji rođenja ili boravka i podrazumeva se da imaš pravo da pišeš o tome. Ja ne mogu da sasvim kompetentno govorim u stanju u državi u kojoj ne živim, ali mogu da govorim o svojoj. Podrazumeva se da i tebi pripada pravo da govoriš o onome što smatraš da ne valja tamo gde si rođen ili živiš.

Nije sporno da budala ima svuda, što se može videti u mnogim temama. S druge strane, ako je ovde veliki broj forumaša iz Srbije, naravno da će im smetati ono što se dešava u njihovoj zemlji nego u nekoj drugoj, a to što i u drugim zemljama ima ludaka nema uticaj na ovdašnje ludake, pri čemu mislim na crkvene ludake.

Pa to smo manje ili više često konstatovali i na starom forumu. Bio je svojevremeno neki lik Monoteizam koji je trabunjao nešto o islamu i koga su mnogi smatrali budalom, i ovde i tamo se pričalo o kanonizaciji Stepinca, zatim o gospodi sa malo kraćim pantalonama i malo dužim bradama koji vole da fikare glave uz uzvike Allahu Akbar, pa o onima što vole da pakuju žene u ninja outfit i tome slično. Imaš o tome i na nekim aktuelnim temama, samo prelistaj. S druge strane, nismo se bavili relativizacijama tipa 'X pravi svinjarije,ali i Y pravi svinjarije'. To je no-no po forumskim pravilima.

A kako se naziva organizacija koja otvoreno podržava ratne i druge zločince? Priča o mangupima u sopstvenim redovima mi deluje malo deplasirano budući da tim mangupima ne fali ni dlaka s glave.

Pa nemoj tako. Vidiš da se vlast svim silama bori za opstanak Kosova i protiv stranih plaćenika i špijuna, a još se i trudi da zemlja ostane neutralna i samostalna koliko dozvoli čika Blesan Qrčenko. Kako će sad još da jure divlje taksiste kada su oni deo folklora, običaja i porodičnih vrednosti? Zašto kritikuješ tako savremenu direktorku koja omogućava đacima da se upoznaju sa slavnim ličnostima? Pre nekoliko godina im je omogućila ranije sazrevanje tako što im je organizovala proslavu u striptiz klubu. Čujem da stalno kritikuju prosvetni sistem jer ne nudi dovoljno praktičnih znanja, a ugledni gost će im omogućiti da se vinu u visine praktičnih znanja.

Pa dobro, nemoj da si na kraj srca. Imaju oni Pahomija i slične likove

Pa dobro, možda baš i nisam. Svakako da ne znam kako tamo ptičice cvrkuću, sija sunce, kako staju pešacima na prelazu, ne čekaju u redu na kasi, sviraju klasičnu muziku i tako to. Verujem da oni u Vagneru odgledaju i neki balet pred svaki napad, čečenski soldati moraju da idu u pozorište bar dva puta dnevno, a ostali u uniformama moraju da napamet nauče Anu Karenjinu ili Rat i mir. Ma ne boj se ti za moje zdravlje, sa njim je sve u redu. Nego, reci ti nama kakav je bio Švarcvald kada je Hitler anektirao Austriju i kakav je bio pozorišni repertoar kada je napadnuta Poljska, po mogućnosti u kontekstu neke priče o II svetskom ratu. Baš me zanima i da li je nemačka aristokratija tada više slušala Betovena ili Vagnera. Pretpostavljam da je jasno da trabunajnje o jezercima i sviranju (ku*cu) u kontekstu rata u Ukrajini višepodseća na dijareju, tako da slobodno skokni do nekog jezerceta na tradiocionalno pranje.

Baš divno. Pišnuo sam u gaće od sreće. Je l' sa tim nestaju i Ukrajinci? Pitam samo onako jer je sigurno lepo što taj Jakov svira (ku*cu) dok se iz iste državne kase finansira agresija i njegova plata. A još nekoliko kilometara dalje, tamo preko granice, ukrajinska deca uživaju u skloništima. A čujem da je ono dete koje je nacrtalo antiratnu fotografiju ostalo bez oca koji je poslat u gulag. Pretpostavljam da i tamo imaju borovu šumu, jezerca i tako to. 'Ajde što je to sada Maxi, tj. Delhaize, ali čak i ovde postoje automatske kase, a ni u ostalim prodavnicama koje posećujem nema baš sto ljudi u redu. Skokni malo negde na zapad, ali ako može sa ruSSkim pasošem. Da ne poveruješ, ima još zemalja gde se poštuju propisi, a plus ima i multikulturalnosti. Nego, da li su među tim različitim narodima i Ukrajinci? Čujem da im vrhuška negira da su narod, pa moram da pitam. Naravno, verujem da se tamo saobraćajni propisi poštuju. Evo kako se to radi kod nas: https://www.instagram.com/p/BzFuEjnIDZO/?utm_source=ig_web_button_share_sheet Po tablicama se vidi da je u pitanju vozilo ruSSke ambasade. Ima i onih što se parkiraju na mestima za invalide po tržnim centrima ili nabiju džip nasred trotoara. Jbg, nisam fotografisao, ali su tablice ruSSke. Ovaj iz tržnog centra je govorio ruSSki, pa je isključena mogućnost da je u pitanju kradljivac tablica. Mora biti da su to neki izdajnici čim se ne ponašaju tako fino i kulturno. Možda slušaju Čajkovskog dok se bahato parkiraju, ali to zaista ne mogu da potvrdim. Jao divnoooo. Opet sam pišnuo u gaće od sreće što je tamo tako dobro. Je l' se tamo spremaju za najezdu iz onih siromašnih zemalja na zapadu?

Ja sam jedan od takvih, a dobio sam je za rođendan od ujaka. Mislim da je bio deseti rođendan, a za sedmi sam dobio još jednostavniji aparat, takođe od tog ujaka: Ovaj sa slike je Этюд (Etjud), dečiji aparat, a format je bio valjda 120. Imao je samo dve-tri pozicije za blendu i ekspoziciju i filmove tog formata je bilo teško naći, dok se onaj od 35 mm mogao kupiti maltene na trafici. Smena mi stoji kod roditelja i trebalo bi da je ispravna. Ujak je bio veliki ljubitelj fotografije i imao je i neke ozbiljne aparate. Jedan je bio Zenit, izvozna verzija koja se poznavala po latiničnom natpisu, a drugi valjda Minolta, koga pamtim po tome što je imao indikator za blendu u okularu. U njemu se video prsten, a ukoliko se u njegovom centru nađe kazaljka, onda je otvor blende OK. Zenit je imao neki objektiv Helios, koji je završio kod mene, a i danas se koristi jer se uz pomoć adaptera lako kači na Nikon DSLR koji posedujem. Moja porodica je imala tri aparata: jedan je bio Polaroid, iz koga odmah izlaze fotografije, a imao je neki čudan jednokratni blic sa četiri sijalice koji se rotirao. Ti blicevi su bili skupi za nas i nije baš mnogo korišćen. Izgledali su ovako: Drugi je bio istočnonemački Beirette, koji je izgledao otprilike ovako: I taj je kod roditelja, a mislim da je i danas ispravan. O trećem aparatu pišem malo niže. Bili su i Fotokemikini flimovi, tj. EFKE, a nisu bili tako loši. Ako se dobro sećam, kasnije su kutije za film bile u bojama duge. Slažem se da je u Konica bila super, a evo i da se podsetimo: Da ne zaboravimo, evo i kutija za fotografije: I to je ostalo kod roditelja, premda je jedna kutija kod mene. Treći porodični aparat je bio takav, a evo otprilike kako izgleda, s tim da je crne boje, ali takođe Noal, za šta mislim da je austrijska marka: Zbog ovakvih aparata danas koristim DSLR jer za fotku kakvu želim zahteva malo podešavanja, dok kameru na mobilnom telefonu ne koristim za ozbiljne fotografije. To mi je čak i uštedelo novac prilikom kupovine telefona jer me zaista ne zanima da li neki model ima mogućnost da uradi ovo ili ono ili kakve filtere poseduje, pa samim tim i ne kupujem telefone koji imaju visoku cenu zbog kamere. OK, lepo je kad mogu da iz prodavnice uslikam neki deterdžent i pošaljem fotku supruzi na Viber kako bih pitao da li je baš taj poručila, ali za mene ozbilja fotografija podrazumeva podešavanje parametara na pravom aparatu, a ne kojekakve filtere za šminkanje. Jeste da je ova moja DSLR mrcina glomazna i stara, čak je i kupljena polovna, ali telefon mi služi z atelefoniranje, a fotoaparat za fotografisanje.

Jeftino je to. Šteta je što nije kupio bar neki Mercedes, BMW ili Audi, a ima i zašto: Nenad Krstić ŽUĆA ponovo PREDSEDNIK opštine TRGOVIŠTE Vidim da su ga ponovo birali za predsenika opštine, pa kada ga toliko vole, trebalo je da od njihovog novca kupi neki skuplji automobil. Za boljeg očigledno nisu. Sramota je toliko gnjaviti ljude da bi ostvarili svoje pravo i šetati ih za kojekakve pečate. Sada se podaci mogu dobiti na jedan ili dva klika, a ljudima treba olakšati da ostvare ono šta im pripada. Nadam se da će se neko setiti da pojednostavi proceduru i da nećeš morati da se gnjaviš u budućnosti.

Ma naravno, al' to je diplomatija, pa mora da se pravi fin i neobavešten. Nego, razmišljam koliko su se srozali kad su im bitni i ovakvi saveznici...

Proveriću onda izvod, možda sam permutovao cifre. Koristio sam je samo jednom.

Nismo, čiko, časna pionirska reč: Vučević povodom navoda o prodaji oružja Ukrajini: Laž po ko zna koji put Prevod: eto, vidite, nema pečata i potpisa, dva puta ništa je ništa, crva nije ni bilo. Verujem da onaj Blesan Qrčenko već razmišlja o pozivu na čaj ili prolasku pored prozora.

Ja sam stavio Intesin Master uz automat i to je cela priča. Kada mi je došao mesečni presek, pisalo je da je odbitak u visini karte. Koliko znam, autobus treba da na vratima ima logotipe kartica.

Nisam je još koristio, pa se izvinjavam ako sam nekoga navukao na grešku. Koliko se sećam, najavljena je nova aplikacija, kao i mogućnost da se pošalje SMS na neki broj kao za parking. Poslednji put sam prislonio bankovnu karticu na aparat i skunio je onoliko koliko košta vožnja. GSP retko koristim pa sam možda negde pogrešio

Ne, ako prisloniš karticu, uzima se samo 89 dinara, koliko košta jedna vožnja. Gledao sam izvod pa po tome znam jer mi je to rezervna kartica koju relativno retko koristim. Kod ovih BusPlus plaćaš fizičku karticu, što je valjda 250 dinara, a traje tri godine. Aplikacija zadužuje samo za 89 dinara.

Teško. Koliko sam video iz medija, karte će moći da se kupe na prodajnim mestima, što ne podrazumeva trafike kao do sada. Na početku će moći da se kupi ili tamo, ili da se plati pomoću aplikacije. Aplikacija postoji i sada (klik ovde), sada se može platiti tako što prisloniš kreditnu karticu na validator, Bus Plus karticu koju si dopunio ili se može kupiti karta kod vozača. Doduše, ovo poslednje je skuplje. Gangula za početak planira samo aplikaciju ako nemaš mesečnu i spominje nekakva prodajna mesta, u šta trafike ne spadaju. Ukratko, ako u maju dođeš u BG, ili prvo da instaliraš aplikaciju ili ti ostaje da juriš famozna prodajna mesta.

Ova rečenica baš i nije logična jer bi to značilo da onaj ko iznajmi stan i plati režije bukvalno mora da se hrani od vazduha ili sunčeve svetlosti, što baš i nije slučaj. Pre dve godine je registrovano oko 710.000 vozila (link), što znači da se njima vozi malo više broj ljudi, a od navedenih plata se ne može kupiti vozilo, registrovati, održavati niti puniti gorivom. Pri tome treba imati u vidu da na privatni putnički automobil ide bar dva potencijalna korisnika (vozač + član porodice), što malo kvari računicu. Kompjuter u Beogradu koristi oko 95% stanovništva (link, str. 24, podaci od pre dve godine) sa praktično istom rasprostranjenošću interneta, što znači da su i pored plate od 500 evra uspeli da kupe kompjuter i da redovno plaćaju internet. OK, i to je moguće, ali to podrazumeva prazan stomak. Nije mi jasno ni kako je sa takvim platama aktivno toliko uslužnih delatnosti koje ne pružaju životno neophodne usluge, ali da ne ulazim dalje u priču o standardu, koji je ipak nešto bolji od ovog što navodiš. Osnovna cena karte za jednu zonu je nešto manje od 3000 dinara, tako da ovde ispade Beograd jeftiniji. Koliko vidim, cena pojedinačne karte u Ljubljani je 1,30 € i da važi za udaljenosti do 5 km, dok se ovde zona malo drugačije definiše. Na godišnjem nivou, cene deluju veoma slično. Ostale su pojedinačne karte, kod kojih najviše treba i zaraditi. Vidim da u ovim cenovnicima naplaćuju penzionerima i učenicima, pa i tu kapne koji dinar ili evro. Koliko me sećanje služi, Ljubljana ima mnogo manje udaljenosti od Beograda, tj. bar onaj centralni gradski deo, a nema ni ogromnih saobraćajnih gužvi kakve su ovde u špicu. Kada se autobus pola sata vuče po Gazeli, posrče dosta goriva, a ne verujem da ljubljanski autobusi imaju toliki gubitak vremena. Vidim da ljubljanski prevoznik ima nešto manje od 1000 zaposlenih i oko 270 vozila, dok beogradski ima oko 6000 zaposlenih i nešto manje od 1200 vozila. U prethodnom postu sam zaboravio da spomenem da su u tarifni sistem uključeni i privatni prevoznici i Lasta, koja opslužuje prigradske linije. Ovde dolazimo do računice da jedna pojedinačna karta izdržava malo više zaposlenih nego što sam mislio. Verujem da bi se i kod nas moglo nagrebati 1300 evra za vozače, ali ne uz toliko zaposlenih u svim navedenim firmama, bilo da su u pitanju prevoznici, bilo komunalna policija i novo fantomsko preduzeće. Zaista nisam merio koliko radi prosečan Italijan, Hrvat ili Slovenac, ali ako svoj rad mogu da naplate, može im se i da ne rade. Kada bih ja mogao da od jednog prevoda od deset strana živim ceo mesec, ovo što sada pišem bih pisao sa neke tropske plaže. Cenu čega i od čega? Ako govorimo o ceni prevoza između tačke A i tačke B, to košta. Da bi se dobila subvencionisana cena, novac mora da se uzme od nekoga ili nečega, a tu dolazimo do začaranog kruga. Poznato je da Luksemburg ima besplatan javni prevoz, ali to zapravo neko plaća. U tekstu sa linka lepo piše da se prevoz plaća kroz visoke poreze i da su troškovi oko pola miliona evra. Onima iz Luksemburga je lako naplatiti porez jer ima od čega da se naplati. Ovde je to malo teže jer plate baš i nisu kao u Luksemburgu.

Naprotiv, ovo je čist i jeftin populizam koji je u finansijskom smislu skup, a namenjen je predstojećim izborima. Ukoliko na čelu grada ostanu isti, moći će da muzu državnu kasu da bi se nadoknadila razlika, što opet plaćaju građani, a ukoliko neko drugi pobedi, imaće pred sobom vruć krompir jer će moći da a) povećaju cene prevoza i navuku nezadovoljstvo ili b) da muzu gradsku kasu, kojoj će nedostajati novac za druge potrebe. Već je osnovano neko fantomsko preduzeće za naplatu karata, ali će kontrolu vršiti komunalna policija, za koju su već najavljeni novi konkursi. Treba platiti i penale Kentkartu zbog raskida ugovora, a to neće biti mala stavka. Planira se besplatan prevoz za učenike do 19 godina, kao i za penzionere starije od 65. I njihov prevoz košta jer treba platiti gorivo, struju, delove, vozače, mehaničare, plus uhlebe i slično. Što se tiče nabavke novih vozila, tek to mi je enigma jer novac baš i ne pada sa neba. Ukoliko tome dodamo da je neplaćanje prevoza ovde deo folklora, svejedno je da li karta košta 20, 50 ili 100 dinara ukoliko je putnici ne plaćaju. U vesti piše i sledeće: Osim što primećujem nemogućnost sirotog dr Gangule od Nambije da normalno formuliše malo složeniju rečenicu, nije mi jasno odakle će se finansirati ukupno 1200 novih komunalnih policajaca. Čak i ako pretpostavimo da će naplata karata biti bolja, zaista ne znam kako se u tih 50 dinara mogu spakovati troškovi goriva, plate zaposlenih u gradskom prevozniku, plus njihove plate. Mislim i da je priča o standardu pomalo deplasirana. Ovde se stalno predstavlja kao da su svi siromašni, da nemaju novac ni za 'leba i da je razlika od 39 dinara ili 33 centa (0,33 €) kao kuća. Ako izuzmemo socijalno ugrožene kategorije, kojima zaista treba pomoći, ne vidim realnu svrhu za ovakvu organizaciju naplate. Čak i za učenike i penzionere bi trebalo imati drugačiju kategorizaciju jer jeste u redu da dete siromašnih roditelja ne plaća prevoz, ali penzionisani pilot JAT-a svakako nije ugrožena kategorija.

Izvini što prepravljam tekst, ali nešto drugo me je inspirisalo: Umka ostaje bez jedine banke, građani očajni: Neka dođe bilo koja Ali evo šta znaju: Ovde nije u pitanju Umka, niti su u pitanju penzioneri, već kognitivne sposobnosti. Ukoliko neko nije u stanju da savlada izuzetno jednostavnu radnju kao što je podizanje novca sa bankomata, ne treba da ima ni poslovnu sposobnost, a o pravu glasa da i ne govorimo.

Ne znam za CG jer me njihova politika zanima isto koliko i mongolska kuhinja, a sa CG jedva da imam turističke veze. Meni se čini da je onaj Beli Preletačević dobro obrisao patos tzv. opozicijom. Pokazao im je ko su i šta su, i to ne dovoljno.

Naprotiv, nije u pitanju krađa, već to što su u opoziciji idioti i ispušene muštikle. Može da se ukrade neki procenat, što nije sporno, ali em imamo gomilu bivših potrošenih mamlaza u ko zna koliko stranaka, em gomilu idiota.

Tipičan fake news. Ovo treba na temu za zezanje, a ne ovde.

A onima sa tojotu, opela, ladu, mercedesa i s ostala sokoćala?

Jebandžija, ukoliko je došljak Inače, dotična reč nema veze sa 'onim' glagolom, već potiče od turskog yabancı, što označava došljaka ili stranca.