DJ_Vasa

Upravo to i tvrdim u prethodnim postovima, a svodi se na to što kažeš, tj. da kupci ne primete odmah. Ne verujem da će iko doneti takav zakon jer proizvođač i trgovac imaju pravo da stave cenu koju žele, a na kupcu je da kupi ili da ne kupi.

Ja zaista ne znam zbog čega je bitna istočnjačka đinđuva nekog generala, gde se svastika koristi kao verski simbol. Čak se i na ruSSkom snimku to vidi. Ako je dokazano da taj general drži logore, viče Hajl Putler, strelja ruske civile, bombarduje dečija igrališta u Rusiji i tome slično, onda ga treba strpati iza rešetaka. Nekako mi se čini da onaj ko bombarduje dečja igrališta, univerzitet ili parkove sasvim dobro sledi modus operandi austrijskog molera, a pojava famozne sličice se sasvim lepo pojavila kao dimna zavesa posle napada na civilne ciljeve.

Ima ponešto, evo na brzinu u spojleru: Umeju da se nađu korisne stvari, a na jednom od linkova ima i računica za više komada kućne hemije koji zajedno koštaju dosta, a ako se izabere odgovarajući lanac, ušteda je preko 4000 dinara.

Pa ne rešavam to ja, ja sam samo prevodilac koji poznaje srpski u smislu da mora da zna kako funkcioniše jezik kako bih ga koristio. Od rođenja govorim isti jezik, koji se nekada zvao srpskohrvatski, a danas srpski. Nekada se taj jezik pisao ćirilicom i latinicom, ali se danas zvanično piše samo ćirilicom, premda praksa to malo drugačije reguliše. Isto važi i za izmišljanje novih reči i nametanje njihove upotrebe. Nemam ja ništa protiv da se kojekakve socio(g)loginje, politiko(g)loginje nazivaju tako kako se nazivaju, a a ako hoće, mogu da ih nazivam i marsovcima/marsovkama, nije problem. Jedino imam problem ako nameću ostalima kako će nazivati treća lica. I moju struku retko pitaju kada je u pitanju srpski, osim povremeno kada je u pitanju transkripcija engleskih imena, i to samo neke koji se time specifično bave. Čak i tu ne postoji konsenzus. Vrlo često se čak i u priručnicima za transkripciju samo navodi da je varijanta A bolja od varijante B, ali se ne propisuje. Ono famozno /æ/ se prema preporukama uglavnom transkribuje kao a, ali u životu nisam čuo da je neko pojeo big mak, ili da sluša džaz (= jazz). Doduše, ovo poslednje niko nije ni sugerisao, ali to sledi iz pravila. Možda je ir azlog za to što niko iz moje branše nije glasan po tom pitanju jeste i što to smatra budalaštinom. Lupetanja i priručnici kojekakvih glupača su isto što i lupetanje pijanca u kafani. Nadam se da je poređenje dovoljno rodno senzitivno jer su uključena oba pola, a koristio sam i leksiku ustanovljenu u praksi.

Nigde nisam rekao da je to što rade nezakonito, samo da je u pitanju klasično kokošarenje u odelu i kravati. I oni na pijaci hoće da zeznu, pa kada tražiš npr. kilo jabuka ili krompira, dobiješ 950 grama jer je vaga naštelovana. OK, naštelovana vaga nije zakonita, ali je cilj isti. Šta bi ti rekao da te neko zezne na pijaci? Da li bi rekao da povećava profit ili da se bavi kokošarenjem?

Nije u pitanju to kako zvuči jer je estetika lična stvar, već što se nameću nepotrebne gluposti. Kad već spominješ moju profesiju, tj. prevodilaštvo, kod nas postoji više strukovnih udruženja, kao npr. Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, Udruženje stalnih sudskih prevodilaca i tumača Srbije, Društvo simultanih i konsekutivnih prevodilaca itd. Apsolutna većina u ovim udruženjima su žene, ali nijedno od njih nije promenilo naziv niti čak iniciralo da se u njega ubace prevodilice, prevoditeljke ili kako se već kaže na novogovoru. Inače, upravo se većina njih bavi jezikom, ali im ni na pemt ne padaju ovakve gluposti. S druge strane, jedini rečnik novogovora koji sam video kod nas su napisale „sociološkinja, politikološkinja i feministkinja” (3 u 1) i „književna kritičarka i feministkinja” (2 u 1), a poenta je u tome da se drugima nameće kako će nazivati svoju profesiju. Mogu one da se nazivaju sociološkinje, politikološkinje ili kako god hoće, neka traže da ih drugi tako oslovljavaju, ali malo mi je čudno da nisu pitali poveći broj udruženja prevodilaca/prevodilica/prevoditeljki kako bi da nazovu sami sebe. video sam da postoji i Udruženje žena letača Srbije, koje po definiciji čine samo žene, ali se nisu nazvale letačicama. Pisao sam i o onoj ženi što pilot, a koja sama sebe naziva pilotom i kapetananom, a ne pilotkom i kapetankom. Bila je poznata i akademik MIlka Ivić, koja je sama sebe nazivala akademikom, a bavila se, gle ironije, jezikom. NIje sporno da su u mnogim domenima žene manje ravnopravne, ali to što ih neko naziva borkinjama im neće pomoći. Mediji će ih korektno nazvati npr. žrtvama porodičnog nasilja, ali će sudovi, policija i centri za socijalni rad loše raditi svoj posao u tom domenu. Imamo i slučaj učiteljica i medicinskih sestara, naspram kojih postoje i učitelj i medicinski tehničar, koji su ravnopravni po tome što im je posao izuzetno malo plaćen.

Naravno da ne mislim, bitno je samo šta se radi, a mnogi štosevi imaju i lokalnu varijantu. Ono sa smanjenjem težine je poteklo od čokolada u inostranstvu, kako sam negde pročitao, cena u formatu X99 takođe nije ovdašnji specijalitet, a ima toga na tone. Video sam i kod nas da se u internet prodaji na nekim mestima ne navodi cena sa PDV-om, ali je to navedeno pored cene. U tom slučaju bar može lako da se izračuna, mada opet, ako kupujem kao privatno lice ne zanima me šta je u ceni marža, šta je PDV, šta je carina, već samo konačna cena. Cene u decimalama, tj. u parama, mogu da nekad budu potrebne, npr. kada se nešto kupuje u rinfuzi, i tada se zaista zaokružuje tako da je povoljnije za potrošača ukoliko je suma do 50 para. Npr. ako kupiš kačkavalj i vaga izbaci cenu od 334,43 pare, plaćaš samo 334 dinara. Ovo je retko, ali ipak postoji, S druge strane, u praksi se često koristi za famozne cene od 299,99 dinara, kada plaćaš 300. Sve ovo važi samo za plaćanje u gotovini. Ako plaćaš karticom, cena od 299,99 dinara će zaista biti i naplaćena, ali u retkim slučajevima kada je račun 334,43, onda će i 43 pare biti skinute sa računa.

Nije problem ni siromaštvo ni to što piše da je nešto 80 umesto 100 grama. Fora je da je ambalaža praktično iste veličine i da za iste pare dobiješ manje. Pa majku mu, nek naplate tih 20 grama, nije problem, eto mu profita. NIti će kupac da crkne za tu razliku u ceni, niti će proizvođač da crkne ako naplati koliko smatra da treba. Ovo mi je klasično kokošarenje u kravati. Očekuješ isto što si kupovao juče, najčešće je ista cena, a ono - pišak, ispilićare te za 20-30 grama. Ista fora kao ono sa sitnim slovima u ugovoru. Formalno nije prekršaj, a u praksi je obično pilićarenje. Jeste sve to po zakonu i nije sporno sa te strane, ali da je kokošarenje, jeste.

Otvaram ovu temu kako bismo malo govorili o 'zakonitim' prevarama kojima pribegavaju proizvođači, trgovci i pružaoci usluga uopšte kada hoće da na kokošarski način opljačkaju kupca. Neki od načina koje ću spomenuti su već odavno poznati, a bilo bi zgodno postaviti nove i prodiskutovati o tome kako ostvariti svoja prava. Na ovoj temi neću spominjati klasično nezakonito kokošarenje, u smislu namernog zakidanja na meri, već onoga što je uglavnom po zakonu, ali je u praksi kokošarenje. Inače, za otvaranje ove teme me je inspirisao događaj iz prodavnice. Čovek je kupovao kačkavalj i naručio 400 grama. Video je da prodavac seče listiće debele k'o panjeve i zamolio je da kačkavalj bude tanko sečen. Prodavac je rekao da ne može jer je „mašina loše podešena” i da ne može da seče tanje. Kupac je odgovorio: „Hoće ona da seče tanje, samo okrenite točkić. Ako unakazi kačkavalj, ja plaćam.” Prodavac se pravi nevešt, ali kupac insistira, spominje inspekciju i zaista dobija tanko sečen kačkavalj. Bio sam u redu iza ovog kupca, a sticajem okolnosti i ja sam htep da kupim kačkavalj i još ponešto. Zatražio sam sličnu količinu i da mašina seče kao i prethodnom kupcu. Od ostalih prevara mi padaju na pamet sledeće: - Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80. Postoje i variajcije sa vema čudnim količinama, pa se prodaju raznorazna pakovanja svega i svačega od 75, 125, 240 grama sa veoma smešnim težinama, koje se za nekoliko grama razlikuju od uobičajenih pakovanja koja se mere metričkim jedinicama - Navođenje količine u neobičnim jedinicama, kao npr 1 kg jogurta, umesto nekadašnjeg litra, a poenta je u tome da jedan litar i jedan kilogram ove tečnosti nisu u odnosu 1:1 zbog gustine. U životu nisam video da se prodaje 1 kg soka, piva, mleka, mineralne vode i slično, ali kod jogurta to ne važi. - Veća ambalaža je skuplja: u nekoliko navrata sam video da npr. 5 litara ulja košta više nego da se kupi pet flaša od po jednog litra. Naravno, štos je u tome da ljudi obično misle da je kupovina veće količine isplativija, što često i jeste slučaj, ali evo i izuzetka. - Navođenje cene u čuvenom formatu X99. Ukoliko nešto košta 299 nečega, svako sa tri čiste u glavi će to shvatiti kao 300. Znam da su neki marketinški buzdovani sproveli istraživanja o tome kako se cena percipira, ali štos je odavno provaljen. - Objavljivanje popusta koji su od 70% (bitna je reč od, obično štampana sitnim fontom), s tim da žvaka ili bombonica na koju se to odnosi više ne postoji po toj ceni, ali su ostali popusti minimalni. Veoma slično je i reklamiranje popusta u smislu da je nešto što košta 1000 dinara pojeftinili za jedan dinar ili čuvenih 99 para. - Nenavođenje cene po jedinici mere. Kad već postoje pakovanja nečega od npr. 125 i 350 grama, potrošaču je bitno koliko košta 1 kg tog proizvoda. Naravno, može se izračunati odnos, ali po našem zakonu je prodavac dućan da navede cenu po kilogramu, eventualno po komadu kada se u pakovanju prodaje npr. 16 roalni toaletnog papira koje treba uporediti sa cenom od 10 rolni. - Lažno navođenje cene sa loše formulisanim nazivom artikla. Više puta mi se desilo da hoću da kupim neki proizvod, ali se 'slučajno' zatekne tamo gde je cena niža. Na primer, kornišoni proizvođača A koštaju 350 dinara, a oni proizvođača B koštaju 432, pa im u prodavnici 'slučajno' zamene mesta. Ukoliko na natpisu sa cenom lepo piše ko je proizvođač ili se to može nedvosmisleno utvrditi, onda kupac ne može da se buni, ali ako samo piše 'krompir' bez naziva vrenda ili gramaže, onda po zakonu ima pravo da robu plati po ceni koja je napisana na rafu. Desilo mi se 2-3 puta da tako pokušaju da me prevare, ali nisu uspeli. U ovom slučaju na prodavce veoma lekovito deluje spominjanje inspekcije. - Štampanje uputstva za upotrebu sitnim i nečitkim fontom, što se često dešava, iako za time enma razloga. Rauzmem da se u kutiju lekova za glavobolju ne može strpati papir formata A4, ali ambalaža za televizor dijagonale 1,5 metar to dozvoljava. Mogu da razumem i da proizvođač kokošarski štedi na nekoliko listova 'artije, ali ako takav TV košta više stotina evra, neka naplati i tih nekoliko centi za uputstvo. Isto važi i za nečitke deklaracije koje su prelepljene preko originalnih. - Uslovljavanje jedne usluge drugom, što je nekada bilo nezakonito kod nas, ali danas jeste. Mnogi provajderi TV, internet i telefonskih usluga prodaju isključivo telefon i internet u paketu, kao i različite kombinacije telekomunikacionih usluga.Nekome nije potreban fiksni telefon, neko ima mobilni pa mu ne treba u paketu sa internetom i slično. Šteta je što je zakon ukinut jer je sprečavao još jedan vidi kokošarenja. - Kačenje kojekakvih idiotskih reklama na fiskalni račun, što je sve češća pojava. Po zakonu je trgovac dužan da izda fiskalni račun, a kupac da ga preuzme. Rekalme redovno bacam na kasi jer nisam dužan da nosim tuđe otpatke niti da uzimam nešto što nisam dužan da uzmem. - Prodaja robe koja se po deklaraciji razlikuje od originalne. u šta veoma često spada obuća. Na originalnoj deklaraciji je često navedeno da obića može da trpi kišu, dok je na domaćoj navedeno suprotno. Pošto dotična obića košta isti ili više nego tamo odakle je, onda bi je trebalo prodavati kao robu s greškom, premda se to ne vidi niti po ceni, niti po deklaraciji. Ovaj niz se može nastaviti, pa izvolite.

U Beogradu bilbordi kojima se čestita rođendan Putinu, izvestio i AP Ovo je već bolesno. Jeste da je bilbord ovakve sadržine formalno legalan, čak i u normalnom svetu, ali niko sem ovakvih primitivaca nije toliko lud.

Video sam i na jednom jezičkom forumu, mada su temu svrstali u manje ozbiljne: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=272.0

Za bele pčele sam nailazio na dva značenja, a izgleda da značenje zavisi od izvora. Jedno je žena belog orla, a drugo značenje je potomci u petom kolenu. Ne znam da li postoje varijacije prema dijalektima, vremenu kada se koristilo i slično. Ne znam ni da li postoje naučni radovi o ovome, ali povremeno se na internetu mogu naći i tumačenja da je cela ta klasifikacija veštački mitologizovana i da je preuzeta od Pavića. Naravno, mnoge reči postoje, ali ne može se rei da je baš takav redosled.

Ja ostavio jutros nešto u WC šolji u njegovu čast. Jeste da nije u pitanju torta, ali poklon je pogodan za njegovu konzumaciju

Budale. Bacaju pare na uniforme umesto da svakom daju po flašu votke da ih greje. A mogu da iskoriste i parfeme, kolonjske vode i tako to. Bitno je da ima alkohola. Em jeftino, em se može lako ukrasti, em oprobano

Da nismo rođaci?

Jednostavno. Sve ono što bilo dostupno na kasetama, tj. igre ili programi, zapravo je bio audio-zapis. Ako si hteo da kopiraš igru od nekoga, dovoljno je bilo presnimiti kasetu. Što se tiče ovog metoda, princip je bio isti - emitovan je taj zvučni zapis, a dovoljno je bilo da snimaš kao da je u pitanju i neka obična pesma. Evo kako je izgledao taj zvuk:

E, dobro si podsetio i na to. Patronimi postoje i u ruskom i bugarskom i stoje između imena i prezimena. Ako se npr. neko zove Ivan Kuznjecov, sin će mu biti Anatolij Ivanovič Kuznjecov, a ćerka Ksenija Ivanovna Kuznjecova. Kad si već kod Islanđana, da li im je avonim obavezan ili se koriste da bi se razlikovale dve osobe istog imena i prezimena?

Ovo je malo duža priča. Mnogi slovenski jezici imaju dva oblika prezimena jer razlikuju rodove u nekim kategorijama. Na primer, poznata poljska pesnikinja Vislava Šimborska (Wisława Szymborska) ima taj ženski oblik prezimena, dok su joj muški rođaci Szymborski. Slično je i u češkom i u slovačkom. Isto važi i za ruski, pa je zato ženski oblik npr. Šarapova, a muški je Šarapov. Ovo postoji i u makedonskom, pa zato imamo npr. Marija Petrovska, ali Marko Petrovski. Sva prezimena koja sam naveo su zapravo pridevi, pa zato imaju i rod, kao npr. kad kažemo Petrova ćerka ili Petrov sin, ili novosadska obala i novosadski park. Ono što kaže Stiletto je tačno, tj. da je Petrovićka žena nekog Petrovića, dok je Petrovićeva njegova ćerka. Mislim da je ova praksa u razlikovanju nastala pre II svetskog rata, a posle njega je počela da se polako gasi i sada je ređa, a naroćito se manje čuju oblici sa -ka. Znam i da ovdašnji mediji imaju različitu praksu, pa neki kažu npr. Jankovićeva se vratila tenisu, a drugi Janković se vratila tenisu. Ovo ne važi ukoliko se ispred prezimena nalazi titula ili ime, pa bi uvek bilo Gđa Janković/Jelena Janković se vratila tenisu. Postoji i jedan islandski štos koji nama deluje čudno. Njihova prezimena se ne nasleđuju generacijski kao kod nas, gde porodice generacijama nose isto prezime. Islanđani po pravilu dobijaju prezime po ocu, a oblik zavisi od pola. Ako se neko zove Harald i ima dvoje dece, od kojih se jedno zove Jon, a drugo Marija, sin će nositi prezime Haraldson, a Marija će biti Haraldsdotir. Ako dotični Jon Haraldson bude imao dece, ona će se prezivati po njemu, tj. Jonson i Jonsdotir i tako dalje.

Nije baš uvela, ono su smernice koje uglavnom nude neutralna rešenja, i to u engleskom (npr. spokesperson, chair/chairperson i sl.), ali se nešto i nisu pretrgli da objasne kako sve to može da funkcioniše u ostalim jezicima. Za nemački su uspeli da navedu mehanizam koji sam već naveo (Kanzlerin), kod slovenskih jezika će mehanizmi morati da se traže lupom, a vidim da su naveli i 'genijalno' rešenje za italijanski, tutti i consiglieri e tutte le consigliere, što bi bilo kao da kažeš npr. svi studenti/lekari i sve studentkinje/lekarke. Nisu u pitanju iste ravni. Stručnjaci za neku oblast poznaju kako njihova oblast funkcioniše, uključujući i jezik, pa će npr. onaj ko se bavi avijacijom upotrebiti izraze kao što su potisak, gornjaka, uzgon, stajni trap, usisnik, mlaznica i slično. Ovi primeri su mi pali na pamet jer sam nedavno gledao onu emisiju o avionskim nesrećama na kanalu National Geographic, gde je neki pametnjaković preveo landing gear kao oprema za sletanje. To se inače zove stajni trap, mada je za potrebe emisije moglo komotno da se kaže i da su u pitanju točkovi. Isto važi i za ekonomske rečnike, kao i za rečnike mnogih drugih oblasti. Jezički priručnik opšte namene i treba da piše neko ko se bavi jezikom. Dobro si primetio i Svenku Savić, čija je recenzija u skraćenom obliku data na kraju, u onom narandžastom polju, ali vidim da joj je recenzija veoma oprezna. Spominje da je najkorisnije ono poglavlje sa opštim smernicama, ne i rečnik, plus i da ga ne treba shvatati „kao rigidni zahtev kojeg se svi moraju držati”. Mislim da pitanje angažovanja lingvista treba postaviti gđi ministarki jer za pitanja jezičke politike vlada kojoj pripada treba da ih angažuje, odnosno da zatraži rešavanje nekog pitanja. Umeju da pitaju za razne sitnice, kao npr. kad su raspravljali da li treba reći most na Adi, most preko Ade ili nešto treće, ali nije mi poznato da je neko tražio preradu imenica. Reagovali su tek kada je donošen famozni zakon jer ih pre toga očigledno niko nije ni pitao.

Ma ne to, mislio sam na nekog zapadnog staratelja, nekoga ko bi nacoše i FSB vratio nazad u kanalizaciju. Slažem se, a to se desilo zato što su samo eliminisali ludake. To što su pojedina društva na nivou pećinara nije njihov problem.

Pročitao sam ga kad se i pojavio zbog posla. Šteta što ne postoji u papirnom obliku jer je papir za brisanje izvesnog dela tela postao skup. A kad vidim ko ga je pisao, razmišljam da napišem neki priručnik za pilote ili nešto o operaciji rožnjače pošto nisam niti pilot, niti lekar, što me odlično kvalifikuje za ovakve publikacije.

Ako bi sada poslali čika Eskobara da malo zavrne mošnice ovim budalama, sliku onoga ko to uradi bih uramio.

Evo linka koji radi: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019-07/Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika_latinica_0.pdf Da se ne lažemo, rečnik može da se okači na izvesno mesto koje se vidi na slici:

Očigledno je da su se zeznuli po mnogim pitanjima. Šta da ti kažem, umeju da greše.

I meni je pretila veća opasnost od onih što su tražili topovsko meso, a uspeo sam da ih izbegnem. Zbog toga mi je izuzetno drago jer mi ideologija koja podrazumeva 'ubij, zakolji, da komšija _____________ (upisati po želji) ne postoji' nije ni najmanje bliska. Šteta je što NATO nije odradio posao do kraja, u smislu međunarodne uprave ili starateljstva, pa da se neki čika u SAD pita i kad ovi reše kolika će biti maksimalna dozvoljena brzna na magistralnom putu ili kolike će biti kazne ako se gazi cveće u parku.