DJ_Vasa

Ima i tu začkoljica nevezanih za zanat ili struku. Ne znam šta je konkretno taj majstor radio i šta je u pitanju, pa ne mogu da komentarišem, ali kod onih koji imaju firme i radnike ima troškova. Nedavno sam sasvim slučajno razgovarao sa jednim koji se bavi radom po kućama i kaže da naprosto mora da drži cene kakve ima jer mora da dobro plati radnika ukoliko želi da mu ostane, a ne želi da angažuje tutumrake. Koliko sam shvatio, u pitanju je krečenje, postavljanje pločica, izolacije i još ponešto, tako da ima ekipu majstora koji rade te poslove. Što se tiče servisera, oni često naplate dolazak jer u njega su uračunati vreme, koje se može potrošiti i na konkretan rad, zatim gorivo, kao i sama dijagnostika. Ako majstor dođe i konstatuje da je npr. crkla guma na mašini za veš, mnogi će pozvati komšiju koji to ume da sredi, a majstor će ostati kratkih rukava. Naravno, tu je i faktor tržišta jer ako većina naplati zamenu prekidača plus dolazak 1000 dinara, retki su oni koji će za to uzeti nekoliko stotina dinara. Što se tiče prekvalifikacija, i tu ima jedna caka. Ukoliko zakon nije promenjen, ukoliko imaš fakultet, a radiš na radnom mestu za koje je potrebna niža sprema, imaš pravo da tražiš odgovarajuće radno mesto, a porezi i doprinosi su za tebe skuplji. Ako se za radno mesto vozača jave Pera sa fakultetom i Žika bez fakulteta, posao će dobiti Žika. Koliko znam, GSP ne može da se reši viška zaposlenih po kancelarijama tako što će ih prebaciti da rade kao kontrolori/kondukteri jer silni pravnici i ekonomisti bi ih dobili na sudu u roku od odmah ako bi se to desilo. Kod taksista je druga priča jer oni su preduzetnici koji rade u okviru udruženja, udruženje dobija od njih mesečnu naknadu, a svejedno im je da li taksi vozi neko ko se provukao kroz školu sa prosekom 2,00 ili ima doktorat. I lično poznajem čoveka koji je radio kao taksista, ima fakultet, a time je počeo da se bavi devedesetih jer mu je firma propala. Neki od njegovih kolega su čekali da im nešto padne s neba, iako nisu videli platu nekoliko meseci, pa su se onda pokajali. Njega nije mrzelo da položi ispite saobraćajne škole, test poznavanja grada i da uloži ono što je imao u auto. Nevezano za konkretan slučaj jer se ne razume svako u automobile, ta nepismenost ima veze sa pojmovima kratkoročne i dugoročne orijentacije, koja važi kako za kulture, tako i za pojedince. Evo objašnjenja na brzinu: Iako vidim i elemente tradicije, društvene hijerarhije i ispunjavanju dužnosti (rastegljiva priča), boldovano je suština. U prevodu: Pera ima 2000 € viška i može da ih potroši na dva načina: a) da sredi kuću kojoj otpada malter, a potrebno je i obaviti krečenje i postaviti termoizolaciju b) da ode na letovanje i kupi novi telefon Ako se opredeli za opciju a, uradiće pametno jer će izbeći da plati više kad kuća još malo propadne i grejanje će mu postati efikasnije, odnosno jeftinije. Ako se opredeli za opciju b, dobiće lajkove i osoliće dupe. S druge strane, posle nekoliko dana svi će zaboraviti šta su lajkovali, Peri će skupe večere i kokteli proći kroz digestivni trakt i završiće u kanalizaciji, telefon će odraditi svoje i pre nego što se kreč na kući valjano osuši, ali će zato popucati malter i zidovi, a račun za grejanje će biti visok.

Pre mi se činida je bio vizionar. Jeste da ne volim Vikipediju kao izvor, ali evo da se pozovem na malo više onoga što je rekao: „Otkud znam, samo znam da pucaju na nas i ništa više. Pucaju ovi teritorijalci, jebi ga, ko će drugi.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine odgovara na pitanje "Da li zna protiv koga se bore?".) „Ma otkud znam. Kol’ko ja kužim to, oni kao hoće da se otcepljuju a mi im kao ne damo. U stvari, mi samo hoćemo da se vratimo u kasarnu i ništa više.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine odgovara na pitanje "Znate li zbog čega se vodi ovaj rat, ova bitka?".) „Gdje ja da pucam na nekog ili neko na mene da puca? Gdje to može? To ne može nikako.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine.) „Šta ima da mislim, samo živ da ostanem… Znaš, care, bio si u vojsci, znaš kako je. Šta ti kaže, radiš. A nijedan oficir nije poginuo, sve moji jarani poginuli….“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine odgovara na pitanje "Šta i kako dalje, da li će se vojska boriti?".) „Svi molimo Boga da se ovo završi jednom, da se živi vratimo svojim kućama. Ja ne znam šta u mene stara sad… Samo staroj da kažem da sam živ i zdrav… Ako Bog da da ću se vratiti, ništa više, eto… Samo to.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine.) „"Apelujte preko svih medija, televizije, novina, radija da se ovo smiri, da nas povuku. Oni kažu da mi nećemo da se povučemo… Evo mi ginemo da se povučemo, da se vratimo nazad u kasarnu, da nas puste.“ (Bahrudin Kaletović 1991 godine.) „Bio sam vezista, često na prvoj liniji fronta, tamo sam vidio pravi pakao. Poslije svega što sam doživio, ono u Sloveniji je bio mačji kašalj.[2]“ (Bahrudin Kaletović 1997 godine u intervju za Nedeljni dnevnik.) „Za mene je Titova Juga bila država po pravoj mjeri. Ovo sve sada je za mene pretjesno.“ (Bahrudin Kaletović 1997 godine u intervju za Nedeljni dnevnik.) Čovek je samo opisao besmisao cele priče. Da nije bilo jeftinog kokošarskog nacionalizma, i sada bi se išlo bez pasoša od Triglava do Đevđelije, tj. onako kako se ide od Italije do Španije ili od Nemačke do Slovenije.

Ovo je tačno, ali ima i jedan dodatak, a to je da mnogi ne umeju da raspolažu novcem. Ne gledam tu emisiju i ne znam kakve su kuće u pitanju, ali upravo mi današnji dan, kada mnogi slave, ukazuje na loše raspolaganje novcem. Mnogi koji kukaju da nemaju novca su danas istresli bar sto evra jer, eto, valja se da proslave slavu, umesto da taj novac usmere na krečenje, obnovu fasade ili šta je već potrebno. Isto tako, mnogi cele godine grcaju u dugovima da bi osolili d*pe na moru, ali se sa mora vraćaju u neokrečenu i memljivu jazbinu, umesto da je malo srede. Nikome neće pasti kruna s glave ako ne slavi slavu ili ne osoli d*pe jedne godine na moru, ali će zato živeti u ofucanom prostoru. Znam i za slučajeve da se pravi svadba, za koju se uzme zajam, dođu i Kurta i Murta koji će se naždrati za džabe, ali neće biti tu kada treba da se pomogne. Ima i onih koji će da istresu i poslednju paru na skup telefon, ali će se hraniti masnim pogačicama i razvodnjenim jogurtom da bi mogli da pred društvom pokažu telefon koji ima 15 kamera, 35 filtera za fotografije, aplikaciju koja proriče sudbinu i super-mega-turbo izdržljivo staklo, ali to se, nažalost, ne jede. Ima i onih koji će dati i poslednju paru na auto poznatog proizvođača koji je prešao bar 500.000 km (za društvo je prešao samo 100 hiljada, rek'o tako pouzdan čovek), ali će mu stavljati polovne gume, ljuštiti kočione diskove ili stavljati jeftine kineske delove jer nemaju novca ni za originalne patosnice. Mogu da se prekvalifikuju, ali za pomenute zanate je potrebno dosta rada, školovanja i prakse. Imam rođaka koji je automehaničar i otišao je na vreme, ali taj je i ovde voleo da uči o novim automobilima, pa je za samo godinu i kusur dospeo do šefa servisa tako gde se rad i znanje cene. Savremeni automobili zahtevaju malo više znanja, a svaki ozbilajn servis školuje majsotore za određene tipove vozila. Štelovanje 'na sluh' i ostale zezalice možda mogu da prođu kod Zastave, ali ne i kod novijih automobila. Isto važi i za molere i vodoinstalatere. Možda se na kursu može naučiti kako se menja slavina, ali ozbiljniji poslovi na vodoinstalacijama zahtevaju da ih dobro poznaješ. Prekvalifikacija je malo nezgodna kod određenih zanimanja - pretpostavimo da si profesor istorije, filozofije, latinskog ili likovnog, pravnik ili ekonomista koji je prešao 40 godina, rudarski inženjer ili hemičar. Kod takvih poslova nema prekvalifikacije u struci, a zaista ne mogu da zamislim nastavnicu latinskog koja se u 40+ prekvalifikuje u molera, limara ili mehaničara. Ima takvih struka na kilo, ali posla nema. Za majstore nije čudno što usluge skupo naplaćuju jer ako već imaju kome da naplate i mogu da lako odu u inostranstvo, imaju tržište od koga mogu da sasvim dobro žive. Standard bih vezao za politiku, ali na malo drugačiji način: s jedne strane, on zavisi od privrede, ali sa druge, privreda je takva kakva jeste jer su neki kao npr. Slovenci, rešili da se manu 'slovencovanja', ispravljanja istorijskih nepravdi i mitomanije. Neki drugi se nisu manuli svega pomenutog, za zato u Sloveniji čiste ulice ili kanalizaciju, voze kamione ili zavrću dva šrafa do kojih robot ne može da dobaci.

Da, primetio sam da često menjaju i da to dugo traje. Poslednji put kada sam prolazio vozila su se usmeravala preko onog 'tobogana' i izlaz je bio otprilike kod robne kuće IKEA. Tokom leta sam video slično urađeno preusmeravanje negde u Pomoravlju, valjda kod Paraćina. Naišao sam baš kada je u toku bio uviđaj nekog udesa jer su se dva automobila sudarila tamo gde se sužava put. Pretpostavljam da je ovaj čovek nastradao zbog loše označenog suženja puta tokom smanjene vidljivosti. A i to sa privremenim trakama ili loše obrisanim starim sam viđao i van autoputa. Loše signalizacije i neadekvatnih saobraćajnih rešenja ima na više mesta. Na primer, autoput kroz novi Beograd ima loše postavljene table između Genexa i Zmaja, tako da je posle velike table sa nazivima mesta (ili nešto slično nebitno, možda bilbord) stavljen znak ograničenja brzine koji je teško primetiti. Ovo sa znakovima koji se kriju iza bilborda, drugog znaka ili drveća je maltene deo folklora. Isto tako, na nekim raskrsnicama koje su pod oštrim uglom je loše postavljen pešački prelaz, tako da niti pešaci mogu da dobro vide automobil koji im dolazi sa leve strane, niti vozači mogu da blagovremeno vide pešake. Autor komentara je infantilni idiot.

Postoji još i kombinacija bahate vožnje i lošeg označavanja radova. Na izlazu iz BG preusmeravaju saobraćaj zbog završetka obilaznice i stalno nešto menjaju. Umeju da stave znak za radove tamo gde ih nema, pa ako voziš po propisu, a tu je i neko ko zna za fazon, naprosto vozi punom brzinom i eto veselja. Prolazio sam tuda pre desetak dana i nešto ranije, a signalizacija ume da zbuni, naročito noću i ako je loša vidljivost. Testirali su u nekoj emisiji još jedan biser izgradnje puteva, a to je most preko DUnava koji vodi prema Borči. Put ima tri trake, ali je iz nekog razloga brzina ograničena na 50 km/h, izvan je naselja i nema opasnosti da ćeš udariti nekoga. Ovi što vode emisiju su probali da voze po propisu i nije im bilo prijatno jer su nekoliko puta mogli da dobiju udarac u gepek.

Da li je u pitanju ova vest sa linka? Preminuo vozač čiji se automobil prevrnuo i zapalio na autoputu Niš – Beograd Ne znam šta bi se tu moglo negativno reći jer čovek je nastradao u saobraćaju. Žao mi je zbog tvog prijatelja.

SAD žele isključenje Rusije iz grupe stalnih članica Saveta bezbednosti UN Kamo sreće da njihove predstavnnike u UN tretiraju kao predstavnike III rajha na američkom tlu...

U mom prevodu: AV je svestan činjenice da Putler gubi, ali ne sme mnogo da talasa zbog marve koju je lično stavio u tor, a tu je i ambaSSador Bockan-Qrčenko (kopirajt za ime pripada jednom pioniru starog foruma), koji ga pomno prati.

Eh, ali zato ja i danas umem da ponekad pročitam neki od stripova tog doba. Izgleda da sam podetinjio, šta da ti kažem

Ne znam kako je išla distribucija jer je izdavač tog albuma bila Narodna knjiga, dok su ostale albume po licenci italijanske kuće Panini izdavale Dečije novine iz Gornjeg Milanovca. Ovaj album sa zastavama je izašao malo pre ili kasnije od albuma Euro '84 koji je sadržao sličice evropskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj: Prethodio mu je album sa mundijala u Španiji: Bili su tada još neki albumi, kao npr. Tarzan, Štrumpfovi, nešto o ljubavi, Sarah Kay, Mapetovci i slično. Uglavnom ih se sećam kao kroz maglu, ali sam imao prilike da obnovim gradivo jer imam prijatelja koji to čuva kao kolekcionar. Naravno, nisam sve ovo skupljao, ali se sećam da ih je bilo po trafikama i bili su upadljivo izloženi. Sećam se i roto-romana, koji su naprosto nestali krajem osamdesetih. Pročitao sam nekoliko puta Luna, mada sam više voleo stripove. Bio je prisutan i neki kaubojski treš, neki ljubavni romančići i tako to. Ne znam da li sam pročitao više od 3-4, znam da nemaju neku vrednost, ali bih voleo da se podsetim i toga.

A bile su i prave torte, ne ove „konfekcijske”, koje najviše imaju testa. Imao sam prilike da odem na famoznu proslavu prvog rođendana pre desetak godina i bilo je baš bezvezno. Otišao sam samo jer su u pitanju bliski prijatelji, a na proslavi je bila gomila idiota i jedva sam čekao da odem. Pošto je bilo više dece, supruga i ja smo bili među retkima koji su znali kako slavljenik zaista izgleda. Nekoliko dana kasnije sam čak i pitao za utiske, na šta sam dobio iskren odgovor da je i domaćinima bilo bezvezno i da su se bez potrebe poneli za novim masovnim običajem. Ne znam kakvi su danas pokloni uobičajeni osim što većih igračaka, ali sećam se da sam od društva najčešće dobijao knjige. Dosta ih je bilo iz edicije Plava ptica (klik ko hoće da se podseti), a izbor je bio veoma dobar. Koliko znam, neke od tih knjiga se i danas mogu kupiti u novijim izdanjima, ali prodaja je mnogo manja nego nekada. Sećam se da su i mnoge druge publikacije za decu i mlade bile dosta kvalitetne. Jedna od uspomena koju i dalje čuvam je album koji je trebalo popuniti zastavama i grbovima tadašnjih država, i to u polju koje je sadržalo opšte podatke o datoj zemlji - glavni grad, valuta, službeni jezik, površina, godina sticanja nezavisnosti i slično. Album se zvao 'Upoznajmo svet', a evo kako izgleda: Svakako da je i ponuda književnosti za decu bila deset puta bolja nego danas, bilo da govorimo o domaćim, bilo stranim autorima. Ako gledam kao čitalac, mislim da je i književnost generalno bila bolja u 20. veku nego sada.

Kod nas je 1,5 litar u plastičnoj flaši 150 dinara (oko 1,3 €), što sam video pre nekoliko dana, dok su leti konzerve (0,33) bile 70-80 dinara na trafici (oko 0,60-0,70 €). Ne znam da li se cena konzervi promenila, ali je izgleda kod Coca Cole bila najmanja inflacija. Imam u podrumu neku flašu od 1,5 litar koju sam kupio pre desetak godina, a na njoj stoji odštampana cena od 119 dinara. Flaša je presečena tačno kod cene, a nije propala jer tu držim neke šrafove.

Pravo da kažem, ja godinama nisam pio ovu Coca Colu original, već zero, i to leti. Originalnu bih kupio da vidim onu flašicu starog oblika od 0,25 samo zbog povratka u prošlost. Čak sam i poslednju zero popio negde u avgustu ili septembru. Naprosto, nisam nikada imao naviku da je nešto mnogo pijem. Doduše, nedavno sam popio Cocktu, ali opet iz nostalgičnih razloga. Čini mi se da bi industrija pića, i alkoholnih i bezalkoholnih, veoma brzo propala da su svi kao ja. Obično popijem kafu, zimi volim i voćne čajeve, dok leti povremeno popijem i nešto hladno. Što se tiče alkohola, tu sam težak izrod - poslednji alkohol sam popio pre nekoliko godina na letovanju, a u pitanju je bilo pivo.

Koje su cene kod vas, ako mogu da pitam? Dok ih je bilo osamdesetih, nisu bile nešto preterano skupe. Kod nas se može naći u kafićima u flaši, ali od 0,2 i oblik flaše je izmenjen u odnosu na osamdesete, mada tako i drugde, koliko znam. Kafići je obično služe u konzervi, ali ponegde ima i u flašici. Ne pamtim kada sam video flaširanu Coca Colu u maloprodaji. Ima je u plastičnoj ambalaži ili u konzervama, ali nisu to one konzerve od 0,33 iz osamdesetih.

Ovo sam jeo pre oko mesec dana, i to kod prijatelja koga znam još od osnovne škole. Čak je i rekao da će biti 'nostalgično meze', što se i desilo - iseckan baget, na njemu puter, preko putera šunka sa krastavčićem, malo majoneza i kolutić crvene paprike. Uz ovaj meni je išla i Coca Cola, koja se tada smatrala nekim fancy pićem, iako je mogla da se kupi na svakom ćošku. Za rođendane su se kupovale one staklene flaše od jednog litra, eventualno one male od 0,25. Za klopu je lako da se opet napravi, ali nedostaje mi staklena flašica od 0,25.

Ovo je zapravo dogovor o gradnji hrama sv. Profitiju Novčanom. Evo vesti: https://freemedia.rs/vesti/za-tri-godine-obrazovno-naucni-centar-na-goliji/ Glavno je ovo: „Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić potpisao je ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) o zakupu zemljišta na Goliji, kako bi se tu izgradio Obrazovno-naučni centar, saopšteno je danas.” Naime, Golija baš i nije Vračar, gde je teško udenuti i trafiku usled prevelike koncentracije zgrada na malom prostoru. Nije ni Sahara, gde se naselja grade kod oaza ili izvora vode. Čudno je da se za izgradnju nekog objekta mora zakupiti zemljište jer državnog zemljišta ima koliko hoćeš. Koja normalna država bi zakupljivala ono čega ima u velikim količinama? Ako zaboravimo na Goliju, u radijusu od stotinak kilometara ima podosta državnog zemljišta koje se nalazi neposredno pored puteva. Deluje kao da je neki klasičan lopovski dogovor u pitanju.

Basta sa Bocan Harčenkom: Ako Rusija voli Srbiju, mora da razume Vučića Popović: Članstvo u Evropskoj uniji najvažniji spoljnopolitički prioritet Srbije Elvira Kovač: Verovatno ćemo uskoro otvoriti raspravu o sankcijama Rusiji Nešto mi se čini da zavrtanje *%$& daje efekta. Mora to još jače.

P.S. Neki vid sankcija je već krenuo: Vesić o sankcijama Radoičiću i Veselinoviću: Britanija pokriva Aljbina Kurtija Iz vesti bih izdvojio sledeći citat: Pretpostavljam da je poruka sama po sebi jasna jer je dotična lista ogranak SNS-a. To što će neki Pera Perić, koji samo želi da fotografiše Ajfelovu kulu ili da poseti Šenbrun, morati da se gnjavi oko vize je nebitno režimu, ali kada onaj koji vrti pare za njih dobije sankcije ume da bude veoma bolno po džep. A džep je najosteljiviji deo tela i teško reaguje na bol.

Oni su uzimali, ali ne uzimaju (i ne dobijaju) Lukašenko ili Putler. Još i ako EU lupi neke sankcijice po tom pitanju, teško da bi ih dobio. Toga već ima, a kad se potpiše ugovor, mora se poštovati. Ako Kinezi dobiju npr. neki rudnik na sto godina ili ga jednostavno otkupe, to će biti njihovo, ma ko bio na vlasti. Oni su, koliko znam, čak i počeli da otvaraju neke fabrike ovde jer je lakši pristup EU, a ako bi se to otežalo, čak bi i oni rekli no-no.

Ali kako? MMF ne bi dao novac za produženje diktature ni pod razno, a brat Si, brat Erdogan ili šeik ne bi pozajmili novac onome ko ne može da vrati dug. Možda ne drame oko toga javno, ali ni najmanje im nije svejedno. To što će ovih dana da bude kmečanja oko Kosova je samo maska da se prikriju malo veći problemi, a da podsetim, bez para nema rejtinga.

Na letovanju sam čuo od jednog Bugarina da je EU provalila identičan sistem dobijanja poslova koji se koristi u njegovoj zemlji i kako su im stali na rep: EU kao finansijer organizuje tender i odlučuje ko dobija posao. Za dobijanje tendera za gradnju nekog puta je najbolju ponudu imala portugalska firma, a bugarski kumovi, pajtosi i burazeri su ostali kratkih rukava. Firma tog Bugarina je presrećna što se to desilo i planira da učestvuje samo na tenderima kod kojih konačnu reč daje EU. Njemu je zapravo ovo drugo, tj. sa zavrtanjem slavine, mnogo opasnije. Ako uzmemo u obzir paket, tj. nema viza, nema para od EU, ode Kosovo, nastupa kriza, onda je u istoj situaciji kao Milošević pred peti oktobar. Samo po sebi, zavrtanje finansijske slavine je veoma opasno jer samim tim nema para ni za botove, nema šta da se ukrade, brat Si daje samo kredite pomoću kojih stvara zavisnost, a ne daje ih ako je poverilac slab, prema tome... samo malo strpljenja.

Ovo sa vizama deluje kao žuti karton režimu, a konkretnije objašnjenje i bolji članak daje Danas: Čak i bez usklađivanja politike, problem sa zloupotrebom boravka i lažnim azilom postoji već neko vreme, a ovi naši se baš i nisu pretrgli od rešavanja problema. Tu su i bezvizni režim samo na konto nepriznavanja Kosova, a nije da su baš sve zemlje poznate po tome što iz njih dolazi dosta platežnih turista koji jedva čekaju da vide Kalemegdan ili Narodni muzej. Osim toga, holandski parlament je rekao još nešto: Parlament Holandije sa inicijativom zamrzavanja pristupnih pregovora sa Srbijom zbog Rusije Iz odog drugog članka, koji prenosi Slobodna Evropa, vidi se da je usklađenost politike spala za oko 20%, tj. da je sa 64% sada 45%. Zamrzavanje pristupnih pregovora bi zapravo trebalo da bude važnija vest, ali su idioti iz Nove to malo preokrenuli, bilo zato što su polupismeni, bilo zato što samo umeju da prepisuju sa interneta, bilo zato što su po načinu izveštavanja na nivou Kurira. Zemlja kandidat ima pravo na pozamašna finansijska sredstva, što je do sada obilato korišćeno, ali bez davanja dovoljno priznanja EU. Naime, dovoljno je prošetati se maltene bilo kojim gradom i pogledati natpise šta je EU finansirala, počevši od infrastrukture (ulice, kanalizacija, vodovod itd.), preko obrazovnih institucija, bolnica i domova zdravlja, prirodnih i kulturnih znamenitosti, ustanova kulture, parkova i slično. Ko hoće da pogleda samo jedan segment, može da poseti sledeći link: https://www.euzatebe.rs/ Naravno, za one koji hoće da gledaju na terenu, dovoljno je da prođu pored nekoliko bolnica, škola, državnih institucija, parkova i slično. Skoro sve donacije EU su označene nekim plakatom, posterom ili tablom sa natpisom, ali to baš i ne upada u oči. Velike pare iz ovih projekata su otišle direktno u ruke vlasti, npr. tako što se ugrade kod izvođača radova ili posao dobije neki kum, pajtos ili rođak. Ovaj novac koji stiže iz EU je prava zlatna koka za vlast, a ogrebe se donekle čak i običan narod. EU je tu mnogo izdašnija, jer za razliku od brata Sija, koji se koncentriše na davanje zajmova, EU je dosta toga dala bespovratno. Slobodna Evropa je ipak bolje primetila neke stvari, a verujem da se režimu zbog toga tresu gaće, što mogu da provuku ispod radara, ali im svakako nije svejedno. Postoji još jedan mehanizam koji se može upotrebiti, a to nije zamrzavanje, već naprosto prekid pregovora i noga u deo tela na kome se sedi. Ovako nešto bi moglo podrazumevati i vraćanje uloženog novca, tj. da neko kaže: „OK, vaše je pravo da više ne budete kandidat za EU i da stvarate saveze sa drugima, ali u tom slučaju ćete morati da vratite novac koji ste dobili kao kandidat." Sličan mehanizam je već upotrebljen sa UK zbog Brexita, ali UK bar ima novca i može da vrati dugove.

Nije imalo nikakve veze, a za bizMis sam čak i zaboravio. U pitanju je bio neki susret gde su privrednici (čitaj: bizMismeni) pokušavali da izmuzu pare od EU. Posle predstavljanja posla je hteo malo da objasni kako su 'oni' pravi domaćini, najboli, najpametniji i tako to, a mislim da ga je na to podstaklo što je jedan od sagovornika bio Grk (= brat, pravoslavac itd.), premda sam stekao utisak da je Grka za taj deo priče bolelo uvo, dok su ostali samo pristojno ćutali. Ne znam kakav je bio ishod, ali pretpostavljam da je za bizMis dobio nula evra.

Aktuelne vesti Iran: Državni tužilac Irana: Ukida se moralna policija Hrvatska: Hrvatska od 1. januara 2023. godine punopravna članica Šengena -------- Tamo negde: Ozloglašeni Wagner pohvalio se kako je u Srbiji osnovao centar Vesti iz budućnosti (2033) Iran: U Iranu otvoreno još deset pivara i pet vinarija Broj nudističkih plaža u Iranu sve veći Iranka izabrana za mis sveta Hrvatska: Prvi hrvatski astronauti se vraćaju kući Rimac Automobili je od danas vlasnik BMW-a Uspostavljena direktna linija između Osijeka i Njujorka Tamo negde: Ministar prosvete vladika Patkomije potpisao ukaze o zabrani učenja stranih jezika, osim ruskog, i o ukidanju latinice za ispisivanje formula u prirodnim naukama Održana litija u znak podrške spaljivanju LGBT lokala i osuđivanju gostiju na doživotni zatvor Izgrednici koji su jeli meso tokom posta dobili po deset godina strogog zatvora

Sasvim moguće. Ne mogu da baš dobro analiziram ličnost nekoga koga sam slušao dan-dva pre više godina, ali jeste ordinarna seljačina, čega se dobro sećam. S druge strane, u životu nikada nisam imao problema sa pravim vernicima koje poznajem jer oni nikada ne nameću svoj pogled na svet, ne mlate krstovima naokolo, ne luduju, a ponašaju se civilizovano i prihvataju druge bez problema. Da su takvi u većini, bilo bi sjajno.