DJ_Vasa

Ako bi video ovu dvojicu istovremeno, da li bi prepoznao koga treba da udariš?

Ima motore SaM146, koji su pravljeni kao rusko-francuska kooperacija. Postoje planovi za SSJ New, koji bi imao motore PD-14 razvijene na osnovu nekih starijih tipova. Mnogi kupci SSJ-a iz inostranstva su se otarasili ovog tipa jer im je jasno da će na duge staze imati problema.

Šta znače ove brojke ispred procenata? Nisam u životu ušao u kladionicu, pa pitam. Sudeći po ovome, ne vredi izlaziti na izbore.

Neka je sa srećom Dori, roditeljima i baki!

Priča sa njihovim avionima je malo duža. Naime, njihova avioindustrija je doživela pad ubzo nakon raspada SSSR-a, a i ono što su pravili od putničkih aviona se nije dobro prodavalo ni kod njih. Čak je i državni Aeroflot prešao na flotu koji sačinjavaju avioni zapadne proizvodnje, a ostale kompanije su se uglavnom rešile starih sovjetskih aviona. Ukratko, avioni su gubili trku i na domaćem tržištu, a nisu imali baš mnogo kupaca ni u inostranstvu. Stariji tipovi su bili manje bezbedni, mnogi su zahtevali i proširenu posadu koja uključuje i inženjera leta, a potrošnja goriva nije bila ekonomična. Neki od tih aviona i dalje lete u državnoj službi, tj. za funkcionerske letove, poštu i slično, a od komercijalnih verzija je ponešto ostalo u malobrojnim domačim kompanijama, na Kubi, u Severnoj Koreji i slično. Što se tiče novih aviona, poslednji koji se našao u nešto široj upotrebi je Suhoj Superjet, koji takođe nije dobro prošao, a trenutno se razvija MC-21 (ili MS, u zavisnosti od izvora), koji bi trebalo da bude pandan A319 i A320. Oba aviona su mlazni, a njihov razvoj i proizvodnja su dugotrajan proces. Superjet se nije pokazao kao baš najbolji, dok se Irkut i dalje razvija. U pokušajima da se vrate na scenu, proizvođači su shvatili da je pametnije raviti ili kupiti neke komponente od američkih ili evropskih proizvođača, ali tu su im problem napravile sankcije. Osim toga, proces razvoja jednog aviona i pratećih komponenti je dug, čak i kada su uslovi odlični. Pomenuti Irkut je i dalje u fazi testiranja, a to dugo traje. Na početku je trebalo da ima motore koje proizvodi Pratt & Whitney, ali to se izjalovilo i moraju da pređu na domaće motore. Što se tiče same proizvodnje, onda dosta traje. Sve i da samo Aeroflot naruči 200 komada nekog aviona, to nisu tosteri pa da se mogu sklopiti uz pomoć šrafcigera, već moraju da imaju gotove motore, avioniku (avionsku elektroniku), gume i mnoge druge komponente koje takođe treba proizvesti, a zatim i ugraditi. Čak i ozbiljni proizvođači ponekad muku muče sa proizvodnjom svih naručenih aviona za neku godinu, a kod ovih je dodatni problem što moraju da višestruko uvećaju proizvodnju, a za to su potrebni dodatni kapaciteti. Veliki rizik za proizvođače je šta će se dešavati u narednim godinama jer se do sada dešavalo da kupci jednostavno pređu na drugi tip aviona, što proizvođaču ne ide u prilog. Naime, čak i kada proizvodnja nekog tipa prestane, prodaju se rezervni delovi, a koji se menjaju ili kada se primeti problem, ili posle određenog broja sati. Ako prodaju manje rezervnih delova, samim tim i manje zarade. Tu su i servisne usluge, koje takođe donose zaradu. Još jedan problem je prekvalifikacija pilota. Naime, kod komercijalnih aviona nije dovoljno da neko poseduje samo pilotsku dozvolu, već i dozvolu za određeni tip aviona, tzv. type rating. Iako je proces prekvalifikacije sasvim noramalan deo karijere, za njega je potrebno obezbediti dovoljno simulatora i instruktora. I simulator je potrebno razviti i proizvesti, a za školovanje instruktora je takođe potrebno vreme, s tim da je kod novog tipa malo nezgodno jer instruktor mora da stiče iskustva na nečem novom. Kada je u pitanju prodaja, potencijalni problem su delovi, popravke i provere. Za to je potrebno školovati mehaničare i obezbediti delove. Kod aviona koji se već dugo koriste i ima ih u velikom broju, to je relativno lako. Npr. ako A320 leti iz Grčke za Španiju i ako se primeti u Španiji da postoji problem, mehaničari i delovi su tu i može se odmah popraviti. Ako bi neki Irkut ili Superjet sleteo na isti aerodrom i ako se ispostavi da je nešto u kvaru, morali bi da dovode mehaničare iz Moskve i da isporuče delove, što oduzima vreme i košta. Ne verujem da će ideja prelaska na domaće avione moži da se ostvari brzo i jednostavno, a kod svakog leta van domaće teritorije biće pomenutih problema sa mehaničarima i delovima, zbog čega mnoge kompanije izbegavaju da kupuju 'egzotične' tipove aviona.

Ja ne znam da li bi Čeda uspeo toliko da uzme čak i kada bi lično brojao glasove. Ako se dobro sećam, na jednim od prethodnih izbora je na svojoj opštini dobio dva glasa – od samog sebe i od supruge.

Nema šta da bude tendenciozno. Na početku sam mislio da je 53%, ispade 56%, što je slično, mada opet, taj ostatak ne-birača postoji. Nije sporno da su mnogi u inostranstvu, da mogu da budu i na ovdašnjem spisku ili na spisku u ambasadi ili konzulatu, kao i to za bolesne, za te na putu i slično, ali oni jesu na biračkom spisku i tu se ništa ne može ispraviti na brzinu. NIje niko kriv što je nekoga mrzelo da ode u ambasadu ili što mnoge u dijaspori zabole uvo da prelaze ko zna koliko kilometara da bi glasali. Malo veći problem je što je društvo takvo kakvo jeste, što je generalno samo blaža varijanta SNS-a, ali time neka se bave sociolozi.

Da ne bude da samo kritikujem opoziciju, evo konačno i jedne vesti koja budu nadu: Srpska opozicija u Berlinu: Dobar signal iz Nemačke Dobar znak je to što su se susreli sa poslanicima vladajućih stranaka jer u ovakve posete se ne poziva samo da bi se pila kafa i razgovaralo o lepom vremenu, a bilo bi pametno da iz svih snaga krenu u jačanje aktivnosti na međunarodnom planu.

Ne govorimo ovde o meni, a o izlasku sam na molbu Koče Popovića i Geronima rekao ovo: Ja bih ovde pre gledao na druge budući da sam ja jedan, a hiljade ljudi su ipak hiljade. Nisam sporio da je to najvoše posle 2008, a mislim da je u celoj priči najvažnije ovo boldovano. Ne znam koliko realno ima onih koji mogu da glasaju, pa ipak neće, ali očegledno je da upravo njih treba animirati. Proglas je upravo zato i osmišljen jer je neko konačno shvatio šta treba raditi.

Ne znam šta je netačno jer sam lepo napisao da je izlaznost uglavnom padala. Evo i podataka koje sam navodiš: 2000: 74% 2008: 61,35% 2012: 57,8% 2016: 56,07% Koliko znam matematiku, 56,07% < 74%. Tih 58,63% je nešto preko 50%, a nigde nisam rekao da je malo ili mnogo preko 50%. Kako god okreneš, na poslednjim izborima nije glasalo 41,37%. Ja ne znam koliko će ljudi izaći, ali 40 i kusur procenata nije za baciti.

Na svu nesreću, izlaznost je na prošlim izborima bila nešto preko 50%, a do sada je uglavnom padala.

Znam šta stoji, ali to je opet bajka. Vidim da se prodaju za oko 4000 evra po kvadratnom metru. Hajde da kažemo i da vrede manje, ali opet, nisu u pitanju ni stanovi sa kartonskim zidovima pa da im je vrednost manja. To za socijalne stanove koji bi se izdavali je malo ozbiljnija priča i za takve stvari se stanovi grade planski. Hajde da je u međuvremenu nađeno neko nalazište nafte pa da se grad razbacuje k'o da je Dubai, ali isti taj grad nema ni normalnu kanalizaciju na samo nekoliko kilometara od centra. Baš me zanima koliko ima slučajeva da se luksuzni stanovi izdaju za neku bagatelu. I meni je zanimljivo. To znači da neko ipak razmišlja svojom glavom, mada ne bih to nazvao 'platonskim'. Bolje je da se neki političari zapitaju zašto ih smatraju lopurdama i lažovima, pri čemu ne mislim na fabrikovane vesti, već na ono što sami rade ili su radili.

SNS je često obećavao kule i gradove, počevši od one fabrike čipova ili Mercedesovih autobusa, koji su se do sada obistinili isto koliko i Andersenove bajke. Bilo je i mnogo neispunjenih obećanja na lokalu, kao što su putevi, kanalziacija i slično. Postoji tu, međutim, i faktor publike, tj. kome se obraćaju. Oni što računaju na prste i mrdaju ustima dok čitaju mogu da progutaju ovakve gluposti, a ovaj se obraća apstinentima i neopredeljenima, koji su ipak malo pismeniji. Šta misliš, koliko je mladih koji su pred diplomiranjem ili su nedavno diplomirali koji će poverovati da će dobiti stanove u BGH20? Da li ih ima 52%, 2% ili ih uopšte nema? Da je obećao stanove za lekare ili učitelje, pa da mu čovek i poveruje, ali ovaj ni manje ni više nego lupa o besplatnim stanovima u luksuznom kompleksu. Hajde da je otišao u Boleč i da svakome ko ima njivu obeća neku subvenciju, ali ovo je smešno. Ako mu je cilj da dobije glasove, neka se spusti malo na zemlju, a ako mu je cilj da neko odmah pomisli da su svi isti, onda je odradio posao.

Nisam na to mislio, nego na izjavu ovog kretena koji bi da bude gradonačelnik. Ako je najveća bitka za apstinente, koliko kreten moraš da budeš da obećavaš nerealno?

SPN treba da kritikuje krađu snimka, ali i da se ogradi od toga što on šmrče belo. Doduše, SPN sada ima malo veću budalu: Obradović: Hiljadu stanova za mlade u Beogradu na vodi Ako neko sada bude pomislio da neće glasati za SPN jer se bave jeftinim populizmom, tu zaista neće biti problema. 'Ajde što je malo teže nagrebati baš 1000 stanova tamo jer se privatna imovina ne dira, ali koji kreten bi poverovao da će ovaj dati odabranim klincima luksuzne stanove tek tako?

Hajdemo ovako: i nosilac javne funkcije ima pravo na seks, baš kao i svaki običan građanin. Koliko sam shvatio, u pitanju je bila trojka, mada nema veze ni da li je tu bila prisutna njegova žena ili ju je varao. Ako je trojka, to je njihova lična stvar, a ako je varao ženu, neka to reši sa njom. Poserem se ja na društvo koje zaviruje u tuđe krevete. Što se mene tiče može on da se seksa i sa svojom ženom i njenom najboljom ortakinjom, sa muškarcima, lubenicama ili paradajzima, da stavlja sebi krastavac ili šargarepu pozadi – to je njegova stvar i nema veze sa bavljenjem politikom. A i ti što vole moralnost sigurno ne znaju šta u krevetu radi prvi komšija ili rođak, a možda i sami vole neke stvari koje nisu baš klasične. Njegov stav čak i nije 'pa šta', u smislu da ga boli uvo, već priznaje da je imao seksualne aktivnosti. Ako se složimo da je njegova stvar sa kim ima seks, onda je OK. S druge strane, mislim da mu šmrkanje belog ni najmanje ne ide u prilog u smislu vršenja javne funkcije jer nije baš zgodno da odluke koje imaju uticaja na mnoge donosi neko ko je pod uticajem izvesnih supstanci. Iako je na sudu nemoguće dokazati da li je to bio kokain jer može bez problema da kaže da je u pitanju šećer u prahu usled nedostatka materijalnih dokaza, A Sad jeste u pravu kada kaže da bi opozicija od toga trebalo da se ogradi. Sreća u nesreći je u tome što je dotični skroz nebitan lik.

A gde to piše? Zna se ko prodaje takve proizvode i kome je blizak, pa ne bi bilo loše da se iskoristi. Nisu džaba pisali Amerikanci ko ima i neke dodatne poslove.

Ovo je više za drugu temu: Baš sam potražio vest kada sam je ovde video, a Bljuc je već objavio demanti uz napomenu da je original sa Sputnjika. Ostali i dalje drže lažnu vest. Onaj ko je to smislio je upecao novinarske somove na jeftinu bućku.

Kakve ima veze? Već godinama poseduje kliniku Smile Esthetics koja pruža i usluge koje su skuplje od običnog plombiranja i nije potrošio „narodne pare”, već ono što je zaradio. On je stomatolog, specijalizaovao je implantologiju, a ta usluga nije baš jeftina dok poslaničku platu zarađuje. I moj zubar ima pare i ne letuje u Vrujcima, a ordinacija mu je relativno mala. Ukratko sve što zaradi može da troši kako hoće i nije dužan da daje pare nikome. To što on i supruga vole trojku, svingeraj ili orgije je njihova stvar i neka u krevetu rade šta god hoće. Za kokain bi mogao malo da razveže jezik, ali je u krajnjoj liniji skroz nebitan.

Uh, sreća da takve nisam imao i da je jedina ostala buka dolazila od saobraćaja

To sve u paketu je bio najuspešniji budilnik

A je l' se sećaš kako je bilo kad krene proleće, kad svi u zgradi otvore prozore, a pse vikendom čuje horska pesma više ovakvih usisivača?

Da, a bila je siva. U međuvremenu sam našao i sliku tog čuvenog creva: Trpelo je i kada na njega padne stolica ili neki teži predmet.

I ja sam imao isti kao taj sa slike, a pre njega i stariji model koji je izgledao ovako: Sećam se da je taj stariji imao kvalitetno crevo sa platnenom oplatom, praktično nepoderivo, a ne kao ova današnja od jeftine plastike. I naravno, oba su bila bučna, a usisali bi i slona da je otvor bio dovoljno širok.

A koji onda đavo traže na ukrajinskoj teritoriji? Kažu da su hteli da pomognu 'ugroženim' Rusima, ali vidim da su im baš pomogli u tri lepe. Jesu li okupirali Krim zato što su cene letovanja na Crnom moru bile previsoke? Da nisu možda usput osnovali one kvazidržave u Donjecku i Lugansku da bi imali više glasova na Evroviziji?