DJ_Vasa

Ja ne vidim neku veliku razliku između ovdašnjih mainstream medija i tabloida, bar ne onu suštinsku, vezanu za opšte informacije. Upravo si i sama navela kako i ti veliki kradu, mada bi ta redakcija ili novinar trebalo da ih tuže i opale po džepu. Znam za fotografe kojima je to nedavno uspelo (Tanjug i neki trgovinski lanac, zaboravio sam koji), pa računam da ako fotograf pojedinac može da izvuče svoj novac, može i novinar ili njegova redakcija. Kada bi Jugoslav Ćosić prihvatio da radi za Novosti ovakve kakve jesu, ja ga onda ne bih ni nazivao novinarem, mada mi situacija koju spominješ deluje moguće isto koliko i da kraljica Elizabeta kupuje paradajz na Zelenom vencu i cenjka se.

@e4_guy Ne sporim tvoju rutinu, jer ona je ljudska, uobičajena i spada pod ono što nazivamo sitnim zadovoljstvima i jutarnjim rutinama. Na nama je da odvojimo žito od kukolja i interpretiramo informacije koje ovi serviraju. Ja sam se osvrnuo na medije iz Srbije, koji su ionako dno dna.

Ne vidim svrhu za pokretanje ove teme (da ne bude zabune, bez kritike za Džudi, koja ju je i postavila), kada u domaćem novinarstvu važe sledeći parametri: - Cena prosečnog novinara: tanjir ćevapa - Moralni integritet prosečnog novinara: 0 (nula), ali sa tendencijom prelaska u minus. - Inteligencija prosečnog novinara: bliska spoljnoj temperaturi u Sibiru tokom veoma hladne zime - Intelektualni domet prosečnog novinara: ofrlje prevođenje tekstova sa engleskog u koijma se domaćem čitaocu nudi da za samo 10.000 evra ode na nezaboravni safari, poseti Maldive ili da igra golf u Škotskoj; vesti tipa 'Pitali smo XY šta voli da jede i odgovor će vas zaprepastiti', gde se ispostavlja da XY voli da pojede misteriozno jelo zvano hamburger; najbitniji izvori informisanja za događaje u zemlji: Facebook, Twitter i Instagram čak i kada se nešto desi na 100 metara od redakcije. - Analitički dometi prosečnog novinara: trač partija uz prvu jutarnju kafu u periodu 12-13h, obavezno u krugu dvojke dok su oči još krmeljive; kod starijih važi i pravilo da se najbolje vesti saznaju posle dvadesetak vinjaka sa sagovornicima kojima je krajnji uspeh u životu preživljavanje uprkos cirozi jetre. - Originalnost prosečnog novinara: ukoliko prvi prepiše status sa društvene mreže automatski dobija status novinara-istraživača. - Plata prosečnog novinara: previsoka za ono što proizvodi; suma od 20.000 za mesec dana je bar sto puta veća od realne vrednosti proizvedenog.

Ne mislim ja da će Makron da stavi pare u džep, i nije problem ulaz, već izlaz. Kada kažem izlaz, mislim na to na šta će pare da budu spiskane. I njima je počela da igra mečka pred vratima, premda ne verujem da će krenuti putem Grčke, ali biće da pregojenoj birokratiji nije dosta para. Mora to da dobije još neki evrić za kroasan ili vince, da radi još koji sat kraće za iste ili veće pare, a verujem da će se na forumu naći neko ko je imao prilike da se susretne sa njihovom birokratijom. Već vidim žute prsluke kako stavljaju šibicu pod neki policijski auto jer će morati da plate dodatni novac ukoliko žele da posete baku u Parizu, tetku u Lionu ili roditelje u Tuluzu. Pogađaju i mnoge druge građane više zemalja, jer vest ne govori samo o Francuskoj. Ja ne živim u EU, meni ni iz džepa ni u džep, ali zaista nemam nameru da seirim što će neki Pierre, Fritz, Jorge, Jiří ili István morati da plati više kako bi se prevezao od tačke A do tačke B. Ja se tu ne bih mešao. Prosečan Francuz se ne meša u to kako ću ja stići od tačke A do tačke B, tako da bih ostavio tom prosečnom Francuzu da sam odluči kako će da se preveze. Tačno. Pomenuti avioni američkih proizvođača već odavno postoje u EU uglavnom kao muzejski primerci, dok su se čak i ruske kompanije, uključujući i Aeroflot, odavno otarasile tih kanti. Jeste da su to njihovi (polu)proizvodi, ali to loče kerozin i nije baš isplativo. Okosnica flote pomenutog Aeroflota su avioni mrske im evropske proizvodnje (Airbus) i još mrskije američke (Boeing), pri čemu ne koriste stare, raspale kante, već imaju sasvim pristojne avione.

Da li će poskupeti karte: EU razmatra uvođenje ekoloških taksi za avio saobraćaj Nagradno pitanje - ko će maznuti najviše para?

NIšlije su generalno simpa, a imamo i interno zezanje na račun jezika - ako mi njima kažemo da su 'iz NIš', odmah dobijemo odgovor da se kod nas 'udara u BAndere' (akcenat na prvom slogu). U društvu su vesela ekipa i lepo je biti s njima.

Ima toga i dalje: http://економски-факултет.срб/stuff.php?lang=srl&stuff_id=89 Evo još: Izvor: https://jugpress.com/svecana-akademija-povodom-39-godisnjice-tehnoloskog-fakulteta/ Može se naći još, ali mislim da je ovo dovoljno.

Pssst... jedna mala tajna: ja ništa ne moderišem. Vid' ovde: https://vox92.net/forum/index.php?/staff/ Dudouše, ovde nisu tema forumaši, piše se o onome iz naslova. Objašnjenje za post je dato, pa je što se mene tiče svaka priča završena.

Misliš na ovo? Ovo 'sorry' sam uputio Vjekoslavu jer mu uzimam ideju, ali ne postavljam umetničke fotografije kao on već običan mem. Ne vidim ni šta je tu sporno.

Jel mogu da pitam šta sam to sporno napisao?

Sorry, morao sam.

Ali to nije sporno, ja sam samo pitao A sada da kaže nešto o aktuelnoj situaciji posle ovih poteza, a čovek je dao svoje široko viđenje.

Mislio sam na političku situaciju i unutrašnje stanje, koji se svakako razlikuju od onih u Rumuniji.

Jeste da sam kliknuo lajk, ali zaista hvala na ovako iscrpnom odgovoru.

Ima informacija, kao npr. ova: http://rs.n1info.com/Vesti/a490607/Divlje-svinje-izgubile-orijentaciju-i-dosle-u-Beograd-lovci-kazu-ne-dirati-ih.html Bilo ih je i u drugim medijima, a iako su veoma kratke, mislim da su dovoljno jasne, a i sam si korektno naveo informacije u ovom postu. To što na FB i Twitteru ima 'stručnjaka opšte prakse' koji su sve znanje stekli na internetu dok ispijaju prvu jutarnju kafu u 12, kojima se kontakt sa realnošću vrti između FB, Twittera i Wikipedije i koji lupetaju gluposti je druga priča. Neko kome je jedini kontakt sa prirodom kada prolazi kroz park, oružje vidi na filmu ili u video igrici, a od životinja poznaje pudlice i golubove svakako nije relevantan izvor informacija. Doduše, tu je kriva i gomila ljudi koja slepo veruje u ono što napiše neki anonimus na FB. Još kada se dodaju oni što bi da prave paprikaš, da otfikare glavu svakom lovcu ili oni koji su nadali dreku kao da se pojavilo krdo nosoroga-ljudoždera, cirkus postaje još veći. Takve samo treba ignorisati, pa neka lupetaju sami sa sobom.

Evo u ćemu je štos: Veliko ratno ostrvo se nalazi u neposrednoj blizini Beograda i udaljenost je ipak manja nego što izgleda na mapi. Na jednom delu naspram Zemuna se svake godine postavlja pontonski most jer se na na severnom obodu ostrva nalazi plaža koja se naziva Lido. Uz deo koji je prema Zemunu ima i nekoliko kućica koje tu stoje godinama, a u njima borave vikendaši. Duž ostrva postoji i pešačka staza koja velikim delom ide uz vodu kao i još nekoliko manjih staza. Veći deo ostrva je i dalje netaknuta priroda i tamo se mogu naći razne životinjske i biljne vrste, a srećom, dosta dobro su izolovane od čoveka jer niko nije bio toliko blesav da pravi staze kroz njihova staništa. Postoje čak i osmatračnice za posmatranje ptica, a ima i čuvara. Inače, deo reke koji ide uz naselja se zove Dunavac, i to je rukavac, dok glavni tok Dunava ide sa druge strane gde je obala manje-više netaknuta. Divlje svinje mogu da prepilvaju reku sa tog ostrva, a čitao sam da je danas jedno prase pronađeno u restoranu koji se nalazi u hotelu Jugoslavija. Isto tako, mogu da preplivaju i kod samog Ušća, jer tu se nalazi i tzv. Malo ratno ostrvo. Populacija svinja na Velikom ratnom ostrvu je 30-40, a koliko pratim vesti, cela priča se polako završava, dok je jedan deo 'plivača' u gazdinstvu Srbijašuma blizu Beograda, a neke svinje su se i vratile. Inače, blizu Beograda ima populacije divljih svinja u blizini naselja koja se nalaze u banatskom delu Beograda, kao što su Borča, Ovča i Krnjača. Do sada se nije dešavalo da nastave ovakva gužva oko njih, mada je evidentno da su celoj euforiji doprineli mediji i budale sa FB i Twittera. Bilo je i ranije incidenata, ali se mogu nazvati izolovanim. Što se tiče lovaca, ubijanja i ostalog, mislim da tu ima dosta glasina usled lupetanja po društvenim mrežema kao što pišu ovi citirani mudrijaši sa Twittera. Kada se divlja životinja nađe u gradskom području, deluju ekipe policije, zoo-higijene i lovačkih društava. Policija obezbeđuje područje gde je viđena divlja životinja da pametnjakovići sa Twittera ne bi bili ugroženi, dok lovci koriste dve vrste municije - strelice sa uspavljujućim dejstvom, a prava municija je tu kao podrška ukoliko nešto zaškripi. Ne znam da li internet-pametnjakovići misle da se razdraženoj divljoj svinji može kulturno reći da prepliva nazad ili da se može pozvati na kafu, pa da se u razgovoru objasni situacija. Procedura je takva da ukoliko postoji opasnost po ljude, životinja odmah mora biti ubijena. Do sada je stradao jedan vepar koji se našao u javnoj garaži i pao sa visine, a dve divlje svinje su završile pod točkovima automobila.

Ima li nekoga ko bolje poznaje situaciju u Moldaviji? @A sad? Evo zašto pitam: Moldavija proglašena "okupiranom državom" Moldavski sud razrešio predsednika Dodona, privremeni predsednik raspisao izbore Priznajem da mi je njihova politička scena malo komplikovana, mada jeste evidentno da su rastrzani između Evrope i Rusije, da im Putko drži deo države i slično, ali sam hteo da pitam za komentar o dešavanjima i eventualnim prognozama za budućnost.

Upravo sam našao nešto o ovim žiletima na jednom hrvatskom forumu: http://brijacnica.com/viewtopic.php?t=2556 Ne znam da li je ova fabrika pripadala grupaciji IMPA, možda je Kronostime na to mislio.

I ovi: http://super-silver.com/proizvodi/ Postoje i danas, a mogu se povremeno videti u prodaji. Mislim da je kutijica žileta nekada bila bele boje.

Nije sporno da danas u razvijenom svetu postoje 13. plata i bonusi, da se ne radi određenim danima, da se zaposleni šalju na team building, da zaposleni imaju na raspolaganju razne vidove rekreacije i slično, ali nije isto kada neko ima novca za takve stvari i kada preživljava od danas do sutra, ne naplati ono što je prodato i kada je kasa u minusu. Samo za taj 8. mart posao se svodio na bančenje, pijančenje, kupovinu cveća i drugih poklona, a u praksi je bio maltene skroz neradan dan, što košta. Malo po malo, novac se troši, ali niotkud ne stiže. Ukratko, ne tvrdim da je 8. mart nanosio ogromnu štetu, već da je samo jedan primer bacanja novca. Građevinska industrija i nije bila u celosti uspešna. Sećam se da je početkom osamdesetih građevinsko preduzeće Novi kolektiv imalo prostorije u običnoj baraci kod Studentskog grada. Isto tako, premda se stanovi jesu gradili, nisu prodavani po realnim cenama, već su se delili i šakom i kapom uz nedovoljno pokriće troškova, pa su mnoge firme zato propale. Ove kod nas su pretrpele više udara inflacije, tj. tokom SFRJ i tokom sankcija i ratova pa je njihov profit pojela maca, da se tako izrazim. A propast jednog vuče drugo - ne naplatiš zgradu koju si izgradio, ali ne platiš ni za utrošeni beton, staklo, drvenariju, instalacije, pa ode više fabrika u propast.

Čudno da gotovo niko nije primetio sledeće faktore koji su unakazilu jugoslovensku privredu: - Inflacija i neusklašivanje cena: verujem da se mnogi sećaju da su se npr. automobili kupovali 'pre poskupljenja', što važi i za mnoge skuplje proizvode, a da je pad vrednosti dinara zadao muke mnogim prozviđačima. Ukratko ono što je koštalo npr 1000 nečega (dinara, dolara, svejedno) je na kraju plaćeno npr. 700 ili 500, tako da je prozvođač bio na gubitnu. Setimo se kupovine na nekoliko čekova pa će nam se sve samo kas'ti. - Veliki deo izvoza i uvoza je bio po sistemu ja tebi X traktora, ti meni Y tona nafte. Onome ko pravi traktore je potreban novac, a ne nafta, banane ili pašteta u konzervi. Trgovina sa nesvrstanom braćom je ponekad bila i rizik, jer se dešavalo da nemaju $$$ da plate ono što su uzeli. Pre nekoliko godina sam pročitao vest da Etiopija i dalje duguje neki novac, ali da našima ne pada na pamet da potegnu pitanje tog duga kako Etiopija ne bi priznala Kosovo. - Višak novca je često išao na gluposti, kao npr. radničke igre, kupovina stanova, pokloni za osmi mart i slične budalaštine. Jeste da se i u normalnim zemljama višak nekada podeli i radnicima, ali stan je malo skuplja igračka. Doduše, i cene tih stanova je pojela inflacija tokom devedestih, pa su ih ljudi otkupljivali za cenu ručka u osrednjem restoranu.

Jeste da sam lajkovao ceo post, ali mislim da je ovo što sam izdvojio suština problema i njegov najbolji opis.

Ja ne tvrdim da su na taj način etički ispravno postupili. Revolucionari su crkvu i sveštenstvo smatrali saveznikom buržoazije, a prema njima su se poneli na taj način jer za bolje nisu znali. U to doba pomenuti načini razračunavanja su bili takvi kakvi su, ali iz današnje perspektive svakako da bi napunili zatvore i da se mogu nazvati običnim ubicama, što ne sporim. Ukoliko se vratimo na pomenute događaje i nacizam, a bez želje da te teram da u njih zagaziš dublje, ostao bih pri konstataciji da nisu uništavali religuju kao verovanje, već crkvene poluge moći. Evidentno je da je religija preživela i revoluciju i nacizam. Isto tako, kada govorimo o komunizmu, teško je staviti u isti koš njegovu verziju u Poljskoj, Albaniji ili Jugoslaviji. Upravo je Poljska dala papu Jovana Pavla II, a za Poljake se ne može reći da su se odrekli religije čak ni u doba komunizma. Albanija je sasvim drugi slučaj, gde je režim vršio otvorenu represiju. Ako uzmemo Jugoslaviju, najjača represija protiv crkava je bila neposredno posle II svetskog rata, ali kasnije su se i vlasti smirile. To što su drugovi članovi pazili da ne slave slavu ili da ih neko ne vidi blizu crkve je njihov problem jer polutke preko sindikata su ipak bile slađe. Mogu da lično potvrdim da sam u Titovoj školi jeo i donosio uskršnja jaja (sada ih ne pravim jer sam ateista i nisam ljubitelj kuvanih jaja), da sam se često igrao ispred crkve sv. Marka na Tašmajdanu, gde je bilo ljudi, da sam kao dete prisustvovao sahranama na kojima je služio pop i da su me roditelji vodili na slave, ali danas na njih ne odlazim niti slavim. Možda sam malo preterao sa ličnim iskustvima, ali ne bih rekao ni da je religija bila toliko potisnuta u SFRJ. Ipak... Ovaj drugi na slici je Risto Radović, u narodu poznat kao Amfilohije, veliki patriJota. Mislim da na ovoj slici ne treba nikoga posebno predstavljati, ali kada predsednik onoga što je definisano kao sekularna država ljubi ruku nekome koga finansira, deluje pomalo degutantno. Da zanemarimo ličnosti sa svih fotografija, više mi se sviđa odnos države i crkve sa prve slike.

Nacizam je koketirao i sa mnogoboštvom (namerno ne koristim reč 'paganizam'), a koliko se sećam, Rozenberg se tu dosta isticao. Jeste da nisu baš najbolje stajali sa crkvom/crkvama, ali opet, u pitanju je bila borba za vlast i pare. Francuzi su videli da se cela crkvena priča svodi na pare, naročito kod malo većih crkvenih funkcionera (namerno koristim reč 'funkcioner'), ali uprkos svim svinjarijama koje su napravili, sa ove distance deluje kao da su stavljali popove tamo gde im je mesto. Ne sporim da je bilo ubistava i progona, ali to je tada bio deo svakodnevnog obračunavanja sa neistomišljenicima. Biću slobodan da kažem da ni jednim ni drugima nije pošto za rukom da popove stave u rang sa cirkuzantima i ostalim zaglupljivačima priprostih masa, mada je danas procenat ateista u Francuskoj i Nemačkoj relativno pristojan.

Mogu i ja da se dopišem jer bilo je problema u snabdevanju mnogim proizvodima. Početkom osamdesetih je u Beogradu bilo restrikcija struje po nekakvim grupama, a i danas pamtim da je moja zgrada spadala u nekakvu 4. grupu. Ako se dobro sećam, struja se tada izvozila kako bi kapnuo neki dinar, odnosno dolar. Isto tako, bio je i na snazi zakon par-nepar po kome su se vozila mogla voziti samo parnim ili neparnim danima u zavisnosti od broja registarske tablice. Kada se za nešto dugo čekalo, govorilo se da se čeka kao u redu za kafu, koju je jedno vreme bilo teško nabaviti. Čekanje na redu tokom osamdesetih je bilo kraće ako ideš u neku veću prodavnicu sa više kasa i koja je trebovala veće zalihe, ali svakako da nije bilo kao sada, da odeš u radnju pa da biraš između nekoliko brendova kafe. Ne kažem da niko nije išao na more, da se gladovalo i slično, ali nije bilo idealno.