DJ_Vasa

Postoji i treća opcija, a to je da se delimično podržava nečije delovanje, tj. da se podržavaju određeni koraci. Mislim da je toga bilo na B92 oko Angele Merkel, ali postoji i ta opcija. Mogu da kažem da se čak slažem sa stavkom u programu Dveri gde piše sledeće: Ja zaista ne vidim ništa sporno u tome da se razvijaju oblasti koje imaju pozitivan uticaj na celo društvo, ali s druge strane, ne prihvatam većinu njihovih programskih načela, o čemu sam pisao na prethodnim stranama. Čekaj, ako glasaš za opoziciju valjda jesi za to da se vlast promeni. Ovo drugo je tačno, jer to što ne glasam za opoziciju ne znači da podržavam vlast. Tačno je da nemaju za koga da glasaju, ali njihov izbor je da li će glasati za neku relativno blisku opciju, da li će bojkotivati izbore ili će crtati čiča Glišu. Svako ima pravo da uradi ono što smatra da je najbolje rešenje. Moje rešenje je da glas ne dam nikome ko ne ispuni kriterijume koje sam ranije naveo, a nikome ne sporim pravo da postupi po savesti i uradi drugačije.

Ne postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje, a zavisi od toga koja vrsta gramatike je u pitanju i kome je namenjena. Kada govorimo o vrstama gramatike, one mogu biti deskriptivne (opisne) i preskriptivne (navode šta je pravilno, a šta nije). Kada je u pitanju namena, tu se može reći da postoje gramatike za izvorne govornike i za strance koji uče neki jezik. Normativnu gramatiku za izvorne govornike po pravilu rade izvorni govornici tog jezika. Što se tiče gramatike namenjene strancima, vrlo uspešno ih mogu pisati i stranci. Nekada se za učenje engleskog koristila gramatika holandskog autora Reinarda Zandvoorta (A Handbook of English Grammar), ali se i danas može naći i ima upotrebnu vrednost, iako je odavno napisana. Naime, stranci često gledaju na neke pojave drugim očima ili ih objašnjavaju tako da ih oni koji uče strani jezik lakše shvate. Na primer, engleski je poznat po nezgodnoj upotrebi člana, a izvornom govorniku je logika upotrebe člana prirodna i ne vidi u čemu je problem. Ukoliko takvu gramatiku napiše govornik jezika koji nema član (npr. nekog slovenskog jezika, osim makedonskog i bugarskog, koji imaju članove) ili jezika koji ih koristi na drugačiji način (npr. nemačkog ili nekog romanskog), dešava se da neke aspekte upotrebe člana bolje objasni iz prizme sopstvenog jezika. Koliko mi je poznato, jedinu gramatika srpskog za strance je napisao Ivan Klajn, koji je po primarnom obrazovanju italijanista, ali nekoliko strana koje sam video mi deluju sasvim jasno i lepo napisane jer je i na srpski gledao malo drugačije, tj. iz perspektive nekoga ko se školovao da predaje strani jezik. Kinik je već spomenuo ovo za Iviće, što ilustruje ovaj princip. Iako ne pratim radove iz domaće srbistike, povremeno imam posla sa lektorima za srpski, premda bih neke od njih pre nazvao 'kolektorima'. Imao sam prilike da čujem gluposti kao npr. da je nepravilno koristiti smeće, jer je kroatizam (), zatim da je upotreba infinitiva u nekim slučajevima (npr. To ćemo još videti) opet hrvatska, a zarez je već postao nepoželjan u korist zapete. Nikada nisam živeo u Hrvatskoj, ali ove reči su deo mog svakodnevnog jezika, onakvog kakav sam učio odmalena. Imam stomak da poštujem mnoge rigidne konvencije i držim ih se automatski kada prevodim za određene klijente, ali zaista ne vidim potrebe da odjednom pišem zapeta ukoliko je to do juče bio zarez. O idiotlucima naših normativista se može napisati i cela knjiga, o čemu govori i podatak da u poslednjih trideset godina štancuju pravopise maltene kao dnevne novine.

Ne bih baš rekao da je tako, jer mnoge krute dihotomije su dominantne, dok je neki treći izbor automatski ulazak u manjinu. Ne pratim sport uopšte, znam da svakako među Nišlijama ima navijača Radničkog, Novosađani mogu da navijaju i za Vojvodinu, ali ove opšte versti koje pratim ih gotovo ni ne spominju. Čak mi se i nekoliko puta dešavalo da me ljudipitaju šta mislim o derbiju, tj. ko će pobediti, pa su me čudno gledali kada bih odgovorio da me to uopšte ne zanima. Evo i takve dihotimije u onome što i sam pišeš: „Glas za Borisa Tadica je bio glas protiv SRS, glas za ekstremnu desnicu je najcesce glas protiv establismenta, glas za sadasnju opoziciju je glas da covek koji je uzurpirao sve u drzavi i izgradjuje vlastiti kult licnosti ode sa vlasti.” Tadić svakako nije dobio moj glas, ali ni SRS, što važi i za sve naredne izbore. Ko je hteo da glasa protiv establišmenta je imao i druge opcije, a i na ovoj temi su već spominjali Đilasa, koji svakako nije ekstremni desničar. Svakako da je glas za opoziciju jednak želji da aktuelni režim ode sa vlasti, ali s druge strane, moj glas će dobiti onaj koji je prozapadne orijentacije, ima koliko-toliko normalan ekonomski program i ko lepo napiše kako i od čega će ostvariti ono što obećava. Mogu da se složim da je aktuelna ponuda loša i manje loša, ali imaju jedan zajednički imenitelj, a to je da su loši. Što se mene tiče, sasvim dovoljno da ne dam svoj glas nikome iz aktuelne ponude. Zaista nemam nameru da biram između Kurte i Murte, a onaj ko hoće moj glas ima da se potrudi. Doduše, ne moram da naglašavam da je moj glas samo kap u moru jer mi se čini da malo veći broj birača ima takav stav. Mnogi ili ne izlaze na izbore ili crtaju čiča Gliše po glasačkim listićima, a čini se da niko od opoziciJonara nije stavio prst na čelo i zapitao se zašto je to tako. Ukoliko pođemo od pretpostavke da je vlast loša, da recimo u Beogradu ima potencijala koliko hoćeš da se ponudi nešto bolje od stihijskog raskopavanja ulica, nepotrebnog gušenja saobraćaja, arhitektonskih nakaza i slično (za druge gradove neka kažu njihovi žitelji), da na republičkom nivou može da se izmeni podosta, gde su novi programi, ideje i slično. Svako može da konstatuje da je npr. izmeštanje železničke ili autobuske stanice u tri lepe težak idiotluk, ali ne može se vlast dobiti samo na konto toga što se konstatuje da je to idiotluk. Savet za postojeću i buduću opoziciju, pri čemu mislim prvenstveno na stranke i pokrete: olovku/tastaturu u šake, neka napišu jasno za šta se zalažu, kako će to ostvariti i od čega, tj. od kojih para. Onda lepo sa time neka krenu među birače, pa neka izvole steći biračko telo. Pukim kmečanjem da ništa ne valja neće ništa ostvariti, što je već dokazano.

Odgovorio sam u vezi sa programom: https://vox92.net/forum/index.php?/topic/102-srpska-opozicija-istine-i-zablude/&do=findComment&comment=76795 nešto i o stavu prema homoseksualizmu: https://vox92.net/forum/index.php?/topic/102-srpska-opozicija-istine-i-zablude/&do=findComment&comment=77047 Doduše, prošlo je već neko vreme, nešto je u međuvremenu i napisano, a ja nisam mogao ranije da sednem za kompjuter.

A da ti odgovoriš na neke argumente koje si dobio do sada? Nije lepo kada ih tražiš, dobiješ, pa onda ćutiš.

Naravno, ali u mozgovima podeljenim na crno i belo to ide malo teže

Šta ćeš, ovde moraš da budeš ili za Zvezdu ili za Partizan, ili za vlas', ili za opizicoJonare, ili si patriJota, ili si izdajnik. Trećeg nema.

A da tek vidiš Facebook... Čovek bi pomislio da živi u Siriji, kad ono red kmečanja sa plaže, red kukanja iz restorana, red arlaukanja iz kafića, a samo malo niže slike iz restorana, sa letovanja, za volanom... Mnogo se može sa tih famoznih 200 evra koje svi primaju.

Khm, khm.... Kaže program: A eto, o tome se sada uči u školama. Mnogo smrdi na Putka i na rusku pomijaru. A još kažu i ovo: ...Хомосексуализам нам се намеће преко медија па све до школа па је традиционална породица угрожена и нема никаквог озбиљног подстицаја од државе, све је само козметика... Само је послао по дежурном куриру одговор, да ми, породична, традиционална и патриотска Србија не можемо да гостујемо у Дневнику 2 РТС-а, зато... а зашто не можемо да гостујемо у Дневнику 2 РТС-а, зато што је уживо вечерас гост Горан Милетић, лидер педерских организација у Србији који треба уживо да говори и најави сутрашњу геј параду.То је најбоља могућа слика онога због чега смо се ми вечерас сабрали испред овог срамног јавног медијског сервиса. Њима је преча промоција хомосексуализма, хомосексуални лоби, наметање нашој деци идеологије хомосексуализма, него породична, традиционална и патриотска Србија, која је данас дошла у Београд да се чује и њен глас , да се чује глас опозиције. То је оно што нам је одговорио менаџмент РТС-а. Српски покрет Двери, као покрет за заштиту породице и породичних вредности, најоштрије протестује против наметања друштву политичког хомосексуализма, које се огледа не само у парадирању Београдом и вређању јавног морала, него и у покушају да се пропаганда једне идеологије наметне у вртићима и школама, што је недавно спречено захваљујући  бурној реакцији мислеће јавности. [...] У таквој  Србији, пропаганда политичког хомосексуализма је део аутогеноцидне политике коју спроводи Александар Вучић, нихилиста маскиран у државотворца. Позивамо врх Српске Православне Цркве, као и целокупну мислећу јавност, да се одлучно супротставе наметању лажних вредности и тобожњих људских права. Ako izuzmemo „sitnicu” da to što bez postojanja čak i institucije partnetstva gay parovi nemaju pravo na nasleđivanje, čime su direktno diskriminisani, možemo da dodamo i to da i sam režim priznaje da im položaj nije dobar: Poverenica: Potrebno dalje unapređenje položaja LGBT populacije u Srbiji Što se tiče nazivanja Dveri fašistima, hmmm... Ако кажем да се у Сребреници није десио геноцид - тиме не негирам злочине на свим странама у грађанском рату у бившој Југославији... I poslanici imaju „mišljenje": Свесна стравичног притиска са Запада да Срби сами за себе жигошу као геноцидан народ, који као народни посланик имам прилике да пречесто уочавам на највишем могућем нивоу, пожурила сам данас да се определим , да се изјасним: НЕГИРАМ ГЕНОЦИД У СРЕБРЕНИЦИ

Da. Izvoli prelistati forum ili piši o kojoj god stranci hoćeš. Citirao sam deo programa jer je čovek pitao. Na „udaru” može biti svaka stranka, pokret, savez i slično, što se lako može dokazati čitanjem i ove i drugih tema. Jubilarni 56. put čitamo isto. Ako hoćeš da diskutuješ, samo izvoli, a ako nećeš, niko te ne tera. Za monologe postoji blog, a za diskusiju forum.

Joj, nemoj tako. Šojić je gospodin čovek za njih

Naprotiv, naveo sam dve poznate amebe, a u opštini ih je bilo malo više. Što se tiče programa, počeo sam od SzP, kritikovao sam ga na str. 36-37 ove teme, a za Boškića ću odmah i na brzinu navesti sporne tačke: Meni je ovo sasvim dovoljno, ali ako treba, idemo još. Ovo je za one sa jeftinijim ulaznicama, a čačanski bibliotekar može da utiče na EU isto koliko na temperature na Grenlandu. Vidim da baš i ne ide. Otvorena vrata za potencijalni rat. Nek krenu slobodno Boškić i ekipa, ja kupujem kokice i navijam. Može da dobije samo šipak. Biće malo teže, a SSP je već doneo dosta koristi. Neka uvede carine svojoj mami. Lepo zvuči, ali postavlja se bitno pitanje - OD ČEGA??? Vidim da je otkačio MMF, banke, EU i tako to, al' pare ne rastu na drvetu. Prevod: poreski obveznici plaćaju tuđe kockanje. Ja to baš i ne bih da platim. Odgovorio na str. 36-37, a svodi se na pitanje OD ČEGA? Vidi prethodni odgovor. Samo da im da plate od 1000-2000 evra, što je malo nemoguće; vidi prethodni odgovor. Idiot koji je ovo pisao je smetnuo s uma da se na čipu nalaze svi relevantni podaci jer su potrebni lekarima kako bi znali da li je pacijent alergičan an nešto, istoriju bolesti i slično. Mogu ovako poduže da pišem, ali osnova je sledeća: ako ovaj misli da treba šutnuti EU i privoleti se Putku, uprkos tome što EU finansira ovaj provizorijum da ne bi skapao od gladi, onda mu fali neka daska u glavi. Iako sam naveo samo deo spiska lepih želja, osnova za njih je $$$, a ja ne videh neku kalkulaciju ili bar način kako zaraditi isti.

Moja greška, izgleda da se ovo odnosi na konsonante, a evo i članka: https://en.wikipedia.org/wiki/Hangul#Consonant_design Znakovi ㄱ i ㅋ predstavljaju /g/ i /k/, a kako piše u članku, Koliko vidim, alfabet se donekle udaljio od tog principa, ali sistem je zanimljiv.

Jeste da su domaći zakoni često loši, ali evo šta kaže aktuelni Zakon o bezbednosti o pružanju prve pomoći: Mislim da je suština u boldovanom i da je zakon ovde realističan. To što neko ima papir koji podrazumeva poznavanje prve pomoći, tj. vozačku dozvolu, ne znači ništa u praksi, jer mnoge stvari se zaborave, a nije ni svako lekar ili medicinski tehničar. Ima i ljudi kojima pripadne muka kada vide krv ili neku ozbiljniju povredu, koje uhvati panika, koji se ne sećaju kako se sanira određena povreda ili koji naprosto nisu ni imali na obuci šta se radi u slučaju nekih povreda, bolesti ili zdravstvenih stanja. Svakako da je i za unesrećenog bolje ukoliko ga neko drugi bar teši ili hrabri do dolaska lekara jer bi nestručnošću mogao samo da zakomplikuje povredu.

Bane je citirao program Dveri, ali nije ulazio u analizu tvoje ličnosti. Dakle, čovek se bavi programom koji je javno dostupan, što ovde i jeste tema. Prema ovoj definiciji, u nacionaliste spada Nataša Kandić, a ja njen nacionalizam podržavam. Opet idemo u analize ličnosti. Da li su protivnici Dveri u RL 'tražioci dlake u jajetu' ili nešto deseto je privatna stvar, a tvoja ocena tuđe ličnosti je krajnje irelevantna za ovu diskusiju. OK, ali ne vidim onda svrhu diskusije.

Birokratija je u mnogim zemljama glupa, zadrta i previše rigidna. To je naviklo da sedi u kancelariji i stavlja na papir svoje sumanute ideje i da za to dobija masnu kintu, a zakoni i propisi koji nemaju veze s mozgom ili sa realnošću opstaju bez pardona.

Mnoge stvari nemaju veze sa Vukom, već sa pravopisnim pravilima, stilom i normom. Iako mi to nije primarna struka, priča je preduga, a za odgovore na ova pitanja opšteg tipa se bukvalno mora pročitati dosta knjiga. Za engleski nemoj molim te, i njima sve i svašta predstavlja problem. Ne postoji jezik čija se pravila mogu spakovati u formule. Norma je jedno (kako se pravilno piše neka reč, da li se kaže sumlja ili sumnja, da li se piše neznam/ne znam, da li je boy's ili boys' i tome slično), a sam gramatički sistem indoevropskih jezika je manje ili više na isti kalup. Izuzeci tipa vuk/vučica ili go/went postoje svuda. U pitanju je hangul. Ne znam mnogo, ali znakovi za vokale zapravo predstavljaju skice knjihovog izgovora, tj. položaja jezika u usnoj dupli. Koliko znam, funkcioniše kao alfabetsko i slogovno pismo, tj. da ima znake tipa našeg t, m ili r, koji predstavljaju odgovarajući glas, ali i znakove koji izražavaju ceo slog, npr. ma-, re-, ko- i slično. Napominjem da sam ovo davno čitao i da ne poznajem njihov jezik niti pismo.

Imam komšiju koji radi u opštini već tridesetak godina, što znači da je imao prilike da gleda na vlasti članove Saveza komunista Srbije, zatim SPS-a, opozicije u najširem smislu, da ne kažem Kurtu i Murtu. Znam već odavno da se svi odlično slažu čim podele funkcije i plen. Još devedesetih su se u zagrljaju mogli videti pripadnici SPS i SPO ili DS i radikala kako veselo ćeretaju i dogovaraju poslove i bizMise... ma, milina jedna, čovek bi pomislio da sunce sija na lepom plavom nebu prošaranom belim oblačićima, vetrić ćarlija, ptičice cvrkuću, šareni cvetni tepih ima hiljadu boja i tako to, a istovremeno su se njihove stranke 'vatale za gušu, neki liderčići su bili iza rešetaka (vojvoda od zawđale kašike, koji je bwanio swpske zemlje, osrednji pisac koji nije imao sreće pri izboru bračnog partnera itd.), na televiziju su se gađali fekalijama, a oko njih je besneo rat. Ista priča je i sada - cela ekipa, i koja jeste i nije na vlasti tako veselo pijucka kaficu, i dalje dogovaraju bizMis, a u međuvremenu su i Kurta i Murta doveli pola familije. Ne znam za tu tvoju ekipicu kako će da se slažu na sledećim izborima, tj. da li će da se lično 'vataju za guše oko lepljenja plakata ili će da se zezaju u stilu 'Aaaaa, jes' vid'o kako je onaj naš mali izmlatio ove vaše što lepe plakate, dođeš mi pivo'. Verujem i da će se baš lepo slagati oko spoljne politike, npr. ovi koji su (tobože) za EU i ovi koji su protiv. Isto tako, verujem i da mnogi vredno glancaju rezervni par opanaka, italijanskih cipela, šajkače, šešire i slično, tj. u zavisnosti od toga da li im centrala naredi da odigraju kolce u Guči ili da se prošetaju do Brisela, a sigurno je da iz istih razloga vredno uče da na engleskom, ruskom i nemačkom umeju da kažu 'ponizno ljubim dupe' ili 'ja sam srcem uz vas od rođenja'. Ima tu i mnogo pilota koji odavno vežbaju preletanje sa jednog aerodroma na drugi, zlu ne trebalo. Uostalom, otpadak zvani DS je sasvim dobro poznat tome što se deli kao ameba, pa ima kadra na tone i na vlasti i u opoziciji, pri čemu u ovom drugom ima malo veći broj stranaka. Moram priznati da to nije loše sa stanovišta strategije - sediš u vlasti ma koja stranka da je formalno dobila izbore. Juče Vesić, danas Vesić, juče Jelena Trivan, danas Jelena Trivan... Pa to je fenomenalno! Gledaš istu ekipu na vlasti, a stranke menjaju češće nego donji veš!

Niti je azbuka najsavršenija, niti je pravopis najsavršeniji, što se lako može videti kada se piše aviJon, neznam, dali, doćiću, precednik, nebih i slično. Može se reći da je IPA alfabet (međunarodno fonetsko pismo, ima ga u rečnicima i stručnim tekstovima) dobar, ali to je otprilike to. Koliko sam čuo, turski pravopis je još precizniji od srpskog, ali očigledno da srpske škole žive u 19. veku i da je mitomanija veoma jaka. Čak je i Kurir mogao da objavi nešto o opštoj pismenosti, a ako dodam da je nebitna čak i na takmičenjima iz srpskog, onda je manje ili više sve rečeno.

Ima odstupanja kada se glas /d/ nađe ispred /s/ i /š/, pa se onda vide sastavni elementi reči, kao npr. u predsednik, predsoblje, podšišati i slično. U govoru se zapravo čuje /ts/, čak i kada izgovorimo reč kao što je cipela, jer glas /c/ ne postoji samostalno, već je tzv. afrikata ili sliveni konsonant, koji se sastoji iz /t/ i /s/. U vezanom govoru ima još više primera da se glasovi stapaju, pa se npr. u rečenici Zakucao je ekser bez čekića često izgovara /beš čekića/ i slično.

Ne sećam se baš mnogo, kao što sam rekao, ali znam da je bio veliki haos. Ukratko - ne treba se igrati šibicom ispred bureta benzina.

Pa vidi, bile su republike a sada su države, što je nepobitna činjenica. Uostalom, i ovde je bilo Rimsko carstvo, bilo je i deo Turske, jedno vreme su nam Tunižani i Egipćani bili zemljaci, ono što je preko Save je bilo Austrougarska, pa su sada druge države. Misliš na profesionalne nacionaliste? Evo ko živi u devedesetim:

Čudno, mislio sam da ih ceo svet danas priznaje kao države, uključujući i Srbiju. Hrvatska ambasada je u utorak bila u Kneza Miloša, makedonska je prekjuče bila u Gospodar Jevremovoj, a verujem da su i ostale ambasade tu gde su bile. Šta da ti kažem, priznate su kao države, a ako misliš da nije tako, pređi granicu pa proveri. Nažalost, samo kalendarski, jer mi se čini da je u nekim glavama 1919.

Ja bih zaključio suprotno. Zaista ne bih voleo da na vlast dođe neki ludak koji bi jurnuo da sveti kneza Lazara i Miloša Obilića i za to dobio još nekoliko vaspitnih od Ujka Sema. Čak i bez Ujka Sema, suludo je slati tuđu decu da ginu za neko parče livade.

Npr. pravnu sigurnost da nijedan budući predsednik neće moći da tera vojne obveznike da ratuju za nešto što će ionako biti izgubljeno. Sad je već nemoguće praviti Veliku Srbiju od ex-YU država jer su priznate. U suprotnom, da je ostao status quo kao pri raspadu SFRJ i da se međunarodna zajednica nije umešala, mogli su da nastave kao u Siriji, što baš i ne bi bilo zgodno.