DJ_Vasa

Ja sam jedan od takvih, a dobio sam je za rođendan od ujaka. Mislim da je bio deseti rođendan, a za sedmi sam dobio još jednostavniji aparat, takođe od tog ujaka: Ovaj sa slike je Этюд (Etjud), dečiji aparat, a format je bio valjda 120. Imao je samo dve-tri pozicije za blendu i ekspoziciju i filmove tog formata je bilo teško naći, dok se onaj od 35 mm mogao kupiti maltene na trafici. Smena mi stoji kod roditelja i trebalo bi da je ispravna. Ujak je bio veliki ljubitelj fotografije i imao je i neke ozbiljne aparate. Jedan je bio Zenit, izvozna verzija koja se poznavala po latiničnom natpisu, a drugi valjda Minolta, koga pamtim po tome što je imao indikator za blendu u okularu. U njemu se video prsten, a ukoliko se u njegovom centru nađe kazaljka, onda je otvor blende OK. Zenit je imao neki objektiv Helios, koji je završio kod mene, a i danas se koristi jer se uz pomoć adaptera lako kači na Nikon DSLR koji posedujem. Moja porodica je imala tri aparata: jedan je bio Polaroid, iz koga odmah izlaze fotografije, a imao je neki čudan jednokratni blic sa četiri sijalice koji se rotirao. Ti blicevi su bili skupi za nas i nije baš mnogo korišćen. Izgledali su ovako: Drugi je bio istočnonemački Beirette, koji je izgledao otprilike ovako: I taj je kod roditelja, a mislim da je i danas ispravan. O trećem aparatu pišem malo niže. Bili su i Fotokemikini flimovi, tj. EFKE, a nisu bili tako loši. Ako se dobro sećam, kasnije su kutije za film bile u bojama duge. Slažem se da je u Konica bila super, a evo i da se podsetimo: Da ne zaboravimo, evo i kutija za fotografije: I to je ostalo kod roditelja, premda je jedna kutija kod mene. Treći porodični aparat je bio takav, a evo otprilike kako izgleda, s tim da je crne boje, ali takođe Noal, za šta mislim da je austrijska marka: Zbog ovakvih aparata danas koristim DSLR jer za fotku kakvu želim zahteva malo podešavanja, dok kameru na mobilnom telefonu ne koristim za ozbiljne fotografije. To mi je čak i uštedelo novac prilikom kupovine telefona jer me zaista ne zanima da li neki model ima mogućnost da uradi ovo ili ono ili kakve filtere poseduje, pa samim tim i ne kupujem telefone koji imaju visoku cenu zbog kamere. OK, lepo je kad mogu da iz prodavnice uslikam neki deterdžent i pošaljem fotku supruzi na Viber kako bih pitao da li je baš taj poručila, ali za mene ozbilja fotografija podrazumeva podešavanje parametara na pravom aparatu, a ne kojekakve filtere za šminkanje. Jeste da je ova moja DSLR mrcina glomazna i stara, čak je i kupljena polovna, ali telefon mi služi z atelefoniranje, a fotoaparat za fotografisanje.

Jeftino je to. Šteta je što nije kupio bar neki Mercedes, BMW ili Audi, a ima i zašto: Nenad Krstić ŽUĆA ponovo PREDSEDNIK opštine TRGOVIŠTE Vidim da su ga ponovo birali za predsenika opštine, pa kada ga toliko vole, trebalo je da od njihovog novca kupi neki skuplji automobil. Za boljeg očigledno nisu. Sramota je toliko gnjaviti ljude da bi ostvarili svoje pravo i šetati ih za kojekakve pečate. Sada se podaci mogu dobiti na jedan ili dva klika, a ljudima treba olakšati da ostvare ono šta im pripada. Nadam se da će se neko setiti da pojednostavi proceduru i da nećeš morati da se gnjaviš u budućnosti.

Ma naravno, al' to je diplomatija, pa mora da se pravi fin i neobavešten. Nego, razmišljam koliko su se srozali kad su im bitni i ovakvi saveznici...

Proveriću onda izvod, možda sam permutovao cifre. Koristio sam je samo jednom.

Nismo, čiko, časna pionirska reč: Vučević povodom navoda o prodaji oružja Ukrajini: Laž po ko zna koji put Prevod: eto, vidite, nema pečata i potpisa, dva puta ništa je ništa, crva nije ni bilo. Verujem da onaj Blesan Qrčenko već razmišlja o pozivu na čaj ili prolasku pored prozora.

Ja sam stavio Intesin Master uz automat i to je cela priča. Kada mi je došao mesečni presek, pisalo je da je odbitak u visini karte. Koliko znam, autobus treba da na vratima ima logotipe kartica.

Nisam je još koristio, pa se izvinjavam ako sam nekoga navukao na grešku. Koliko se sećam, najavljena je nova aplikacija, kao i mogućnost da se pošalje SMS na neki broj kao za parking. Poslednji put sam prislonio bankovnu karticu na aparat i skunio je onoliko koliko košta vožnja. GSP retko koristim pa sam možda negde pogrešio

Ne, ako prisloniš karticu, uzima se samo 89 dinara, koliko košta jedna vožnja. Gledao sam izvod pa po tome znam jer mi je to rezervna kartica koju relativno retko koristim. Kod ovih BusPlus plaćaš fizičku karticu, što je valjda 250 dinara, a traje tri godine. Aplikacija zadužuje samo za 89 dinara.

Teško. Koliko sam video iz medija, karte će moći da se kupe na prodajnim mestima, što ne podrazumeva trafike kao do sada. Na početku će moći da se kupi ili tamo, ili da se plati pomoću aplikacije. Aplikacija postoji i sada (klik ovde), sada se može platiti tako što prisloniš kreditnu karticu na validator, Bus Plus karticu koju si dopunio ili se može kupiti karta kod vozača. Doduše, ovo poslednje je skuplje. Gangula za početak planira samo aplikaciju ako nemaš mesečnu i spominje nekakva prodajna mesta, u šta trafike ne spadaju. Ukratko, ako u maju dođeš u BG, ili prvo da instaliraš aplikaciju ili ti ostaje da juriš famozna prodajna mesta.

Ova rečenica baš i nije logična jer bi to značilo da onaj ko iznajmi stan i plati režije bukvalno mora da se hrani od vazduha ili sunčeve svetlosti, što baš i nije slučaj. Pre dve godine je registrovano oko 710.000 vozila (link), što znači da se njima vozi malo više broj ljudi, a od navedenih plata se ne može kupiti vozilo, registrovati, održavati niti puniti gorivom. Pri tome treba imati u vidu da na privatni putnički automobil ide bar dva potencijalna korisnika (vozač + član porodice), što malo kvari računicu. Kompjuter u Beogradu koristi oko 95% stanovništva (link, str. 24, podaci od pre dve godine) sa praktično istom rasprostranjenošću interneta, što znači da su i pored plate od 500 evra uspeli da kupe kompjuter i da redovno plaćaju internet. OK, i to je moguće, ali to podrazumeva prazan stomak. Nije mi jasno ni kako je sa takvim platama aktivno toliko uslužnih delatnosti koje ne pružaju životno neophodne usluge, ali da ne ulazim dalje u priču o standardu, koji je ipak nešto bolji od ovog što navodiš. Osnovna cena karte za jednu zonu je nešto manje od 3000 dinara, tako da ovde ispade Beograd jeftiniji. Koliko vidim, cena pojedinačne karte u Ljubljani je 1,30 € i da važi za udaljenosti do 5 km, dok se ovde zona malo drugačije definiše. Na godišnjem nivou, cene deluju veoma slično. Ostale su pojedinačne karte, kod kojih najviše treba i zaraditi. Vidim da u ovim cenovnicima naplaćuju penzionerima i učenicima, pa i tu kapne koji dinar ili evro. Koliko me sećanje služi, Ljubljana ima mnogo manje udaljenosti od Beograda, tj. bar onaj centralni gradski deo, a nema ni ogromnih saobraćajnih gužvi kakve su ovde u špicu. Kada se autobus pola sata vuče po Gazeli, posrče dosta goriva, a ne verujem da ljubljanski autobusi imaju toliki gubitak vremena. Vidim da ljubljanski prevoznik ima nešto manje od 1000 zaposlenih i oko 270 vozila, dok beogradski ima oko 6000 zaposlenih i nešto manje od 1200 vozila. U prethodnom postu sam zaboravio da spomenem da su u tarifni sistem uključeni i privatni prevoznici i Lasta, koja opslužuje prigradske linije. Ovde dolazimo do računice da jedna pojedinačna karta izdržava malo više zaposlenih nego što sam mislio. Verujem da bi se i kod nas moglo nagrebati 1300 evra za vozače, ali ne uz toliko zaposlenih u svim navedenim firmama, bilo da su u pitanju prevoznici, bilo komunalna policija i novo fantomsko preduzeće. Zaista nisam merio koliko radi prosečan Italijan, Hrvat ili Slovenac, ali ako svoj rad mogu da naplate, može im se i da ne rade. Kada bih ja mogao da od jednog prevoda od deset strana živim ceo mesec, ovo što sada pišem bih pisao sa neke tropske plaže. Cenu čega i od čega? Ako govorimo o ceni prevoza između tačke A i tačke B, to košta. Da bi se dobila subvencionisana cena, novac mora da se uzme od nekoga ili nečega, a tu dolazimo do začaranog kruga. Poznato je da Luksemburg ima besplatan javni prevoz, ali to zapravo neko plaća. U tekstu sa linka lepo piše da se prevoz plaća kroz visoke poreze i da su troškovi oko pola miliona evra. Onima iz Luksemburga je lako naplatiti porez jer ima od čega da se naplati. Ovde je to malo teže jer plate baš i nisu kao u Luksemburgu.

Naprotiv, ovo je čist i jeftin populizam koji je u finansijskom smislu skup, a namenjen je predstojećim izborima. Ukoliko na čelu grada ostanu isti, moći će da muzu državnu kasu da bi se nadoknadila razlika, što opet plaćaju građani, a ukoliko neko drugi pobedi, imaće pred sobom vruć krompir jer će moći da a) povećaju cene prevoza i navuku nezadovoljstvo ili b) da muzu gradsku kasu, kojoj će nedostajati novac za druge potrebe. Već je osnovano neko fantomsko preduzeće za naplatu karata, ali će kontrolu vršiti komunalna policija, za koju su već najavljeni novi konkursi. Treba platiti i penale Kentkartu zbog raskida ugovora, a to neće biti mala stavka. Planira se besplatan prevoz za učenike do 19 godina, kao i za penzionere starije od 65. I njihov prevoz košta jer treba platiti gorivo, struju, delove, vozače, mehaničare, plus uhlebe i slično. Što se tiče nabavke novih vozila, tek to mi je enigma jer novac baš i ne pada sa neba. Ukoliko tome dodamo da je neplaćanje prevoza ovde deo folklora, svejedno je da li karta košta 20, 50 ili 100 dinara ukoliko je putnici ne plaćaju. U vesti piše i sledeće: Osim što primećujem nemogućnost sirotog dr Gangule od Nambije da normalno formuliše malo složeniju rečenicu, nije mi jasno odakle će se finansirati ukupno 1200 novih komunalnih policajaca. Čak i ako pretpostavimo da će naplata karata biti bolja, zaista ne znam kako se u tih 50 dinara mogu spakovati troškovi goriva, plate zaposlenih u gradskom prevozniku, plus njihove plate. Mislim i da je priča o standardu pomalo deplasirana. Ovde se stalno predstavlja kao da su svi siromašni, da nemaju novac ni za 'leba i da je razlika od 39 dinara ili 33 centa (0,33 €) kao kuća. Ako izuzmemo socijalno ugrožene kategorije, kojima zaista treba pomoći, ne vidim realnu svrhu za ovakvu organizaciju naplate. Čak i za učenike i penzionere bi trebalo imati drugačiju kategorizaciju jer jeste u redu da dete siromašnih roditelja ne plaća prevoz, ali penzionisani pilot JAT-a svakako nije ugrožena kategorija.

Izvini što prepravljam tekst, ali nešto drugo me je inspirisalo: Umka ostaje bez jedine banke, građani očajni: Neka dođe bilo koja Ali evo šta znaju: Ovde nije u pitanju Umka, niti su u pitanju penzioneri, već kognitivne sposobnosti. Ukoliko neko nije u stanju da savlada izuzetno jednostavnu radnju kao što je podizanje novca sa bankomata, ne treba da ima ni poslovnu sposobnost, a o pravu glasa da i ne govorimo.

Ne znam za CG jer me njihova politika zanima isto koliko i mongolska kuhinja, a sa CG jedva da imam turističke veze. Meni se čini da je onaj Beli Preletačević dobro obrisao patos tzv. opozicijom. Pokazao im je ko su i šta su, i to ne dovoljno.

Naprotiv, nije u pitanju krađa, već to što su u opoziciji idioti i ispušene muštikle. Može da se ukrade neki procenat, što nije sporno, ali em imamo gomilu bivših potrošenih mamlaza u ko zna koliko stranaka, em gomilu idiota.

Tipičan fake news. Ovo treba na temu za zezanje, a ne ovde.

A onima sa tojotu, opela, ladu, mercedesa i s ostala sokoćala?

Jebandžija, ukoliko je došljak Inače, dotična reč nema veze sa 'onim' glagolom, već potiče od turskog yabancı, što označava došljaka ili stranca.

Razumeli smo se, sve OK. Ne znam koliko bi se isplatilo išta raditi na Velikom ratnom ostrvu jer bi bilo više problema. Nezgodno je napraviti most od centra jer je Dunav međunarodni plovni put i most bi morao da omogući prolaz brodova. Leti postoji pontonski most od šetališta, ali to šetalište zapravo ide uz rukavac Dunava koji se ne koristi za plovidbu. Što se samog ostrva tiče, osim staza koje vode celom njegovom dužinom, unutrađnjost ima veoma gustu vegetaciju, a jedan deo je pokriven močvarnim zemljištem. Na njemu se nalazi i kanal Galijaš, koji se valjda zatvara zbog mrešćenja ribe, a koga zanima, ima ovde jedan klip o tome: Kanal se vidi oko desetog minuta, a nema mnogo njegovih snimaka na internetu. Sve ovo što sam naveo bi otežalo pravljenje bilo kakve infrastrukture. Na ostrvu postoji plaža sa nešto malo infrastrukture, dva šetališta, osmatračnice za ptice, a tu su i neke robinzonske kućice bez struje i vode. Koliko sam video, neki stanovnici imaju tamo i svoje baštice, a negde sam čitao da ono datira iz šezdesetih godina prošlog veka.

Da, u pravu si, tako se sećam na osnovu prevoda.

Evo još jedne vesti, a N1 se poziva na ono što je objavio Telegraf. Idiot je smislio da postoje samo dnevne, nedeljne, mesečne i godišnje karte, plus da učenici do 19 godina i penzioneri od 65 besplatno koriste prevoz. A tu ima još bisera koji se navode u vesti: - Ukida se prodaja u vozilima, na trafikama, preko interneta i platnom karticom, što podrazumeva da se koristi samo aplikacija. Nisu rekli šta da rade oni kojima se pokvario telefon, koji nemaju pametni telefon, nemaju telefon ili stranci, kojima ne može da se skine novac sa telefonskog računa. - Plaćanje SMS porukom biće slično kao kod naplate parkiranja, a to znači da se novac skida sa prepaid kartice, ili da je račun na postpaid uvećan jer tarife podrazumevaju da dobiješ određeni broj minuta razgovora, izvesnu količinu interneta i SMS poruka, ali svaka naplata putem SMS-a se dodatno plaća. Čak i da ne potrošiš pola paketa, koštaće više za cenu karata. - Kontrolu naplate će vršiti komunalna policija Prvi put u životu čujem da policija, makar bila i komunalna, kontroliše da li je neko platio prevoz. Njihov posao podrazumeva druge stvari, a ne da vise po autobusima.

A evo i jednog pravog komunalnog problema: Šapić: Karta za gradski prevoz koštaće 200 dinara, važiće ceo dan Idiot će ovime samo podstaći švercovanje. Dnevna karta je za one kojima je potrebno više vožnji u toku celog dana, npr. kada imaju da obave više poslova, koja je zgodna za turiste i slično, ali oni koji koriste autobus za vožnje koje podrazumevaju odlazak od kuće do odredišta i nazad će platiti više. Sa starom kartom je moguće da se npr. ode na pijacu i nazad, a ovako će se kola lomiti na onima kojima je autobus potreban za samo nekoliko stanica ili koji mogu da završe posao za kratko vreme.

Ako misliš na medije, teško je govoriti o javnoj upotrebi bilo koje reči jer je sve uglavnom na standardnom jeziku. Sećam se da je pre nekoliko godina u medijima govorio Boban Arsenijević, koji je lingvista iz Niša, ali radi negde u inostranstvu. Zalagao se za popularizaciju i upotrebu dijalekta, mislim da je to čak bilo i na nekoj niškoj televiziji, ali on je o tome govorio na standardnom jeziku, što je pomalo paradoksalno. U hrvatskim medijima se često čuju kajkavci i čakavci, mada sam primetio da ih u filmovima i serijama zagrebački glumci često loše imitiraju. Da me pitaš za neki sadržaj u dijalektu, jedino mogu da se setim filma Zona Zamfirova, mada ne znam koliko su glumci pogodili dijalekat i koliko je zapravo moguće rekonstruisati govor od pre sto i kusur godina. Sećam se da sam društvu prevodio kada Radmila Živković spominje onaj golem ćutek ili da su šeftelije zapravo breskve. Neće biti tih izraza u medijima dok neko ne počne sam da ih koristi ili ako nema igranih sadržaja koji se tamo dešavaju, a koji su jezički urađeni kako valja.

Možda 'onoditi'? U ostalim krajevima ne postoji reč koja bi to zamenila.

Ne znam koja lokacija bi bila dobra za zoo-vrt tako da bude lako dostupan, a da životinje imaju dovoljno prostora. Ukoliko ostaje gde jeste, možda bi jedno rešenje bilo prodati ili pokloniti neke životinje drugim vrtovima kako bi na istom prostoru imati više prostora, premda sam generalno protiv koncepta zoo-vrtova jer se sve te životinje lako mogu videti na internetu ili na TV i zato što je životinjama mesto u prirodnom staništu, a ne u kavezima. Mislim da Veliko ratno ostrvo nije rešenje jer tamo ima više životinjskih vrsta kojima bi zoo-vrt uništio stanište i koje bi oteralo ljudsko prisustvo, plus što bi bilo nezgodno praviti most ili organizovati stalnu vezu nekim plovilom. Prošetao sam ostrvom nekoliko puta i video sam osmatračinice za posmatranje ptica, a poznato je da tamo žive čak i divlje svinje. Na špicu koji gleda prema Kalemegdanu ima dosta otpada, uglavnom plastičnih flaša koje reka donosi. Inače sam protiv toga da se dira Veliko ratno ostrvo. Ne znam koliko stoke baca flaše u reku, ali evidentno je da ih ima. Čuo sam i od komšije pecaroša da se negde na Dunavu nedavno posvađao sa nekim 'kolegom'. Taj drugi pecaroš je u vodu bacio nekoliko konzervi, ambalažu u kojoj je nosio hranu, više pikavaca i još ponešto. Komšija mu je čak i ponudio da otpatke baci u kesu koju je sam poneo jer je navikao da sav otpad sa pecanja stavi u kesu, a tu kesu u kontejner. Majmun se samo nasmejao i rekao da nema potrebe jer će to ionako pokupiti 'neka budala koja nema pametnija posla' ili da će otpad ionako završiti u Crnom moru. I da, Beograd jeste prljav, ali ne bih rekao da je u pitanju slabo čišćenje, već veliko prljanje, akoje potiče od stočnog mentaliteta. Ovaj primer sa đubretom koji navodi Freethrow je klasičan primer takvog mentaliteta i uzrok prljavosti. Normalan svet svoje otpatke baca u kante i kontejnere, ne zato što je kažnjivo bacati ih po ulici, već zato što se normalno ponašaju.

Eh, a baš su nedavno osnovali novu aviokompaniju koja se zove ITA Airways, što baš i nije italijanski naziv. Predak ove kompanije se zvao Alitalia, što je bio veoma kreativan domaći naziv jer ali znači 'krila', a ovo drugo je jasno. Naravno, imaju i Italijani svoje budale. Doduše, to sa jezikom nije uspelo ni Musoliniju, tako da verujem da je ovo samo bedan pokušaj ulizivanja lokalnoj gologuziji. U vesti kojom je započeta diskusija sam primetio i jednu zanimljivu rečenicu: Koliko sam čuo od ljudi koji žive u Italiji, sa Napolitancima i Sicilijancima nema zezanja. Imam utisak da bi prvom pametnjakoviću koji bi im samo spomenuo kazne za upotrebu jezika prvo 'ljubazno' objasnili uz pomoć motki da im ne dira u jezik ukoliko ne želi da postane hrana za ribe.