DJ_Vasa

Iako si naveo tačne primere, imam primedbu koja ima veze sa daljim tokom diskusije i nije upućena tebi lično. Naime, suprotni primeri od onih koje navodiš se mogu naći relativno lako, bilo da govorimo o republikama, bilo o monarhijama. Najbitnije u celoj priči je da institucije kao što su npr. sudstvo ili parlament budu jake i da ne budu podložne pritiscima i da društvo bude dovoljno zrelo da se protivi negativnim pojavama. Bolji primeri su demokratske države, bilo da su republike, bilo monarhije. NIje toliko bitno da li je najvidljivija figura neke države predsednik, premijer, kancelar, kralj, knez ili nešto deseto, već koliko ta država uvažava sve vrste sloboda i koliko prihvata tekovine ljudskog razvoja i civilizacije.

Pročitaj ponovo šta si napisala. To što je vlast monarha umanjena, ne znači da država nije monarhija. Država može biti ili republika ili monarhija, a to da li je demokratska zavisi od drugih faktora. Ne mogu se u isti koš staviti Saudijska Arabija i Švedska ili Svazilend (Esvatini) i Španija, od kojih su sve monarhije. Isto tako, demokratija u republikama kao što su Francuska ili Finska nije baš ista kao u Kini ili Rusiji.

Samo se ti zezaj, ali ako se nekom ćefne da na tvrđavi napravi tržni centar ili da umesto Banovine napravi parking, uz mafiju na vlasti će biti i toga. A ne bi valjalo ni da Staru planinu betoniraju kao Zlatibor, koji sada podseća na Novi Beograd na planini.

To čak i nije bitno jer državom upravlja mafija, a AV je samo njen eksponent. Nebitno je da li se neko na čelu države zove AV, Pera ili Mika, već da nije u sprezi sa mafijom.

Da, sasvim je moguće. To što više neće biti predsednik, ne znači da ne može da bude premijer, prvi potpresednik vlade ili nešto slično. Putler se isto tako šetao sa mesta premijera na mesto predsednika. A može i da se usvoji novi tzv. ustav koji bi 'resetovao' stari, pa da u njemu piše da može da se kandiduje deset puta na po deset godina.

Evo ovako: Vučić je imao davnog pretka u Engleskoj. Čovek po imenu Robert Wolsey je imao dva sina blizanca: jedan se zvao Thomas Wolsey i bio je čuveni kardinal koji je držao mnog konce u svojim rukama, a drugi, manje poznati Alexander je živeo u senci svog brata, čuvenog kardinala, i zarekao se da će biti jači od njega. O kardinalu se takođe učilo u mračnim lagumima obrazovnog sistema, ima ga na Vikipediji za one koji vole skraćenu verziju, a o kardinalovom bratu Aleksandru se nije znalo gotovo ništa. Nesrećni Alexander nije znao šta da radi jer je mesto glavnog bilo zauzeto. I tako, krenuo je on da luta po bespućima kišne Engleske i stigao do jedne šume. Beše noć, a mladi Alexander Wolsey nije imao gde da spava. Video je jednu kućicu u daljini u kojoj se nazirala svetlost sveće i zakuca. Vrata mu je otvorila stara veštica i rekla: „Uđi, momče, znam šta te muči. Znam da zaslužuješ i više od onoga što želiš. Sačekaj da napravim čarobni napitak koji treba da popiješ, a onda će se tvoje želje ostvariti.” Veštica je uzela razne sastojke i skuvala napitak, ali su joj od sastojaka nedostajali latica runolista i mošnice slepog miša. Čim je napitak bio gotov, reče ona njemu: „Slušaj, momče, ovako stoje stvari: nisam našla dva sastojka za ovaj napitak, tako da magija neće funkcionisati u potpunosti. Nećeš zameniti svoga brata jer nisi kardinal, ako ostaneš ovde, popove neće j*bavati ni 5%, a čak i da ti sredim da postaneš kralj nećeš moći da se k*rčiš kako hoćeš jer je onaj nesposobnjaković Džon potpisao Magna Carta Libertatum. Nisam mogla da sredim da ostaneš ovde, ali mogu da te liferujem u neku drugu zemlju gde će to biti moguće.” „A gde ću ja to biti vladar?”, upita mladi Alexander Wolsey. „Nećeš ovde, jer kao što rekoh, možeš da naj*beš kao pop, a i kao kralj. Ovaj Henri će da secka glave popovima, posle će se pojaviti neki Oliver Krompir, ovaj... Kromvel koji će isto raditi s kraljevima, oni Francuzi će nešto kasnije izmisliti neku sekiru zvanu giljotina kojom će tako isto seckati kraljeve... Čekaj da vidim šta kaže kristalna kugla... E, našla sam nešto što ne izgleda loše. Biće kroz 500 godina neka zemlja u kontinentalnoj Evropi, neće imati kralja, već će te birati narod. Moći ćeš da ih zezaš koliko hoćeš, ali oni će te i dalje birati.” „Bako, to zvuči mnogo dobro. Šta treba da uradim da se to ostvari?” Veštica se zamisli i reče šta želi, ali to neću navesti jer nije politički korektno. Dok je veštica uzbuđeno dahtala u krevetu, rekla mu je ovako: „Kad ovo popiješ, rodićeš se u drugoj zemlji i govorićeš drugim jezikom, mada ćeš engleski naučiti kasnije. Ime i prezime će ti biti malo drugačiji u skladu sa novim jezikom, ali i dalje ćeš biti Alexander Wolsey. 'Ajde pij to i živ mi bio." Ako pitaš zašto smeta, problem je što su Alexander i Thomas bili blizanci i nisu delili vlast. Učio ih, učio od srede do petka, al se nisu odmakli dalje od početka. Nije bilo uspeha učiteljskom trudu, cela muka njegova ostade zaludu. Ništa više ne nauči pačurlija ta, nego što je i pre znala Ga, ga, ga, ga, ga! Zbog sira i vojne muzike.

Toga obično i ima u razvijenom kapitalizmu. Gomile poznatih i bogatih potiču iz običnih porodica.

Činjenica br. 1: Magna Carta je zakonski razvlastila monarha, što traje i danas. Nikome nije poznat npr. Henri VII (sedmi, ne osmi), koji je poznat samo po tome što se brinuo o državnoj kasi. Činjenica br. 2: Niko ne spori oko čega se pokačio sa crkvom, ali iz toga je nastala eliminacija talibana.

Ne vidim razloga da se Ana Bolen trpa u isti koš sa nekim današnjim levatorima, a i dotična Ana i Bloody Mary i Henry VIII se već vekovima 'lade pod zemljom. Za njega je bar najbitnije da je popove doveo u red i da su na vreme počeli da svoje talibane ili vešaju ili liferuju preko okeana. Zato sada Amerikanci imaju religiozne ludake, a prosečan engleski pop pijucka čaj i priča o lepom vremenu, ne lupeta o bitkama od pre hiljadu godina i ne podržava ubijanje _______________ (upisati po želji).

Filipu nisu, umro je u 99. godini. Mislio sam da je on u pitanju jer Erwin obično stavlja neke gluposti sa tNJitera, nisam ni gledao o čemu je reč. Pričam o Filipu, koji je isto imao neki skandal, a nisma čitao link. Koliko znam, Endru i Elizabeta nisu ista osoba, a da se ne lažemo, svako od nas bi pomogao detetu, unuku, bratu, sestri, mužu ili ženi da napravi neko krivično delo.

A koga je briga za mrtvog vojvodu koji se odavno 'ladi? Koliko znam, pričamo o Elizabeti, ne o rujalitiju njenih članova porodice.

Hercegovci to i naglase, oni se ponose poreklom.

Dobri su ti citati sa tNJitera. A šta kažu u kafani kod Brljekovca? A kako na to reaguju po pabovima u Pekamu? Čuju li se glasovi farmera sa Orknijskih ostrva? Šta vele frizerke iz Liverpula?

U osnovnoj i srednjoj školi se učilo o jednom papirčetu po imenu Magna carta libertatum ('Velika povelja sloboda') koju je davne 1215. godine potpisao kralj Džon Bez Zemlje (John lackland), a naši seljački istoričari ga zovu Jovan Bez Zemlje. U tom papirčetu je jasno naznačeno da je monarh razvlašćen i da ima protokolarnu/ceremonijalnu ulogu. U praksi, to znači da monarh mora da sluša šta mu kaže parlament, a teorijski mora da potpiše i sopstvenu smrtnu presudu. Mnoga ovlašćenja su i zakonski delegirana drugim instancama. Vrhovni komandant oružanih snaga UK je upravo postao kralj Čarls III, a ovlašćenja za rukovođenje vojskom su na premijeru i državnom sekretaru odbrane, koji to u praksi obično poveravaju profesionalnim oficirima. Ne znam šta frizerka Milojka ili kozmetičarka Živka znaju o njenim krađama, ali mogle bi da pitaju zaovu Rodnijeve svastike ili komšinicu Delbojevog pašenoga kada su je videle kako džepari po autobusu ili krade torbe po londonskom metrou. Ne znam šta kažu fejZbuci o njenoj vladavini, a za tnjitere i instagrama sam još manje siguran. Možda nešto ima na tik-taku, ali ne trošim ja ovo navedeno. Pa odbranite to što vam oduzimaju. Uzmite lepo puške, izvol'te na Kosovo, možete i do susednih zemalja, ali mi se čini da će vas isprašiti kako dolikuje. Meni zaista nije jasno u čemu je razlika u tome da li Maxi pripada Miškoviću, Delhaizeu ili nekom desetom jer taj novac ionako ne ide meni i sasvim me zabole da li zarađuje neki Mišković iz Beograda ili Mišel iz Brisela. Ono što je moje je moje, a ne očekujem da mi neko pokloni svoje. Kraljica je bila simbol civilizacije, pisala je o tome Cyber, a Gordi Albion će i dalje biti jedan od predvodnika civilizacije, svidelo se to nekome ili ne. Nebitno je da li će sutra kralj biti Čarls, Vilijam ili neko treći. Bitno je samo da civilizovan svet prevodi civilizaciju, a da čobani, opančari, čistači ulica i slični nastave da budu to što jesu i da se ni za šta bitno ne pitaju.

Meni je sasvim smislen jer se pravi geografska distinkcija između grupe u koju spadaju npr. Šumadinci, Moravci, Stižani itd. i oni iz Bijeljine, Kikinde, Podgorice i sl. Doduše, oni jesu bili Bosanci za vreme SFRJ, a za mene su i sada. Kad budu u Sremu biće Sremci, kad budu u Loznici biće Lozničani itd. Kako se nazivaju republikanci-srpskanci jezik još nije osmislio, a dok su u državi koja se zove Bosna i Hercegovina, biće Bosanci.

Na to se otprilike svodi i cela priča. Činjenica br. 1: stanovnike uže Srbije mnogi nazivaju Srbijancima. Činjenica br. 2: nekima se to ne sviđa, a nekima se sviđa Isto važi i za sve ostale - i za tebe i za mene i za nekog Peru, Miku, Žiku, Mustafu, Hrvoja, Janeza, Trajčeta...

Nauči da čitaš napisano. Napisao sam sledeće: Niko meni ne može zabraniti da se izjasnim kao Srbijanac ako gledamo geografiju. Osim toga napisao sam i sledeće: Ovo je tzv. povratni pasiv, kao kad se kaže 'novine se čitaju' ili 'francuski se govori u Belgiji'. Jbg, ljudi čitaju novine ili govore francuski i to je to. Koliko poznajem ovdašnji jezik, mi u Srbiji tako kažemo, baš kao što i oni u CG kažu niđe, ođe ili viđu. NIje standard, ali to ti je što ti je. Ja nisam nigde tebe nazvao Kosovarem, ali i za mene i za mnoge Srbijance su stanovnici Kosova Kosovari, baš kao što sam ja za Vojvođane Srbijanac. Ne znam ni šta ti smeta to Kosovar kad je to geografska odrednica, isto kao i Užičanin, Sremac ili Banaćanin.

pa ništa specijalno, reč nastaje i zadržava se u jeziku onda kada za njom ima potrebe. Arapi imaju više reči za pesak, Eskimi za vrste snega i snežnih padavina jer i jednima i drugima je potrebno da razlikuju pojmove. To što vidiš neke seljačke analogije koje mogu da prođu samo posle 15 piva ispred propale zadruge je nebitno. Reč postoji, a to što se patriJotskoj ekipi ne sviđa da ih odvajaju od naciJonalnog korpusa je nebitno. Niko im nije kriv što Srbija kao država realno obuhvata samo užu Srbiju i što ih ostali nazivaju Srbijancima. Vojvođani ih/nas tako zovu, a ja Vojvođane nazivam Vojvođanima, bar ako idemo geografskim kriterijumom. Kao što rekoh radnije, geografija je takva kakva jeste.

Nebitno je šta kažu širom sveta. Ako Britanci ne izađu na ulice i ne počnu da ga razvlače, nikom ništa. Njihova zemlja, njihov kralj, njihova volja. Pretpostavljam da ćemo se nas dvojica složiti ako kažem da me Čarls podseća na pajaca, ali mi nismo britanski građani, pa nas niko ništa i ne pita. Imaće koju godinu da kraljuje, njegovi će mu možda dati i malo kredita, pa da vidimo kako će se stvari odvijati. Ako su već imali za premijera idiota kao što je Džonson, rođaci preko bare su imali za predsednika još većeg idiota u liku Buša juniora (OK, Tramp je seljačina, ali bar ima nešto mozga), ne vidim šta će se desiti ako ceremonijalnu funkciju bude obavljao dotični. Za vreme njegove majke je UK doživela procvat, a ovaj će biti kralj relativno kratko i iza sebe će ostaviti najveći trag kada bude čučao na WC šolji.

Zašto bi se odricao kada je to njegovo pravo, a kraljica ga nije osporavala? Možemo mi da pričamo i da se složimo da je Čarls jedan idiot, kreten i budala, ali i takvi imaju prava, pa makar to bilo pravo i da nasledi krunu jedne od najmoćnijih zemalja.

Ko ih šiša? Ima i nas Srbijanaca koji se tako izjašnjavamo. Nisam video ni da pristojnom svetu smeta da neko ima pravo da se naziva kako hoće. Uostalom, tebi niko neće u lice reći da si Kosovar ako to ne voliš, ali evidentno je da će se ta reč koristiti kada se ne komunicira direktno s tobom. Za mnoge ljude su svi sa Kosova naprosto Kosovari, bez obzira na etničku pripadnost. Možda to ne koristimo ovde, ali van foruma govorimo tako. Pa dobro, čuo si bar za svih sedam padeža, što je dobro. Ima jedna knjiga koja se zove Rečnik srpskog jezika. Ima nekoliko odrednica na str. 1236. Besplatno i legalno je dostupna ovde: https://archive.org/details/recnik-srpskoga-jezika-2011/page/1236/mode/2up To što neka reč ne postoji u jednom jeziku, znači da mu nije potrebna, baš kao ni reč za stanovnika Minhena, Larise, Kečkemeta ili Lozane. Te seljačke jezičke analogije mogu da zvuče dobro u nekoj zadruzi kod Merošine, ali jbg, jezik je takav kakav jeste. Jeste da je ovaj rečnik pisan kada je nacionalistički smrad počeo da zagađuje vazduh, ali čak ni on ne poriče postojanje reči Srbijanac. Ima i neki pesnik po imenu Branko Radičević, neka budala, za njega niko nije čuo, a pisao je ovako: Srbijanče, ognju živi, Ko se tebe još ne divi! Može da se nađe i na internetu, ali ja se sećam pesme još iz škole. Ima čak i novokomponovanih narodnjaka sa istom rečju, kao npr. ovde:

Oni iz uže Srbije. Taj naziv obično smeta velikosrpskoj ekipi. Ne vidim šta je problem sa tim nazivom jer je isto što i Sremac, Moravac, Dalmatinac, Zagorac, Šumadinac, Stižanin, Jadranin ili Mačvanin. Osećam se kao Srbijanac jer geografija je takva kakva jeste.

Ispratila je na onaj svet veći broj državnika i značajnih političara, bilo da su dobri, bilo loši. Gledala je kako sa položaja odlaze De Gol, Čerčil, Margaret Tačer, Nikson, Karter (i dalje živ), Regan, Brežnjev, Homeini, Arafat, Golda Meir, Staljin, Hruščov, Brežnjev, Gorbačov, Jeljcin, Truman, Tito, Adenauer, Brant, Kastro, Mubarak, Husein, Mendela, Gandi, Deng Sjaoping, Kenedi, Ajzenhauer i mnogi drugi. Gledala je kako se završava II svetski rat i propada nacizam, Hladni rat, kako se ruši famozni zid u Berlinu, kako propada imperija zla (teritorija čiji je glavni grad Moskva), kako dolazi demokratija u veliki deo Evrope i još mnogo toga. Obeležila je celu jednu epohu. Bila je jedan od svedoka sitorije 20. veka, a već se spominje drugo elizabetansko doba. Rest in peace, Your Majesty.

Jedino što znam je ono što sam čuo od poznanika iz Splita, a to je da smatraju da previše novca odlazi u Zagreb. Ne poznajem dovoljno hrvatsku unutrašnju politiku, pa samo prenosim šta sam čuo.

Hvala za ovo u prethodnom tekstu, a koliko sam čuo (informacija iz treće ruke), svaka republika navodi vodu na svoju vodenicu. Naša verzija bi trebalo da je identična sa onim što govore političari, ali ograđujem se da infomacija nije direktna. Kad to već spominješ, bilo je više verzija tipa X radi Y se gradi, što samo ukazuje na nezadovoljstvo raspodelom. Naravno, primera iz doba samostalnosti ima dosta.