DJ_Vasa

Eh, ako ti kažem da imam bicikl star tridesetak godina, a koji sasvim dobro funkcioniše... Jeste da na njemu nije imalo šta da se lemi, ali za dotezanje i zamenu delova mi matori alat sasvim dobro služi.

Bilo je toga i na buvljacima za jednu crvenu. I danas imam neku poljsku lemilicu koja je kupljena za čuvenu crvenu i neke šrafcigere koji mi stoje u priboru za popravku bicikla, a koštali su koliko i sladoled.

Mislim da jeste, zaboravio sam. Nažalost, izređaše se i Kurta i Murta na vlasti, ali stoka ostaje stoka.

Stoka je to, i to teška. Nisu oni navalili na te ćevape što su gladni, već zato što su stoka. Sećam se kada je Linda prodavala onu piletinu i kada su se tukli oko nje, ali samo malo ranije je Roda imala gotovo identičnu akciju i nije bilo tuče. Sticajem okolnosti sam tih dana ušao u dve koje su mi blizu i nije bilo nikakvih tuča oko piletine. Zato me je tuča oko Lindine piletine bar donekle začudila. Sećam se i kada su se tukli oko sadnica trešnje koje su deljene posle zemljotresa u Japanu ili kada su se nešto ranije otimali oko one pogače sa zlatnikom. U Lindi se slično dešava i kada imaju neke druge artikle na sniženju, pa se dešavalo da kojekakav ološ pokupuje neke bušilice i šrafilice, stalke za popravku bicikla i još ponešto od alata. Ti artikli se vrlo brzo pojave na oglasima i buvljacima, a čuvena Lindina piletina se pojavljivala i na pijacama. Nisu ti što su se tukli gladni, već su samo stoka. Oni koji su gladni i hrane se u narodnoj kuhinji mirno čekaju u redu, a oni kojima je dupe zinulo za svim i svačim se ponašaju kao stoka. Ne znam zašto Linda uopšte i reklamira ovakve popuste jer se na taj način privlači stoka. Ionako bi tu crkotinu prodali, možda čak i po većoj ceni, a tolerisanje ovakvog ponašanja će zgaditi njihov lanac svakom normalnom čoveku.

Uze mi post iz tastature

Ovaj... čitkiji je od rukopisa moje tašte, koja je zaista doktorka, premda u penziji.

Eh, a meni i lepo pisanje baš ne ide. Mogu da rukom napišem sasvim čitljiv tekst, ali od estetike tu nema ništa. Kada beležim nešto samo za sebe, tipa spiska za kupovinu, to liči na mešavinu arapskog i klinastog pisma

E, sad si me podsetio i na njihove grafitne olovke, gumice i na tempere. Da budem iskren, crtanje mi baš i nije išlo, tako da mi je i danas domet kljakava varijanta čiča Gliše

E moj druže, da si rešio da specijalizuješ psihijatriju, do sada bi imao materijala za desetak doktorata

Kad smo već kod lepka, seća li se neko brenda Leonhardi? Tube su bile narandžaste, a mislim da ih je proizvodio zagrebački TOZ. Taj lepak je bio otprilike kao OHO, providan i jakog mirisa, a pristojno je radio posao.

Hvala mnogo!

Hvala. Ako uzmem prvi, da li je onda doviljno da se na nosač stavi šmirgla i da se samo stupi u akciju? Klupe i sto sam video na slici. Površine su ravne i lako dostupne.

Da li postoji nastavak za običnu bušilicu koji omogućava šmirglanje drvenarije? U pitanju su klupe i sto kao što ih viđamo u parkovima. Ne znam mnogo detalja o tome kako klupe i sto izgledaju, osim da je prijatelj nasledio neku kuću koja ih ima u dvorištu. Znam samo da hoće da ih farba i da se prethodno moraju ošmirglati. Hoću da pomognem čoveku, ali ne bih baš da ručno to stružem.

Nemoj tako. Gos'n Mile je u kontaktu sa mnogo većim diplomatskim facama od te sitne boranije. Evo ekskluzivne fotografije sa najnovijeg sastanka na najvišem nivou: Sa uvaženim diplomatom je potpisan i protokol o saradnji:

Da li je taj advokat kreten? Pitam onako.

Sačekaj da grčka crkva kaže isto jer obično podržava vaseljensog patrijarha, koji je po pravilu Grk. Pretpostavljam da će u tom slučaju demonstrativno baciti anatemu na giros i da će letovanje provesti u Ranilugu ili Leposaviću.

Eh, tek će ga sada razapeti jer im se još pre nekoliko godina zamerio: https://www.slobodnaevropa.org/a/priznanje-ukrajinska-crkva-pravoslavlje-raskol/29540136.html

Patrijarh Vartolomej: Ruska crkva deli odgovornost za zločine u Ukrajini Sada su čak i popovi sada na tapetu, a kritika stiže iz njihovih redova. U celoj vesti mi je naročitu pažnju privukla sledeća rečenica.

Pridružujem se podršci, da si nam živ i zdrav!

Sve je ovo tačno, samo bih uneo jednu malu ispravku, a to je da su demistifikovali primitivizam, one za koje je Koča Popović rekao da su bašibozuk, bagra i brabonjci, a ne selo kao geografski pojam. Takvi su se nakotili po gradovima, pa bacaju đubre kroz prozor, pljuju po ulici, parkiraju na raskrsnici ili na mestu za invalide, pipaju hleb prljavim rukama, ne kupaju se i ne peru zube, guraju se preko reda, podmićuju i rade još mnogo toga sličnog. Osim pop kulture, u doba zlih komunista je objavljeno najviše kvalitetnih knjiga svetskih autora, naučno-popularna literatura je cvetala, otvoreni su mnogi fakulteti, muzeji i galerije. U goste su dolazili Luj Armstrong, Kopola, De Niro, operisao je Debejki, dirigovao Zubin Mehta, a danas kojekakve Ace Bosanci otimaju pozorišta.

Meni ovo što pišeš o podacima SZO opet vraća priču na ekonomiju, tj. sa aspekta otvaranja bilo koje firme. Sasvim tačno si spomenuo da „u malim sredinama gde jedva ima nešto malo propalog asfalta” ima kladionica, što sam i lično video. Prolaziš kroz selo u kome ima dve piljare i jedna kafana, infrastruktura onakva kakva si opisao, ali zato šljašti kladionica. Taj koji drži kladionicu je nije otvorio tek tako, već zbog profita. Da je otvorio butik, bioskop ili knjižaru, propao bi dok si rekao keks jer naprosto ne bi imao dovoljno prometa. Iz istog razloga se otvaraju i pekare tamo gde ima dosta potencijalnih kupaca, pa ih zato ima u blizini većih firmi ili škola, u prometnom delu naselja i slično jer nude gotovu hranu koja se lako može poneti, koju mnogi kupuju i na kojoj se može zaraditi. Slažem se da ima još razloga, a pada mi na pamet da ljudi tamo sede, druže se, popiju kafu dok ispunjavaju tikete i slično, pa su na neki način postale i društvena institucija. Naravno, ovo je samo jedan razlog, a siguran sam da ih ima još. Ljudi se kockaju skoro svuda u svetu. U SAD je Las Vegas stekao po tome slavu i dobro zaradio, Evropa ima Monte Karlo, Pariz, London i tako dalje. Imao sam prilike da pre nekoliko godina vidim u Madridu kako Španci čekaju u gustom redu da uplate tikete za neku lutriju. Red je imao tridesetak metara, a bili su zbijeni kao sardine. Osmotrio sam one što čekaju i tu je bilo raznog sveta – ljudi trideseteih godina u sakou i kravati, lepo odevene žene sličnih godina, penzioneri, studenti, radnici... šta god hoćeš. Vole očigledno i Španci kocku. Vole i Britanci da se klade na sve i svašta, vole Nemci, vole Francuzi, Meksikanci, Japanci i ko sve ne. Nego, da se vratimo mi na kladionice pošto je Senn postavio temu o njima, ali i na knjige... Nije sporno da se ljudi u celom svetu klade u novac, ali koliko vidim iz onoga što pišeš, oni to uglavnom rade tako što na brzinu uplate putem interneta ili na uplatnom mestu, a zatim odu i rade nešto drugo, uključujući i čitanje knjiga. Ovde ne mislim bukvalno na to da neko uplati stotinak evra na tiket i da odmah zatim uzme da čita Strindberga, već na druge stvari. Voleo bih da znam da li se u nekom finskom Irvaaskassaba ili islandskim Donjim Ragnarovcima pored Selendrafjörðura kao najveća građevina ističe šljašteći HogarBet dok se okolne kuće raspadaju od snega, a asfalt pamti vreme kada su Tor i Odin bili glavne baje i kada se stvarala Kalevala. Zanima me i da li se u svakom većem naselju nalaze povelike kladionice na razdaljini od nekoliko stotina metara. Ne pitam za trafike ili pumpe, gde se vrše i druge uslužne aktivnosti, nego baš ovo što sam naveo. Da se još jednom i poslednji put vratim na knjige, koje sam uzeo kao poređenje, ili da kažemo metaforu. Nije problem što u okviru jednog društva neko potroši novac na jedan tiket, ručak u restoranu, kriglu piva, kartu za utakmicu ili neko sitno zadovoljstvo tog tipa. Problem jeste kada samo mali deo društva radi na sebi, na sopstvenom obrazovanju i usavršavanju. Zbog toga je jedina seoska ulica kojoj se raspada asfalt i prekrivena je balegom vodi do neokrečene škole sa poljskim WC-om i ganc-nove sređene kladionice. NIje problem što je kladionica nova i sređena kao na filmu, već što je asfalt raspadnut i pun balege i što je škola poslednji put krečena pre pola veka, a deca idu u kukuruz ako hoće u WC.

Što se tiče kladionica, imam mišljenje slično onome što kaže Div. Tu sam na neki način „kompetentniji” jer sam još od starog foruma poznat kao neko ko ne prati sport, plus što nikada u životu nisam ušao u kladionicu, uplatio LOTO, kupio srećku i slično. Kladionice ne bih vezivao ni za jednu stranku jer su počele da cvetaju još za vreme Đinđića, a od tog vremena su se na vlasti izmenjali i Kurta i Murta. Osim toga, i mnoge druge branše opstaju bez obzira na vlast, bilo da govorimo o pekarama, frizerajima, trgovini ili nečem desetom jer njihove vlasnike sigurno ne zanimaju stanje ljudskih prava gay populacije, Kosovo, ekologija. odnosi sa EU, SAD, RuSSijom ili sa ex-YU, već samo profit. Rasprostranjenost kladionica je čisto ekonomska činjenica, svidelo se to nekome ili ne. Isto važi i za kafiće, frizeraje, pekare, piljare, trafike i sve ostalo. Da je potražnja za knjigama velika, na svakom ćošku bismo imali knjižare i biblioteke, ali to nije slučaj. Možemo i do sutra da ponavljamo da je bolje uložiti XY dinara u knjigu koja se bavi istorijom antičke Grčke ili proizvodnjom meda nego u tikete, što jeste tačno, ali realnost je takva kakva jeste. Svako ima prava da raspolaže sopstvenim novcem onako kako hoće, pa ga može dati na karte za pozorište, pecarošku dozvolu, stručno usavršavanje, večeru u restoranu, kurs jezika, žurku, u humanitarne svrhe ili na nešto deseto. To što će neko radije izgubiti 100 dinara ako promaši rezultat utakmice FK Mladi čobanin : FK Donji Bumbuljekovac nego dati ih za humanitarnu pomoć jeste stvar ličnog izbora i preferenci, kao i domen ličnih sloboda. I ovo zvuči veoma grubo i bezosećajno, ali činjenice su ipak činjenice. Zabrane kladionica u blizini škola su samo jeftin populistički štos, a evo i argumenta – postoje pozorišta, operske kuće, biblioteke ili muzeji u neposrednoj blizini škola, ali nije mi poznato da je lokacija škole znatno uticala na posećivanje pomenutih institucija od strane školske populacije. S druge strane, zakon zabranjuje da maloletnici idu u kladionice, kupuju alkohol ili cigarete, ali to je mrtvo slovo na papiru, za šta odgovornost snosi država. Može kladionica da bude i odmah pored škole, ali ako bi se zakon poštovao, onaj ko primi maloletno lice bi trebalo da plati takvu kaznu da mu se vrti u glavi mesecima. Nije toliki problem to što kladionice postoje, već što se zakon ne sprovodi. Što se tiče ličnog trošenja novca, kao što rekoh, to spada u domen ličnih sloboda. Na bivšem forumu je Šred pisao da najviše knjiga po glavi stanovnika čitaju i kupuju na Islandu, a neko van foruma mi reče da su Finci najveći čitaoci u Evropi. Mrzi me da kopam po istraživanjima, ali pretpostavljam da je među njima mrtva trka. Islanđani žive na vulkanskom ostrvu usred ničega, Finci su takođe okruženi surovom prirodom i obe zemlje su ledare i nepodesne za poljoprivredu. Nešto malo južnije, u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, ima plodnog zemljišta, priroda je izdašnija, a zli komunisti su opismenili nepismene i omogućile siromašnima da dobiju univerzitetsko obrazovanje. Ovi iz severnih ledara su rešili da daju višak novca na knjige, a ovi sa juga na kladionice. Zbog toga ovi sa severa mesečno imaju četvorocifren iznos u evrima, a ovi sa juga trocifren. Iz istog razloga dojučerašnji ribari i lovci na irvase imaju 5G, dok su oni koji su nekada jeli zlatnim viljuškama (dok su ostali jeli ovce u kompletu s vunom) rešili da demonstriraju protiv 5G. Nema u celoj priči ničeg lošeg niti čudnog jer od Darvina se ne može pobeći.

2 u 1

Upravo tako. U normalnom svetu možeš da ideš od Hrvatske do Portugala kontinentalnim putem i da jedini znak da su u pitanju različite države bude obična tabla. U nenormalnom svetu te zaustavlja svaka budala i za običnu 'rutinsku kontrolu' koja veze s mozgom nema.

Rođak je pre nekoliko godina išao službeno u Albaniju i uredno su mu stavili neki pečat preko kosovskog. Kroz Kosovo je samo prošao i natočio gorivo, a policajcima nije bio zanimljiv jer je nosio samo lične stvari i službenu dokumentaciju. Znam da su Grci davali neke nalepnice Makedoncima pre nekoliko godina, valjda za one tablice sa plavom trakom i oznakom MK, mada ih i nisu baš nešto revnosno čuvali. Pretpostavljam da su izdržavanim licima EU mnogo bitnije pare koje Makedonci tamo troše nego isterivanje maka na konac. Kod nas sam redovno višao prelepljene kosovske tablice, a pretpostavljam da je tamo ista priča. Nedavno sam na autoputu kroz Beograd video neki auto sa šabačkim tablicama na kome je bilo prelepljeno ono SRB sa leve strane u plavoj traci. Pretpostavljam da je taj bio na Kosovu i da je zaboravio da skine nalepnicu. Budalaštine sa tim tablicama, kao da je parče pleha mnogo bitno...