BattleBender

Wonderboy-u mogu da gurnu svakog ko nije Woodley, tacnije sve iz top6. Izuzev Masvidala, ali evo on je zauzet. Wonderboy gasi Masvidal-ov hajp. Dana ne zeli da podseti ljude (mnogi to nisu ni gledali) kako je Wonderboy rutinirao Masvidala. Mislim da im Wonderboy ne odgovara kao sampion. Mator je, a vec su probali sa njim, i nije se napravila pompa koliko su ocekivali. Striker-i prave veci hajp. Ali za ubijanje Wonderboy-ovog momenta je vise zasluzan Woodley, tj Woodley-eva smaracka opreznost u ta 2 meca. Leon mora da se bori ili za titulu ili za protiv Belala. Burns-u ne bih dao Wonderboy-a jer bi tu pobedom imao ponovo dovoljno tezine za title fight. Ne znam, Colby, Chiesa... Bas steta, sto tu gde je Masvidala sada, tu nije Wonderboy.

Razlog je kao sto rekose vec zarada. A pretpostavljam da te zanima linija odbrane takve odluke. Jedino sto tu muze da se nadje je da Masvidal u prethodnom mecu nije imao full training camp. Nece Wonderboy-u da daju fajt, previse star je da ubije diviziju i build up za Usman-a kao nekog goat contender-a. Jer Usman jedino moze da se proda ukoliko dobije jos neku pa se (opravdano) napravi prica da je goat welteras. Wonderboy je mnogo zajeban matchup za Usmana. Od svih u celoj diviziji, mislim da ima najvece sanse. Mozda Khamzat ako jestvarno dobar koliko veli hajp.Koliko je on zapravo dobar (ili bio dobar, posto ga je Covid razorio), to ne znamo. Ima Wonderboy tools da to bude neizvestan mec.

Prvo, sta koj kurac sa ovolikim brojem zastava? Svaki nalog ima u imenu profila zastavu. To ne rade ni oni najgori republikanski rednekeri "Dej tuk a(r) džab" sa americkim zastavama. Uzas.

Je l postoji neko logicno objasanjenje ekstremnog nacionalistickog naboja na tviteru? Neverovatna manija, i to nisu samo matorci i neke budale, nego brdo mladih ljudi? Frapiran sam u poslednje vreme koliko mladih i na koji nacin padaju na jeftine nacionalisticke pozude, i kako se to instrumentalizuje. Jbt, da l' je moguce? Ako je neka oblast pruzija na primeru vise puta kako nacionalizam nikom nista ne donosi, to je Balkan. I to se i dalje desava. Jebem ti ljude i civilizaciju. Poserem na zastave, ambleme, orlove i sva sranja.

Koliko je svetski fudbal u ogromnom kanalu govori to da je ovakva Premier League trenutno ubedljivo najbolja liga na Svetu. A jedino ozbiljno van ove, solidno neozbiljne PL, je Bayern. I PSG. ALi i za njih ne mislim da su nista posebno. United koji tada nije bio u nekoj formi je lagano igrao sa njima, i zbog naivnosti je ispao. Fudbal ooooozbiljno gubi narativ vec godinama, jos je na sve to dosla korona koja je poremetila ritam. PL na neki svoj nacin ima svoju konkurentnost ove godine. Tu se jedino odvaja City zato sto ima squad od 2.5 x Legit Starting XI. I naravno najboljeg trenera. United i Lester su druge ekipe Premeir Lige, wow...United sa 13,14 igraca. I na kraju ispada da imaju jedno od najboljih odbrana u ligi. Jebote bog. Mislim da ce Klopp da ugasi pozare sledece godine, ali da nece biti lako Liverpool-u, pogotovo dugorocno. Ishendlovati celu pricu sa Salahom i Mane-om, nece biti lako. Generator napadacke brilijantnosti, Firmino, je u osetnom padu, koji dosta lici na ulazak u decline fazu karijere. Sa Hendersonom ce biti isto jako slicno. Taj covek se toliko trosio, i tako igra fudbal, jos u ovom Liverpool-u, ne verujem da ce on 32.god docekati na top nivou. Pitanje je kako ce se vratiti VVD, i sta ce cela odbrana bez njega takvog.

Meni je urnebesno kako si mogao da dodjes do tog zakljucka na osnovu posta, u kojem vec u prvoj recenici se ogradjujem od stava da je Shaw najbolji levi bek u ligi. Quote-ovao sam Creswell-a kao zanimljivu reply na ovu diskusiju. O kojoj iskreno ne znam sta da mislim. Jer verovatno nisam ni dovoljno utakmica odgledao da bi pricao ko je najbolji levi bek u ligi. Da l' je to Digne, Creswell ili neko treci, jbmlg. Na kraju krajeva nije mnogo ni bitno. Sezona je cudna, najbolji igrac sa te pozicije ne igra dobro, kao ni njegov tim. City igra uglavnom sa igracem koji nije ni levi bek. Znam samo da mi je cudno da Robertson nije. Zapravo mislim da jeste, ali da je to spoj recency bias-a ocekivanja i cinjenice da pokuplja shame lose forme Liverpool-a. Shaw naprasno ne moze da bude bolji igrac od Robertsona. Nit se slazem sa Creswell-om nuzno, niti imam neki stav povodom toga. Ali sve to nema veze sa time da u odredjenoj meri citirati osobu, za koju moze da se ispostavi da ima domensku ekspertizu, ima smisla. Ne mora nuzno da je ima, ali su mnogo vece sanse da je njegova domenska ekspertiza mnogo veca nego ono sto svi mi ovde znamo. Ali kao sto rekoh, ne mora da znaci. Imas ti i Shearer-a i Owena i jos neke bivse fudbalere, koji su bili dobri u tome, a lupetaju kao nenormalni, sad kao punditi...

Ima li neko preporuku za neku knjigu o stoicizmu? Ono sto sam dobio do sada je. The Practising Stoic, ali to ne mogu da nabavim za sada.

U kom univerzumu Shaw ima neke veze sa Scholes-om a Creswell sa Xavi-em? Luke Shaw moze da bude najbolji levi bek premijer lige, mozda samo februara meseca+pola marta. I to je to. Ako neko nema poverenja u Luke Shaw-a kao igraca, to sam ja. Ali mi je na kraju dana jako drago zbog njega samog sto igra jako dobro. Dobar i skroman momak, mukica. I lepo je videti da nakon one povrede se vratio koliko toliko na neki put, nije totalno potonuo kako je delovalo u nekim trenucima.

United ima mozda veci kvalitet od Leicester, ali je Leicester zrelija ekipa. Gotivan squad.

Bukvalno 10 sekundi pre gola naglas kazem "Sta igra ovaj koj djavo, lik bukvalno jedino sto zna je da sutne neku fensi rabonu"

Nije da sam neki Luke Shaw fan, i nmg njegovu trenutnu formu, a odsustvo iste kod npr Robertsona da uzmem kao nesto dovoljno za neki statement. Ali evo sta kaze sam Creswell

Drago mi je ako sam vam pomogao. I zaista vam se divim da uopste u tim godinama ste spremni samo na introspekcije vasih procesa. Niste uplaseni da mislite o takvim stvarima, niste prepustili zivotu da samo tecete, bez da pomislite o njemu. To je prizma koja je meni, kao osobi koja ima 31 godinu, nesto nepoznato. Izazovi su jako bitna stvar u zivotu, ali sa njima treba biti oprezan. Jednom prilikom, slusajuci nekog trenera na JR podcast-u, cuo o teoriji flow-a, koja mi je instant bila zanimljiva. Neophodno je dobra evaluacija nasih izazova...

Imao sam period kada mi se anksioznost i depresija sa jave prelivala u san. Period kada dok si budan zelis da odes da spavas da bi pobegao od jave, a tamo jos gore. I sanjao sam poprilicno metaforicki upecatljive osvrte na taj period. U toj meri mi je bilo jezivo da sam nekako razvio metod da se ne secam snova. I tada mi je to bilo super. Koliko god da je java bila shit, barem i san nije bio. Samo legnem i probudim se, i to je to. Ali zato sada kada sam se izvadio, kontrolisem anksioznost (anksioznost nikad ne prolazi, imho, samo covek nauci da je hendluje) dobro, imam dovoljnu kvliatetnu preokupaciju paznje, retko kada sanjam nesto. Sto je poprilicno tuzno. Tj ne secam se snova. Sinoc sam sanjao da sam se vratio cigaretama (ostavio sam ih inace pre 40 dana). To sa potiskivanjem snova mi je sada malo bolje, kako sam se sredio, cesce se secam snova. Ali kad sam svratio do ove teme, da kazem i ja neku. O kompleksnosti mental health-a cu nekom drugom prilikom, tj neki moj ugao. Previse redova mi je potrebno za tako nesto. Imao sam jedan jako tezak period, tako da sam mnogo razmisljao o tome. U poslednje vreme sam jako znatizeljan i citam dosta o filozofiji i psihologiji. Igrom slucaja dobio sam i na poslu dugorocni task da razvijam koncept mental tougness-a za projekat na kojem radim. Nakon sto sam pregurao ozbiljnu krizu, mogu da kazem depresije (krenula pre 2 i po godine ja mslm), napravio sam ogroman effort da se vratim na neki kolosek. U jednom momentu sam imao sinhronizovan atak eksternih i internih okolnosti i stvari na moju svest. Toliko je bilo bezizlazno, nisam imao ni silver linning neke projekcije boljeg stanja, morao sam da smislim fiktivnu projekciju. Nesto u sta ni sam nisam verovao, neko bolje sutra ili prekosutra. Grit i hardwork, celodnevni. Najblizi prijatelji tada nisu hteli da mi pricaju, jer nisu znali kako da pristupe tome, nisu bili sigurni da li cu sve da shvatim kao sazaljenje, da li ce da me poremete i uljuljkaju nekim pohvalama. Drago mi je sto su me pustili da sve sam resim,iako su uvek bili tu da se barem nekad osecam dobro, da budu company. Posle kada sam nekako stao na svoje noge, rekli su mi "Ja ne znam kako si ti tosam uspeo, i koliko si vredno radio svake sekunde, svakog dana u toj bezizlaznoj situaciji... kako si nasao motivaciju da radis i ucis svakog dana u momentima kada ti se sve rusilo, iz dana u dan, svakim danom jos vise". Nekad cu dublje da ulazim i u sve procese i elemente tog mog gubljenja i self-esteem-a i cele tada muke. Svaki dan sam ziveo za nekomfornu zonu. Sebe ubedio da je to dar sa neba, cela ta muka i situacija,embrace-ovao sam to kao svog prijatelja. Taj sveprisutni struggle sam prihvatio kao svojeg prijatelja koji je dosao da mi pomogne. I tom struggle-u cu uvek biti vecno zahvalan. Bez ikakvog laganja, ja istinski verujem, tj ubedjen sam da sam osoba za velika dela, za stvaranje nekog legacy-a. Zato nikad nisam uspevao da napravim sklad u tom nekom konvencionalnom by the book zivotu. I dalje verujem to. Imam duznost prema svim tim iskustvima i okolnostima koje su dosle, ukljucujuci i depresiju i anksioznost. To je doslo da me pripremi, da mi napravi misic da napravim nesto veliko. Pored posla, kome sam se totalno predao,mnogo mi je pomoglo sto sam totalno sredio prioritete. Doziveo neke nivoe spoznaje. Moja preporuka svima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem su borilacke vestine. Fenomenalna platforma za otkrivanje dubokih internih procesa i razumevanje zasto nas ego vodi ka nekim stvarima. Mocno oruzje da se stvori mehanizam kontrolisanja ega, cak i koriscenja njega da bi se dozivela istinsko i licno samozadovoljstvo. Ego je kod nas sveprisutna stvar, pogotovo kod muskaraca. Svaka milisekunda naseg zivota je borba sa gravitacijom EGA i sveprisutnim porivom naseg mozga za SAMOZADOVOLJSTVO, koje instrumentalizujemo u pravcu dozivljavanja naseg zivota kvalitetnijim. Svake sekunde zelim da vrednujemo vise nase procese i ono sto ce ostati od toga zivotnog procesa, a to je neki zivotni legacy. Bice tesko, ali to je i lepota, ali borilacke vestine su filozofija sama za sebe. Naravno, ne radite to da bi nekog pretukli na ulici i slicno. Ne postoji nacin da dozivite potpunije i ogoljenije humble-ovanje nego tu. Ego je savladan, i taj ego uz bilo koji trud ne moze da nadje opravdanje i relativizaciju. I onda dodje senzacija istinskog humble-ovanja, mozda najlepsi trenutak koji sam doziveo u zivotu. Bolje od bilo kog seksa ili slicno. Kada ste samponosni, uspeli ste da sjebete ineutralisete totalno ego. Njega nema ni u naznakama, ni u podsvesti, razoruzan je. U tim trenucima toliko vrednujete svoj zivot, taj trenutak, svoje bice...liseni ste bilo kakve ogorcenosti (ego je generator ogorcenosti).Onda je lako da se napravi bilo koji korak ka self-improvement-u. Ne plasite se neuspeha, jer vas ego vas ne traumira od nekih uporednih modela. Ego je nezgodna kuja, koja funkcionise po principu referentnog sistema. U momentima istinske spoznajete, mozete da pravite svoj referentni sistem i da stvorite platformu da kanalisete ego. Ne plaseci se neuspeha. Jer stvarno, it's not about destination, it's about journey. Primetio sam da sam u poslednje vreme ponovo poceo da flertujem sa komfornom zonom. Ovaj COVID je isto zajebana kuja. I morao da napravim, relativno gledajuci, nesto sto ce da me trgne. Kad je krenula pandemija, vratio sam se pusenju, povreda kolena i rizik od COVID-a su me udaljili od treniranja. To se naravno prelilo na moje celokupno stanje, na moj well-being. Od februara sam krenuo da treniram, vratio sam se boksu, krenuo sa brazilskom jiu jitsom (najveca moguca preporuka, bjj je i umetnost i filozofija, i ubedjem sam najmocniji tool za stvaranje psihicke snage). Ostavio sam cigarete ponovo, i veoma dobro mi ide sa time. Krenuo da se tusiram ladnom vodom svakog jutra,sredio skroz ishranu. Iako je ovo sve deluje kao nesto sto se desi kada osoba procita na mediumu nesto za stoicizam i mental toughness, morao sam da primenim neke elemente te cele price. I stvarno je super. Usput dosao sam do zakljucka o necemu sto ja zovem "The power of The Chain". Kada zelite da napravite neke promene, dizajnirate neki svoj The Chain, skup novih modela ponasanja koje zelite da implementirate u vas zivot. Nesto sto ce zelite da postane rutina koja ce vam poboljsati kvalitet zivota, zdravlja itd itd. IMHO, to mora da budu vise stvari. Cigarete nikad ne bih ostavio da sam doneo samo odluku da njih ostavljam. Postavio sam sebi chain: - Ok, dugo vec pricas o tome da svako jutro radis jogu, ajde da stvarno to radis, plati aplikaciju - Sad ces da treniras svaki dan, poklapa se savrseno, ponedeljak-sreda-petak su BJJ, na 5 minuta ti je od posla, 15 minuta nakon posla. Boks je utorkom, cetvrtkom i subotom. Nemas opravdanja, krenuo je i prijateljiz skole, koji te sa posla skuplja kolima i zajedno idete. - Cigarete ostavljas - Tusiras se hladnom vodom - Ishranu dovodis u red, svaki dan pijes limun sa celerom i djumbirom - radis na novom skill-u na poslu, otvorila ti se mogucnost, vec dugo planiras da ucis After Effects, evo sad imas i priliku. - Zalepices na staklu, sticky notes, na vrhu "Think positive", a na dnu "Stay positive", i to nikad neces da odlepis, ali ces izmedju ta 2 papira morati da optimizujes sve taskove, i da stalno skidas stare a lepis nove. I moraces to da vidis svaki dan. To je moj chain. S obzirom na to da mi je posao vezan za pracenje HR data. Krenuo sam tada ozbiljnije da pratim progress. Desile su se promene,naravno na bolje. Zasto je The Chain bitan? Zato sto nas motivisu konkretniji i osetljiviji rezultati. Vezujemo se za to, i to nam daje smisla. Svaka energija mora da se pretvori u materiju, u konkretan oblik. Da sam samo ostavio cigarete, mnogo manje znacajan progress bi napravio i empirijski "merenje Resting HR-a i stress-a). Da li bi samo ostavljanje cigareta ostavilo dovoljno dobar rezultat da me odrzi euforicno motivisanim? Ne. Da li bi izolovano bilo koja od onih stavki to uradila? Ne. Da li celer stvarno utice da se bolje oseca? Da, ali verovatno, ne u toj meri da ti samo on sredi energiju i svakodnevnicu. Ali kad ih sve ukljucis zajedno, onda se desi. I onda svaka karika Chain-a ima svoj smisao. Pritom sam princip The Chain-a stvara u glavi trenutak kada se kumulira odradjena obaveza prema promenama. Ako zapalim cigaretu, necu samo da sjebem tu odluku, i svoja pluca, vec sam ceo Chain unistio. I celer vise nema smisla, The Chain puca i sve karike padaju sa vrata na zemlju. Onda je lakse da se sve sprovede. Taj The Chain je skup metoda i obaveza koja prave odredjeni model u glavi, pravi se prinicp integrisanja nekih zdravih rutina. Dobija se self-confidence da je moguce da se implementira to. Mental Tougness se sastoji od 4 C. Commitment, Confidence, Control, Challenge. Dobijate platformu da ispunite sva od ta 4 elementa. Sva 4 elementa moraju da budu sinhronizovana, i sva 4 su prebitna. Challenge-ujte se novim idejama, self-discipline i commitment prilikom izvodjenja toga, i onda cete biti confident da mozete svaki proces da iznesete. I zadovoljstvo ne sme da bude iskljucivo vezano za to sto se dobija kao rezultat. Rezultat je jadna tacka u vremenskoj seriji, pre toga postoje zilion tacaka. Vezujte se za trend i progress vasih tacaka.

Od Divljane, samog odmaralista, do te prodavnice, ako se dobro secam ima nekih 40,45 minuta. Isao sam od petog do osmog razrede, za zimski raspust po 10 dana, u Divljane preko neke skole mladih, talentovanih matematicara. Inace tim putem, do Babusnice, sam prosao sigurno preko 100 puta u zivotu. Moji su poreklom iz Babusnice, oba sela su mi iz tog kraja. 🙂

Nema sanse, mnogo je to smoran posao za lika kao sto je Klopp...

Da, samo sto bi KONKRETNIJA pobeda Rakicu omogucila njemu ono sto Glover sada ima, sigurno borbu za titulu nakon prve sledece odbrane titule sampiona. Prakticno receno, da je sad pobedio na malo konkretniji nacin, cekao bi da se Glover i Jan potuku, ne bi morao da radi mec, i dobio bi priliku za titulu. Ovako ce morati da radi ili protiv Ankalaeva, ili protiv Prochazke, da bi dobio borbu za titulu. IMHO, u oba meca nije favorit. Mozda protiv Prochazke i jeste. Ankalaev je imho, bolji borac od Rakica. Ima jedan poraz samo, a to je od Craig-a triangle-om (mozda najmocniji triangle choke u celom UFC-u). I to dok je traingle Craig-a cega se jos niko tad nije bojao.

Rakic je dobar momak i dobar borac, odlican atleta. Ali su njegove borbe nedorecena, neispunjena prica, sa atmosferom "borim se da ne izgubim" a izjave su mu neprijatne za slusati. I ne zato sto je kreten, douchebag ili slicno. Jednostavno nit je tamo, nit ovamo, nit je bushido, nit trash talker, sa sve ovim pojas cringe-ovima... Nije marketable za Danu. A to je Dana najbitnije. Ne kazem da ce tek tako da ga sutnu. Ali da ce mnogo da ima otezan put, imace i to dosta. I za to kad koji fajt mu se daje, i za kintu...

Mozete da obrnete sve naglavacke u pokusaju da racionalizujete. Mnoge stvari koje ste rekli i imaju smisla. Ali dzaba, Rakic je priredio cringe fest. - dodeljivanje pojasa (ceo tviter u fazonu "okkkk, sta je sa ovim ljudima) u mecu gde se canvas nije ni pipnuo ledjima - prezadovoljenost ovakvom pobedom. Sto je legitimno, i treba momak da bude srecan, ali se to barem za fanove i za Danu ne radi onako javno. - ceo taj intervju sa Joe Rogan-om, gde Joe Rogan pokusava da ga povadi za nespretnost izjave kako mu je ceo gameplan bio da gadja koleno Santosa. "Ok, nespretno si se izjavio, nije ti plan meca bio da stvarno sutiras koleno Santosa, koje je eksplodiralo i covek je ucio prakticno da hoda". A Rakic umesto da slaze nesto, on mrtav ladan potvrdjuje da mu je plan bio da gadja koleno. - posle u post-fight konferenciji izjavljuje kako je uzeo dusu Santosu. Sve to posle meca sa Smith-om, gde je kao Inzaghi slavio pobedu 10 sekunde pre kraja meca, izbagavujuci borbu u tim trenucima. Ocigledno da ne pratite dovoljno kako funkcionise UFC i Dana White. Rankings je stvar nekih novinara, i to kao argument samo ponekad koristi Dana White. Dok je cesce spreman da ga ignorise. Dace nekom Khamzatu koji ima jednu pobedu u diviziji protiv unranked fightera da se bori za ozbiljnije mesto nego neko ko ima win streaks. Dana White i u DWCS ne potpisuje borce koji pobede ukoliko su im mecevi dosadni. A potpisivao je borce koji su cak i izgubili, zato sto su izasli da sebore.

Rekao sam da je trenutno Kimmich trenutno (vec od kraja prosle sezone) najbolji veznjak na Svetu, bolji i od Thiaga. Nazovimo to Covid erom. Kao deep lying playmaker je medju vodecim asistentima u Evropi. Radi covek sve. Njegova passing igra je brutalna. Mozda dribling na malom prostoru, tu je Thiago mozda bolji. Ali Kimmich je najbolji dodavac na Svetu trenutno, niko mu nije ni blizu. Pozicionira se fenomenalno, cita igra i defanzivno i ofanzivno. Kad zatreba moze da bude i agresivan u odbrani. U fiktivnom Fantasy draft-u bih zakljucao njega Haalanda i Fodena kao nekakve prve pickove.

Kakve veze ima konstatovanje Kimmich-ovog kvaliteta sa Unitedom? A i Liverpool-om? Igracina, ako vi ostali to ne vidite, to je vas problem. Mislim nije problem. Nikakav zivotni problem nije kad neko nema sposobnost detektovanja pravih stvari u fudbalu. Dobro poznata stvar je da na ovom virtuelnom prostoru vlada mediokritetni nivo fudbalskog zapazanja. Ovde je vecini trebalo 4 sezone da konstatuje jednog Luku Modrica. Tek kad je u nekom skupom odelu drzao nesto zlatno, onda je kao dobar.

Arsenal na 2 boda od Liverpool-a (ukoliko pobede zaostalu utakmicu). Hesuse.

Uros Medic pobednik ovog eventa ❤️ Dok sa druge strane, najveci gubitnik i ovog eventa je Jon Jones. I to iako je Izzy izgubio. Jon je nestvarno talentovan borac,GOAT, ali ima jos jedan izrazeniji talenat, a to je da unistava i pokopava sebe. Apsolutno je nerealno koliko ima sposobnost da sebe posere. Dobro rezirani sitcoms ili neki filmovi, nemaju takve dripce na listi karaktera.

Ponovo, ne mozete da uzimate u obzir pobede Jones-a i slicne slucajeve. Jones kao i drugi sampioni su prvo pobedjivali sigurno, samouvereno, sa stamenent-om. I onda nakon visegodisnjeg pritiska i lova na tvoju glavu,normalno je da mozes da imas ovakav mec, kad je veliki pritisak, ima mnogo toga da se izgubi. Zasluzio si da odradis takav mec. Rakic je preskocio korake. Ovo kako je on odradio ovaj mec se ne moze dok ne postanes champ ili neko ko je dugo godina ozbiljan faktor sa nekim statement pobedama. Rakiceva jedina statement pobeda je protiv Manuwa-e. Posle toga se borio da ne izgubi. Masvidal je to lepo objasnio, niko mi godinama nije bio kriv, pokusavao sam da se provlacim u mecevima, ostavljao meceve u rukama sudija. Promenio je to i totalno re-invent-ovao karijeru. Prirodno je da pomislis "Koliko bi tek Rakic radio bez rizika da postane sampion pa da brani titule, kad se vec sad ovako bori" Posle Volkana je dobio Smitha koji je u decline-u, koji mu odgovara kao matchup, nije isao do kraja da finisira. Dize ruke i proslavlja gol 10 sekundi pre kraja meca. Pa su mu onda dali Santosa, da ponovo izgradi za sebe case. Santos koji je daleko od cveta mladosti, nakon povrede posle koje je BUKVALNO ucio da hoda ponovo skoro godinu dana. Nakom poraza gde ga je Glover razmontirao. Nema tu pristupa "Santos je nahvatao i Jana, koji je sad sampion". TO je bilo odavno. Sad je siutacija takva da Aleksandar Rakic mora da dobije Santosa u more statement maniru. As simple as that.

Rakic je na putu da postane novi Corey Anderson divizije. Dok je Corey pobedjivao dosadno i neubedljivo plakao za title fajt, smarao je Danu, jos je Corey ceo neubedljiv, pocevsi od toga kako govori. Rakic to radi na drugi nacin, pobedjuje dosadno, i iritira Danu kolicinom nesvesnosti da to nije ono sto Dana i fans zele. A ne zelimo, da nije Rakic nas, prvi bi bili smoreni od ovakve pobede. Nepristrsanom fanu i Usman, koji je mnogo odlucniji u tome sto radi, smeta. Aura nepobedivosti je mnogo lep i mocan narativ, i voli ga i UFC naravno, i sam Dana. Ali taj fazon i narativ ne prodaju uvek. Nekad se i ne trude. Rakic nema taj marketable potential kao Jones, Izzy, Khabib, mozda cak i Max, da bi se UFC cimao oko te aure. UFC nije boks da zilion boraca ima mnogo meceva bez poraza. Znaju da projektovanje nekog borca preko tog narativ je mnogo cesce osudjen na poraz. Rakic bi trebalo da zaboravi na tu pricu, i da ne bude opterecen record-om i pobeda. Prvi mozda najbolje zna. Poraz protiv Volkana ga nije mnogo omeo. Prakticno da posle tog meca je imao slican progress svog statusa kao i usporedni sa situacijama za poslednja 2 meca, tj pobede. UFC nema nikakvu agendu protivn njega. Nakon poraza protiv Volkana, nisu ga gurnuli u neke gatekeeper vode, niti na neke nezgodne meceve, protiv nekih velikih potencijala. Gde bi imao te meceve protiv low ranked fajtera koji su dobri, high risk-low reward. Dali su mu Smith-a koji ima dobar ranking, dobar status, ime, a u decline-u je u losem momentu. On se oduzio ovako. U oba meca je pokazao odsustvo toga sto UFC voli. Tu su Prochacka, Ankalaev, Hill, Crute, nece UFC da ceka doveka Rakica da se smisli...