Ја сам мало краће у браку да бих сад давао неке савете како и шта кад крену кола низбрдо, а и искрено надам се да неће... али слажем се са овим ставом да ако ти себе дајеш 100% онда треба да очекујеш и од друге стране исто. Е сад капирам да не може сваки дан бити прелеп, лаган, задовољавајућ итд. тако је то у животу, али верујем да када подвучеш црту неку коначну онда требаш и мораш бити задовољан.
Такође је и индивидуално шта је за нас 100%. Ја сматрам и тиме се водим да поштовања, уважавања и љубави увек треба имати. У било каквој вези кључ је квалитетна комуникација. Онда иде и толеранција. Не сад толеранција да ти себе спушташ до неких граница, али да имаш разумевање за жеље твог партнера да.
Ја сам са мојом садашњом супругом пре брака био у вези 4 године. Тачно знам шта ми пружа као партнерка и ја сам тиме презадовољан. Да то нестане или се промени сигурно бих потегао са њом неку тему о томе зашто је то тако. И сугуран сам да бих дао све од себе да је разумем. Чак и да је потребно извршити неке промене у нашем односу вероватно бих био спреман на то, јер знам какав сам. Наравно све има своју границу. И наравно неке сексуалне перверзије и лудости не долазе у обзир,то је већ нешто друго. Али овако нека промена понашања, рутине досадашње, неких навика био бих отворен за разговор о томе. Јер јбг разумем реалност да не можемо бити исти некада, сада и у будућности. Мењамо се, учимо кроз живот, стичемо нова нека искуства, мењају нам се погледи на одређене ствари... све је мени то јасно. Оно што сматрам да не треба да се мења то је поштовање и уважавање друге особе.
Мислим да је остати са неким до краја живота, одржати тај брак и бити задовољан у њему када се све сабере и одузме изазов и итекако се треба радити на томе.