urosg3

Meni je otac pričao kad su išli na obuku za Sejbrove to je bilo baš igrom slučaja u Dayton-u u Wright-Patterson Air Force Base. I kaže matori da ga impresioniralo obilje materijala i tehnike, kvalitet, vojnički standard (tad je US Army još uvek imao regrutni sistem, ali u USAF je bilo dosta profesionalaca) i priča da je neki avgust i idu na neki poligon da dgledaju taktiku gađanja zemaljskih ciljeva, neka pustinja kako i treba a kaže upeklo 40 stepeni. Prati ih vojna policija i citiram: "gledam ove policajce, svi do jednog zakopčani do grla, rukavice, šlemovi, prsluci, utegnuti i niko da zavrne rukav, skine šlem, ništa, stoje na zvizdanu i piju vdu od hlađenja. Pitam ja narednika kako to? A znam kod nas bi bili već raskopčani šlemovi poskidani, oficiri bi išli okolo i urlali da ih dovedu u red, kod njih tišina svi stoje, pitam ja - kako to? Odgovara mu major: Znate oni su profesionalni vojnici, ako im se nešto desi, povreda ili smrt - osigurani su kod osiguravajuće kompanije, ukoliko se neko povredi, a nema propisanu opremu u trenutku povređivanja na sebi - ni oni ni porodica neće dobiti odštetu" Mislim se ja, kao i matori onda, eto jednog rešenja za disciplinu, sad kad sam se setio ove priče proverio sam sme neko da pogodi kolika je odšteta za ranjavanje Private 2nd Class pešadije u US Army ako je u misiji van US teritorije? Ako je sve u redu, ima propisanu opremu, a nebitno da li je ranjen od neprijateljske vatre ili je pao sa Bredlija i slomio nogu?

cc @shonke Ovde bih još malo da skrenem pažnju na domaću pamet, pričali smo na Ukrajinskoj temi o Vazduhoplovno tehničkom institutu pa bih da skrenem pažnju na sjajnog inžinjera genarala Savu Pustinju, nije na odmet pročitati

Da, to je ime dobio 1992. Nekako će mi uvek ostati Vazduhoplovno tehnički, bar meni. I stari logo sa zvezdom 🙂 Nastavak na drugoj temi 🙂

Lude krave ponovo!

Vala istina, baš pričam sa wife kad sam prvi put gledao generala Ponoša na TV, bio neki intervju e on je prvi načelnik Gš u mom životu koji je javno izjavio da je "nešto našao na Google" i uopšte prvi načelnik Gš za kojeg sam pomislio da je u stanju da koristi kompjuter i najobičniji browser. I za ove posle njega nešto ne važi sama pomisao da su u stanju da samostalno koriste kompjuter. Što se naših tiče nije u pitanju pamet, ima je više nego dovoljno, i naš "Vrabac" je rođen u Vazduhoplovno tehnićkom institutu tu ima naprednih i pametnih igračaka i ideja i planova, smem ruku u vatru da stavim da ne zaostajemo za svetom. Problem je u proizvodnji na prvom mestu, zatim dolazi nepremostivi problem koji se zove krutost formacije. Tu krutost nešto ne vidim da možemo da pobedimo unutar sebe. Dakle štapske torbice pobeđuju.

Inače u Srbiji ima nekoliko zajednica koje se bave dronovima na visokom nivou entuzijazma, zimus sam pisao i preporuku nekom liku za institut Pupin, redovno učestvuju na wiki konkursima i imaju multi rotor dronove. Do ove godine su redovno dobijali projekte, kako ko i kako gde, nešto je plaćao Google za 3d skeniranje spomenika, nešto par evropskih projekata sa Arhitektonskog fakulteta za dokumentovanje objekata od istorijske vrednosti. Njima je to super em stiču iskustvo em dobiju neku kintu za to. Videćemo kako će ove godine. Problem je što su na civilnom band-u pa bi u teoriji u ratištu koje drži do sebe i vojsci koja ima malo manje štapskih torbica a više monitora bili lako ometani i padali bi brzo. Ovde to nije slučaj očigledno.

Video sam, prvo sam pomislio da je neki prank video, ali nije autentičan je. raspitujem se okolo, ali za sad meni izgleda da je amaterski dron. Način na koji granata ulazi u kadar naprosto ovo nije serisjki pravljen dron ovo je samizdat. Sama granata nije velika pa može da je ponese bilo koji dron sa 8 rotora, lako je napraviti sistem za bacanje a ionako se navodi remote. Ali ga je pogodio da ne mogu da ne pomislim da je lucky shot. Pitao sam kolegu šta može da izvuče iz videa ali dobar ti stojim da je samizdat. Ovaj koji upravlja je na 4 do 5 kilometara daleko... I to je otprilike najbolje što high end dronovi mogu

Vidi se odakle se prepisivalo. Galb G4 je mogao da bude uspešna priča, dan danas slični avioni lete i lepo se prodaju i obučavaju pilote na primer: Ovaj Hawk je manje više ono što je mogao biti G4 danas ih oko hiljadu ima u upotrebi širom sveta

To je projekat NA. Meni više liči na F-16 ali da, dosta je prepisano od Miraža. Nije napravljen prototip. Ideja je bila da bude punokrvni lovački avion. Što se motora na Orlu/IAR tiče to je duga i komplikovana priča ali nikad nije bilo ideja ili pokušaja da se sovjetska tehnologija primeni na Orlu zbog poznatih iskustava sa sovjetskim partnerima.

Da, priča kako je počela saradnja je zgodna za neki špijunski hladnoratovski film, sa sve dobrim ribama i egoima predsednika Tita i Čaušeskua. Zanimljivo sa rumunske strane jedan od istaknutih likova u projektu je direktni inicijator kasnije pobune protiv Čaušeskua 🙂 Ta saradnja je imala za cilj da dve fabrike Soko i IAR osposobi da prave avione, razvoj je gotovo u potpunosti jugoslovenski.

Šezdeset dana, okay, nego nikako da prođu onih njegovih 48 sati da saznamo istinu ko je ubio pevačicu...

Hoću, da znaš. Sa naglaskom na vazduhoplovstvo. Potrošeno je ogromno mnogo, pre svega u infrastrukturu, bez opipljive koristi, moglo je skromnije sa istim rezultatima, mada treba uzeti u obzir da je JNA imala i ulogu generatora privrednog razvoja, i da se oslanjala na ekonomiju kojoj nije profit u današnjem smislu bio prioritet nego ravnomerni razvoj sa naglaskom na ubrzani razvoj nerazvijenih krajeva. E tu je JNA i JRV imalo svoju ulogu i taj je deo ispunjavan na korist društva. Ugrubo, ponovo bez detaljne analize, JRV je imalo mnogo bespotrebnih objekata, glomazni sistem održavanja po sovjetskom modelu, dosta rigidan sistem komandovanja, ali i zavidnu razvojnu komponentu, dobre rezultate u izvozu sopstvene tehnologije, sopstvenu avio industriju i znanje. Mislim da kad podvučemo crtu da je JRV bilo najbolji rod vojske i najkorisniji po društvo. Ali krajem osamdesetih svaki razvoj naglo staje, i otada kriva kreće dramatično na dole i nemamo bukvalno ništa da opravda i lovačku i jurišnu komponentu o PVO da ne pričamo. I sistem koji postoji je sistem JRV a ima dobrih 40 godina kako se ne razvija i ostaje zaglavljen u vremenu. Nepopravljivo zaostao i kao takav može da se pristupi pravljenju novog, a ni to nije baš politički popularno. Čini mi se da smo u situaciji da je Ratno vazduhoplovstvo žrtva političkih vetrova i da u zadnjih 40 godina ništa što je urađeno nije promišljeno već su sve neke ad hok akcije za trenutnu političku potrebu. Posledično postali smo logistički košmar.

Auh nije valjda! E baš bedak, težak bedak. Počivaj u miru majstore!

Naravno da je poremećen sistem. Ono što se često čuje da je ili/ili. a država mora da obezbedi oba. I budžet za odbranu i budžet za lečenje. Odbrana je elementarna funkcija države - šta će mi država ako ne ispunjava tu funkciju? Zato uostalom i postoji struka i u vojsci koja je dužna, u načelu, da obezbedi odgovor na pitanje kako da se odbranima najefikasnije i najjeftinije. Mi smo, to jest JNA do neke sredine osamdesetih i držala korak sa svetom, onda nastaje problem gde održavamo budžetom za odbranu socijalni mir na prvom mestu, onda gomilu beznadežno zastarele gvožđurije, zatim bespotrebno mnogo objekata i tako u krug. Tu treba tražiti prostor za unapređenje i reforme, ali nije popularno. Šutanovac dan danas ne može da se odbrani od lažne tvrdnje da je "pretopio neke tenkove" a u suštini jeste pitanje zašto je njemu u prvoj deceniji XXI veka zapalo pitanje šta činiti sa T-55 koji ima šanse za preživljavanje kao i pivo na gradilištu. U ovom slučaju opet imamo problem - šta traži R-77 na MiG-29 bez integracije u smisleni sistem, sa postojećim radarom u MiG-u ovo ispada loš izbor. Ali hajde da vidimo prvo šta će da nam prikažu lako je kritikovati.

Odličan tekst BBC na srpskom, preporučujem pažnji

Razumem da je reakcija malo crno - belo polarizovana, što je razumljivo na neki način jer je reakcija. Posledica događaja. A sam događaj jeste takav da proizvodi takvu vrstu reakcije pa donekle razumem, a kad su šire slike i opšti utisci u pitanju hoće, najčešće da stradaju sitni detalji, đavo se često krije u stinim detaljima a oni promaknu u generalizacijama, pa tako i ovde. Ukratko nisam izpizdeo na Rusiju jer sam NATO navijač, odlepio sam jer je napala Ukrajinu, da nije bilo te akcije ne bi bilo moje reakcije.

Boldovao sam dve rečenice, jer ih i ja često promišljam, pa se iznerviram jer sam sebi nedosledan i nedisciplinovan u zaključivanju. A obe ne mogu biti tačne istovremeno Ili nije sama kriva (pa deli krivicu) ili je apsolutno odgovorna ona i javnost joj. I sve sam skloniji da je Rusija sama kriva, da njena javnost deluje očekivano, i da tu nema šta da se preduzme jer je to društvo na tom stepenu razvoju i ne može bolje.

Eto da odužim dug: Bili smo nekoliko dana valjda pet žena_mog_života i ja u Parisu. nekako smo do sada propustili prestonicu Francuske, i to beše početkom meseca imajte u vidu da je hladno bilo da boli. Posmrzavali se kao beskućnici ispod mostova na Seni. Utisci: Paris je divno mesto, ona izvikana Ajfelova kula nije bzvz izvikana, ima u toj građevini neke magije, demonstrira volju i snagu uma, potrebu za modernim i lepim. Kad je gledaš sa zemlje nadrealno je skladno impozantna. E onda nastaje jedan međuutisak čekanje u redovima. Prvo za ulaznicu, p aispred liftova. Pošto nam je ovo prvi i poslednji put da se veremo, normalno na sam kupio najskuplju kartu i otšli smo skroz gore kod Edisona i Ajfela. Vetar je duvao i osetio sam kako se kula njiše ispod mene, Pojeo sam očima sve, i detalj i organizaciju prostora i nazreo sam neki smisao u njoj, tako da kad smo konačno sišli, onako smrznuti seli smo na klupu ispod i tad me spucalo sve. I veličina genija, i veličina društva spremnog za takav poduhvat i potreba čoveka za lepotom, i za ostavljenjem traga u vremenu. Sve mi je to puklo pred očima u tih pola sata dok me wife nije odvukla da kupimo 5 for one euro privezaka za ključeve koje su deca naručila. Ako ikad čovek ima priliku da vidi Ajfelovu uživo neka to sebi priušti. Otići će drugačiji nego što je bio pre, razumem i Trijumfalnu kapiju, video sam eleganciju Čemps elajziz što bi ameri rekli, stajao sam ispred Mulen Ruža, video Monparnas, vozio se Senom, ali kula je nešto posebno. Morao sad krenem od nečega, pa krenuo od najboljeg. Drugi cilj koji sam zacrtao sebi da prosto moram da doživim je bio da se poklonim Džimu Morisonu na Per la Šez groblju, i to smo uradili. U tu svrhu ostavio sam tamo, pa nek čistači pokupe borbeni ranac JNA koji mi je jedno vreme odlično služio kao školska torba na kojem je pisalo The Doors iz vremena kad sam počeo da razumevam muziku i poruke, pa se zgodno udenuo The End. Morison i ja smo se taj dan možda razumeli, ali svakako pomirili. Uzbudljivo je videti koliko nam još znači i koliko ljudi ga obilazi. Eto ekipo počeo sam, kako imam vremena pisaću juš, obišao sam Luvr, Dom Invalida, Monmartr, živeli smo tamo nekoliko dana, upili atmosferu, i imali emotivan doživljaj na Buržeu, gde sam kao naslednik dobio plaketu pokojnog oca koji je bio deo letačkog programa JRV, kao i digitalizovani snimak iz arhive njegovog dela programa. Primili nas ljudi kao najrođenije, ali i to je posebna tema. PIisaću kad imam vremena, ako neko živi u Parizu blago njemu. Za nas ostale to je veliki grad, kao Berlin, Madrid pa i Beograd ali je - ni nalik.Zavidim malo.

Ne znam dal` he u pitanju ova kiša, a pokisao sam k`o pacov, ili je što sam se vratio sa puta, a vratiti se u Bgd posle gde god da si bio ispadne depresija, ali sam pesimističniji nego inače, i sad se mislim da sve ovo bez velikog belaja neće da se završi. Rusi sad koliko vidim strpljivo i temeljito oru po koliko toliko uspostavljenim linijama, polivaju sa svime što imaju. Ukrajinci se povlače koliko toliko organizovano, nema one sulude jurnjave Rusa sa početka. Ukrajina i dalje bolje izgleda na terenu opšti utisak je da su motivisani i rešeni što se za braću ne može baš reći. Gledam neki snimak, deluje autentično gde baja iz SU-25 digne nos za dvadesetak stepeni pa krene da žanje iz saćastih lansera preko granice dometa ionako nepriciznog i tako sedemdesete oružja, niti on ima pojma šta gađa, niti ima ideju pada li to igde (HUD pod uglom ne vidi Mobi Dika lično da se praćaka na ravnom žitnom polju) i to realno zabole sve što je to tako. I Rusa i Ukrajinu i NATO i sve stratege i taktičare vazduhoplovstva sve izgleda kao da su ispali iz istog vremeplova kao i dron u Zagrebu. Slutim da sledi eskalacija jer jedni ne mogu dovoljno dobro drugi ne mogu dovoljno efikasno. Ukrajina još, na divljenje celog sveta ima vazduhoplovstvo, lete i MiG-29 i to organizovano, danas im je izgleda pao i jedan dron, ali sve u svemu ima tu i aviona i baza i PVO-a ne bi onaj baja iz Suhoja onako da nije opasno. Koliko god razumeo Rusiju i nasleđe SSSR-a i kancer koji korupcija, oligarhijski sistem nosi sa sobom očekivao sam od Rusije bolje, Ukrajina je agilnija, mobilnija, ima nečeg u integrisanom modularnom bojištu i spuštanja inicijative na nivo vodova i čete. Spreman sam da priznam da NATO jeste takav kakav je, da je skoro pa svaka kritika NATO akcija opravdana i tu se nema šta mnogo dodati osim da me strah planete u kojoj bi žestoki kritičari NATO-a krojili društvo po svojim stavovima. Rusija ti je nešto kao Jagodina sa sve gospodinom Palmom, njemu bliskim "saradnicima" i bunga žurkama koje brane keve objekata žurki. Potpuno iskrivljena moralna načela. Pričao sa familijom, imaćemo još jedan Summit of the Respectable Family Members, pa ako bude po mome, primićemo neke izbeglice na Kosmaj. Sve u meni vrišti protiv nepravde koju ti ljudi preživljaju ne mogu da ne pomognem koliko mogu, znam i umem.

Ako se zezneš i zabodeš Lenjingrad zimi, brate... Mislim da se još nisam oporavio 😞

Ovoj rečenici bi se on više iznenadio nego ja 🙂

Jeste živ je preko 90 godina ako se dobro sećam.

Sprema se da u subotu na aeromitingu budu prikazane R-77 rakete na MiG29SM, vidim na Tviterima da su leteli danas sa nosačima. Malčice je nejasno do subotu koja je verzija u pitanju verovatno eksportna. I još je nejasnije kako će se koristiti jer je postojeći radar na dvajesdevetkama dosta impotentan, ali hajde do subote da ne kvarim veselje.

Pa nasuo Vučić do čepa, ti ne gledaš TV? Sardine, grašak, mleko u prahu, brašno, Banatski dvori sve do čepa.