NikadProtivŽelimira

Zalutah ovde i slab sam u marketing, ali na temu osećaja stagniranja/prerastanja firme/pozicije... Neki ljudi preferiraju komfor, navike i osećaj sigurnosti, odnosno nisu komforni sa novim okruženjima, sredinama, ugovorima na određeno... međutim, mislim da je ovo što ću reći uvek dobar savet: kada god osetiš da stagniraš, nazaduješ ili imaš dosta osnova da veruješ da u nekom periodu nećeš dobiti ono što ti karijerno treba, LinkedIn i traži nešto što misliš da će ti pružiti šta ti treba. Trava nije uvek zelenija negde drugde, ali osim ako si siguran da radiš na elitnom mestu na elitnoj plati, šanse su da ćeš naći i zeleniju travu. Uostalom, upoznavanje nekih novih ljudi/drugih pogleda na profesiju, intervjui, priprema, introspekcija ali i sud drugih su karijerno uvek korisna stvar. U najgorem slučaju, videćeš da je i negde drugde trava žućkasta, što nije beskorisna informacija. Dobra stvar kod korporacija i velikih sistema jeste što osim ako nisi 100% zakucan u profesiji imaš potencijalno priliku da se prekvalifikuješ ili zađeš u neke druge pozicije, da stekneš znanje u nekom specifičnom domenu i generalno da se okružiš ljudima različitih kvaliteta & mišljenja, a to je uvek dobra sredina za rast.

Načeli ste široku i jako zanimljivu temu, kojoj možemo prići iz više uglova. Počeo bih od svog ličnog stava: Delić mene nije potpuno komforan znajući da moj svakodnevni život nije privatan onoliko koliko bih želeo. Većinski deo mene je okej sa činjenicom da sam jedna tabela (verovatno više tabela, ne kopa samo Gugl 😄) koja biva iskorišćena od strane Gugla, Mete i ostalih Big Tech juggernaut-a, pošto sam prihvatio realnost današnjice i pristao na pravila igre koja dolaze korišćenjem svih gedžeta, platformi i aplikacija. Moj digitalni profil, kao i svačiji, se generiše već nakon tri potvrđene kategorije (lokacija, pol, uzrast) a može ići i dosta, dosta dublje. Taj profil, zajedno sa milionima i milijardama drugih služi da firme ne moraju da bacaju mrežu u okean pa šta naleti, već mogu da plate premium pretplatu i imaju jedan bazen, jedan fish tank sa tačnom sortom ribe koju žele. Sa profesionalne strane, moram da priznam da sam već godinama uzbuđen oko mogućnosti koje Big Data i Data Mining pružaju, ali sam istovremeno i vrlo zabrinut zbog tih istih mogućnosti. Imali smo primer Cambridge Analytica skandala, koji je igrao vrlo verovatno presudnu ulogu u dolasku Trampa na vlast, ali u trenucima kada je sve ovo bio hot topic tek kod malog procenta ljudi. Postoji još mnogo slučajeva, od bizarnih, smešnih pa sve do vrlo opasnih koje nikako ne smemo da guramo pod tepih. Vrlo sam skeptičan da će se pojaviti neki GDPR na steroidima worldwide, zapravo šanse za tako nešto su izrazito male, svet je polarizovan do maksimuma i naravno, mnogim firmama, individuama i inicijativama tako nešto ne ide u prilog. Današnji svet nije dovoljno svestan svih rizika, ali ni benefita koje ova digitalna epoha pruža. Nekako smo naprasno ušli u istu - dot com buble je puko pre tek nešto više od 20 godina, a mi smo već jače od 10 godina u svetu u kojem Big Tech apsolutno dominira i zašao je u sve pore biznisa, društva, entertejnmenta. Munjevito smo prešli sa Nokie 3310 na sekundni Facetime iz Malezije za Sombor. Sa šarenih dešborda na prediktivnu analitiku ogromne tačnosti. Nakon duže digresije, glede oglasa i ciljne grupe: Neće otići. Možda će se malo promeniti, možda će postati sve prisutnije, agresivnije, neizbežnije. Ali uvek je tu premium, ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji... ili drugom mostu? U svakom slučaju, mislim da je ljudska priroda, odnosno kreativnost, bahatost i neizbežnost jurenja profita ista kao ranije, samo se otvorio najveći kanal ikada. Takođe, poslodavac plati porez što te plaća. Ti dobiješ platu na koju je udaren porez. Platiš mleko i pljuge na koje platiš porez, negde 18%, negde 43%. Platiš porez da instaliraš novi bojler za koji si platio porez, platiš porez na struju kojom puniš bojler. Deluje da imaš opciju, dok zapravo nemaš: možeš da gledaš oglase, koji upadaju u neki kalup kojem ti pripadaš, a nekad je i istinski personalizovano. Ako nećeš da gledaš, obaveži se da ćeš plaćati porez na uslugu bez oglašavanja. Microsoft je počeo da dopušta piratizovane Windows10 ključeve na githubu, najpopularniji softver današnjice. Nije im bitno što neće uzeti 35, 55, 75 dolara Miroslavu iz istočne Srbije. Kada prozivod koji i dalje ima upotrebnu vrednost bude dopušten za piratizaciju ili se daje za dž - znaš da je prava zarada na majnovanju tvojih podataka i tu nema greške. Možda WhatsApp neće majnovati, ali ostatak Meta usluga vrlo hoće, a da nema WhatsAppa počeo bi Viber da prikuplja. Onda možda i ne bi, ali bi Rakutten i tu video neku stratešku inicijativu da ga drži za dž. Malo sam se rasplinuo, pa da konkretizujem. Živimo u svetu pretplata, oglašavanja i serviranja, it is how it is. Neko toleriše mnogo, neko nimalo, odatle se i izrodila Right to be forgotten inicijativa. Vraški je teško, zapravo i nemoguće izboksovati da se nečiji digitalni profil obriše kod svih onih koji ga imaju. Delom zbog ambiguity-a koji je zakonom odobren, delom zbog našeg pristanka. Nešto slično je i sa kladionicama, koje se trude da maksimalo otežaju postupak zatvaranja naloga. Ja u principu odolevam, nemam YT premium, ali često pizdim zbog reklama, pogotovo onih unskippable duplih. Iz principa neću da platim premium, a verujem da reklame ne utiču na moj kupovni profil. Pitanje je da li je to zaista tako.

Nisam ispoštovao Belmondove filmove, iako mi je već duže vreme u planu, zapravo odgledao sam samo jedan, ali Le Professionnel mi je oduvek bio jedan od desetak kultnih filmova koje pripisujem nekoj bivšoj eri kinematografije, koja dolazi nakon špageti vesterna. Moguće da mi je posebno drag zbog maksimalnog obožavanja Ennio Morricone-a čija kompozicija Chi Mai mi je u samom vrhu obožavanih zvukova svih žanrova i pozadine. Chi Mai je istovremeno i glavni soundtrack u Profesionalcu, pa mi je verovatno zbog toga posebno drag. I tako peglam po jućubu Morikoneove plejliste i naletim na ovaj video, gde su Belmonda ispratili uz najviše državne počasti razni zvaničnici, selebritiji ali i obični ljudi i fanovi. Poprilično dirljivo i moćno. Prvi put gledam nakon nešto više od dve godine...

Viljareal - Alaves, hendikep 1 na 3.50. Ide i dubl 1 sa Lyon 1.

Šta bi bila domaća alternativa za parlay? Spisak stanara? To je ipak 10+ utakmica... Ionako se svuda kaže singl, dubl, sistem. Za parlay ne postoji alternativa.

Petkom tradicionalno, na 100 kinti golovi u drugoj ligi Holandije, na 100 kinti dva prelaza. Ovaj put Dortmund - Werder 2-1 kao i Union SG - Eupen 2-1. Ove dve sam opalio i u dva komba, 2+ prvo i 4+ cela.

Sinoć ispogađah svašta ali nikako da se spoji. Na glavnom tiketu gde odlučim da stavim Ulanovasa jer sam Smitsa imao na više mesta samo on proda, dok je Smits porobio. Večeras bih probao: Diallo 8.5 + Thompson 11.5 + Vildoza 7.5 + Abrines 7.5 + Edwards 10.5 + Shengelia 13.5 + Teodosic 8.5 +

Probaću Valensiju večeras, lepa kvota 2.20, kod kuće, fino otvorili. Takođe, Brendon Dejvis 11.5+ Odželeje 10.5+ K. Evans 14.5+ Mitrović 8.5+ Šmits 9.5+ Walkup SK+AS 9.5 Hayes-Davis 9.5+ Belinelli 9.5- Tobey 10.5- Ovo sam šinuo na 100 din pa ću kasnije izdvojiti jednog iz Valensije i jednog iz Žalgirisa kome ću verovatno dodati Walkup-a za malo jače.

Uvek najbolja varijanta, ali jbg. Hrvati su baš dobri kući i sve sam naginjao na golove na obe strane, vidim da su Turci imali dosta dobrih šansi...

Turci, kao veciti underperformeri, cesto na kladzi budu ispraceni kvotama adekvatno... ali volim da ih probam, stoga ide Turska dva u prvom, Turska daje dva na celoj i GG.

Imate neke predloge za EC igrace danas?

Strane kladže mi nisu opcija, previše mlaćenja bez nekog konkretnog benefita za mene. Možda dogodine budem otvarao račun u inostranstvu pa to bude opcija, videćemo. Šteta, probaću negde kada naletim, prošle sezone su čini mi se MaxBet, Soccer i PinnBet dozvoljavali.

U jeku nemilih događaja na Bliskom Istoku, razmišljam da za vikend ponovo odgledam The Spy. Ako neko nije ispratio, zaista sve preporuke. Neverovatna istinita priča o Izraelskom špijunu/agentu Eli Koen-u, kojeg tumači prezimenjak Saša Baron Koen, a ovo je prva njegova ozbiljna uloga u kojoj sam ga gledao i mogu reći da je baš, baš pokidao. Pamtim takođe da su boje, kadrovi i kasting bili odlični.

Da li je neko ispratio koje kladže trenutno dozvoljavaju kombinaciju utakmice i igrača sa te iste utakmice na istom tiketu? Primetio sam da je Mozzart dozvolio igrače iz istog tima, što ranije nisu, a svake sezone menjaju nešto svi... Elem, planiram da singliram dvice na naše u Vilerbanu i Kaunasu i da ih vežem na jednom tiketu.

Bajern 2i2-5 Inter 1 Arsenal 2 Napoli-Real GG

Naravno, ja se zalećem i nasedam (pogotovo uživo) mnogo češće nego što bi trebalo, što nekada prođe dobro, češće i ne baš... volim da bockam i pratim, a trebalo bi da primenim sličnu restrikciju kao i ti, još ja tek ne verujem sebi... 😄

To je okej, imas svoju naviku, bez nekih insentiva da je menjas. Za mene je vise nego jasno koje su stvari koje zelim: komfor, dakle od kuce da igram, razmatram, analiziram potencijalne parove Ovo mogu da ispune i brzi tiketi, ali mi je daleko lakse da dok sastavljam tiket, uporedo citam/slusam/istrazujem, a onda i uplatim odmah live kladjenje - bitan razlog pracenje opklada - ovde mi je MaxBet top, tiketi se refreshuju jako brzo, tako da mogu da ispratim svaki od mnogo tiketa koje uplatim 😄 telefon - volim da uplatim/ispratim utakmice "u hodu", kada nisam pri kompu Sve u svemu, svidja mi se da sve cepam digitalno, ne nosim nikakve papirice sa sobom, ali takav je moj stil i preferencije, igram dosta tiketa, nekada nije lako ispratiti ih. + Uzivo kladjenje.

Ios aplikacija je ista, meni je odlična, sajt mi se nimalo ne sviđa, a na kompu mi seče bitan deo...

Meni novi Soccer šljakao normalno od prvog dana. Koristio sam par dana, verovatno malo i stvar navike, ali više mi se sviđa stara platforma. Svakako, za ono što igram, MaxBet mi je najbolja domaća opcija + imaju super aplikaciju za iOs i odličan support. Doduše, jednom sam ih napušio jer su me ispalili za bonus, ali budući da kod drugih toga nije ni bilo... Čekam da vidim šta će ove sezone da smisle kada je u pitanju košarka, da li će pustiti makar par meseci da se vezuju igrači i utakmice ili ću morati da tražim neke nove...

Baš težak osećaj, znajući da smo izgubili Bogdana na poluvremenu, a dobili Milutinova i Gudurića u najgorem zamislivom izdanju. I pored toga samo jedna, dve greške manje, bolji pas i uzet šut i ozlatili bismo se.

Šta je svrha Holivuda, da propagandiše i whitewashuje US istoriju ili da ubedi glupi plebs da su pametni a film dubok? 🙂 Why not both, I guess... Robert Openhajmer je ne možda nego sigurno genijalac, a ja nisam video neku preteranu potrebu da ga se prikazuje kako rešava ekvejžne dok ljudi zure šokirano koliko je genijalan, da bi se valjda to ostvarilo na filmu. Deo priče može biti i neprikazan, kao deo zaključka gledaoca kroz neke druge kontekstualne stvari. Pritom, vrlo nedvosmisleno je prikazano da je u pitanju jedan od najbriljantnijih umova tadašnjice, a to što nije bio potpuni asocijalac i sramežljivko već je voleo i da opšti sa ženama pa je i prikazan donekle umereno, normalno - kao većina drugih ljudi ne vidim kako može biti Nolanov minus? Zurenje u daljinu i pumping sounds nisu samo unutrašnja bitka nego i pritisak, bojazan, ali i emotivno pražnjenje. Šta misliš da bi doprinelo boljem, manje površnom predstavljaju lika? Po mom mišljenju odlično su predstavljenje emotivne i moralne bitke koje je proživljavao - u skladu sa pričama i zapisima iz njegove biografije.

Ovo vrišti I'm smarter than you stava kakav je čest kod pasioniranih filmskih analitičara. Pritom pokušaja da se prikaže genije nije ni bilo, Oppenheimer je predstavljen kao naučnik koji je slowly but surely tranzicionirao u nekakvog menadžera/političara/tim lidera. Rekoh da ti je kritika neosnovana, ili bolje rečeno kritika lične preferencije. Zamerila si na manjku dubine i unutrašnjih vrednosti, a glavni motiv Oppenheimer-a je upravo ta unutrašnja težina koju grupa naučnika i pacifista nosi kroz ceo film znajući da prave ogroman breakthrough u nauci i istovremeno potencijalno vode svet ka apokalipsi.

Poslušao sam 5-10 minuta ovih analitičara i tri, četiri puta mi se prikenjalo. Oppenheimer kao sredstvo da se pere Američka istorija, a lik Roberta Dauni Džuniora služi da tupava publika krivi i mrzi jednog čoveka a ne institucije. Ovo mi je iskreno glupo pitanje, koja je poenta snimanja filma o najvećem događaju u modernoj istoriji? Ne treba svako ostvarenje da nosi neku pouku koja će ljude da čini boljim osobama niti da bude ultimativno edukativnog sadržaja, a čak ni da bude tačna depikcija događaja. Ista kritika može da se uputi i Dunkirk-u, jer je rađen na temu povlačenja britanske vojske i bežanije preko kanala, klasična propaganda i pokušaj uveličavanja reakcija britanskih dobrovoljaca koji su svojim čamcima... ili ćemo možda Šindlerovu listu komentarisati kao sebičluk producenata budući da se priča o Holokaustu svela na jednog oportunistu i člana nacističke partije? Izvini ali iz svega što pišeš mi nekako vrišti neosnovana kritika - ili možda bolje rečeno kritika lične preferencije. Oppenheimer pored mnoštva dijaloga prati i učestala introspekcija lika koja se nekada ogleda u dijalozima sa drugim ljudima, ali i njegovom pogledu, zamišljenosti i onim tripovima u glavi kada odluta kojekude. Takođe, kroz film se provlači i pitanje moralnosti, odnosno surovosti političkih i vojnih ambicija i generalno nemarnosti prema civilima i plebsu. U mnogim momentima uz kombinaciju zvuka, facijalnih ekspresija i usporenosti snimka možemo da vidimo težinu, opasnost, bitnost... finalizacije projekta u koji su uložene godine, milijarde i životi. Opisala si ga kao da tri sata gledamo bacanje Fat Man-a i vozdizanje pečurke. Great Man theory prati čovečanstvo već vekovima, Holivud i američka kultura nisu ništa drugačiji, ali Oppenheimer nije ultimativni edukativni sadržaj koji nastoji da ispriča današnjim generacijama kako se finalizirao WW2 ili kako funkcionišu američke institucije. Oppenheimer, kao što i samo ime filma govori, opisuje događaje iz prizme glavnog lika i njegovim problemima, što zakonskih što moralnih u razdoblju od nekih 20ak godina.

Elaborate... 🙂

Konačno odgledao Oppenheimer-a. Oduvek sam bio Nolanov fanboy, tačnije otkako sam odgledao Prestiž, koji mi je bio prvi njegov film. Odmah sam uzeo da istražim ko je u pitanju i naravno odgledao Memento odmah sutradan. Nisam ljubitelj akcionih blokbastera, iako poštujem skill, lovu i logistiku, a tek nisam ljubitelj Betmena. Nolanova trilogija je potpuno oživela temu, doprela i do neutralnijih gledalaca i opravdala sav hajp oko nje. Inception mi je omiljeni film ikada, iako je konkurencija baš zajebana, oko ovih stvari nisam objektivan i oduševljenje nakon završetka Inception-a mi je i dalje u sećanju. Mislio sam da je ovaj čova prešao igricu i da imamo tatka na kinematografiju u 21. veku. Interstellar mi je odličan film, ali mi je falio taj kick uzbuđenja, suspensa, iako je naravno na momente bilo i toga. Činio mi se nekako dubljim, težim, kompleksnijim i pomislio sam da je možda malo premrsio. Dunkirk nažalost nisam gledao u bioskopu, jer je jasno da je u pitanju brutalno snimljen film gde je greota ne iskusiti ga na najbolji način. Nolanovi filmovi koriste zvuk i sliku kao esencijalni deo doživljaja (koriste svi, ali kapirate) tako da ni 4K kući mi nije good enough. Izuzetno bitan momenat u sveckoj istoriji, jedan od događaja koji su obeležili WW2 i generalno zaista neverovatna priča ali kojoj mi je u Nolanovom ostvarenju falio kontekst, falio neki dublji opis trenutka koji bi se osećao tokom samog filma. Jasno je da je film drugačiji od nekih drugih njegovih, ali eto, insepšnoliki filmovi su mi omiljeni i uvek ću se nadati sličnom od Nolana. Svakako odlično ostvarenje. Jako sam se radovao Tenet-u i iščekivao baš ala-Inception film, bilo je tu dosta stvari koje su podsećale, ponovo je vreme glavna stvar kojom se krivi realnost, očekivao sam nekakve akcije ali na kraju sam ostao poprilično razočaran. Još jedan IMAX masterpiece ali klasična blokbasterčina koja mi je na kraju najneomiljeniji njegov film. Oppenheimer... malo je reći da sam se ponovo izložio kada smo saznali šta će snimati, WW2 kao najbitniji događaj u istoriji čovečanstva i verovatno najbitniji pod-događaj u istoriji čovečanstva. WW2 mi je nepresušna tema za slušanje, čitanje, gledanje, mislim da ne prođe nedelju dana bez da varim neki dokumentarac ili diskusiju na temu. Prirodno, cela priča oko atomskog naoružanja je fascinantna a upoznavajući se sa detaljima i okolnostima postaje još fascinantnija. Što se mene tiče ovo je remek delčina, gledao sam ga u IMAX sali jer mi je greh ne odgledati ovo ako si fizički i vremenski u mogućnosti onako kako dolikuje. Pogodio me Nolan kao pre deceniju i više sa Inception-om, samo na još bolji i sažetiji način. Nešto mi se čini da ćemo za Nolanovog kreatorskog života gledati još nekoliko sličnih ostvarenja, nema boljeg čoveka da ekranizuje veći/bitniji događaj iz naše istorije, a pojavljivanje Tesle i Ajnštajna u njegovim filmovima, iako na samo par scena su mi uvek topčina. Gluma mi je bila fantastična, Kilijan/Silijan Marfi i Dauni Džunior su baš pokidali, dijalozi su fantastični, istorijski je priča on-point i bukvalno nemam šta da zamerim. Mislim da je na odličan način ne-tako-laka priča sklopljena tako da i gledaoci sa nekim da kažemo manjim predznanjem o događajima i okolnostima ali i fanataci mogu potpuno da uživaju i da ne ispuste nijedan bitan detalj ili deo slagalice kako, šta, zašto. Verovatno ću ići još jednom da ogledam pre nego što prestane da se prikazuje u bioskopima, a ako je neko imao dilemu da li vredi gledati film tri sata u sali, šta znam, svako proceni za sebe, ali po mom mišljenju film je toliko dinamičan i interesantan da tih tri sata zaista ne bude nekakav maltret. IMAX sale su pritom opremljene baš kvalitetnim stolicama, tako da je tih skoro soma dinara za tri sata premium kinematografskog sadržaja... po meni no brainer. 10/10